SARADNJA VISOKOŠKOLSKIH USTANOVA - AKADEMSKE I STRUKOVNE STUDIJE

Презентација на тему: "SARADNJA VISOKOŠKOLSKIH USTANOVA - AKADEMSKE I STRUKOVNE STUDIJE"— Транскрипт презентације:

1 SARADNJA VISOKOŠKOLSKIH USTANOVA - AKADEMSKE I STRUKOVNE STUDIJE
UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA SARADNJA VISOKOŠKOLSKIH USTANOVA - AKADEMSKE I STRUKOVNE STUDIJE Aleksandar Kupusinac, Rade Doroslovački, Ilija Kovačević, Dunja Vrbaški, Aleksandar Manasijević 2019

2 MOTIVACIJA Značajan broj studenata i srednjoškolaca ne razume u čemu je razlika između strukovnih i akademskih studija, i obično strukovne studije poistovećuje sa nekadašnjim “višim školama”, što daje potpuno iskrivljenu sliku o ulozi i značaju strukovnog obrazovanja Zbog toga osnivanje akademija strukovnih studija, u cilju povezivanja visokoškolskih ustanova koje izvode strukovne studije, predstavlja veoma važan segment reforme visokog obrazovanja u Republici Srbiji, usmeren ka povećanju kvaliteta i stvaranju realne slike o tome šta je zapravo strukovno obrazovanje

3 STRUKOVNO I AKADEMSKO OBRAZOVANJE
Pod uticajem predrasuda i poistovećivanja sa “višim školama” koje su nekada postojale, obično se studenti opredeljuju za akademsko obrazovanje, smatrajući da je to sigurniji izbor Zahtevi industrije (npr. IT sektora) su u većini slučajeva bliži strukovnom obrazovanju Zaključujemo da je u samom temelju visokog obrazovanja prisutna jedna nelogičnost, gde se najveća pažnja posvećuje akademskim studijama, kako od strane studenata tako i od strane nastavnika, a onda se, zbog potreba industrije, forsira praktična nastava, iako je to prevashodno karakteristika strukovnog obrazovanja

4 REFORMA STRUKOVNOG OBRAZOVANJA
Glavni putokaz reforme treba da bude konstatacija - stukovno obrazovanje treba da biraju studenti koji žele praktično znanje i rad u industriji, a ne studenti koji ne mogu da upišu fakultet, dok akademske studije treba da biraju studenti koje žele teorijsko znanje i naučni rad. Da bi reforma bila uspešna, pre svega je važno razumeti zakonsku regulativu koja određuje organizacionu strukturu akademskog i strukovnog obrazovanja, kao i veze između njih.

5 VRSTE STUDIJA OAS - od 180 do 240 ESPB OSS - 180 ESPB
SSS - najmanje 60 ESPB SAS - najmanje 60 ESPB kada su prethodno završene MAS MAS imaju: najmanje 60 ESPB kada je prethodno ostvaren obim OAS od 240 ESPB najmanje 120 ESPB kada je prethodno ostvaren obim OAS od 180 ESPB MSS imaju najmanje 120 ESPB kada je prethodno ostvaren obim prvog stepena studija od najmanje 180 ESPB IAS podrazumevaju integraciju OAS i MAS u jednu celinu DAS imaju najmanje 180 ESPB, uz prethodno ostvaren obim studija od najmanje 300 ESPB na OAS i MAS, odnosno IAS

6 VISOKOŠKOLSKE USTANOVE
Univerzitet Fakultet i umetnička akademija Akademija strukovnih studija Visoka škola Visoka škola strukovnih studija

7 AKADEMIJE STRUKOVNIH STUDIJA
Status pravnog lica Nastaju povezivanjem od 2 do 5 visokih strukovnih škola u cilju postizanja većeg kvaliteta nastave kroz saradnju sa privredom i univerzitetima. U najavi je da će počev od 1. oktobra godine sve ustanove koje izvode strukovnu nastavu biti u sastavu akademija strukovnih studija

8 Akademija poslovnih strukovnih studija Beograd
Prva akademija strukovnih studija Odluka Vlade Republike Srbije (broj /2018 od godine) Spajanje Beogradske poslovne škole – Visoke škole strukovnih studija u Beogradu i Visoke poslovne škole strukovnih studija u Blacu

9 ORGANIZACIJA Po Statutu organi Akademije poslovnih strukovnih studija Beograd su: organ upravljanja (savet Akademije), organ poslovođenja (predsednik Akademije), stručni organi, studentski parlament i savet poslodavaca Predsednik Akademije se bira na period od tri godine sa mogućnošću jednog uzastupnog izbora, iz reda profesora u radnom odnosu na Akademiji, sa punim radnim vremenom na neodređeno vreme

10 ORGANIZACIJA Stručni organi su: nastavno-stručno veće Akademije i nastavno-stručno veće odseka, katedre Akademije i veće katedre odseka, i kolegijum Kolegijum čine predsednik Akademije, pomoćnici predsednika, menadžer, šef Kabineta predsednika Akademije, sekretar Akademije

11 ORGANIZACIJA Studenti ostvaruju svoja prava i štite svoje interese preko studentskog parlamenta Savet poslodavaca obrazuje Akademija i njime predsedava predsednik Akademije

12 SARADNJA SA UNIVERZITETIMA
Spajanje visokih škola strukovnih studija u akademije ima za cilj povećanje kvaliteta nastave kroz saradnju sa univerzitetima Univerzitet i fakultet mogu izvoditi sve vrste i stepene studija, pa time postoji mogućnost akreditovanja zajedničkih studijskih programa strukovnih studija sa akademijom strukovnih studija i visokim školama strukovnih studija

13 IZBORI U ZVANJA Univerziteti i fakulteti mogu izvoditi nastavu specijalističkih akademskih studija i doktorskih akademskih studija, što je važno za akademije strukovnih studija i visoke škole strukovnih studija: U zvanje predavača može biti izabrano lice koje ima akademski naziv magistar, odnosno najmanje stručni naziv specijaliste akademskih studija. U zvanje višeg predavača može biti izabrano lice koje ima naučni naziv doktora nauka, odnosno umetnički naziv doktora umetnosti.

14 IZBORI U ZVANJA U zvanje profesora strukovnih studija može biti izabrano lice koje ima naučni naziv doktora nauka, odnosno umetnički naziv doktora umetnosti i ima naučne, odnosno stručne radove objavljene u naučnim časopisima ili zbornicima, sa recenzijama, odnosno umetnička ostvarenja U zvanje predavača, višeg predavača i profesora strukovnih studija iz polja umetnosti može biti izabrano i lice koje ima visoko obrazovanje prvog, odnosno drugog stepena i priznata umetnička ostvarenja

15 AKREDITACIJA Postupak akreditacije studijskog programa strukovnih studija postavlja uslov da od ukupnog broja nastavnika potrebnih za obavljanje nastave po godinama studija, akademije strukovnih studija i visoke škole strukovnih studija, izuzev u polju umetnosti, moraju da imaju najmanje 50% nastavnika sa stečenim naučnim nazivom doktora nauka

16 HVALA NA PAŽNJI!