ANALIZA BILANSA BANAKA AFI-ja Predavanje 14a Prof. dr Jovica Lazić Drinka Peković, asistent Željko Račić, asistent Novi Sad, 31.12.2009. godine

Šta se podrazumeva pod bonitetom banke? Bonitet banke obuhvata niz elemenata koji treba da izraze sposobnost banke da uspešno obavlja svoju delatnost.

Elementi boniteta banaka Kvalitativni i Kvantitativni elementi boniteta

Kvalitativni elementi boniteta banke 1. Organizaciona struktura 2. Tržišni položaj banke 3. Menadžment banke 4. Kadrovska struktura 5. Informaciona opremljenost 6. Povezanost osnovnih funkcija banke

Organizaciona struktura banke Određena je veličinom banke, njenom primarnom delatnošću (poslovanje sa privredom, sa stanovništvom). Izražava se kroz broj filijala, ekspozitura, poslovnica i kroz njihovu međusobnu povezanost.

Tržišni položaj banke Pozicija banke u odnosu na - finansijska tržišta, - druge banke, - centralnu banku. - sektore koji raspolažu viškovima gotovine – potencijalni deponenti i - sektore koji imaju potrebu za sredstvima- potencijalni komitenti.

Menadžment banke -Kvalifikaciona struktura menadžmenta, - rezultati u dosadašnjem radu, - starosna struktura, - porodična situacija, - stil rukovođenja,

Kadrovska opremljenost banke Odnos obima poslova koje banka obavlja i broj zaposlenih. - kvalifikaciona struktura zaposlenih - posebna znanja i veštine koje zaposleni poseduju (znanje jezika, informatička znanja) - starosna struktura zaposlenih, - raspored zaposlenih po sektorima i pojedinim poslovima

Informaciona opremljenost - brzina i kvalitet izvršavanja naloga komitenata, - kvalitet međusobnih veza organizacionih jedinica banke

Integrisanost osnovnih funkcija banke Odnos između funkcija (upravljanje, rukovođenje, izvršavanje) Hijerarhija u upravljanju, Mehanizmi za subordinaciju i Mehanizmi za koordinaciju poslova i aktivnosti pojedinih delova banke.

Kvantitativni elementi boniteta banke Finansijski položaj banke Prinosni položaj banke

Specifičnosti analize finansijskih izveštaja banaka Finansijski položaj je određen aktivnom i pasivom banke u datom trenutku, a prinosni položaj visinom prihoda, rashoda i rezultata ostvarenog u određenom periodu. Analiza finansijskih izveštaja bilansa stanja i bilansa uspeha se, otuda, javlja kao instrument za ocenu boniteta banke.

Delatnost banaka je osnova na kojoj se javljaju specifičnosti analize njihovih finansijskih izveštaja. Specifičnosti se ogledaju u ciljevima i instrumentima analize.

Ciljevi analize finansijskih izveštaja banaka Otkrivanje izloženosti banke riziku solventnosti, valutnom,kamatnom riziku i tržišnom riziku. Upravljanje ovim rizicima ključ je uspešnog upravljanja bankom.

Ako bi se vršilo rangiranje rizika kojima je banka izložena tada bi rizik solventnosti trebalo staviti na prvo mesto. Ovo stoga što posledice kamatnog, valutnog i tržišnog rizika vode nelikvidnosti banke.

Izvori rizika nesolventnosti banke Aktiva Pasivа Gotovina i gotovinski ekvivalenti, likvidnosti računi kod Centralne banke, rezerve likvidnosti ( po pravilu nekamatonosna aktiva) Transakcioni depoziti (visoke dnevne fluktuacije) Plasmani bankama (ukamaćivanje rezervi likvidnosti) Obaveze prema bankama (premošćavanje nelikvidnosti i dodatni troškovi kamata) Krediti komitentima (ročno transformisana prinosna aktiva koja je izložena visokom riziku naplate) Depoziti stanovništva – najstabilniji izvor sredstava (prirodna osetljivost na paniku i naglo povlačenje depozita) Osnovna sredstva (ni likvidna ni kamatonosna aktiva) Kapital i rezerve (u bankama relativno nizak iznos kapitala)

