BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU Student Stojanović Ivana 31/14

Funkcija i profil lica za bezbednost i zdravlje na radu Proces donošenja zakona u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu Načela prevencije – zaštite u procesu rada Način i postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini – AKT O PROCENI RIZIKA Neophodna dokumentacija za svako gradilište Zaključna konstatacija

* Funkcija i profil lica za bezbednost i zdravlje na radu Efikasnost sistema bezbednosti i zdravlja na radu u jednom privrednom društvu zavisi prvenstveno od svesti svih koji učestvuju u procesu rada, a zatim i od stepena njihove angažovanosti u sprovođenju i primeni zakona i propisa. Stručno lice za bezbednost i zdravlje na radu ne može da ostvari postavljene zadatke na ovom polju, pa čak iako uz sebe ima i čitav stručni tim, ukoliko svi zaposleni nisu uključeni u sistem bezbednosti i zdravlja na radu. Lice za bezbednost i zdravlje na radu je osnovni nosilac stručnih, organizacionih i operativnih poslova. To je lice koje obavlja poslove BZR, ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti i koje poslodavac pismenim aktom odredi za obavljanje tih poslova. Od sposobnosti i i profesionalnog odnosa ovog lica zavisi i kako će funkcionisati sistem bezbednosti i zdravlja na radu, uz osnovni preduslov da je kod poslodavca proklamovana politika i da su angažovani svi zaposleni u funkciji stalnog poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu. Nažalost, u velikom broju privrednih društava, oni koji odlučuju o politici bezbednosti i zdravlja na radu nisu svesni njenog značaja. Iz tog razloga se često dešava da se cela oblast zanemaruje.

Poslovi stručnog lica za bezbednost i zdravlje na radu Poslovi koje obavlja stručno lice za bezdednost i zdravlje na radu veoma su složeni i značajni. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu doprineo je nezavisnosti i samostalnosti stručnog lica za bezbednost i zdravlje na radu u smislu organizacije i izričito zahteva od poslodavca da organizacijom poslova u ovoj oblasti omogući da lice za bezbednost i zdravlje na radu neposredno odgovara za svoj rad, ali i za stanje u oblasti, poslodavcu kod koga obavlja te poslove.

Lice za bezbednost i zdravlje na radu obavlje sledeće poslove: 1. Učestvuje u pripremi akta o proceni rizika 2. Vrši kontrolu i daje savete poslodavcu planiranju, izboru, korišćenju i održavanju sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu 3. Učestvuje u opremanju i uređivanju radnog mesta u cilju obezbeđivanja bezbednih i zdravih uslova rada 4. Organizuje preventivne i periodične preglede i ispitivanje opreme za rad 5. Organizuje preventivne i periodična ispitivanja uslova radne okoline 6. Predlaže mere za poboljšanje uslova rada, naročito na radnom mestu sa povećanim rizikom 7. Svakodnevno prati i kontroliše primenu mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih na radu 8. Prati stanje u vezi povreda na radu i profesionalnim oboljenjima 9. Priprema i sprovodi osposobljavanje zaposlenih 10. Priprema uputstva za bezbedan rad i kontroliše njihovu primenu 11. Sarađuje i koordinira rad sa službom medicine rada 12. Vodi evidencije u oblasti BZR kod poslodavca

*Proces donošenja zakona u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu Današnji Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu zasnovan je na proklamacijama, konvencijama i drugim dokumetima MOR-a. I MOR MOR je međunarodna organizacija rada, projektovana davne 1919. godine Versajskim mirovnim ugovorom, kojim je završen I svetski rat. MOR su formirale vodeće svetske sile, tragajući za prevencijom međunarodnih i socijalnih sukoba i ratova, a kao reprezentativni svetski forum rada, kapitala I država (tripartitno telo) na kojem će se dogovorom usklađivati sukobljeni interesi. MOR dokumentima koje donosi daje minimum usaglašenih stavova-standarda o pojedinim pitanjima.

