ОСНОВЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Презентација на тему: "ОСНОВЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ"— Транскрипт презентације:

1 ОСНОВЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Божо Николић, Матија Сокола, Весна Петровић, Душан Гавански, Бранислав Сантрач, Неда Јоцић, ВТШ Нови Сад

2 Циљеви упознати полазнике са основним законским регулативама у вези безбедности и здравља на раду у Србији: Закон о безбедности и здрављу на раду из г. неколико Правилника. Акт о процени ризика, процедура процене ризика, прегледи и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине.

3 Циљеви

4 Свест о безбедном раду

5 Свест о безбедном раду

6 Свест о безбедном раду

7 ЕУ Резолуција и Директива
Резолуција о безбедности, хигијени и здрављу на раду Савета Европске заједнице Директива Савета ЕЕС 89/391/ЕЕС, о увођењу мера за подстицање побољшања безбедности и здравља на раду. Директива је општег карактера, односи се на све гране делатности и предвиђа да свака држава има могућност да прилагоди препоруке и методологије. Директива дефинише одговорности послодавца и афирмише развијање културе превенције 1,2

8 Принципи Систем безбедности и здравља на раду заснован је на принципима превенције од повреда на раду, обољења или оштећења здравља запосленог, које се спроводе пре почетка рада на радном месту и у радној околини. ... обезбеђивање таквих услова на раду којима се, у највећој могућој мери, смањују повреде на раду, професионална обољења ...

9 Закон о БЗР из 2005. Новембра године донет је Закон о безбедности и здрављу на раду 3 којим се: промовише принцип превенције професионалних ризика на радном месту и регулише обавеза послодавца да донесе Акт о процени ризика у писменој форми, 1-3. Закон је системски, а не специјалистички, и прати друге системске законе, као што су: Закон о раду, Закон о предузећима, Закон о приватним предузетницима и Закон о пензијском и инвалидском осигурању.

10 Ко има право на безбедност и здравље на раду?
Ко има право на безбедност и здравље на раду? Запослени, Ученици и студенти на пракси, Лица на стручном оспособљавању, Лица на издржавању затворске казне која ту раде, Лица на добровољним и јавним радовима, Лица која се затекну у радној околини.

11 Правилник о процени ризика
Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини 5, најзначајнији подзаконски пропис. Да се по завршетку процеса процене ризика сачини Акт о процени ризика на радном месту. Акт представља основни документ у области БЗР, који морају да поштују и послодавац и сви запослени како би се дошло до крајњег резултата – високог нивоа безбедности и здравља на раду.

12 Шта је радно место ? Радно место је простор намењен за обављање послова код послодавца (у објекту или на отвореном простору, као и на привременим и покретним градилиштима, саобраћајним средствима,...) у којима запослени борави или има приступ током радног времена. Запослени има права и обавезу да се пре почетка рада упозна са мерама безбедности и здравља на раду на пословима или на радном месту на које је одређен и да се оспособи за његово спровођење.

13 Елементи Акта о процени ризика
општи подаци о послодавцу, опис: технолошког и радног процеса, средстава за рад и средстава и опреме за личну заштиту на раду, снимање организације рада, препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту и у радној околини, процењивање ризика у односу на опасности и штетности, утврђивање начина и мера за отклањање, смањење или спречавање ризика и закључак.

14 Поступак доношења Акта
послодавац доноси одлуку о покретању поступка процене ризика на радном месту и у радној околини и одређује једно или више одговорних лица за спровођење поступка процене ризика. Кога ? лице са положеним стручним испитом, лиценцирану агенцију, или тим стручњака.

15 Препознавање и утврђивање опасности и штетности
Опасност и/или штетност на радном месту и у радној околини: "сви потенцијални фактори на радном месту и у радној околини који могу произвести повреду на раду или оштећење здравља запосленог". Идентификација опасности се сматра најважнијим кораком процене ризика, јер опасност и штетност која се не идентификује неће моћи бити процењена, а затим и контролисана.

