ЧОВЕК И РАД

Рад је посредник између човека и природе Радом се мења природа, човек и његов однос према природи

Човек је: биолошко биће свесно делатно биће психичко врсно и друштвено биће индивидуално биће потреба зависно биће развојно и променљиво свесно делатно биће свесно вредносно биће универзално биће слободно лично и смртно биће

Да ли постоји разлика између човека и личности?

Особине човека Стваралаштво – свет вредности претвара у свет стварности Слобода – стваралаштво може да оствари само слободан субјект, а слобода се састоји у избори између више алтернатива Друштвеност – човек неизбежно тежи друштву

Разлике индивидуа - личност Индивидуа је појединачни представник биолошке врсте, са биопсихолошким предиспозицијама које се могу развити у интеракцији са другим припадницима рода Личност је индивидуа која у интеракцији са другима развија одређене особине.

Дефиниције личности: Личност се одређује као психолошки тоталитет Личност се одређује као научени тип понашања или организацију потреба Личност се одређује и са социолошког становишта

Најприхватљивија дефиниција је она која настоји да изрази битна својства којима се карактерише формирана и зрела личност. Битна својства личности су: - стваралачка способност, - социјалитет, - субјективитет и - интегритет.

Односно: стваралачке способности – способност да мења спољашњи свет и унутрашњој способности да ствара социјалитет – изражава укорењеност у друштвеној заједници субјективитет – изражава својеврсну индивидуалност и самосвест и омогућава личности да свет посматра на свој начин Интегритет – кохерентна организација са психосоцијалним карактеристикама и омогућава адекватно понашање у различитим ситуацијама

Трансформација биолошке јединке у личност врши се кроз: процес социјализације (додир, међуутицај и усклађивање) процес култивације (додир, разумевање културне творевине и усвајање)

Опстанак ? Само у сталној вези с природом и у заједници с другим људима Основни услов – рад Радом човек обезбеђује своју материјалну егзистенцију, али се и испољава и остварује као људско биће.

Човек Природа

Елементи људског рада који чине јединство су: Рад је процес између човека и природе Човек према природној материји иступа као сила Својим радом човек не мења само природу већ и сам трпи промене Својим радом човек се разликује од животиња Човек мора да потчини своју вољу у остваривању сврхе Човек се радом исказује као родно биће Човек производи универзално и ослобођен од физичке принуде Човек се може супротставити свом производу Човек производи по мери сваке врсте Производња представља делатну генеричку суштину живота човека

Рад је свесна и организована човекова делатност, чији су садржаји и карактер одређени степеном развоја средстава за рад и карактером друштвених односа у којима се човек испољава и остварује као генеричко биће, стварајући материјалне и духовне вредности које служе задовољавању друштвених и личних потреба.

Рад је свака делатност којом човек остварује услове своје материјалне егзистенције, а не само делатност материјалне производње

Три питања која се повезују са људским радом: Карактер људског рада Сврсисходност људског рада Друштвеност људског рада

Карактер рада …изражава однос човека према својој радној активности у смислу да ли је осећа као властиту делатност коју врши ослобођен неке принуде, развијајући у њој своје оптималне стваралачке способности или не. Одређен је: садржајем рада друштвено-економским односима

Садржај рада обухвата конкретне радње које човек врши у остваривању радне активности у конкретном процесу рада чијим вршењем напреже и троши своју физичку и интелектуалну снагу.

отуђење у обављању радне делатности јавља се у: процесу рада резултатима рада

Ослобођење рада - Висок степен развоја производних снага Смањење радног времена Израстање науке у основну производну снагу друштва Развој аутоматско-кибернетске основе рада који ће омогућити превазилажење поделе рада на умни и физички

Радна и животна средина Повезаност животне и радне средине произилази из саме суштине човека

Шта чини човекову животну околину? Скуп спољшњих природних околности које утичу на живот и стварање људи.

Зато човекову средину чини: скуп природно датих околности у којима се нешто збива, настају и делују људи успостављајући односе и друштвени елементи, јер је човек биће које гради услове своје егзистенције, ствара друштво као вишу форму у развоју материје.

Природну компоненту чине: Човекова животна средина је скуп природних елемената и друштвених творевина у којима човек живи као природно и друштвено биће. Може бити уравнотежена и неуравнотежена Природну компоненту чине: 1. биотички елементи биљке животиње микроорганизми 2. абиотички елементи вода ваздух земља Друштвену компоненту чине: 1. Друштвени односи 2. Радна средина 3. Средина живљења - насеља

Атмосфера Атмосферски састав 78.08% азота 20.95% кисеоника 0.93% аргона 0.038% угљен-диоксида трагови водене паре зависе од климе Садржи кисеоник Штити човека од смртоносних космичких зракова и ултраљубичасте радијације

Хидросфера Укупност водене масе на земљиној кугли; Водена маса стално кружи Хидролошки циклус предтавља скуп процеса који регулише количину воде на земљи

Литосфера Земљиште на коме људи живе Садржи потребне минерале које живи организми добијају преко воде или биљака

педосфера Растресит слој земљине коре на којој човек живи и ради.

Биљке Произвођачи органских материја Битан елемент енергетског тока

Животиње Потрошачи енергије и минералних сировина

Микроорганизми Значајни за кружни ток материје Раставарају органску материју на неорганске делове, ослобађају кисеоник, азот, фоффор, сумпор ...

Друштвени односи У ширем смислу – повезано деловање људи У ужем смислу – облик друштвеног процеса у коме људи заузимају различита места

Радна средина је укупност материјалних чинилаца процеса рада и међуљудских односа

Средина живљења

Природни узроци еколошке кризе

Човек као узрок нарушавања еколошке равнотеже

Човек је својом радном активношћу довео до нарушавања еколошке равнотеже

Решавање проблема Усмеравање привредног развоја (раста) Хуманистички осмишљено коришћење тековина научно-технолошке револуције Управљање природним ресурсима

Донета су бројна документа с различитим степеном обавезности за државе чланице УН. Декларација о човековој средини (1972) Рио декларација о животној средини (1992)