Nakon ratifikacije od strane nacionalnih parlamenata ova dokumenta postaju obavezujuća, kao međunarodni ugovori. Međunarodna organizacija rada, koja se prvenstveno bavi unapređenjem i usklađivanjem odnosa u svetu rada, donela je niz konvencija proklamacija koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu. Stavovi iz ovih dokumenata bili su ugrađeni i u naš raniji Zakon o zaštiti na radu , a posebno u novi zakon o bezbednosti I zdravlju na radu I to direktno, usvajanjem odredbi iz konvencija ili indirektno preko dokumenata EU koji su potpuno oslonjeni na stavove MOR-a. Za razumevanje novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu značajne su: Konvencija 81 o inspekciji rada u industriji i trgovini (1947. god., Ženeva) Konvencija 155 o zaštiti na radu, zdravstvenoj zaštiti iradnoj okolini (1981. god., Ženeva) Konvencija 161 o službama medicine rada (1985. god., Ženeva)

II EVROPSKA EKONOMSKA ZAJEDNICA Evropska priča o bezbednosti i zdravlju na radu počinje davne 1957.godine u Rimu osnivanjem Evropske ekonomske zajednice (EEZ). Formirale su je sedam najrazvijenijih evropskih zemalja koje su se dogovorile kako će u budućnosti uređivati svoje međusobne odnose i omogućiti Slobodan protok kapitala. Osnovna ideja EEZ je da se eliminišu međunarodne i socijalne suprotnosti koje su u prošlosti dovodile do sukobljavanja i ratova na tlu Evrope. Osnovni principi EEZ: Sloboda kretanja kapitala Jednako plaćanje za jednak rad (muškaraca i žena) Zajednička socijalna politika Pored navedenog, u članovima 100 i 118 date su osnove sistema bezbednosti i zdravlja na radu, koje su dalje usavršavane amandmanima na osnovni ugovor i to članom 118a Jedinstvenog evropskog akta iz Luksemburga 1987. godine.

III EVROPSKA UNIJA EU- preimenovana EEZ, u Mastrihtu 1992.god. Ovim ugovorom prvenstveno ekonomska asocijacija je postala politička Unija, što praktično znači da se ingerencije Unije šire daleko iznad ekonomskih problema. Članovi Ugovora kojima se direktno regulišu socijalna pitanja i pitanja rada su: čl. 136,137.

IV SISTEM BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U PRAVNOM SISTEMU REPUBLIKE SRBIJE Sistem bezbednosti i zdravlja na radu koji je struktuiran novim Zakonom deo je ukupnog pravnog sistema Republike Srbije. Temelj ovog Zakona je Ustav Republike Srbije, a čitav sistem bezbednosti i zdravlja na radu zaokružen je: Krivičnim zakonikom Zakonom o radu Zakonom o zdravstvenoj zaštiti Zakonom o zdravstvenom osiguranju Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju

Ustavom su definisana sledeća prava: Neprovredivost fizičkog i psihičkog integriteta Pravo na štrajk Pravo na rad Zdravstvena zaštita Sloboda udruživanja Sloboda Peduzetništva Ravnopravnost svih oblika svojine Zabrana diskriminacije Osim Ustavom Republike Srbije Zakon je temeljen i na Rezoluciji o pridruživanju EU Republike Srbije iz 2004. godine, kojom se nedvosmisleno potvrđuje ulazak Srbije u punopravno članstvo u EU i Partnerstvo za mir.

*Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu Objavljen u ’’Službenom glasniku RS’’, br. 101/2005 Ovim zakonom se uređuje sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu lica koja učestvuju u radnom procesu, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, a sve u cilju sprečavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom. Prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca i zaposlenih ostvaruju se ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

OPŠTE OBAVEZE POSLODAVCA Poslodavac je dužan da: Aktom u pismenoj formi odredi lice zaduženo za bezbednost i zaštitu na radu Zaposlenom odredi obavljanje poslova na kome su su sprovedene mere bezbednosti i zaštite na radu Obaveštava zaposlene i njihovog predstavnika o uvođenju novih tehnologija i sredstava za rad kao i o opasnostima od povreda i oštećenja zdravlja koji nastaju njihovim uvođenjem Osposobljava zaposlene za bezbedan i zdrav rad Obezbedi zaposlenima korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu

6. Obezbedi održavanje sredstava za rad i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu u ispravnom stanju 7. Angažuje pravno lice sa licencom radi sprovođenja preventivnih i periodičnih pregleda i ispitivanja opreme za rad, kao i preventivnih periodičnih ispitivanja uslova radne okoline 8. Obezbedi na osnovu akta o proceni rizika i ocene službe medicine rada propisane lekarske preglede zaposlenih 9. Obezbedi pružanje prve pomoći, kao i da osposobi odgovarajući broj zaposlenih za pruđanje prve pomoći, spasavanje i evakuaciju u slučaju opasnosti 10. Zaustavi svaku vrstu rada koja predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje zaposlenog

OBAVEZE POSLODAVCA pre početka izvođenja radova na izgradnji ili rekonstrukciji građevinskog objekta ili pri promeni tehnoločkog procesa Poslodavac je dužan da najmanje 8 dana pre početka rada, nadležnu inspekciju rada izvesti o: Početku svoga rada Rada odvojene jedinice Svakoj promeni tehnološkog postupka ukoliko se tim promenama menjaju uslovi rada. Poslodavac koji izvodi radove na izgradnji ili rekonstrukciji građevinskog objekta duže od 7 dana dužan je da izradi propisan elaborat o uređenju gradilišta koji uz izveštaj o početku rada dostavlja nadležnoj inspekciji rada. Poslodavac je dužana da na gradilištu obezbeđuje, održava i sprovodi mere za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa elaboratom. Ispunjenost propisanih uslova u oblasti BZR, pre početka obavljanja delatnosti poslodavca utvrđuje ministarstvo nadležno za rad, na zahtev poslodavca.

