КОНТЕКСТУАЛИЗАЦИЈА ПУТ У ОТВОРЕНИ КУРИКУЛУМ

Презентација на тему: "КОНТЕКСТУАЛИЗАЦИЈА ПУТ У ОТВОРЕНИ КУРИКУЛУМ"— Транскрипт презентације:

1

2 КОНТЕКСТУАЛИЗАЦИЈА ПУТ У ОТВОРЕНИ КУРИКУЛУМ
ИСКУСТВО ИЗ ПРАКСЕ

3 модел А – погодан оквир за развијање курикулума
разматрање битних момената важних за његово стварање

4 Од почетка рада у моделу А,
имали смо прилику, да постављањем питања, решавањем проблема и дилема, отворимо себи пут сагледавања, дефинисања и редефинисања многих ситуација које су се дешавале у нашим конкретним условима, тако истим, а тако различитим. Да осмишљамо и изводимо акције од почетног реструктуирања простора до данашњих активности.

5 Ти конкретни услови и догађања представљају реални контекст који ми, као професионалци, треба да препознамо, а који чине одређени односи, појаве, проблеми које треба дефинисати и мењати, или једноставно побољшати, како би дошло до промене.

6 Улога нас професионалаца била би стварати повољан миље, што подразумева:
идентификацију проблема, дефинисање свих актера који су важни да до промене дође, дефинисање њихових позиција (ко с ким комуницира), смер и интезитет активности појединих актера, дефиниција сопственог учешћа.

7 Ово није никакво наметање решења, напротив, били смо свесни да промену могу извести само они који су суштински заинтересовани.

8 У овом процесу, који смо назвали контекстуализацијом, важну помоћ пружали су нам принципи.
Они су нам помогли да нам трагање за одговором, да више сазнања него сам одговор и омогућили нам да постављамо увек нова питања.

9 Они и јесу покретачи акције. То су:
Они и јесу покретачи акције. То су: - принцип реалности, - принцип редефинисања појмова, појава, односа, - принцип реалног контекста, - принцип суштине и форме и - принцип повезаности теорије и праксе.

10 Принципи су ти који нам пружају:
сигурност, актуелност (нисмо глуви ни слепи за дешавања и промене око нас), могућност суштинског повезивања породице (замена, допуна, партиципација), институције, друштвена заједница.

11 ШТА ЈЕ КОНТЕКСТУАЛИЗАЦИЈА?

12 То је процес у коме ми, професионалци, стварамо контекст који носи другачије значење у односу на неку појаву или односе које идентификујемо у претходном контексту, а за које имамо аргументе да их треба мењати.

13 Овај процес препознали смо ретроактивно, акционим истраживањем, анализирајући своју праксу и дешавања у њој, а јасно се види на примеру реструктуирања простора у једном од наших вртића.

14 РЕСТРУКТУИРАЊЕ ПРОСТОРА БИТНИ, ПРЕЛОМНИ МОМЕНТИ У ОВОМ ПРОЦЕСУ

15 концепција (без готових решења).
Модел А као алтернатива у избору и погодан оквир за развијање курикулума полазиште, путоказ, помоћ, концепција (без готових решења).

16 Предвиђа другачију организацију простора – центри интересовања
Предвиђа другачију организацију простора – центри интересовања. Васпитачи су се одлучили за центре интересовања у собама (идеја наслеђена) имајући своје разлоге, због:  великог броја деце у групама,  боље контроле деце,  специфично грађеног вртића и  узрастом.

17 Центре су формирали васпитачи и имали одрећена очекивања у оваквом амбијенту и атмосфери, адекватно планирајући и успостављајући правила понашања.

18 Улазак у проблематику Шта се дешава?
Улазак у проблематику Шта се дешава?

19 Реална ситуација показује дешавања супротна од очекивања васпитача, што почиње да смета. Уместо игре и задовољавања потреба и интересовања у центрима, деца су: износила играчке из центара и поред успостављених правила; играчке из целог простора – центра, преносила у сасвим други простор; сви центри нису били у функцији у зависности од узраста; деца су имала потребу за излажењем из радних соба; расте тензија.

20 Код васпитача се јавља незадовољство због:
немогућности праћења деце и снимања њихових жеља, потреба и интересовања; недовољног индивидуалног приступа деци; недовољно повратних информација од деце, што доводи до отежаног планирања и незадовољства плановима.

