EKONOMIJA oikos nomos –pravila za upravljanje gazdinstvom

Презентација на тему: "EKONOMIJA oikos nomos –pravila za upravljanje gazdinstvom"— Транскрипт презентације:

1 EKONOMIJA oikos nomos –pravila za upravljanje gazdinstvom
grčke reči oikos - pravila, red, zakon nomos – kuća, gazdinstvo

2 XVII vek – politička ekonomija
Antoan Montkretjen – terminu ekonomija dodao atribut politička da bi naglasio značaj države u privrednom životu (merkantilizam); - Danas se pod političkom ekonomijom podrazumeva ekonomska disciplina koja ekonomske fenomena analizira sa šireg društvenog konteksta tako da se ekonomski aspekt sagledava samo kao jedan od aspekata društvenog života;

3 Prva polovina XIX veka Alfred Maršal prvi izostavio iz naziva politička ekonomija atribut politička Economics - čista ekonomija Neoklasična misao – ekonomija Marksisitička misao – politička ekonomija – jedina sveobuhvatna teorijska ekonomska disciplina- istraživanje usmereno na analilzu društvenih odnosa u procesu društvene reprodukcije - proizvodnje, raspodele, razmene i potrošnje posmtrani u istorijskom kontekstu;

4 Nastanak ekonomije kao naučne discipline
Ekonomske fenomene analizirali su antička i srednjovekovne filozofija Kao naučna disciplina izdvojila se iz filozofije početkom XVII veka; Prvi ekonomski teoretičari – merkantilisti – vrednost se stvara u spoljnoj trgovini Fiziokrati – vrednost se stvara u poljoprivredi Klasična britanska politička ekonomija – teorija radne vrednosti

5 Klasična britanska politička ekonomija
Predstavnici: Viljem Peti, Adam Smit, David Rikardo XIX vek - Ekonomska misao deli se na: Građansku ekonomsku teoriju Marksisitičku političku ekonomiju Građanska misao: istorijska škola, institucionalistička, meoklasična, škola ekonomskog blagostanja, kejnzijanska ekonomija

6 Pitanja koja razlikuju građansku od marksisitičke teorije
Izvor profita: štednja kapitalista- kapital/rad Determinante dohotka i raspodele bogatstva: ekonomski faktori (rad pojednica,tehnologija, vlasništvo,investicije, ljudski kapital)/ socijalni faktori(pol, rasa, klasa)/kombinacija oba faktora Uzroci ekonomske nestabilnosti- kapitalizmu je inherentna stabilnost/nestabilnost Uloga države u ekonomiji – mešanje države u privredni život štetno/neophodno

7 EKONOMIJA NAUKA O UPRAVLJANU RETKIM RESURSIMA; RAD, KAPITAL, ZEMLJIŠTE radi proizvodnje i raspodele dobara i usluga u cilju zadovoljavanja potreba članova društva i društva kao celine PROUČAVA KAKO DRUŠTVO BIRA DA ALOCIRA RETKE RESURSE PODELA: MIKROEKONOMIJA MAKROEKONOMIJA

8 MIKROEKONOMIJA UPRAVLJANJE RETKIM RESURSIMA NA NIVOU ORGANIZACIONE JEDINICE IZUČAVA INDIVIDUALNE ODLUKE INDIVIDUALNIH SUBJEKATA I NJIHOVE REAKCIJE I POZICIJE NA TRŽIŠTU TRŽIŠNI MEHANIZAM- REGULATOR ODNOSA MOTIV PROFIT – PRIVATNI INTERES

9 KATEGORIJALNI APARAT MIKROEKONOMIJE
TRŽIŠTE I CENE Determinante koje konstituišu tržište - ponuda tražnja

10 MAKROEKONOMIJA UPRAVLJANJE RETKIM RESURSIMA NA NIVOU DRŽAVE
PROCEDURE – MEHANIZAM ZA DONOŠENJE ODLUKA MOTIV – JAVNI INTERES OPŠTI INTERES/JAVNI INTERES

11 METOD PROUČAVANJA Koristi kombinaciju naučnih alata:
-naučne pretpostavke (o ozročnim posledičnim vezama između ekonomskih pojava) -ekonomski modeli (teorijski sistemi u kojima se na uprošćen način izlaže celina posmatranih ekonomskih pojava, odnosa i procesa u njihovom među i zajedničkom delovanju) -matematičke alatke

12 METOD PROUČAVANJA(2) Cilj modela: prikaz sastavnih delova, funkcionisanje sistema, uspostavljanje ili narušavanje ravnoteže Matematički model – model postavljen kao jednačina; valjanost provera logičkim smislom i konzistentnošću sistema jednačina Ekonometrijski model-proverava se korišćenjem empirijskih statističkih podataka

13 PRINCIPI EKONOMIJE Upravljanje resursima nije centralizovano nego je rezultat ogromnog broja odluka pojedinaca i preduzeća Od značaja: - njihovi međusobni odnosi - sile i trendovi koji se javljaju u privredi

14 PRINCIPI EKONOMIJE PRINCIP – ONO ŠTO LEŽI U OSNOVI STVARI
ONO ŠTO LEŽI U OSNOVI EKONOMIJE OD ZNAČAJA ZA: ODLUČIVANJE NA NIVOU INDIVIDUA UZAJAMNA EKONOMSKA DEJSTVA IZMEĐU INDIVIDUA PRIVREDU KAO CELINA