Modeli realizovanja rizika od nelikvidnosti Dva su tipična modela po kojima se može realizovati rizik od nelikvidnosti: 1. Nelikvidnost izazvana padom izvora 2. Nelikvidnost izazvana nekvalitetnim plasmanima

Prema prvom modelu nelikvidnost se javlja usled: - naglog i visokog pada transakcionih depozita Posledice ovog pada su: - pad rezervi likvidnosti, - povlačenje plasmana datih bankama, usled toga pad prihoda po osnovu kamata -pribavljanje novih kredita radi održanja likvidnosti, usled toga rast rashoda po osnovu kamata - pad rentabilnosti - smanjenje kapitala - nesolventnost banke

Prema drugom modelu: Pojava visokih iznosa nenaplaćenih kredita odobrenih komitentima Posledice: - pad kamatonosne aktive, usled toga pad prihoda od kamata, - nedostatak sredstava za isplatu depozita i drugih obaveza usled toga pad rezervi likvidnosti, - povlačenje plasmana od drugih banaka što dovodi do pada prihoda od kamata, - zaduženje radi održanja likvidnosti usled čega rastu rashodi po osnovu kamata, - pad rentabilnosti - smanjenje kapitala - nesolventnost banke

Zaključak: Nezavisno od toga da li su izvori rizika na strani izvora sredstava ili na strani plasmana posledice su iste: - pad rentabilnosti – pojava gubitaka - smanjenje kapitala i - nesolventnost banke.

Otkrivanje realizovanih i pretećih -nerealizovanih rizika u poslovanju banke može se označiti kao osnovni cilj analize finansijskog izveštaja banke. Pored rizika nelikvidnosti važno je obratiti pažnju na kamatni rizik, valutni rizik i tržišni rizik.

Ko vrši analizu finansijskih izveštaja? Računovođe nemaju samo obavezu sastavljanja finansijskih izveštaja već i obavezu prezentiranja informacija o finansijskom i prinosnom položaju kako sopstvene banke tako i drugih banaka sa kojima se ostvaruju poslovni odnosi. Do informacija se dolazi analizom finansijskih izveštaja.

Osnova za analizu finansijskog i prinosnog položaja banke Osnovu čine: - bilans stanja, - bilans uspeha, - izveštaj o promenama na kapitalu - izveštaj o tokovima gotovine, - beleške uz finansijske izveštaje.

Bez beležaka uz finansijske izveštaje nije moguće izvršiti analizu finansijskog izveštaja banke.

Beleške treba da pruže podatke o: - računovodstvenim politikama i metodologiji obračuna rezervisanja za gubitke po kreditima, - metodamo o upravljanju rizuhicima i politikama internih kontrola u odnosu na rizike sadržane u kreditnom portfoliju, - geografskom rasporedu kredita, rizičnih kredita i dospelih kredita uključujuži i iznose posebnih i opštih rezervisanja, - iznosu kredita, rizičnih kredita i dospelih kredita po osnovnim kategorijama dužnika i iznose specifičnih i opštih rezervisanja za svaku od kategorija, - značajnim koncentracijama kreditnog rizika, - iznosima kredita po kojima je prestao obračun kamata, - iznosima kredita koji su u toku godine restrukturirani i uslove pod kojima je izvršeno restrukturiranje i - ugovorenim prodajama kredita i očekivanim gubicima po tom osnovu.

Analitičaru su iz beležaka potrebni pojedinačni podaci, koje koristi za utvrđivanje pokazatelja ili što je čest slučaj analitičar koristi belešku u celini kao osnovu za izvlačenje određenih zaključaka.

u 000 Porez na dobit BILANSI USPEHA Beleška 2008. 2007. Prihodi po osnovu kamata 3.1,4 1,538,920 1,365,303 Rashodi po osnovu kamata (580,126) (491,215) NETO PRIHODI OD KAMATA 958,794 874,088 Prihodi od naknada i provizija 3.2.,5 493,915 526,434 Rashodi od naknada i provizija 3.2,5 (116,357) (74,415) Pozitivna kursna razlika / neto 3.3,6 182,609 174,892 Ostatali poslovni prihodi 7 313,292 867,539 Gubitak na osnovu nenaplativosti plasmana (neto) 3.5,9 (811,560) (1,208,874) Ostali poslovni rashodi 8 (901,093) (940,158) DOBITAK pre opoorezivanja 119,600 219,506 Porez na dobit 3.9,10 (15,220) (48,504) NETO DOBITAK 104,380 171,002

