ПРЕДСТАВЕ О ОБРАЗОВНИМ ПРОМЕНАМА У СРБИЈИ (ПОПС 2) Рефлексије o прошлости, визије будућности Дејан Станковић, Јелена Теодоровић, Ивана Ђерић, Бојана Бодрожа, Владета Милин и Николета Гутвајн Институт за педагошка истраживања Београд

ПРЕДСТАВЕ О ОБРАЗОВНИМ ПРОМЕНАМА У СРБИЈИ: Рефлексије о прошлости, визије будућности Опис пројекта Методологија Резултати Закључци и препоруке за доносиоце одлука 1 2 3 4

Представе о образовним променама у Србији - ПОПС1 Кључни налази (Вујачић и сар., 2011): нестабилност и хаотичност образовних промена јаз између очекивања и исхода низак степен партиципативности и негативне узајамне перцепције одговорно вођење образовних промена

ПОПС 2: Истраживачка питања ПОПС 2: Истраживачка питања 1. Које специфичне фазе и аспекте циклуса образовних политика су запослени у школама оценили као проблематичне, а које су оценили као позитивне? 2. Које су генералне карактеристике и трендови у начину стварања, спровођења и вредновања образовних политика у Србији, без обзира на сам садржај реформи? 3. Како запослени у школама виде друштвени, образовни и лични контекст у ком се реформе одвијају?

ОБРАЗОВНЕ РЕФОРМЕ ОД 2000. ДО ДАНАС ПРОБЛЕМ РЕФОРМА Неадекватна обухваћеност и квалитет образовања ученика са посебним потребама Инклузивно образовање (ИО) Неадекватна припремљеност наставника за рад у пракси Стручно усавршавање наставника (СУ) Недовољно ангажовање школа на унапређивању квалитета свог рада Школско развојно планирање (ШРП) - зашто се бавимо баш овим реформама?

Теоријски модел Савремена теоријска знања о образовним променама (Mazmanian & Sabatier, 1983; Lipsky, 1991; Elmore, 1996; Fullan, 2007; Hargreaves, 2005) Циклус јавних политика (Jones, 1970; Anderson, 2003; Smith & Larimer, 2009). Модел садржи четири фазе и неколико подфаза: 1. стварање обрзовне политике (идентификација проблема, стављање на дневни ред, развијање политике); 2. усвајање и буџетирање; 3. спровођење образовних политика; 4. вредновање образовних политика.

МЕТОД

Узорак Репрезентативан национални узорак школа (150 основних школа) Репрезентативан национални узорак школа (150 основних школа) Укупно 1824 испитаника: 150 директора, 267 стручних сарадника и 1407 наставника

Узорак

Узорак

Упитник Ставке се односе на фазе образовних политика и на друштвени, образовни и лични контекст Упитник садржи око 100 ставки Девет верзија упитника за запослене у ОШ (3 групе испитаника x 3 реформе)

Упитник

Како су стваране и покретане образовне реформе? РЕЗУЛТАТИ Како су стваране и покретане образовне реформе?

''Нисмо били питани о томе шта треба мењати у нашем образовању'' Свесни смо да је 2001 и 2002. испитивано мишљење великог броја просветних радника у оквиру “Разговори о реформи” и консултације “Ми у реформи”. (Овако опсежне консултације, иапк, нису спровођене пре увођења иунклузивног образовања.) Ипак, просветни радници 10 година касније имају осећај да углавном нису питани...

“Проблеми који су решавани реформама нису најбитнији проблеми нашег школства” Идентификација просветних радника са проблемима чије решавање иницирају надлежне институтције веома је битна, јер у великој мери одређује њихову спремност да се ангажују у решавању тих проблема, односно одређује спремност да се посвете и ангажују приликом увођења реформи које су усмерене на решавање тих проблема. Због тога смо просветне раднике питали.... ...Из ових резултата можемо закључити да просветни радници неке друге проблеме образовног система вид као значајније од оних које је МП одлучило да решава увођењем датих реформи. Са друге стране, то не значи и да они ове проблеме не сматрају битним, него само да ти проблеми по њиховом мишљењу нису најбитнији, приоритетни.