21 Стиче се увид у реалност –
нешто не функционише како треба и потребна је промена.

22 Шта, зашто и у чему је проблем?

23 Постављање питања и трагање за одговорима у решавању проблема је пут који смо прелазили а који нам је давао више сазнања него сами одговори.

24 Покушаји који би требало да доведу до промене:
суочавање са проблемом и решавање истог – алтернативна решења:  мењање места центрима,  увођење нових центара,  увођење нових правила понашања,  другачије планирање.

25 Ништа се битно не мења. Анализом ситуације, редефинишемо центар и прихватамо га као реалност. То је место у коме је дете активно (игра се, задовољава своје потребе, изграђује знања).

26 Идентификујемо проблем.
Проблем је центар који су формирали васпитачи и није ,,по мери деце", зато га мењају и прилагођавају себи.

27 Следећи корак до кога нас трагање доводи је:
ИДЕЈА: битна као водиља

28 Следећи идеју долазимо до циља
Следећи идеју долазимо до циља. Она нам помаже да одредимо смер и интезитет оних који су под утицајем (деца, родитељи, васпитачи). Идеја је била формирање центара на нивоу вртића и активно укључивање деце.

29 Анализом идеје долазимо до сазнања шта је утицало на избор идеје?
То је била тежња да се испоштује програмска орјентација: уваже дечје жеље, потребе и интересовања и активно укључи дете.

30 Идеја код неких изазива олакшање, код других шок, страхове, дилеме, предубеђења.

31 Аргументи за: испоштоваћемо дечје жеље потребе и интересовања;
уважити дечју личност; деца ће бити у току дешавања и главни актери;

32 • направиће хаос, измешати играчке,
Аргументи против: • направиће хаос, измешати играчке, • ко ће то да контролише, • шта ће рећи родитељи.

33  Препознавањем сопствених програмских позиција: страхова, препрека, предубеђења – редефинишемо сопствено понашање.  Уз подршку, ослобађање рецидива старог начина рада. Имати више поверења у дете и не ићи стихијски.

34 Преиспитивање постојећег реалног стања и идеје доводи до дефинисања реално постојеће ситуације и освешћивања потребе доброг планирања и организације рада – осмишљавње акције –

35 За овај корак следи адекватна припрема.
 Ко је све битан: деца, родитељи, васпитачи.

36 Припреме би текле у три смера, а изабран начин рада - радионица у простору -

37 Циљ радионица за децу био је да схвате постојање неког њиховог простора који ће моћи да мењају и формирају према својој жељи и потребама.

38 Циљ радионица за родитеље је укључити родитеља као партиципатора, да разуме и буде подршка детету.

39 Циљ радионица за васпитаче је припрема васпитача код којих идеја није сазрела.

40 Организација аспеката рада васпитача:
радно време, подела послова и задужење, припрема и извођење радионица, начин и време укључивања родитеља.

41  Организација и извођење акције изношења играчака из
постојећих простора (време, место, темпо, редослед и улога васпитача).  Организација извођења саме акције формирања простора.

42 АКЦИЈА

43 Добит за децу:  повећана пажња,  бржа и лакша адаптација нове деце,
могућност учења кроз интеракцију са млађом, старијом децом и одраслима,  јачање самопоуздања и самопоштовања,  заједничко доношење правила понашања и поштовања истих,  изграђивање система вредности одговорност, толеранција, разумевање, уважавање....

44 Добит за родитеље:  ослобађање од почетних страхова како ће све ово изгледати,  стицање бољег увида у наш рад активним учешћем, бољег разумевања детета и  давање подршке детету.

45 Добит за васпитаче:  бољи увид у потребе и интересовања деце,
бољи индивидуални приступ,  лакше планирање, промена улоге васпитача – партнер координатор и креатор сопствене праксе,  промена начина размишљања, препознавање и дефинисање неких ситуација и самог понашања васпитача,  начин посматрања онога што се дешава и адекватно реаговање на то,  придавање важности битним моментима у васпитно-образовном процесу,  промена односа између деце, васпитача и родитеља  начин дефинисања проблема и налажења путева за њиховорешавање

46 ХВАЛА НА ПАЖЊИ