Beleška 2008. 2007. SREDSTVA Novčana sredstva i ekviv. gotovine, potraž. od banaka idepoziti kod CB 11 15,026,838 6,867,816 Plasmani, depoziti i avansi dati bankama 12 183,065 2,003,635 Krediti dati komitentima 13 8,574,188 6,873,835 Finansijska ulaganja namenjena prodaji 14 78,138 38,520 Finansijska ulaganja – do roka dospeća 15 526,553 - Osnovna sredstva 16 1,071,332 707,252 Obračunate kamate i ostala sred. 17 522,537 934,943 UKUPNA AKTIVA 25,982,651 17,426,001 PASIVA Depoziti banaka i drugih fin. institut. 320,443 1,192,845 Depoziti komitenata 20,917,141 11,771,863 Obaveze po osnovu kredita 1,168,562 836,344 Druge obaveze i obračunate kamate 295,732 660,338 Rezervisanja 96,736 189,034 UKUPNA PASIVA 22,798,614 14,650,424 KAPITAL 22 Akcionarski kapital 2,137,903 1,959,510 Rezerve bankama 950,067 816,067 Neraspoređena dobit 96,067 Ukupno kapital 3,184,037 2,775,577 UKUPNE OBAVEZE I KAPITAL VANBILANSNE OBAVEZE 25 4,120,681 2,816,837

Analiza finansijskog položaja banke Finansijski položaj banke,opredeljen je aktivom i pasivom banke. Aktivu banke u najvećem delu čine gotovina, gotovinski ekvivalenti i plasmani banke. Izloženost banke rizicima, naročito riziku solventnosti i valutnom riziku zavisi od kvaliteta aktive.

Analiza kvaliteta aktive: 1. Odnos rashoda po osnovu indirektnih otpisa plasmana i visine rezervisanja za gubitke po kreditima 811.560/8.757.253=9,23% Tumačenje: Od ukupnih kredita procena je da neće biti naplaćeno 9.23%

2. Odnos loših kredita i ukupnih kredita 322003/8757253=3,67% Tumačenje: Ovaj pokazatelj pokazuje koliko je učešće loših kredita u ukupnim kreditima.

8757253 3. Odnos ispravke vrednosti i rezervisanja i ukupnih kredita 96736/ 8757253 =1,1% Tumačenje: Pokazatelj se koristi za procenu dovoljnosti formiranih rezervisanja

4. Istu namenu ima i pokazatelj koji se utvrđuje stavljanjem u odnos formiranih rezervisanja sa lošim (rizičnim kreditima) 96736/322003=30%

Odnos neto dobitka i rashoda izazvanih ispravkama vrednosti i rezervisanjima 96.067/811560=11,83% Tumačenje: Iskazuje koliko iznosi učešće neto dobiti u rashodima izazvanim nenaplatom plasmana i kredita. U ovom slučaju to znači da neto dobit predstavalja11,83% ovih rashoda odnosno da na svaku EUR dolazi 11,83 EUR rashoda po osnovu nenaplativnosti plasmana i kredita.

Pokazatelji za ocenu izloženosti banke riziku nelikdivnosti 1. Gotоvina i gotоvinski ekviвalenti/Ukupnу aktivu 15026/25982651=57,8% Tumačenjе: Udeo likvиdne aktive u уkupnoj aktivи U ovоm primeru više od polоvine aktive jе u likvиdnoj aktivи. Razloзi za ovako visokо učešćе likvиdne aktive u уkupnoj aktivи može bitи uslovljen нepostоjanjem мogućnosti za ulagаnje sa prihvatljivиm rizиkom naplаte i ukamаćenjеm.

Gotovina i gotovinski ekvivalenti/kratkoročni depoziti i obaveze prema bankama 15026838/14036685=107,05% Tumačenje: Ukazuje na pokriće kratkoročnih depozita i obaveza prema bankama gotovinom i gotovinskim ekvivalentima. U ovom slučaju su kratkoročni depoziti i obaveze prema bankama u celini pokriveni gotovinom i gotovinskim ekvivaletima što ukazuje na visok stepen likvidnosti banke.