16 Идентификација опасности и штетности
Један од најзахтевнијих задатака - изискује компетентност, добро познавање технолошког или радног процеса, као и карактеристика опасности и/или штетности које настају на радним местима. Најбољи резултати се постижу када се идентификација спроведе у сарадњи са свим запосленима који могу бити изложени – радници који раде на датом радном месту, који се бар повремено налазе у близини датог радног места, одржаваоци, груповође, пословође, шефови погона, итд.

17 ОПАСНОСТИ И ШТЕТНОСТИ 39 опасности и штетности се, у зависности од њихове врсте и природе, групишу у седам група: Механичке опасности (које се појављују коришћењем опреме за рад) Опасности које се појављују у вези са карактеристикама радног места Опасности које се појављују коришћењем електричне енергије Штетности које настају или се појављују у процесу рада Штетности које проистичу из психичких и психофизиолошких напора Штетности везане за организацију рада Остале штетности

18 Пет корака процене ризика
препознавање опасности и штетности, утврђивање опасности и штетности (утврђивање шта, зашто и како може да се нешто догоди; ко и како може бити повређен), процена (евалуација) ризика, одлучивање да ли су постојеће мере адекватне и анализа могућих додатних мера, евидентирање постојећих стања и мера, као и могућих додатних мера и поновна процена ризика након примењених додатних мера.

19 Управљање ризицима Прва процена ризика представља полазну основу за управљање ризиком. Две фазе управљања: примена превентивних и корективних мера током процене ризика, континуална/периодична провера стања и примењених мера ради одржавања преосталог ризика на жељеном – прихватљивом нивоу

20 Хијерархија мера

21 Управљање ризицима Најефикасније је користити комбинацију наведених типова превентивних и корективних мера. Прво мере на највеће ризике, али треба узети у обзир и утицај истих тих мера на ризике нижег приоритета - ако смањују неколико ризика, применити што пре. Понекад треба установити привремене мере. Мере административног управљања и коришћење ЛЗС морају да размотре запослене – њихову теоријску и практичну оспособљеност за безбедан рад, искуство на таквом и сличним радним местима, одговорност према раду и одговорност према безбедном раду.

22 Континуално управљање ризиком

23 УТИЦАЈ ПОЛИТИКЕ БЗР ЕУ НА СРБИЈУ Споразум о стабилизацији и придруживању
усклађивање постојећих закона и будућег законодавства са Правом ЕУ постепено усклађивање законодавства у областима које се тичу услова рада, нарочито здравља и безбедности на раду и једнаких могућности сарадња са ЕУ на побољшању степена заштите здравља и безбедности радника, узимајући као параметар постојећи степен заштите.

24 СТРАТЕГИЈА СРБИЈЕ О БЗР ЗА ПЕРИОД 2009-2012 - ЦИЉЕВИ
унапређење и очување здравља радно активног становништва, унапређење услова рада ради спречавања повреда на раду и професионалних болести и болести у вези са радом и њиховог свођења на најмању могућу меру, отклањање професионалних ризика, примена превентивних мера - подразумева да се приликом организовања рада и радног процеса врши процена ризика и њихово отклањање или свођење на најмањи могући ниво, ради стварања услова за пуно физичко, психичко и социјално благостање запослених, успостављање јединственог информационог система у вођењу евиденција повреда на раду, професионалних болести и болести у вези са радом.

25 Планирани и донети прописи у 2008.г.
Уредба о безбедности и здрављу на раду на привременим и покретним градилиштима (Директива 92/57/ЕЕЗ) Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад на радном месту (Директива 89/654/ЕЕЗ) Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад (Директива 89/655/ЕЕЗ, са изменама у Директиви 95/63/ЕЗ и Директиви 2001/45/ЕЗ) Правилник о превентивим мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу средстава и опреме за личну заштиту на раду (Директива 89/656/ЕЕЗ)

26 Планирани и донети прописи у 2009.г
Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при ручном преношењу терета (Директива 90/269/ЕЕЗ) Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при раду са опремом са екраном (Директива 90/270//ЕЕЗ) Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагању азбесту (Директива 83/477/ЕЕЗ са изменама у Директиви 91/382/ЕЕЗ и Директиви 2003/18/ЕЗ) Два планирана Правилника у г. нису донета.

