ČETVRTA NEDELJA ANALIZA POSLOVANJA NA OSNOVU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

Презентација на тему: "ČETVRTA NEDELJA ANALIZA POSLOVANJA NA OSNOVU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA"— Транскрипт презентације:

1 ČETVRTA NEDELJA ANALIZA POSLOVANJA NA OSNOVU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

2 Godišnji izveštaj o poslovanju - sadržaj (1)
prikaz finansijskog položaja, rezultata poslovanja i finansijskih pokazatelja; kratak opis poslovnih aktivnosti i organizacione strukture; informacije o kadrovskim pitanjima ; informacije o ulaganjima u cilju zaštite životne sredine; planirani budući razvoj; aktivnosti istraživanja i razvoja; informacije o otkupu sopstvenih akcija, odnosno udela; informacije o izloženosti rizicima (cenovnom, kreditnom, riziku likvidnosti i riziku novčanog toka) strategiju za upravljanje ovim rizicima i ocenu njihove efektivnosti;

3 Godišnji izveštaj o poslovanju - sadržaj (2)
finansijski pokazatelji ne pružaju informacije o uspešnosti preduzeća u ostvarivanju nefinansijskih ciljeva ; strategija za društveno odgovorno upravljanje preduzeća – obaveza preduzeća da informiše javnost : o načinu na koji su u delatnost preduzeća integrisani briga za životnu sredinu i društvo; unapređe nefinansijskih performansi poslovanja i praćenje nefinansijskih pokazatelja;

4 Godišnji izveštaj o poslovanju - sadržaj- nefinansijski pokazatelji poslovanja(3)
ekološka pitanja; društvena pitanja; pitanja zaposlenosti; poštovanja ljudskih prava; aspekti borbe protiv mita i korupcije; Za svaku od navedenih oblasti prezentuju se politike, rezultati, rizici i način na koji se rizicima upravlja;

5 Godišnji izveštaj o poslovanju - sadržaj- finansijska analiza poslovanja(4)
zasnovana na: - finansijskim izveštajima – porede se iste bilasne pozicije iz tekućeg i prethodnog obr. per. i iskazuju u nominalnom i relativnom izrazu i izračunava učešće pojedinih podbilansnih stavki u više sintetičkoj bilansnoj stavki; dobra osnova za procenu budućnosti preduzeća; - finansijskim pokazateljima - povezuju dve različite bilansne pozicije iz istog obračunskog perioda i izračunavaju se kao njihov količnik; dobra osnova za analizu u dužem vremenskom periodu za samo preduzeće ili njegovo poređenje sa drugim istim ili sličnim i sa standardima iz oblasti delatnosti kojoj pripada;

6 Analiza na osnovu Bilansa stanja
analiza finansijskog položaja preduzeća: finansijske ravnoteže, ravnoteže između sopstvenog i pozajmljenog kapitala, reproduktivne sposobnosti ukupno upotrebljenog kapitala, održavanja realne vrednosti sopstvenog kapitala

7 BS – 1. analiza finansijske ravnoteže
Analiza finansijske ravnoteže između kratk. i dug. potraživanja i obaveza ; kratkoročna finansijska ravnoteža omogućava održavanje tekuće likvidnosti; dugoročna ravnoteža stvara uslove za trajno održavanje potrebnog nivoa likvidnosti – solventnost; Nesolventnost – fin. stanje do koga dolazi kada ukupne obaveze premaše vrednost ukupne imovine preduzeća tako da ono više nije u mogućnosti da izmiri svoje obaveze prema poveriocima; Stečaj - pravna institucija čiji cij je namirenje poverilaca preko bankrota ili reorganizacije; Likvidacija – moguća samo ako ukupne obaveze preduzeća ne prevazilaze njegovu ukupnu imovinu

8 BS – 2. analiza ravnoteže između sopstvenog i pozajmljenog kapitala - leveridž (1)
Ravnoteža između sopstvenog i pozajmljenog kapitala je pitanje zaduženosti preduzeća; Kada se preduzeće zadužuje izlaže se finansijskom riziku; Tradicionalno finansijsko pravilo je da odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala treba da bude 1:1; Savremena finansijska teorija dovodi u vezu finansijski rizik sa poslovnim rizikom koji je uzrokovan poslovnim leveridžom;

