Педагошка интеракција (Виготсково, социо-конструктивистичко становиште) у: Визек, 47-59 стр.

Socio-kulturna teorija razvoja viših psihičkih funkcija

’’голих руку’’ Посао обављају оруђа (инструменти) и помоћна средства

Историјска/културна еволуција човека (историјски/културни развој): Творевине акумулираног људског искуства - отелотворено у материјалним и симболичким (духовним) творевинама (веровања, вредности, обичаји, норме, обрасци понашања). Појам култура - тоталитет тих артефакакта, који су доступни свим члановима културне заједнице и који посредују њихове психичке функције и понашање. Културна оруђа – ‘’вештачки органи’’ Психичка активност је посредована културним, материјалним и духовним оруђима - ИНТЕГРАЛНИ ДЕО индивидуалне психе.

Мишљење постаје апстрактно (појмовно) ГОЛИ ИНТЕЛЕКТ ИНТЕЛЕКТ ПОСРЕДОВАН АРТЕФАКТИМА непосредно опажање асоцијативно повезивање непосредно памћење дескрипција – очитост, појавност, практично искуство Анализа на битно и небитно Поређење поређују релевантне и ирелевантне карактеристике Прављење претпоставки Формулисање дефиниција помоћу суштинских карактеристика Класификација примера Смишљање нових примера Способност уопштавања Свест о сопственом мишљењу - - Усмерености ка трагању за организацијом у садржају који се учи организовано, систематично стицање знања ЛОГИЧКО ПАМЋЕЊЕ

Појачавање и квалитативни напредак Природа психичких функција зависи од културних средстава или инструмената који их посредују: Језик Системи појмова Нумерички системи Интелектуалне технике, и стратегије учења и мишљења.

Социо - културни развој сваке од психичких функције подразумева стварање вештачких средстава или знакова помоћу којих се усмерава понашање личности и које представља помоћна средства у регулисању понашања. Језике – средство социјалне интеракције, потом средство унутрашње психичке организације: приватни говор, унутрашњи говор и вербално мишљење Пажња – СПОНТАНА И ВОЉНА - усмереност кâ свесно одабраном циљу - задржавање довољно дуго, контрола ометајућих чинилаца Памћење – механичко и логичко

Развој на основу подржавања АСИМЕТРИЧНА СОЦИЈАЛНА ИНТЕРАКЦИЈА – Развој на основу подржавања Три карактеристике ефикасне или продуктивне интеракције између наставника и ученика: 1. ученик треба да учествује активно у процесу интеракције са наставником/вршњаком; 2. треба да се формира заједничка активност (- чији ток зависе од оба партнера); 3) задатак који се решава треба да буде такав да се налази у ЗНР (за које дете нема готово решење или одговор).

Свака функција се у развоју детета појављује два пута Свака функција се у развоју детета појављује два пута : прво на социјалном плану – ИНТЕРпсихички, као размена са људима, a затим на индивидуалном плану, унутар детета – ИНТЕРпсихички. Све психичке функције биле су прво облик интеракције између детета и одраслог да би потом постали унутрашњи процеси под контролом самог детета.

Виготски (становиште социјалног конструктивизма) Од споља контролисаних према понашањима којима дете самостално управља изнутра ‘помоћ-од-стране-других’ - у извођењу задатка, дете се ослања на способнијег партнера (ИНТЕРментални план). У почетку, дете врло ограничено разуме ситуацију или задатак, одрасли му пружа дирекцију и модел који оно прихвата или имитира. Дете осваја разумевање значења или повезаности појединих активности кроз разговор у току извођења задатка.

Од споља контролисаних према понашањима којима дете самостално управља изнутра (http://www.youtube.com/watch?v=xQ1n50ZJrhY&feature=related) 2) ‘само-вођење активности детета’ - ученик решава задатак на ИНТРАменталном плану. контрола над задатком (пребачeна је са одраслог на ученика) - отворена вербализација, ‘само-управни-говор’, ‘саморегулација’ 3) ‘аутоматизација учених способности’, ’интериоризација’ - извођење задатка је развијено и аутоматизовано. Свака особа кад год током живота учи нешто сваки пут изнова пролази кроз ове ЗНР секвенце од помоћи-од-стране-других, преко саморегулације до аутоматизације учених способности.