Izloženost riziku od nelikvidnosti se ocenjuje i sagledavanjem usaglašavanjem prinosne aktive po rokovima i po valutama sa rokovima i valutama dospeća i uzetih kredita. U tu svhu se sastavlja mapa likvidnosti i devizna mapa.

Mapa likvidnosti Sučeljavanjem aktivne i pasive razvrstane po ročnosti utvrđuje se uslađenost rokova Iz priložene mape likvidnosti se da zaključiti sledeće: - banka nema teškoća da izmiri obaveze koje dospevaju do mesec dana , šta više ima višak likvidnih sredstava; - Obaveze koje dospevaju od 1 do 3 meseca su više od raspoloživih sredstava za njihovo izmirenje što nameće potrebu pribavljanja dodatnih sredatava; - Neusklađenost rokova postoji i kod obaveza koje dospevaju za plaćanje u roku od 3 do 12 meseci , ali u suprotnom smislu ovde postoji višak sredstava,; - za izmirenje obaveza koje dospevaju u roku od 1 do pet godina i preko pet godina banka ima značajan nedostatak sredstava što ukazuje napreteću nelikvidnost u budućnosti.

Mapa valutne strukture Pruža osnovu za ocenu izloženosti banke valutnom riziku. Iz priložene mape valutne strukture se da zaključiti osim kada je reč o CHF banka ima višak potraživanja u odnosu na obaveze u stranoj valuti. Stepen izloženosti valutnom riziku pretpostavlja procenu promena kursa domaće u odnosu na stanu valutu i promene kurseva stranih valuta.

Koncentracija rizika Koncentracija rizika se procenjuje prema informacijama o tome kojim komitentima su plasirana sredstva i od kojih komitenata potiču depoziti i krediti, potom u kojim delatnostima se nalaze komitenti i depozitari banke.

Primer: 2008 2007 Do 1 godine Preko 1 godine Stanovništvu u EUR 393.196 1019.440 351.332 982.358 Preduzećima: - U EUR 6187.645 1277.882 5682.091 1288.755 - U stranoj valuti 43.093 656.617 254.794 474.564 Lokalnoj upravi i drugim vladinim org.: 99.245 - 137.273 Stranim preduzećima u stranoj valuti 50.009 65.655 6723.179 3003.948 6491.145 2795.686 Tekuća dopeća dug. kredita 704.446 (704,446) 681.496 (681.496) 7427.625 2299.502 7172.641 2114.190 Umanjenje za potencijalne gub. (939.358) (213.581) (2135.938) (277.058) 6488.267 2085.921 5036.703 1837.132

Primer: a) depoziti po viđenju prеma depozitarima 31.12.2008. 31.12. 2007. Do 1 godine Preko 1 godine Stanovništvo U EUR U stranoj valuti 1.414.016 6.941.076 1.059.701 1.306.950 Preduzeća 3.129.094 564.022 2.783.410 1,082.519 Stana preduzeća 124.167 1.004.304 46.668 1.749.181 Vladine institucije – u KM Ostali deponenti 209.950 187.576 332,709 317.470 99.830 349.316 13.906.914 8.795.045

Pored uvida o tome ko su depozitari i komitenti banke, za ocenu izloženosti riziku od nelikvidnosti važno je sagledati u kojim sektorima deluju komitetnti banke. Komitenti banke deluju u sledećim sektorima:

2008. 2007. Proizvodnja 4.031.624 3.301.407 Trgovina 2.080.925 2,473.808 Zemljoradnja, šumarstvo i ribolov 87.077 61.059 Stanovništvo 1.412.636 1.333.690 Finansijske, tehničke i proiz. usluge 720.487 791.614 Građevinarstvo 437.358 459.708 Transport i komunikacije 337.747 386.945 Ugostiteljstvo i turizam 145.351 111.281 Socijalne organizacije i institucije 190.182 101.110 Obrazovanje 124.996 82.249 Zdravstvo 78.410 94.310 Ostalo 80.334 89.650 9.727.127 9.286.831 Umanjenje za potencijalne gubitke (1.152.939) (2.412.996) 8.574.188 6.873.835

Ocena prinosnog položaja banke Za ocenu uspešnosti banke, uostalom, kao i preduzeća koriste se podaci iz bilansa uspeha, ali se oni često kombinuju sa podacima iz bilansa stanja. Pokazatelji koji se najčešće koriste su:

Stopa prinosa na ukupan kapital Odnos između neto dobiti pre poreza i ukupnog kapitala banke 109782/25982651=0.422% Tumačenje:Ukupni kapital banke je po osnovu ostvarenog dobitka uvećаn zа 0,422%

Stopa prinosa na sopstveni kapital Neto dobit nakon oporezivanja/ sopstveni kapital banke 96067/3184037=3,01% Tumačenje: Povećanje sopstvenog kapitala po osnovu dobiti, tj. Na svaku EUR sopstvenog kapitala ostvarena dobit iznosi 30 centa.

Kamatna marža Neto prihod od kamata/prosečna ukupna aktiva 956959/21704326=4,4% Tumačenje: Kamatna marža izražava uspešnost banke u obavljanju njene osnovne delatnosti, odnosno u prikupljanju i plasiranju sredstava.Po tom osnovu ukupna sredstva banke su povećana za 4,4%

Pokrivenost rashoda neto prihodom od kamate Neto prihod od kamate/Ostali operativni rashodi 889178/956959=92,9 Tumačenje: Ovaj pokazatelj iskazuje učešće operativnih rashoda u neto prihodu od kamata. U ovom primeru to znači da u svakoj EUR neto prihoda od kamata operativni rashodi učestvuju sa 92,9 %

Struktura prihoda i rashoda od kamata Prihodi i rashodi od kamata izazivaju opravdano pažnju analitičara, jer potiču od osnovne delatnosti banke. Analiza ovih prihoda se vrši sa aspekta sektora u kojima se ostvaruju ovi prihodi i rashodi.

2008. 2007. Kamate po kreditima i depozitima Prihod Расход Приход Rashod Stanovništvo 195.753 245.850 168.9578 186.035 Preduzeća 1025.514 251.659 676.305 208.517 Banke i finans. Instit. 55.626 61.455 55.306 52.196 Vladine institucije 5.294 - Strana preduzeća 191.986 20.257 292.394 41.928 ostalo 2.153 2.539 Zatezna kamata 64.160 172.341 1538.333 581.374 1365.303 491.215 Neto prihod od kamate 956.959 874.088

Beleška omogućava sledeće zaključke: 1. Od ukupnih prihoda i rashoda po osnovu kamata najveći deo (78% prihoda i 85% rashoda od kamata) odnosi se na prihode i rashode od kamata ostvarenih po osnovu datih kredita i primljenih depozita od preduzeća i stanovništva. 2. Činjenica da prihodi od kamata po osnovu kredita datih stanovništvu u ukupnim priodima od kamata učestuvuju sa 12,42%, a kamate koje se plaćaju na depozite stanovništva iznose čak 42% ukupnih rashoda od kamata ukazuje da banka nije opredeljena na poslove sa stanovništvom, već da depozite prikupljennj od stanovništva plasira u privredu. To potvrđuje okolnost da učešće kamate naplaćene na kredite date preduzećima u ukupnim prihodima od kamata sa 66,66%, a kamata na depozite preduzeća učestvuje u ukupnim rashodima od kamata sa 43,28.

Pri analizi prihoda i rashoda ostvarenih po osnovu naknada kriterijum je područje (tržište) u kome su nastali: - na domaće ili strano.

5. Prihodi i rashodi po osnovu naknada i provizija 2008. 2007. Prihodi U domaćoj valuti 110.983 74.194 U stranoj valuti 355.496 432.334 466.479 506.528 Rashodi 75.082 45.212 31.371 21.063 106.453 66.275

Zaključak: 1. Banka najveći deo prihoda od provizija i naknada ostvaruje u stanoj valuti (76%). 2. U odnosu na prethodnu godinu prihodi u stanoj valuti su niži za 17,7%. 3. Rashodi po osnovu provizija i naknada u najvećoj meri ostvaruju na domaćem tržištu, dakle u domaćoj valuti. Pad prihoda i rashoda po osnovu provizija i naknada upućuje na smanjenje obima poslovanja banke. Pošto pad prihoda odgovara u apsolutom iznosu padu rashoda rezultat banke nije po ovom osnovu promenjen.

HVALA NA PAŽNJI