Теорије међународних односа и ЕУ

Презентација на тему: "Теорије међународних односа и ЕУ"— Транскрипт презентације:

1 Теорије међународних односа и ЕУ
Реалистичке теорије - главни учесници – државе - главни интерес: безбедносни и геополитички - максимализација безбедности државе и равнотежа моћи Либералне теорије - плурализам учесника: државе, трансдржавни и недржавни учесници - главни интерес: економија, тржиште - економске преференције утичу на све остале (безбедносне... Конструктивистичке теорије - плурализам учесника - утицај вредности и норми на учеснике - преференције се развијају на бази друштвених интеракција

2 Заједничка спољна политика и безбедност
Сарадња у области спољне политике (до ЈЕА) - Европска политичка сарадња установљена Луксембуршким извештајем 1970; образован Политички комитет; размена информација ради формулисања усаглашених ставова - “Група кореспондената” установљена 1972 – интензивирање рада Политичког комитета - ЈЕА (1987) – уговорна формализација EПС

3 Општи оквир према Уговору из Мастрихта
Нормативно полазиште, циљеви ЕУ према Уговору о ЕУ (1992), чл. 2, ал. 2: “...да (Унија) потврђује свој идентитет на међународној сцени, посебно вођењем заједничке спољне и безбедносне политике, што обухвата и постепено стварање заједничке одбрамбене политике, која може довести до заједничке одбране...” Тумачење члана Замена у Уговору из Лисабона; чл. 3 т. 5 УоЕУ – мање амбициозно (“...потврђује и унапређује своје вредности и интересе...) и више нормативистички

4 Циљеви ЗСПБ (чл. 11 Уговора о ЕУ)
Заштита заједничких вредности, основних интереса, независности и интегритета Уније Јачање безбедности Уније Одржавање мира и јачање међународне безбедности у складу са начелима Повеље УН и са начелима Завршног акта из Хелсинкија Унапређење међународне сарадње Развој и јачање демократије и правне државе и поштовање људских права и основних слобода

5 Управљање ЗСПБ – органи и инструменти
Европски савет – опште смернице и заједничке стратегије Савет министара – заједничке ставови и заједничке акције Међувладин систем управљања: - Једногласно одлучивање - Квалификована већина у заједничким акцијама - Конструктивно уздржавање (од Амстердама) Тројно представљање у спољној политици: - Комисија (спољнотрговинска политика, придруживање) - Високи представник ЗСПБ – класична спољна пол. - Председавајући (тројка) – текућа спољ. пол.

6 Промене из Амстердама Заједничке стратегије – Европски савет
Конструктивно уздражавање – Савет Квалификована већина – Савет Високи представник за ЗСБП Стратешко планирање – посебна јединица Другачији састав “тројке”

7 Улога Комисије, ДЧ и ЕП у ЗСБП
Комисија – један од предлагача, поред државе чланице и обавезно са њом; покреће неко питање пред Саветом и подноси предлоге Државе чланице могу, такође, да покрену неко питање и поднесу предлог Савету; обавезне су да усклађују своје активности и ставове са ставовима ЕУ на међународним конференцијама и у међународним организацијама Европски парламент – консултативна улога; једном годишње води дебату о ЗСБП; може да постави питање и упути препоруку Савету

8 Заједничка одбрана ЕУ Неуспела Заједница одбране (1952 – 54)
Западноевропска унија (1948), европске НАТО чланице; Данска, Ирска, Аустрија, Шведска и Финска као посматрачи “Петерсбуршка декларација” (1992); државе ЗЕУ стављају своје конвенционалне војне ефективе на располагање ЕУ за војне задатке НАТО одобрава “европски идентитет” својих чланица ЕУ у задацима одржавања мира и сл. (1996) Уговор из Амстердама – уношење “Петерсбуршких задатака” у Уговор (1997) Европски савет у Келну и Хелсинкију(1999) – одлука о образовању снага за хитне интервенције; оснивање Војног комитета и Војног штаба Уношење ових одлука у Уговор из Нице Почетак мандата војних снага ЕУ у Македонији (2003) и БиХ (2004)

9 ЗБОП – новине из Лисабона
Улога Високог представника Ојачани задаци из Петерсбурга (превентива конфликта, наметање мира) Клаузула о заједничкој одбрани, флексибилна: три врсте прихватања (три врсте држава чланица) – - оне које подржавају европски одбрамбени идентитет - војно неутралне државе - оне које дају предност чланству у НАТО - Европска одбрамбена агенција

10 ЗСБП и ЗБОП Одредбе о ближој сарадњи из чл. 20 УоЕУ односе се и на област ЗБОП (чл. 42, 43, 44, УоЕУ) Најмање девет држава треба да буде укључено у одговарајуће активности О одлуци расправља Савет за спољну политику у пуном саставу, а доносе је министри “снага вољних” Трошкове активности сносе државе учеснице

11 Отворена питања Глобална економска и безбедносна међузависност
Доминација националних безбедносних интереса Спољна економска политика ЕУ и мултинационалне компаније Улога Комисије у економској, спољној и безбедносној политици ЕУ