27 Планирани и донети прописи у 2010.г
Правилник о обезбеђивању ознака за безбедност и здравље на раду (Директива 92/58/ЕЕЗ) Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагању биолошким агентима (Директива 2000/54/ЕЗ) Пет планираних правилника у 2010.г. није донето.

28 Прописи планирани да се донесу у 2011.г
Правилник о превентивним мерама за безбедност и здрав рад при излагању физичким штетностима: бука (Директива 2003/10/ЕЗ ); вибрације (Директива 2002/44/ЕЗ); електромагнетна зрачења (Директива 2004/40/ЕЗ); вештачка оптичка зрачења (Директива 2006/25/ЕЗ); Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагању карциногенима и мутагенима (Директива 2004/37/ЕЗ).

29 Прегледи опреме за рад Правилник о поступку прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине. Под опремом за рад, према усвојеној дефиницији у чл.4 Закона, подразумевају се машине, уређаји, постројења, инсталације, алати и слично, који се користе у процесу рада. Превентивни и периодични прегледи и испитивања опреме за рад

30 Која опрема за рад подлеже прегледу и испитивању ?
Дизалица и уређај носивости од 0,5 тона Регална дизалица Подизна платформа Висећа скела, фасадни, теретни и путнички лифт Самоходно возило за унутрашњи транспорт Преса, маказе, нож и ваљак (ручно улагање) Опрема за прераду и обраду дрвета, пластичних и сличних материјала (ручно улагање) Уређаји у којима се наносе и суше премазна средства

31 Која опрема за рад подлеже прегледу и испитивању ?
Опрема, односно постројења за производњу, пуњење, мерење и контролу експлозивних, отровних и загушљивих флуида – гасова или течности, осим природног гаса (земни гас). Противексплозијско заштићена опрема за рад. Привремена електрична инсталација са уређајима, опремом и прибором, постављена за време изградње грађевинских објеката или извођења других радова. Опрема за рад (машине, уређаји, постројења и алати) за коју је послодавац Актом о процени ризика утврдио да се на њој врше превентивни и периодични прегледи и испитивања.

32 Рокови вршења прегледа и испитивања
превентивни прегледи и испитивања пре почетка коришћења, пре давања на употребу запосленима, после реконструкције или хаварије, пре почетка рада на новом месту рада. периодични прегледи и испитивања према техничким прописима и стандардима, према року утврђеном упутством произвођача, наjвише у року од три године од претходног прегл. и испит. привремене електричне инсталације - једном годишње уколико градилиште траје дуже од једне године

33 Стручни налаз Крајњи резултат извршеног прегледа и испитивања опреме за рад је издавање стручног налаза, а не (као што неки мисле) стручног мишљења или атеста. Методологије прегледа и испитивања опреме за рад садрже критеријуме прихватљивости, који се односе на: неусаглашености које се могу сматрати прихватљивим за безбедан и здрав рад и неусаглашености које се не могу сматрати прихватљивим за безбедан и здрав рад.

34 Електрична опрема на опреми за рад
Преглед електричне опреме и склопова је обавезан део сваког прегледа опреме за рад. Правила која се ту примењују су ЈУС стандарди и припадајући Правилници. Изоловани проводници и каблови морају се заштитити од механичких, термичких и хемијских оштећења одговарајућим типом електричног развода, начином постављања, положајем или облогом. Пресек изолованих проводника не сме бити мањи од 1,5 mm2 за проводнике од бакра, ни мањи од ,5 mm2 за проводнике од алуминијума.

