Отпремање презентације траје. Молимо да сачекате

Отпремање презентације траје. Молимо да сачекате

Тема 2. Принципи конструктивизма у сврху примене технологије у настави - настава некад и сад проф. др Даница Лечић-Цветковић, ФОН.

Сличне презентације


Презентација на тему: "Тема 2. Принципи конструктивизма у сврху примене технологије у настави - настава некад и сад проф. др Даница Лечић-Цветковић, ФОН."— Транскрипт презентације:

1 Тема 2. Принципи конструктивизма у сврху примене технологије у настави - настава некад и сад проф. др Даница Лечић-Цветковић, ФОН

2 Садржај:

3 Приступи развоју програма
Образовање усмерено на програм - НЕКАД Традиционални приступ програмирању, где наставници и стручњаци за поједине области дефинишу програм, у смислу онога што се учи; програм се смањује на листу тема које ће се предавати (педагошки редукционизам). Образовање усмерено на исходе - САД Приступ у коме се програмом дефинише шта ће ученик знати или умети да уради по завршетку образовања и учења (модуларни приступ).

4 Конструктивизам Разматра, у контексту образовне политике, идеале ,,целоживотног учења” и ,,друштва знања”; Конструктивизам се дефинише као теоријски концепт који инсистира на томе да је изградња знања базирана на индивидуалном искуству и као такво, оно је јединствено; Когниција или Спознаја је поимање стварносто које се заснива на човековом искуству и мишљењу; Когниција укључује сваки ментални процес који се може описати као: искуство знања, опажања, препознавања, расуђивања и закључивања;

5 Конструктивизам У школи заснованој на конструктивистичким принципима знање се стиче: активним упознавањем нових садржаја, ученик је одговоран за своје учење, учењем развија културу учења, што му омогућава још већу аутономност; Конструктивизам доноси учионицама прилагођену средину учења (основни принцип конструктивистичког приступа образовања), који подразумева: промену односа учитељ-ученик; прибављање богатих извора знања; курикулум утемељен на активностима;

6 Спецификација учења Учитељ развија мотивацију за промену рутина дидактичких поступака, он постаје водитељ, мотиватор и сарадник (насупрот предавачко-дисеминаторске улоге): осмишља више извора из којих ученици могу да уче; укључује ученике у ситуацијама стицања нових искустава; омогућује да ученици својим реакцијама и одговорима усмеравају ток наставног процеса; подстиче климу радозналости; употребљава когнитивну терминологију (класификује, анализира, креира и сл.); подстиче и уважава слободу ученика; користи непосредне, изворне, податке и примарне изворе за манипулисање у интеракцији; не дели сазнајни од истраживачког процеса; захтева јасно изражавање ученика;

7 Спецификација учења Доприноси конструктивизма:
Хуманизација процеса у школској пракси; Mетодологија педагогије – учестало се примењују: студије случаја, анализа садржаја, акциона истраживања; Мултидисциплинарност - спремност да се из других (сродних или не) наука преузму идеје за истраживања;

8 Циљеви образовања Циљеви су главна вредносна опредељења - тежње које треба остварити кроз процес образовања и учења; Циљ се формулише у облику глаголске именице (развијање, оспособљавање, богаћење ...); Циљеви имају оперативну функцију – представњају основу за: планирање, конципирање, организацију и реализацију процеса образовања; Опис намере учења; Укључују процену количине садржаја која може да се научи у датом времену;

9 Исходи образовања Исходи одређују која занања, вештине и ставове сваки ученик треба да развије током процеса учења/образовања. Исходи се формулишу као одговори на питања: Шта ученик ,,зна”? Шта,,уме” да уради? Какве ставове има (или које особине испољава)? По завршетку процеса образовања или програма ученик ће бити у стању да: дефинише, наведе, објасни... (знање); изврши ... сечење метала (сече), ... (вештине); покаже спремноста за ... тимски рад, ... (ставови);

10 Таксономија исхода образовања (Bloom Benjamin, 1956.)
Полазећи од Блумове таксономије, исходи се класификују на: конгнитивне, психомоторне и афективне, и формулишу се на нивоу знања, вештина и ставова. Когнитивни домен (знање, нове информације, мисаоне вештинe) Афективни домен (ставови, осећања, склоности,интересовања, вредности) Таксономија исхода образовања (Bloom, 1956.) Психомоторни домен (физичке и перцептивне активности и вештине)

11 ТАКСОНОМИЈА- когнитивни домен - знање
ТАКСОНОМИЈА- когнитивни домен - знање СЛОЖЕНО НЕПОЗНАТО Оценити, предвидети, проценити Евалуација Развити, формулисати, планирати Синтеза Анализирати, категорисати Анализа Примена Илустровати, припремити Разумевање Описати, објаснити, дискутовати ЈЕДНОСТАВНО Знање Навести, именовати, набројати ПОЗНАТО