КОГНИТИВНО ШЕГРТОВАЊЕ - Вођење ученика у процесу решавања проблема помоћ је ПРИЛАГОДЉИВА, ПРИВРЕМЕНА Scaffolding - Метафора о грађевинској скели којом наставник подупире процес учења На које све начине наставник подупире процес учења? од дискретног мониторинга до партнерског рада на заједничком проблему у тиму с ученицима, где добија облик интерактивних метода рада.

Метафора о грађевинској скели Метафора о грађевинској скели којом наставник подупире процес учења

МИСАОНЕ СКЕЛЕ ОД ДАВАЊА ПУНЕ, ЈАСНЕ ПОМОЋИ ДО ВРЛО ДИСКРЕТНОГ ВОЂЕЊА ПРОЦЕСА РЕШАВАЊА ПРОБЛЕМА

Наставничке интервенције - Директно моделовање (ПУНА ЈАСНА ПОМОЋ): Наставничке интервенције - Директно моделовање (ПУНА ЈАСНА ПОМОЋ): - Одмеравање тежине задатка: 1. да ли имају довољно предзнања (улога наставника); 2. да ли је на њиховом интелектуалном нивоу (улога наставника) - Директно подучавање вештини или концепту (објашњавање, експлицирање критеријума)

Наставник демонстрира процес или поступак решавања – ОТКРИВА СОПСТВЕНЕ ПРОЦЕСЕ МИШЉЕЊА Поделити вештину или проблем у мање кораке или потпроблеме; Усмерите пажњу ученика на најважније карактеристике проблема (По чему су сличне ове две једначне? ) Коментарисање наглас стратегије (вербализујте сваки корак) : “Дакле, треба у ствари да решим то...”; Почећу прво овим...”; “Чекај да видим који је пут најефикаснији...”; “Остало ми је ово... “ Направите важне везе између корака (“Какве то има везе са...”; “Учили смо да...”; “А како сада овде...”) Моделујте вештинеу (појам) онолико пута колико је потребно да се уверите сви студенти су спремни да то урадите сами.

Начини подизања мисоаних скела – подупирање процеса учења: - Решавати део проблема (кад у алгебри ученици постављају једначину, а наставник рачуна, и обрнуто) Варијанта: Давање решених примера и тражење од ученика да их објасне. Постепено дозвољавање ученицима да све више раде самостално. Постављање питања која помажу ученику да препозна узрок грешке. Давати детаљне повратне о тачности одговора и дозвољавати преправљање. Давање похвале за добро урађен задатак.

Самоусмеравајуће тврдње У решавању задатака и социјалних ситуација: Идентификација проблема - Шта видим овде? Шта се овде тражи од мене да уради? Одређење стратегија решавања - Треба то поново пажљиво да прочитам; Шта ми је овде важно?; Шта сам већ учио у вези са тим?; Фокусирање пажње - Треба да се концентришем. Пропустио сам нешто. (Самонаградјујуће тврдње - Стварно сам ово добро урадио. Тврдње усмерена на превладавање неуспешних покушаја - Погрешио сам, али ћу покушати поново и онда ће можда бити боље)

Основни механизам развоја разноврсне облике заједничке активности детета и одраслог, кроз коју дете систематски интернализује различите културне инструменте, - који квалитативно мењају и унапређују његово когнитивно функционисање.

Разлика у односу на Пијажеа Виготски – не остаје само на овоме што се налази унутар јединке, него и у способности коришћења свих амплификатора индивидуалних психичких функција Социо-културни чиниоци - формативну улогу у конструкцији когнитивних структура и система знања (не само да утичу на динамику тог развоја) .