15 1. ZA INDIVIDUALNO ODLUČIVANJE OD ZNAČAJA:
pravljenje izbora trošak odricanja granične vrednosti podsticaji - IND. ODLUČIVANJE PROISTIČE IZ PSIHOLOŠKO-SOCIJALNIH OSOBINA POJEDINACA I KONKRETNOG ISTORIJSKOG KONTEKSTA-

16 IND. ODLUČIVANJE - NEOPHODNOST IZBORA
NEOPHODNOST IZBORA IZMEĐU MOGUĆNOSTI - odmeravanje vrednosti - podrazumeva odricanje DRUŠTVO PRAVI IZBOR IZMEĐU EFIKASNOSTI I PRAVEDNOSTI Efikasnost – osobina društvenog sistema da proizvede maksimalne rezultate iz oskudnih resursa Pravednost – osobina društvenog sistema da obezbedi pravednu raspodelu ekonomskog prosperiteta između članova društva

17 IND. ODLUČIVANJE -TROŠAK ODRICANJA
PRILIKOM IZBORA IZMEĐU MOGUĆNOSTI PRAVI SE ANALIZA TROŠKOVA I DOBITAKA OPORTUNITETNI TROŠAK NASTAJE IZBOROM JEDNE OD MOGUĆNOSTI I PREDSTAVLJA ALTERNATIVNI GUBITAK KADA JE IZBOR VEĆ NAPRAVLJEN SVE IMA SVOJU CENU – “NEMA BESPLATNOG RUČKA”

18 IND. ODLUČIVANJE -GRANIČNI SLUČAJEVI
Racionalne odluke – da li se nešto isplati- donose se na osnovu graničnih ili marginalnih vrednosti u ekonomiji marginalna ili granična vrednost znači dodatna vrednosti Prirast korisnosti od dodatne jedinice potrošnje – dodatna korisnost Trošak koji generiše dodatnu jedinicu potrošnje- dodatni trošak odluke se donose sve dok je dodatna jedinica korisnosti veća od dodatne jednice troška

19 IND. ODLUČIVANJE- PODSTICAJI
Na donošenje odluka i individualno ponašanje utiču podsticaji – nagrade ili kazne Cenovni i necenovni podsticaji Potrebno sagledavanje direktnih i indirektnih posledica koje podsticaji mogu da izazovu

20 2. UZAJAMNA EKONOMSKA DEJSTVA
Trgovina može da obezbedi korist za svakog ekonomskog subjekta Tržište je najčešće efikasan mehanizam Državna intervencija može da poboljša tržišni ishod -Individualni ekonomski subjekti su povezani -odluke ind. ek.subjekata utiču i na druge subjekte

21 TRGOVINA Razmena može da ima za rezultat povećanje koristi za sve učesnike Pri analizi koristi od trgovine treba praviti razliku između konkuretne i komparativne prednosti Konkurentna prednost proizilazi iz veće efikasnosti faktora proizvodnje Komparativna prednost zasniva se na oportunitetnim troškovima – prednosti specijalizacije u izboru proizvodnje Specijalizacija - masovna proizvodnja –ekonomija obima –smanjivanje troškova po jedinici proizvoda

22 TRŽIŠTE I DRŽAVNA INTERVENCIJA
TRŽIŠTE je najčešće efikasan mehanizam za alokaciju retkih resursa društva i pojedinaca za razumevanje tržišnog mehanizma nužno razumevanje načina formiranja tržišne cene Tokom XX veka pokazao se kao nedovoljan za dugoročnu dobrobit društva i pojedinaca TRŽIŠNI NEUSPESI– neuspesi nevidljive ruke tržišta da unapredi društveno bogatstvo

23 tržišni neuspesi posledica pojave:
- eksternalija - spoljnih troškova koji nastaju zbog postupaka drugih subjekata- npr. ekološki troškovi; nesrazmerne tržišne moći jednog subjekta- npr. monopol; DRŽAVNA INTERVENCIJA NEOPHODNA ZBOG TRŽIŠNIH NEUSPEHA DRŽAVA DELUJE: - preko zakonodavstva i ekonomske politike

24 3. FUNKCIONISANJE PRIVREDE KAO CELINE
PRIVREDU KAO CELIKU ČINE POJEDINAČNE ODLUKE EK. SUBJEKATA I NJIHOVO MEĐUSOBNO DEJSTVO FUNKCIONISANJE CELINE PRIVREDE POČIVA NA SLEDEĆIM PRINCIPIMA: Životni standard zavisi od produktivnosti – sposobnosti da se u jedinici vremena proizvede određena količina dobara i usluga

25 Neophodna ravnoteža robnih i novčanih fondova
neravnoteža nastala usled porast količine novca rezultira u inflaciji –obezvređivanju vrednosti novca Neophodnost izbora u vođenju politike države u uslovima inflacije: voditi politiku koja daje efekte na kratak rok ili na dugi rok - Na kratak rok smanjivanje inflacije ima za posledicu rast nezaposlenosti - Na dugi rok smanjivanje inflacije može da vodi rastu zaposlenosti ako se deluje na tržište rada i prestruktuiranje privrede