35 Електрични удар Настаје када електрична струја потече кроз људско тело услед премошћења неке потенцијалне разлике деловима тела. Изненадна стимулација људског нервног система услед протока електрицитета из спољне средине ка људском организму. Бол (кочење, удар), Топлота у екстремитетима, Неки електрични удари изазивају повреде, кому без рефлекса или смрт.

36 Искуства из праксе Одговорност али и највећи утицај имају лице за БЗР и послодавац. Најчешћи недостаци: опрема за рад се не припреми пре уговореног доласка тима за преглед, лице за БЗР на неодговарајући начин организује вршење прегледа и испитивања опреме за рад, неодговарајуће одржавање опреме за рад у исправном стању, већина машина за обраду метала не испуњава минималне захтеве безбедности.

37 УСЛОВИ РАДНЕ ОКОЛИНЕ Микроклима и осветљење, којим треба да су обухваћене све радне просторије у предузећима, Физичке штетности: бука, вибрације, као најраспрострањенијих Испитивање хемијских штетности врши се у радној средини и на радном месту, где се у процесу рада користе, појављују или производе хемијске штетности.

38 Микроклима Температура ваздуха Влажност ваздуха Струјање ваздуха
Топлотно зрачење Правилник о општим мерама заштите на раду за грађевинске објекте намењене за радне и помоћне просторије Сваке 3 године, у летњем и у зимском периоду. 1 мерење на највише 100 м2, на висини 1,2 м

39 Микроклима

40 Осветљење Циљ прегледа и испитивања је да се установи да ли електрична расвета објекта у којем се обавља рад испуњава критеријуме безбедности за рад. Опште, локално и допунско осветљење. Осветљеност је према стандарду JUS U.C9.100:1963 подељена у 6 нивоа захтева

41 Осветљење у радној средини
захтеви само опште осветлење Мин. просечна осветљености (lx) а* (сијалице) б* (флуо цеви) Веома мали 30 50 Мали 80 Средњи 150 Велики 300 Веома велики 600 Изванредно велики -

42 Бука у радној средини Бука је сваки звук, чији ниво измерен на радном месту или у радној просторији прелази дозвољену вредност. Бука је звук који смета, замара, узнемирава и омета функције појединих органа (слух, органе за варење, психичке сметње).

43 Извори буке који доводе до оштећења слуха
Машине које производе ударе у процесу рада Машине - бубњеви за скидање ивица Компресори и мотори са унутрашњим сагоревањем Уређаји за вентилацију Уређаји за хлађење Уређаји који користе компримован ваздух остало

44 Допуштени ниво буке dB (A)
Допуштени нивои буке Р. Бр. ВРСТА ДЕЛАТНОСТИ Допуштени ниво буке dB (A) a b c 1 Физички рад без захтева за менталним напрезањем и запажањем околине слухом 85 80 2 Физички рад усмерен на тачност и концентрaцију; повремено праћење и контрола околине слухом; управљање транспортним средствима 75 70 3 Рад који се обавља под честим говорним командама и акустичним сигналима Рад који захтева стално праћење околине слухом. Рад претежно менталног карактера, али рутински 60 4 Рад претежно менталног карактера који захтева концентрацију, али је рутински. 65 55

45 Вибрације у радној средини
Хумане вибрације - на местима где вибрирају додирне површине оруђа за рад, на радним површинама, подовима и алатима на којима се појављују вибрације и са којима је радник у контакту.

46 Закључци Остварење повољних услова радне средине омогућава рад у оптималним условима, што се повољно одражава на здравље радника као и на његове радне способности. Иако изложеност неадекватним вредностима микроклиме, осветљења, буке и вибрација не представља дирeктну опасност за живот човека, прекомерна и дуготрајна изложеност неприкладним вредностима може довести до оштећења у организму.

47 ЗАКЉУЧАК Дате су основе правне регулативе аката у области безбедности и здравља на раду. Дат је приказ поступка процене ризика и типова мера које се могу предузети да би се ризик смањио и одржао на прихватљивом нивоу. Захтеви и поступци везани за прегледе и испитивања опреме за рад и услова радне околине.