12 Ревидирана Блумова таксономија (Anderson Lorin, 2000.)
именице глаголи ЕВАЛУАЦИЈА КРЕИРТАТИ СИНТЕЗА ЕВАЛУИРАТИ АНАЛИЗА АНАЛИЗИРАТИ ПРИМЕНА ПРИМЕНИТИ РАЗУМЕВАЊЕ РАЗУМЕТИ ЗНАЊЕ ПАМТИТИ

13 Примери добре праксе коришћења технологије у настави (15’)
Савремене технологије омогућавају: креирање подстицајнијег окружења за учење, повећање мотивације ученика, повећање удела времена посвећеном учењу, унапређење процеса вредновања, оцењивања и праћења/аналитике учења;

14 Примери добре праксе коришћења технологије у настави
1. САМР модел Модел за примену технологије и начина на које она може бити најбоље искоришћена за преобликовање процеса учења  и стварање образовних могућности. Модел кроз који наставник може да процени и оцени технологију коју користи (или планира да користи) у својој учионици. САМР модел се састоји од 4 нивоа: супституција, аугментација, модификација и редефиниција.

15 Примери добре праксе коришћења технологије у настави

16 Примери добре праксе коришћења технологије у настави (15’)

17 Примери добре праксе коришћења технологије у настави
САМР модел – ПРИМЕРИ: Дигитална школа – конкурс (Министарство трговине, туризма и телекомуникација)

18 Примери добре праксе коришћења технологије у настави
1. САМР модел – ПРИМЕРИ:

19 Примери добре праксе коришћења технологије у настави
2. Изокренута учионица (Flipped Classroom) Педагошки концепт који предвиђа измену у организовању наставног процеса, у циљу побољшања квалитета наставе уз примену савремене технологије. „Изокретање” наопачке неких елемената такозване традиционалне наставе. Оно што је традиционално рађено на часу - ради се за домаћи, а оно што је традиционално рађено за домаћи ради се на часу. Код куће, треба да науче оно што ће се радити на часу, тако да се већи део часа посвети вежбању, раду на новим примерима и слично.

20 Примери добре праксе коришћења технологије у настави
2. Изокренута учионица (Flipped Classroom) Кључни моменат представља појаву видео снимка у настави. Ученици код куће погледају видео материјал који је наставник спремио или одабрао, на основу кога науче нешто ново. Ученик може да заустави или премота снимак, како би видео још једном нешто што му није јасно. Та могућност на прави начин индивидуализује процес учења, у складу са својим темпом рада.

21 Примери добре праксе коришћења технологије у настави
2. Изокренута учионица (Flipped Classroom) Мења се улога ученика и наставника. Настава је окренута ученицима, а не наставнику. Ученици су одговорни за гледање видеа и постављање адекватних питања. Улога наставника у учионици је да помаже ученицима, а не да даје информације. Омогућава наставнику да много више времена посвети ученицима који спорије уче.

22 Примери добре праксе коришћења технологије у настави
2. Изокренута учионица (Flipped Classroom) Индивидуализација у настави; Стицање нових знања и развоја способности; На пољу стицања знања - сваки ученик може да усклади темпо рада према својим могућностима, паузирањем, премотавањем снимка или бележењем. Свако има могућност да самостално, у складу са својим могућностима и брзином рада, подстиче своју зону развоја. Наставник организује ученике и њихове активности: дискусије, позитивне расправе, што подстиче развој способности самосталног решавања проблема.

23 Примери добре праксе коришћења технологије у настави
2. Изокренута учионица – ПРИМЕРИ:

24 РАДИОНИЦА

25 РАДИОНИЦА Формулисање циљева и исхода наставе и учења

26 ДИСКУСИЈА (15’) Који су циљеви наставе и учења за изабрану наставну јединицу? Који су исходи (очекивани резултати, односно развијене компетенције - знање, вештине, ставови) наставе и учења за изабрану наставну јединицу? Каква је улога наставника у реализацији изабране теме? На шта треба посебно обратити пажњу, користећи принципе конструктивизма у образовању, како би циљеви и исходи били испуњени? Зашто је важно да наставник буде усмерен на исходе полазинка, а не на теме и наставне једнинице (принцип учења: Learning by Doing)?


Скинути ppt "Тема 2. Принципи конструктивизма у сврху примене технологије у настави - настава некад и сад проф. др Даница Лечић-Цветковић, ФОН."

Сличне презентације


Реклама од Google