НАУЧНИ ИДЕНТИТЕТ НАСТАВНЕ ДИСЦИПЛИНЕ МАРКЕТИНГ И ЈАВНОСТ 2. ПРЕДАВАЊЕ

САДРЖАЈ ПРЕДАВАЊА НАУКА НАУКА И НАСТАВНЕ ДИСЦИПЛИНЕ НАУЧНО УТЕМЕЉЕЊЕ МАРКЕТИНГА И ЈАВНОСТИ ПСИХОЛОГИЈА ЕКОНОМИЈА СОЦИОЛОГИЈА ПОЛИТИКОЛОГИЈА КОМУНИКОЛОГИЈА

НАУКА НАУКА (у општем смислу): облик друштвене свести (насупрот…) који настаје систематским и методолошки заснованим истраживањима и промишљањем целине универзума, а артикулише се ЗНАЊИМА у форми научних хипотеза, теорија и закона. НАУКА (у посебном смислу): ИЗДВОЈЕН ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА И ПРОМИШЉАЊА (одређени аспект универзума) који претпоставља ПРИМЕЊИВОСТ ОДРЕЂЕНОГ/ОДРЕЂЕНИХ МЕТОДА (НАЧИНА) ИСТРАЖИВАЊА. Карактеристика САВРЕМЕНЕ НАУКЕ да је истовремено: монодисциплинарна, интердисциплинарна, мултидисциплинарна и метадисциплинарна. НАУКА и ФИЛОЗОФИЈА

НАУКА И НАСТАВНЕ ДИСЦИПЛИНЕ НАСТАВНА ДИСЦИПЛИНА (предмет, курс): дидактички (дидактика – наука о настави и учењу) уобличен поступак преношења, усвајања и критичког промишљања у науци досегнутих знања, у циљу њихове примене у различитим областима индивидуалног и друштвеног живота и подстицања даљих научних истраживања. Све до почетка ХХ века постојала је РЕЛАТИВНА СИМЕТРИЧНОСТ У НАЗИВИМА ПОСЕБНИХ НАУКА И ПОСЕБНИХ НАСТАВНИХ ДИСЦИПЛИНА. Под утицајем НАУЧНО-ТЕХНОЛОШКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ: сужавање/ширење предмета истраживања У НАЈШИРЕМ НАУЧНОМ ОКВИРУ. Наставна дисциплина Маркетинг и јавност БАШТИНИ ЗНАЊА ИЗ НЕКОЛИКО ДРУШТВЕНО-ХУМАНИСТИЧКИХ НАУКА у којима је ситуиран њен научни идентитет.

ПСИХОЛОГИЈА Грч. psukhē: дах, дух, душа Наука о психичким и менталним (лат. mentalis од mens: ум; умни, мисаони, који се односи на ум и мишљење), емоционално-афективним и рационално-когнитивним стањима, дешавањима и процесима у подсвести и свести човека, појединаца и друштвених група, у зависности од њихових биолошко-физиолошких карактеристика, специфичне позиционираности у друштву, као и свих аспеката развоја у процесу социјализације. Корени психологије сежу у древну и античку прошлост, али је модерна психологија настала у ХIХ веку, убрзано се развијајући у три прваца, као когнитивна (психоаналитичка), бихевиористичка и гешталт психологија. Општа психологија дели се на посебне дисциплине, а једна од њих је социјална психологија, унутар које се истражују и проучавају процеси формирања јавног мнења.

ЕКОНОМИЈА Грч. oikonomia: управљање домаћинством; од oikos: дом, кућа; + nomos: обичај, закон. Друштвена наука која проучава коришћење природних ресурса, производњу, расподелу и потрошњу робе, као и пружање и коришћење услуга, у оквиру глобалног друштва или национално-државне заједнице (макроекономија) и одређене друштвене организације (микроекономија). Будући да је свако друштво политичко друштво, економија се као наука развијала и развија на темељима политичке економије, тј. разумевања законитости на основу којих друштвене групе и појединци користе, прерађују и присвајају делове природе, остварујући сопствене интересе у квалитативно различитом задовољавању биолошких, психичких и социјалних потреба људи. Филозофски оквири политичке економије: марксизам и функционализам. МАРКЕТИНГ ЈЕ, И КАО ТЕОРИЈА И КАО ПРАКСА, ИЗРАЗ ФУНКЦИОНАЛИСТИЧКО-ЕКОНОМИСТИЧКОГ ПРИСТУПА ДРУШТВУ.

СОЦИОЛОГИЈА Лат. societas: друштво, од socius: заједнички. Све до почетка XIХ века друштво, друштвена структура, друштвени односи и друштвена динамика били су предмет промишљања у политичкој филозофији. Као посебну науку, први употребљавајући израз социологија, засновао је француски филозоф Огист Конт у делу „Курс позитивне филозофије”, чијих је шест томова написао од 1830. до 1842. године. Током двовековног развоја социологије, као основне и опште науке о друштву, развијено је мноштво посебних социолошких дисциплина, међу којима и социологија масовних комуникација. У социологији посебно заступљена ДОКСОМЕТРИЈСКА ПАРАДИГМА у истраживању јавности и јавног мнења.

ПОЛИТИКОЛОГИЈА Грч. pólitikоs: јавни, државни од pólis: град-држава У оквиру политикологије посебно се истражују историја политике, политички системи, политичке организације, политички процеси и политичке културе. У савременом друштву: ЈАВНОСТ – ‘ЧЕТВРТА ВЛАСТ’.

КОМУНИКОЛОГИЈА Наука о комуницирању: КАКО ЉУДИ КОМУНИЦИРАЈУ. Тзв. ‘ОДНОСИ С ЈАВНОШЋУ’ су, у теоријском погледу, један од комуниколошких деривата. Пример: МОДЕЛ ХИЈЕРАРХИЈСКОГ УТИЦАЈА НА МЕДИЈСКЕ САДРЖАЈЕ (Шумејкер-Рис).

ПИТАЊА ?