PRAVA I OVABEZE ZAPOSLENIH Zaposleni ima pravo: Da poslodavcu daje predloge primedbe, obaveštenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu Da kontroliše svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta, u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti Da odbije da radi : ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za BZR na radnom mestu na koje je određen, sve dok se te mere ne obezbede ako mu poslodavac nije obezbedio propisan lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove u smislu člana 43 ovog Zakona, za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom ako u toku osposobljavanja za bezbedan rad nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za njihovo otklanjanje duže od punog radnog vremena, odnosno noću, ako bi prema oceni službe medicine rada, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje na sredstvu za rad na kojem nisu primenjene propisane mere za BZR.

Zaposleni je dužan : da primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad da namenski koristi sredstva za rad i opasne mterije da koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njimapažljivo rukuje da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i drugih lica da pre početka rada pregleda svoje radno mesto uključujući i sredstva za rad koja koristi kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da u slučaju uočenih nedostatakaizvesti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice da pre napuštanja radnog mesta isto ostavi u stanju da ne ugrožava druge zaposlene da u skladu sa svojim saznanjima ODMAH obavesti poslodavca o nepravilnostima, štetnostima, opasnostima koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje da sarađuje sa poslodavcem i licem za BZR kako bi se sprovele propisane mere za bezbednost i zdravlje na poslovima na kojima radi.

*Načela prevencije – zaštite u procesu rada Načela koja poslodavac obezbeđuje u primeni mera prevencije: Izbegavanje rizika Procena rizika koji se ne mogu izbeći na radnom mestu Otklanjanje rizika na njihovom izvoru primenom savremenih tehničkih rešenja Prilagođavanje rada i radnog mesta zaposlenom u pogledu izbora opreme za rad i metode rada kao i izbora tehnološkog postupka kako bi se izbegla monotonija u radu, u cilju smanjenja njihovog uticaja na zdravlje zaposlenog Zamena opasnih tehnoloških procesa ili metoda rada bezopasnim ili manje opasnim Davanje prednosti kolektivnim nad pojedinačnim merama bezbednosti i zaštite na radu Odgovarajuće osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i izdavanje uputstava za rad na siguran način.

* Način i postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini – akt o proceni rizika Akt o proceni rizika mora da uradi svaka firma bez obzira na delatnost ili broj zaposlenih! Procena rizika i mere koje poslodavac utvrdi obezbeđuju se primenom propisa o bezbednosti i zdravlju na radu i drugih propisa, a primenjuju se radi otkalanjanaja opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini, odnosno radi otklanjanja ili smanjenja rizika, u obimu kojim se sprečava povreda na radu, oštećenje zdravlja ili oboljenje u vezi sa radom. Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis procesa rada sa procenom rizika od povreda i/ili oštećenja zdravlja na radnom mestu u radnoj okolini i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu” član 4. Stav 1 tačka 14 Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Službeni Glasnik RS”, broj 101/05).

*Neophodna dokumentacija za svako gradilište Odluka o imenovanju stručnog lica iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu Prijava gradilišta inspekciji rada Odluka o postavljanju rukovodioca radova Spisak zaposlenih po sistematizaciji Evidencioni list izdavanja LZS Evidencioni list pregleda LZS Evidencija o zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav

*ZAKLJUČNA KONSTATACIJA Sistem bezbednosti i zdravlja na radu , koji je definisan novim Zakonom, usklađen je sa zahtevima EU i dobro utemeljen u pravnom sistemu Srbije. Pitanje realizacije postavljenih zahteva je stvar spremnosti svih subjekata da se menja dosadašnji odnos prema bezbednosti i zdravlju na radu, a prvenstveno podizanje svesti. Za sve preduzetnike, a posebno za lica koja se profesionalno bave problematikom BZR korisno je da neprestano prate preporuke EU i MOR-a u ovoj oblasti, jer je jedino tako moguće pratiti korak sa integracijom naše zemlje u svet slobodnog kretanja rada i kapitala.