KONFLIKTI doc. dr Slavko Alčaković

Najčešće predrasude o konfliktima Nastaju jer su generacije sve gore – “u naše vreme drugačije se živelo”; Konflikte stvaraju problematični učenici/e; Roditelji si krivi za sve Nisu dovoljno ozbiljan problem tokom srednjoškolskog obrazovanja; Ovaj problem treba da rešava: država, porodica, društvo – a ne nastavnik; “Ja nisam nikad imao konflikt sa učenikom”

Moguća percepcija obrazovanja od strane učenika Motivacija (loši uslovi, negativni primeri u okruženju i sl.) Intelektualna izazovnost (mnoštvo informacija iz raznih oblasti) Vreme (svest o tome da sticanje znanja predstavlja gubljenje vremena, koje se može utrošiti “pametnije”) “Neadekvatan” obrazovni sistem (istina ili izgovor?) Teškoće

Ko utiče na ponašanje učenika? Porodica (prvi uzor, oblikovanje karaktera, socijalizacija) Obrazovne ustanove (obdanište, škola) Društvene grupe (prijatelji, grupe vršnjaka) Javnost i mediji (novine, radio, TV, internet) UČENIK

Mobilni telefon poslednje generacije (android) Materijalno orijentisani sistem vrednosti Roditelji i deca – pogrešno razumevanje ponašanja Novac Nekretnine Moderan automobil Najnoviji kompjuter Mobilni telefon poslednje generacije (android)

Nematerijalno orijentisani sistem vrednosti Poštenje Znanje Pravednost Lojalnost (vernost) Principijelnost Preciznost

Negativno orijentisani sistem vrednosti Nepreciznost Prevrtljivost Nelojalnost Nepravednost Neznanje Nepoštenje

Mogući realni uzroci konflikata Konflikt Porodični problemi Karakter učenika Socio-ekonomski problemi Korišćenje opijata ili alkohola Nedostatak motivacije Potreba za prihvatanjem

Mogući povodi za konflikt Slaba ili neočekivano niska ocena Udaljavanje sa časa Verbalni sukob “Prenaglašavanje” autoriteta

Tri procesa u rešavanju konflikata (EPS) Edukacija; Prevencija; Sankcija.

Edukacija Edukacija se najpre odnosi na objašnjavanje svim učenicima i roditeljima: zašto je važno da savladaju određeno gradivo i postignu uspeh u školovanju (izuzetno teško, zbog brojnih negativnih primera iz prakse); kako da povećaju svoju motivaciju da školu dožive kao prijateljsku ustanovu (navođenje dobrih primera, uspešnih sportista, naučnika, poslovnih ljudi i slično; da dijalog kao sredstvo rešavanja sporova nema alternativu (nasilje rađa nasilje).

Prevencija kategorija tzv. “problematičnih učenika”; bez stigmatizacije – dobro je nazvati situaciju problematičnom, a ne osobu; ukoliko uočite da problem može da eskalira dobro je da: obavite razgovor sa učenikom i rodeteljom na što suptilniji način; pokušate da uložite dodatni napor kako bi se učeniku što više pomoglo u savladavanju gradiva – preveliki broj obaveza u trenutku nagomilanih problema, može biti inicijalna kapisla za nastanak konflikata.

Sankcija Mera koja se primenjuje onda kada prve dve ne daju dovoljno rezultata, a želimo da obezbedimo poštovanje određene norme; Sankcija nije uvek dobra, jer ne garantuje da se konfliktna situacija neće ponoviti. Ona tretira posledicu, ali ne i uzrok konfliktnog ponašanja; Način saopštavanja sankcije – važan koliko i sama sankcija; Pre posezanja za sankcijom, treba ostaviti mogućnost učeniku da: shvati grešku, uputi izvinjenje i nastavi dalje sa obrazovanjem; Sankcija bez edukacije, ne donosi nikakvu praktičnu korist; Pozitivne sankcije imaju nekad više efekta nego negativne.

Korisni saveti u rešavanju konflikata Spremnost na promenu i uzajamno ocenjivanje; Dodatno motivisati učenike – redovan rad nagrađivati; Ravnopravni dijalog u rešavanju sporova; Primena istih pravila na svima (uključujući sebe) – kašnjenje, upotreba mobilnih telefona, pristojno ponašanje i slično – mladi često oponašaju starije; Pokušajmo da RAZUMEMO jedni druge: iza nezadovoljstva i nemotivisanosti učenika često se kriju sasvim ljudski razlozi, koji ne smeju biti opravdanje, ali treba da budu osnov za bolje razumevanje.

KOLIKO IMA STRANA U KONFLIKTU?

Dve strane umešane Strana2 Strana 1

Uvek postoji još neko Strana 3 Strana2 Strana 1

Treća perspektiva - Balkon

17 kamila

HVALA NA VREMENU I PAŽNJI!