JAVNOST KAO POLITIČKI SUBJEKT

Презентација на тему: "JAVNOST KAO POLITIČKI SUBJEKT"— Транскрипт презентације:

1 JAVNOST KAO POLITIČKI SUBJEKT
prof. Snježana Milivojević Fakultet političkih nauka

2 Javnost kao subjekt Ko je ‘subjekt’ javnog mnjenja
JM ono što istraživanja pokušavaju da izmere da li mnjenja i stavove imaju samo pojedinci da li jm može da nastane u ‘ individualnoj situaciji’ (kao glasanje ili kupovina)

3 Dva modela Diskurzivni model - kritički rezonujuća publika pivatnih ljudi Agregativni model - maksimalističko shvatanje javnosti kao ukupne populacije Promena u teorijskom okviru koincidira sa usponom demokratske filozofije, pismenosti i prava glasa

4 Početkom XX veka sociološko shvatanje-realizovanje opšte volje kroz učešće u debati ‘zajednički produkt komunikacije i međusobnih uticaja’ (Park/ Blumer, Le Bon, Cooley)

5 Krajem xx veka empirijska konceptualizacija-maksimizujuća funkcija individualnih volja, jedan glas-jedno mnjenje (Allport, Gallup) totalno inkluzivni koncept : mnjenja su reakcije pojedinaca, nemoguće ih je pripisati ‘javnostima’

6 Prolazne forme organizovanja
Slabo strukturisane grupe koje postoje po potrebi Mehanizmi socijalne adaptacije i promena Razlike u saznajnom i emotivnom odnosu prema stvarnosti Masa, gomila, publika, javnost

7 Masa Masa- heterogena, anonimna i opasna, povezana samo zajedničkim i trenutnim fokusom pažnje Može se transformisati u gomilu i proizvesti ‘javni sentiment’ Manja opasnost da se javnost pretvori u gomilu nego da se rasprši u masi

8 Gomila Prolazna, nestabilna i nedefinisana kolektivna ponašanja korisna za razumevanje Uglavnom kao kontrastni fenomen: gomila-povezana zajedničkom emocijom, javnost- zajednička reakacija na problem

9 Doba gomila Uspon popularnih klasa, ‘božansko pravo gomila zameniće božansko pravo kraljeva’ (Le Bon) Zakon mentalnog jedinstva gomila Podložnost hipnozi i podsvesnim uticajima

10 Tri razloga Šta omogućava masovna ponašanja?
Anonimnost učešća oslobađa Emocije i akcije prenose se imitacijom Svesna ličnost izčezava

11 Publika Postoji dok traje dejstvo zajedničkog izvora interesovanja, ujedinjena koriđčenjem medija Masovna i aktivna publika homogena/hetrogena; pasivna/aktivna; manipulacija/kritika Akteri i posmatrači postoje i u političkom životu (W.Lippmann)

12 Javnost Javnost- realativno trajno zainteresovani pojedinci
H.Blumer/R.Mills: grupa ljudi suočena sa problemom razlikuju se u idejama o rešenju spremni da debatuju o problemu

13 Formiranje kroz akciju
Nadindividualni ‘subjekt’ koji se formira u aktu rezonovanja Prisiljena da kreira sopstvenu akciju Nema strukturu, uloge, vođstvo Blumer: varira od visoko emocionalnog i predrasudnog do visoko intelektualnog i mudrog

14 Empirijska evidencija
oko 70% ukupne populacije čini izbornu javnost – bilo kada izlaze na izbore oko 50% izborne čini 'zainteresovanu' ili 'pobuđenu' javnost, zainteresovani za društvene probleme oko 15% 'zainteresovane' javnosti čini aktivnu ili 'elitnu' javnost (oko 5% opšte javnosti)

15 Novi mediji- aktivna publika
početak 21. veka: nestaje razlika između publike i javnosti? ne razlikuje ih pripadanje forumu, nego to što javnost mora biti delatna i nema je bez akcije prostor/vreme; privatno/javno; aktivno /pasivno; potrošač/korisnik medijatizovana javnost i difuzne publike

16 Skriveni krug Gomile/ novi akter na početku milenijuma, novi oblici participacije Interent crowds, Crowdfunding, Crowdsourcing