Реформе су покренуте из политичких, али и стручних разлога Реформе су покренуте из политичких, али и стручних разлога Скренућу пажњу да је степен слагања са скоро сваким од ових разлога као кључним за покретање реформе око просека.... Истаћи ћу разлике добијене код инклузије: Када је упитању инклузивно образовање, просветни радници перципирају да је ова реформа у значајнијој мери иницирана због споњних политичких утицаја, а мање (нарочито у поређењу са друге две реформе) због стручних и професионалних разлога, односно најмање због жеља и пореба наставника. Разлози за покретање реформи

Ко је креирао наше образовне реформе? Ко је учествовао у креирању реформи?

''Покренуте реформе нису најбоља решења постојећих проблема'' (у вези са амбициозношћу циљева): ...Просветни радници циљеве уведених реформи виде као идеалистичне и преамбициозне, а то је нарочито случај са инклузивнијм образовањем. (ово сам написала сам да проверим да ли је вама ок да кажем и “идеалистични”) Овде планирам само да препричам оно што је дато на графиконима. Без посебног тумачења или додавања нечега...

Како су припремане и спровођене образовне реформе? РЕЗУЛТАТИ Како су припремане и спровођене образовне реформе?

''Министарство просвете није извршило потребне припреме за покренуте реформе''

Исти механизми су коришћени за спровођење различитих реформи Исти механизми су коришћени за спровођење различитих реформи

Обучавање наставника за спровођење реформи је моглo бити знатно бољe, а закони и прописи јаснији

Реформа би била боље спроведена да постоје... Успостављање система одговорности за сопствени рад би допринело бољем спровођењу реформи Реформа би била боље спроведена да постоје...

Организациона подршка реформама није адекватна

Колико су успешне реформе? РЕЗУЛТАТИ Колико су успешне реформе?

Комуникација надлежних институција са школама није била довољно продуктивна

''Реформе су без правих резултата, али представљају солидну основу за будућност''

У каквом се контексту одигравају реформе? РЕЗУЛТАТИ У каквом се контексту одигравају реформе?

Просветни радници су незадовољни односом државе према образовању

“У функционисању и организацији образовног система постоји много проблема”

“Моја школа је организовано, стимулативно и ангажовано радно окружење”

Највећи број просветних радника задовољан је својим послом и отворен за промене

Закључци и препоруке

ЗАКЉУЧЦИ И ПРЕПОРУКЕ – Одговори на истраживачка питања Просветни радници ниједну фазу образовних политика нису оценили као позитивну. 2. Стварању, спровођењу и вредновању образовних политика се, судећи по одговорима просветних радника, приступа по сличном обрасцу, без обзира на сам садржај реформи. 3. Запослени у школама виде друштвени и образовни контекст у ком се реформе одвијају као доста неповољан, са системским проблемима, али показују и дозу оптимизма. Мислим да је потребно да имамо овај слајд, јер он одговара на наша истраживачка питања. Онда бих прешла даље и рекла, хајде да видимо детаљније шта су закључци и препоруке.

ЗАКЉУЧЦИ И ПРЕПОРУКЕ – Стварање образовних политика Закључци: Не постоји довољно слагања око дефинисања проблема. Реформе су доживљене као да долазе са стране. Делује да практична искуства и знања просветних радника нису довољно узета у обзир. Препорука: Потребно је да креирање реформи буде што партиципативнији процес. Ове налазе (тачкице) ћу кроз причу повезати са претходним слајдовима: Не постоји заједничко дефинисање проблема (нису питани шта су проблеми, МП није имало добар увид у опште стање, решавани проблеми нису најбитнији проблеми) Реформе су доживљене као да долазе са стране (инострани утицаји и мала укљученост наставника у развој политика) Искуство и практична знања просветних радника нису узета много у обзир (мала укљученост у развој политика, реформе које нису оптимална решења проблема, амбициозни циљеви) => Реформе нису релевантне и не “припадају” просветним радницима; ако просветни радници нису мотивисани, реформе нису одрживе. => Реформе су мање квалитетне и применљиве у пракси. Прве две тачке доприносе недостатку мотивације, трећа тачка доприноси томе да су решења лошија него што би могла бити. Питање за вас, да ли да оставим ово што сам исписала испод тачкица (реформе нису релевантне и не припадају блаблабла) или да то испричам? Једино сам на овом слајду имала потребу да и на слајду појасним зашто је, нпр. потребно да се осећа оwnership реформи, али могу и да испричам, не мора да пише. А препорука је иста за све наведене закључке – укључите више просветне раднике.

