Васпитно-образовни циљеви у теорији и пракси курикулума

Презентација на тему: "Васпитно-образовни циљеви у теорији и пракси курикулума"— Транскрипт презентације:

1 Васпитно-образовни циљеви у теорији и пракси курикулума

2 Основна полазишта Дефинисање, хијерархија и контрола остварљивости циљева представљају нека од централних питања теорије и праксе курикулума. У најширем смислу, циљ означава намеру, тачку до које се жели доћи, приближавање одређеном стању или односима које треба остварити, домет који треба достићи у некој активности или ситуацији понашања. У области образовања, циљеви описују егзистенцијалне компетенције особе које она може стећи развојем (уважавајући њене предиспозиције, услове средине и идеале), а које су потребне за смислени живот. Васпитно-образовни циљеви стимулишу целокупну образовну делатност и постављају одређене захтеве пред наставнике и ученике како би они у највећој мери остварили оно што ти циљеви предвиђају или претпостављају.

3 Функције васпитно-образовних циљева
Функција Суштина Нормативност Циљеви представљају норму којом се жели постићи формирање одређених својстава личности. Референтни оквир Све образовне активности се планирају, реализују и евалуирају у односу на циљеве. Регулација Циљеви утичу на избор поступака остваривања циљева и спречавају неадекватност између циљева и средстава. Организација Циљеви образовања и учења обезбеђују рационалну организацију: структуре школа, програма, метода, наставних средстава, образовања наставника, планирања и истраживања. Координација, интеграција и мобилизација Обезбеђивање координације деловања свих актера и економичности у коришћењу енергије за њихово постизање.

4 Фактори одређивања васпитно-образовних циљева
Суштина Специфичности наставних предмета Карактеристичне методе и истраживања, области интересовања, специјалност садржаја итд. Друштво Стање, проблеми, преокупације, интересовања. Ученици Прилагођавање њиховим особеностима, интересовањима и потребама, као и образовно-културној средини у којој живе. Филозофија образовања Имплементација важећег система друштвених вредности и потреба у школски систем. Теорије и принципи учења Теорије учења се могу користити за утврђивање које су, колике и какве могућности да одређене групе ученика постигну постављене циљеве, као и да при- мена одређених метода и поступака може успешно да доведе до њиховог остваривања; који ће се циљеви највероватније остварити на одређеном нивоу развоја ученика; који се циљеви могу постићи за релативно кратко време, а који за више година и сл.

5 Друштвени и индивидуални аспект васпитно-образовних циљева
Васпитно-образовни циљеви се односе на исходе који су друштвено пожељни и исходе који су индивидуално пожељни. Циљеви који у први план стављају интересе друштва експлицитно говоре о васпитању и образовању нових генерација као друштвеној делатности која је у функцији одржања и развоја друштвене заједнице. Циљеви који у први план истичу интересе појединца говоре о развојним и егзистенцијалним потребама појединца, његовој личној слободи, аутономији, самоактуелизацији и сл. У конкретним вербализацијама циља, нагласак може бити на општим друштвеним потребама (потребе одржања, јачања и развоја друштва) или на индивидуалним потребама које имају исте ефекте (нпр. потреба социјалне интеграције, социјалне прихваћености, адаптације на услове живота, личне афирмације и сл.). Циљеви се могу формулисати тако да успостављају равнотежу између интереса друштва и интереса појединца.

6 Конкретизација васпитно-образовних циљева
Да би васпитно-образовни циљеви били оствариви, неопходно је да се разраде и конкретизују и на теоријском и на практичном плану. Неопходност да се направи прелаз између циљева и свакодневних активности условљава конкретизовање циљева – одређивање задатака који произилазе из постављених циљева. Може се рећи да су циљеви израз стратегије док су задаци по свом карактеру израз одређене тактике. Задацима се одређује шта ученици треба да знају, односно усвоје на крају одређеног курса или временског интервала и да се утврди када је и како то реализовано. Задаци су, у ствари, најконкретнији израз исхода и они означавају врсту промена које се очекују у образовном процесу или у неким другим системима васпитних деловања. За разлику од васпитних циљева, који се односе на промене и шири развој, задаци имају у виду конкретна постигнућа која се могу непосредно уочити. Наставник треба да буде у стању да преведе циљеве у појединачне задатке за наставу.

7 Курикуларни циљеви и задаци
Хијерархија васпитно-образовних циљева (однос општег, посебног и појединачног) Системски циљеви Курикуларни циљеви и задаци Наставни циљеви и задаци

8 Хијерархија васпитно-образовних циљева (однос општег, посебног и појединачног)
Циљеви образовања и васпитања (Закон о основама система образовања и васпитања) Циљеви основног образовања и васпитања (Закон о основном образовању и васпитању) Системски циљеви Циљеви и задаци програма образовања и васпитања (Наставни програми) Циљ и задаци наставних предмета (Наставни програми) Оперативни задаци предмета по разредима (Наставни програм) Курикуларни циљеви и задаци Оперативни задаци наставне теме Оперативни задаци наставне јединице Наставни циљеви и задаци

9 Таксономија васпитно-образовних циљева (принципи израде)
разрађеност и унутрашња чврстина представљање образовних циљева на релативно неутралан начин усаглашавање са разумевањем психолошких феномена начини на које наставници одређују педагошке циљеве Методолошки Психолошки Логички Принцип учења

10 Таксономија васпитно-образовних циљева (подручја развоја личности)
Знање, разумевање, примена, анализа, синтеза, евалуација. Когнитивно подручје Примање, реаговање, вредновање, организација, усвајање. Афективно подручје Имитација, манипулација, прецизност, артикулација, натурализација. Психомоторно подручје

11 Класификација оперативних задатака наставе
Односе се на знање (стицање знања, упознавање, разумевање, примена знања, формирање појмова и сл.). Најчешће почињу следећим глаголима: упознати, усвојити, стећи, разумети, научити, проширити, формирати... Образовни задаци Односе се на усвајање и развијање основних васпитних вредности (моралних, естетских, физичких, радних и сл.). Најчешће почињу следећим глаголима: формирати, навикавати, развијати... Васпитни задаци Односе се на развијање способности (интелектуалних, вербалних, практичних, психомоторних и сл.). Најчешће почињу следећим глаголима: развити, оспособити усавршити, формирати, увежбати, навикавати... Функционални задаци

12 Критичне тачке у одређивању васпитно-образовних циљева
Циљеви образовања ученицима су наметнути без узимања у обзир њихових сопствених интересовања, жеља, талената, и склоности, а успех се схвата као испуњавање тако наметнутих циљева. Крајњи циљеви овог образовања су исти за све – односно циљ је да се достигне идеал образованог одраслог човека (често се под тим подразумева идеал „западно-европске цивилизације) као врхунац развоја људске врсте. Таксономски дефинисани циљеви ограничавају ученике на учење специфичних информација и вештина, спречавајући их да постигну најважније исходе наставе као што су на пример, креативност, радозналост и независно учење.

13 Oliva, P.F. (2001): Developing the curriculum, New York: Longman
Литература Ђорђевић, Ј. (2010): Проблеми и улога педагошких циљева са посебним освртом на таксономију образовања, Педагошка стварност, бр. 1-2, 5-18. Милутиновић, Ј. (2007): Појам циљева образовања и учења, Педагошка стварност, бр. 5-6, Oliva, P.F. (2001): Developing the curriculum, New York: Longman Хавелка, Н. (2000): Ученик и наставник у образовном процесу, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства