ЕКОЛОШКА ПОЛИТИКА.

Презентација на тему: "ЕКОЛОШКА ПОЛИТИКА."— Транскрипт презентације:

1 ЕКОЛОШКА ПОЛИТИКА

2 Политика је: начин регулисања друштвених односа, усмеравање развоја у различитим областима живота и њиховој укупности.

3 Политика је свесна друштвена делатност којом се посредством државе или (и) политичким организацијама усмеравају друге друштвене делатности ради остваривања одређених циљева одређеним средствима УСМЕРЕЊЕ ЦИЉ СУБЈЕКТИ ДЕЛАТНОСТ СРЕДСТВА

4 Формулисање циљева и избор средстава политике зависи од:
степена развијености појединих друштава социјалне структуре историјског развоја традиције културе. Отворено питање односа политика - морал

5 Политика за свој предмет усмеравања има различите делатности:
економију културу друштвени живот ... однос друштва према природи.

6 Еколошка политика је: свесна организована друштвено усмеравајућа делатност која посредством државе и друштвених, пре свега политичких организација, усмерава однос према природи ради заштите и унапређивања животне средине.

7 Усмеравајућа делатност: усмеравање понашања свих чинилаца који имају одређен однос према природи
Циљ: очување еколошког поретка Субјекти: на међународном, државном и локалном нивоу Средства: различита у зависности да ли је субјект држава или нека друга друштвена или политичка организација

8 Делатност еколошке политике се заснива на принципима:
Политичким: Принцип демократичности Принцип јавности Принцип добровољности Принцип активности Принцип преговарања Еколошко – социјалним: Усаглашавање привредног развоја са еколошким могућностима Употреба достигнућа научно-технолошког прогреса у складу са захтевима за очување потребне еколошке равнотеже Стварање система друштвених потреба чије задовољавање неће довести до деградације животне средине Друштвени развој - Одрживи развој Интеграција секторских политика и политике заштите животне средине

9 Методе еколошке политике су:
техничко-технолошке економске законодавно-правне политичке васпитно - образовне

10 Програмски циљеви еколошке политике могу се сврстати у четири групе:
Унапређивање животне средине у оквиру социјалног и економског развоја Заштита и управљање природним ресурсима и глобалним питањима животне средине Управљање посебним областима животне средине Унапређивање организационо-институционалних услова за ефикасно остваривање политике заштите и унапређивања животне средине

11 Субјекти еколошке политике:
На међународном (глобалном) нивоу Уједињене нације Европска Унија Нови друштвени покрети … На локалном (националном) нивоу држава локална самоуправа политичке организације компаније институти и заводи институције заштите животне средине удружења грађана невладине организације појединци

12 Програм за заштиту животне средине (УНЕП)
Акције: Уједињене нације: Програм за заштиту животне средине (УНЕП) Конференције које су посвећене директно или индиректно проблемима животне средине: Стокхолм (1972) Рио де Жанеиро (1992) Јоханесбург (2002) Рио де Жанеиро (2012)

13 Програм за човекову средину (УНЕП):
формирање свести о опасностима због нарушене еколошке равнотеже унапређивање међународног права средине подстицање уговорног решавања проблема зжс између држава системско прикупљање информација из области права средине подстицање међународно-правног регулисања зжс подстицање универзитета да у своје програме укључе и правни аспект зжс ...

14 Скуп у Стокхолму, 1972. Конференција УН о човековој средини
Декларација Члан 1. Човек има основно право на слободу, једнакост и задовољавајуће услове живота, у средини чије му особине омогућују да живе у достојанству и благостању. Он има узвишену дужност да чува и побољшава средину за садашње и будуће генерације. ...

15 Скуп у Рио де Жанеиру, 1992. Рио декларација о животној средини и развоју
Принцип 1 Људска бића су у центру бриге за одрживи развој. Људи имају право на здрав и продуктиван живот, у складу са природом. Принцип 3 Право на развој мора бити остварено тако, да се у истој мери задовоље потребе развоја и заштите животне средине и садашњих и будућих генерација.

16 АГЕНДА 21 (Рио де Жанеиро 1992)
Документ обухвата оквирни програм активности у области животне средине и развоја. Садржи све елементе неопходне за вођење одређене политике: од полазних основа, процене стања, утврђивање циљева, одређивање средстава и механизама за остварење утврђених циљева итд. Подељена је на 4 дела са укупно 40 поглавља Основна 4 дела Агенде 21 су: Социјална и економска питања Заштита и управљање ресурсима за развој Јачање улоге значајних друштвених група Средства за остваривање Агенде

17 Јоханесбург, 2002. Јоханесбуршка декларација
Декларација наглашава три стуба одрживог развоја на свим нивоима: искорјењивање сиромаштва, промена образаца производње и потрошње, заштита и управљању природним изворима.

18 РИО +20 Будућност какву желимо (2012)
"реафирмисане" конвенције о климатским променама и заштити биодиверизитета са самита 1992. 7 кључних питања: Добри послови – зелена радна места Одржива енергија за све Одрживи градови Безбедност хране и одржива пољопривреда Вода за цео свет Океани Друштва отпорна на природне катастрофе

19 Значајније организације УН:
Економски и социјални савет УН (UN ECOSOC) Економска комисија УН за Европу (UN ECE) Програм УН за развој (UNDP) Програм УН за индустријски развој (UNIDO) Организација УН за исхрану и пољопривреду (FAO) Организација УН за просвету, науку и културу (UNESCO) Фонд УН за децу (UNICEF) Светска здравствена организација (WHO) Светска метеоролошка организација (WMO) Центар УН за људска насеља (UNCHS - Habitat) Међународна агенција за атомску енергију (IAEA) Уред УН за помоћ у случају катастрофа (UNDRO) Одсек УН за хуманитарне послове (DHA) Међународна организација рада (ILO)

20 ЕВРОПСКА УНИЈА Европска повеља о животној средини и здрављу (1989)
Право сваке особе на животну средину која омогућује здравље и благостање Право на информисање о стању животне средине и учешће у доношењу одлука Наведено је: 14 основних принципа еколошке политике 6 основних стратешких циљева

21 ЕВРОПСКА УНИЈА Министарске конференције “Животна средина за Европу” (усвојене декларације, програми акција, конвенције, ...)

22 Држава је носилац еколошке политике на националном нивоу.
Треба да ублажи и укине неодрживе начине производње и потрошње, утврђујући стратегију развоја – одрживог развоја. Принципе развоја разрађује доношењем правних прописа. Устав – основа за доношење: закона и подзаконских аката који се баве заштитом животне средине

23 Локална самоуправа Носилац еколошке политике на локалном нивоу.
Израђује ЛЕАП –е и стара се о спровођењу. Ради и друге послове од утицаја на заштиту животне средине (организује специјализоване службе и организације које се професионално баве овим пословима, свака у свом делокругу рада).

24 Политичке партије теже да учествују у конципирању и спровођењу и еколошке политике. Својим програмом обухватају и делатности заштите животне средине. Анимирају чланство за активно укључење у акције за заштиту животне средине.

25 Друштвени покрети = еколошки, антинуклеарни, мировни ...:
међународни ниво међусуседски национални локални Еколошки покрет/и настају ad hoc Форме деловања: - петиције - протести - хепенинзи - грађанска непослушност итд. Могу да прерасту у политичку партију

26 Невладине организације
Непрофитне организације Број се стално мења Директно или индиректно се баве заштитом животне средине Има их у Србији више од 1600 Заштитом животне средине се бави преко 160.