КЛАСИЧНЕ И САВРЕМЕНЕ СОЦИОЛОШКЕ ТЕОРИЈЕ - ИЗБОР

Презентација на тему: "КЛАСИЧНЕ И САВРЕМЕНЕ СОЦИОЛОШКЕ ТЕОРИЈЕ - ИЗБОР"— Транскрипт презентације:

1 КЛАСИЧНЕ И САВРЕМЕНЕ СОЦИОЛОШКЕ ТЕОРИЈЕ - ИЗБОР

2 Огист Конт (1798-1857) “Курс позитивне филозофије”
Први развио целовит социолошки систем. Људско друштво представља завршни корак органске револуције.  Три основне класе: спекулативна, практична, радничка. Три ступња развоја људског друштва: теолошка фаза, метафизичка фаза, позитивна фаза.

3 ХЕРБЕРТ СПЕНСЕР (1820-1903) Развио органицистичко-еволуциону теорију.
ХЕРБЕРТ СПЕНСЕР ( ) Развио органицистичко-еволуциону теорију. Друштво посматра и објашњава као суперорганизам. Разлике између друштва и организма су: различит однос делова и целине различита подељеност функција различит функционални циљ делова и целине. Три фазе у развоју друштва (социјална еволуција): хорде милитаристичка друштва индустријска друштва

4 ЛУДВИГ ГУМПЛОВИЧ ( ) тежи да друштво објасни «борбом за опстанак», пре настанка човека постојале различите расе човековог непосредног животињског претка, Кулминација друштвеног развитка је формирање нације и њене државе. Формирањем државе не престају сукоби. Економски мотиви су пресудни за сукобе у држави.

5 МАРКСИСТИЧКА ТЕОРИЈА О ДРУШТВУ
Фридрих Енгелс ( ) Карл Маркс ( ) Рад је централна категорија. Oсновна обележја рада: процес размене материје са природом, сврсисходна делатност, у раду човек користи оруђа за рад којима делује на предмете рада;у процесу рада ступа у односе са другим људима, и кроз рад потврђује или не своју генеричку суштину. Отуђење рада означава одвајање човека од његове генеричке суштине Разликује отуђење у: - материјалној сфери - области правно-политичке надградње Разотуђење је процес у коме се људи враћају својој суштини.

6 Основу друштва чине материјалне производне снаге и производни односи.
Развој друштва је резултат противуречности и борбе супротности између њих. Динамичан однос и развој између производних снага и производних односа кулминира социјалном револуцијом, која доводи до квалитативних промена својинских односа и свих других друштвених односа. Друштвено-економске формације су релативно трајне целине друштвених односа условљених материјалним начином живота. Друштвено- економске формације не постоје у чистом облику. Друштвено-економске формације у зависности од карактера производних односа деле на: 1. бескласне и 2. класне

7 Макс Вебер ( ) “Привреда и друштво” и “Протестантска етика и дух капитализма” Теорија делања Прави разлику између понашања и делања: делање - последица свесне намере понашање - без претходног размишљања. Социологија треба да се бави правилностима у делању двоје или више појединаца.

8 Врсте делања: афективно делање – узроковано емоцијама
традиционално делање – делање по навици, у складу са обичајима вредносно–рационално – актер бира најпогодније средство за остваривање циља ослањајући се на вредносни систем циљно-рационално – актер тежи остварењу циља, али делање није одређено вредносним системом, већ перцепцијом окружења

9 Типологија рационалности:
Практична рационалност Теоријска рационалност Вредносна рационалност Формална рационалност

10 Етика протестантизма:
Рационализација Запада, тј. привредног система - инсистирање на стварима које могу да се мере. Етика протестантизма: постизање пословног успеха већи профитабилнији посао новац су штедели и улагали у нов посао Протестантску етику повезао са духом капитализма.

11 ТАЛКОТ ПАРСОНС (1902-1972) “Друштвени систем” и “Привреда и друштво”
ТАЛКОТ ПАРСОНС ( ) “Друштвени систем” и “Привреда и друштво” Да би преживео сваки систем мора да задовољи 4 императива: адаптација постизање циља интеграција латентност

12 Четири подсистема друштва:
ПРИВРЕДНИ ПОЛИТИЧКИ СТАРАТЕЉСКИ ДРУШТВЕНА ЗАЈЕДНИЦА

13 Принципи функционализма:
Принцип функционалног јединства Принцип универзалности Принцип нужности Принцип динамичке равнотеже

14 Друштво је затворен и стабилан систем.
У њему не долази до радикалних промена. Уколико до промена и долази узроке треба тражити у утицају: других система вредности, у утицају споља и сукоба девијантних личности.

15 Парсонс избегава појмове класа и класни односи.
Уводи уместо њих појам друштвене стратификације и друштвене слојевитости. Сматра да друштвене неједнакости извиру из техничке организације друштва и улоге различитих друштвених слојева у очувању социјалне равнотеже.

16 ИМАНУЕЛ ВОЛЕРШТАЈН (1930-)
“Модерни светски систем” Теорија спада у ред глобалистичких теорија Одређени проблеми не могу да се реше на локалном нивоу: 1. интерсоцијални проблеми 2. проблеми у односу човек-друштво 3. проблеми друштво-природа

17 Разликује две врсте светских система: светску империју и
Светски систем је велики, трајан, релативно аутономан и временски и просторно, поделом рада омеђен ентитет,тј. интегрисана мрежа економских, политичких и културних процеса, чија укупност одражава целовитост система. Разликује две врсте светских система: светску империју и модерну капиталистичку светску економију у којој разликује: - светски центар - периферију - полупериферије.

18 Сматра да је капитализам довео до:
апсолутног осиромашења пролетеријата у периферним и полупериферним зонама; произвео облике расне, етничке, полне и класне сегрегације; довео до ширења феномена социјалне патологије. Полазећи од противуречности савременог капитализма указује на облике савремених класних и друштвених борби и улогу старих и нових друштвених покрета. Заговара потребу и могућност уједињавања старих и нових друштвених покрета.

19 Самјуел Хантигтон ( ) „Сукоб цивилизација и преобликовање светског поретка“ Теорија је настала по окончању хладног рата Разлике се заснивају на културним, а не на политичко-економској основи

20 У свету постоји седам или осам цивилизација, које се разликујз по:
У свету постоји седам или осам цивилизација, које се разликујз по: филозофским претпоставкама темељним вредностима друштвеним односима обичајима погледом на живот. 21. век биће век сукоба култура и цивилизација (ислам, православље, католичанство), а не капитализма и социјализма.

21 Услов мира у мултицивилизацијском и мултиполарном свету је:
уздржавање од мешања у сукобе у другим цивилизацијама заједничко посредовање или преговорање с циљем обуздавања или заустављања ратова због неодговарајућих граница између држава.

22 Неопходна је: - већа политичка, војна и економска интеграција,
- већа политичка, војна и економска интеграција, - да се у ЕУ укључе западне државе централне Европе, - да се ограничи конвенционална и неконвенционална војна моћ исламских и сличних земаља, - да се успори удаљавање Јапана од Запада у правцу прилагођавања Кини, - да се прихвати Русија као најважнија земља православља и регионална сила, - да се одржи западна технолошка и војна надмоћ у односу на друге цивилизације - да се призна да је мешање Запада у послове других цивилизација најопаснији извор нестабилности.

23 УЛРИХ БЕК (1944-2015) “Друштво ризика” , “Еколошке политике
у доба ризика” Прави разлику између глобализма и глобалности Глобализам критикује Глобалност подржава

24 Специфичности глобалности:
Свакодневни живот и интеракције преко националних граница радикално се мењају Јавља се самоопажање транснационалности у областима као што су медији, потрошња и туризам Заједница, рад и капитал све се мање везују за простор Расте свест о глобалним еколошким опасностима и потреби да се нешто предузме У животима опажамо присуство транскултурних других Глобална културна индустрија циркулише на невиђеном нивоу Транснационални споразуми, актери и институције постају све бројнији и моћнији

25 Френсис Фукујама(1952-) «Крај историје и последњи човек», «Судар Култура» Теорија о крају историје Насаје после пада берлинског зида и краха реалног социјализма На светској сцени тријумфовали либерални принципи на економском и на политичком плану: тржишна привреда, приватна својина, либерална представничка демократија.

26 Социјални капитал подразумева:
Друштвени развој сагледава кроз тријаду привреда – култура – политика коју назива социјални капитал. Социјални капитал подразумева: људски капитал, унутар групне вредности и норме које чланови групе поштују. Основ је стварање односа поверења. Даљи друштвени развој захтева удруживање субјеката у привреди и друштву, засновано на поверењу. За даљи друштвени развој неопходно је удруживање субјеката у привреди и друштву, засновано на поверењу.