ЗАКЉУЧЦИ И ПРЕПОРУКЕ – Спровођење образовних политика Закључци: Просветни радници мисле да реформе нису адекватно припремљене. Механизми за спровођење нису диференцирано примењени на различите реформе. Систем награђивања и санкционисања, умрежавање са колегама и школама и округли столови нису у великој мери коришћени код нас. Запослени у школама сматрају да недостаје организациона и функционална подршка реформама. Препоруке: Механизмима за спровођење реформи треба посветити више пажње. Потребно је увести принцип одговорности за сопствени рад. Опет повезујем мало кроз причу како су тачкице повезане са претходним слајдовима: Реформе нису адекватно припремљене (график са таквим именом, закони и прописи нису јасни, обуке нису адекватне) Механизми за спровођење нису диференцирано примењени на различите реформе (линијски график) Систем награђивања и санкционисања, умрежавање са колегама и школама и округли столови нису довољно коришћени код нас (график о праћењу и контроли и награђивању и санкционисању, као и онај линијски) Недостаје организациона и функционална подршка реформама (график са компетентношћу, мењањем захтева и координацијом надлежних институција) Још бих имала и мало ширу причу о томе да, нпр., системи одговорности за сопствени рад имају шаролик успех у свету, и да треба пажљиво проучити шта би могло код нас да функционише, итд., или да, нпр. неке захтевније реформе, као што је инклузија (јер задире у свакодневну рутину наставника) захтевају више пажње (тј. механизама) него неке друге, итд, али не могу сада да исписујем шта бих још рекла, много ми је. Хоћу да нагласим следеће: последњи закључак (тачкица) мало вуче на образовни контекст (да ли су надлежне институције компетенте, да ли координишу добро активностима реформе, итд), а и препорука која иде из тог закључка је иста као она која се односи на контекст касније: Пре увођења различитих развојних иницијатива, потребно је решити структурна и системска питања образовног система. Ја бих им, дакле, скренула пажњу да ћу се вратити на то шта следи из те тачкице, али не бих ту препоруку гурала на овај слајд – шта мислите?

ЗАКЉУЧЦИ И ПРЕПОРУКЕ – Вредновање образовних политика Закључци: По мишљењу просветних радника, комуникација о спровођењу и ефектима реформи није довољно ефикасна и продуктивна. Реформе нису виђене као успешне, али се ипак препознаје њихов потенцијал. Препорука: Треба побољшати систем комуникација и пружања повратних информација да би се ефикасно реаговало на лоше аспекте реформи. Ово не постоји у брифу, али мислим да може да остане да стоји, не могу да игноришем ту секцију која постоји у презентацији (иако смо је ми игнорисали у брифу). Погледајте шта мислите о препоруци, ја бих сада имала другачију идеју како би препоруке могле да теку из закључака, али ајде да не компликујем много. На овом слајду бих мало причала о томе како треба да се види који су то аспекти реформи добри а који лоши (исписала сам се о томе у дискусији мислим у извештају). И ово такође има везе са оном системском препоруком: Пре увођења различитих развојних иницијатива, потребно је решити структурна и системска питања образовног система.

ЗАКЉУЧЦИ И ПРЕПОРУКЕ – Инклузивно образовање Закључак: Реформа инклузивног образовања је негативније оцењена у односу на друге две реформе. Препорука: Увођење инклузивног образовања потребно је значајније подржати. Ово је једина наша препорука која нема баш везе са циклусом политика, али је довољно присутна била у налазима да желимо да је покажемо. Навела бих је на овом месту, пре контекста – шта мислите?

ЗАКЉУЧЦИ И ПРЕПОРУКЕ - Контекст Закључци: Просветни радници су незадовољни односом државе и друштва према образовању. Постоје многобројне системске препреке. Међутим, просветни радници су задовољни својим школама и послом, а и спремни су за даље учешће у реформама. Препоруке: Решавање функционалних и организационих проблема образовног система требало би да буде приоритет. Потребно је неговати и подржавати спремност за промене. И овде има додатне приче коју сад не исписујем, али сам је исписала у извештају.

ПРЕДСТАВЕ О ОБРАЗОВНИМ ПРОМЕНАМА У СРБИЈИ (ПОПС 2) Рефлексије o прошлости, визије будућности Дејан Станковић, Јелена Теодоровић, Ивана Ђерић, Бојана Бодрожа, Владета Милин и Николета Гутвајн Институт за педагошка истраживања Београд