9 BS – 2. analiza ravnoteže između sopstvenog i pozajmljenog kapitala -levveridž (2)
Poslovni leveridž odražava efekte privređivanja sa fiksnim troškovima poslovanja (amortizacijom); što je veća potreba za ulaganjem u osnovna sredstva veći je poslovni leveridž; preduzeća sa velikim poslovnim leveridžom treba da teže srazmerno većem učešću sopstvenog kapitala u ukupnom kapitalu da bi smanjila potrebu za zaduživanjem i obratno; poslovni rizik je samostalan i funkcija je neizvesnosti budućeg prinosa na ukupan kapital;

10 BS – 2. analiza razvnoteže između sopstvenog i pozajmljenog kapitala -leveridž (3)
- ako se preduzeće finansira zaduživanjem, izlaže se osim poslovnom i finansijskom riziku; finansijski rizik funkcija je neizvesnosti budućeg prinosa na vlasnički kapital - ceo rizik zaduživanja pada na teret vlasnika zbog obaveza prema poveriocima koje se ne prilagođavaju eventualnim promenama u visini ostvarene dobiti;

11 BS – 2. analiza ravnoteže između sopstvenog i pozajmljenog kapitala - leveridž (4)
Finansijski rizik meri se i procenjuje finansijskim leveridžom; Fin.leveridž zavisi od: 1. apsolutne razlike između stope prinosa na ukupan kapital i prosečne kamatne stope kao cene pozajmljenog kapitala; 2. relativnog učešća pozajmljenog - tuđeg kapitala u ukupnim izvorima finansiranja;

12 BS – 2. analiza razvnoteže između sopstvenog i pozajmljenog kapitala-leveridž (5)
Faktor finansijskog leveridža izračunava se kao količnik između poslovnog dobitka i neto dobitka; Npr. ako je faktor finansijskog leveridža 2 znači da bi povećanje ili smanjenje poslovnog dobitka od 1% ; 2% ili 3% uticalo na povećanje odnosno smanjenje neto dobitka za 2% ; 4%, odnosno 6%;

13 BS - 3. analiza reproduktivne sposobnosti ukupno upotrebljenog kapitala;
Reproduktivna sposobnost preduzeća - sposobnost preduzeća da sopstvenim kapitalom finansira reprodukciju; - prosta reprodukcija - finansira se isti fizički obim proizvodnje; - proširena reprodukcija finansira se uvećani fizički obim poslovanja i nabavka novih osnovnih sredstava;

14 BS - 4. održavanje realne vrednosti sopstvenog kapitala (s.k.);
Održavanje realne vrednosti sopstvenog kapitala ostvaruje se kada s.k. raste: 1. po stopi inflacije, odnosno po osnovu efekata revalorizacije pripisane s. k. po stopi rasta inflacije, 2. iz finansijskog rezultata koji se pripisuje s.k.; Ocena - na osnovu poređenja porasta s. k. u odnosu na prethodnu godinu i stope inflacije merene indeksom rasta potrošačkih cena ili indeks rasta cena industrijskih proizvoda.

15 BS - Goodwill vrednost imovine preduzeća. ≠ vrednost p.;
vrednost p. = vrednost imovine p. + goodwill; Goodwill - sposobnost p. da ostvari profit; G. - imovina koja nema fizički oblik egzistencije, a vrednost joj zavisi od prava koja poseduje vlasnik (patenti, licence, autorska prava) U bilans stanja može se uneti samo plaćeni G.- razlika između cene po kojoj je p. prodato i knjigovodstvene vrednosti sopstvenog kapitala preduzeća na dan procene;

16 Analiza poslovanja na osnovu BU (1)
Na osnovu bilansa uspeha pravi se: analiza strukture ukupnog prihoda; analiza rashoda; analiza finansijskog rezultata. Prihodi su sva povećanja, a rashodi smanjenja sopstvenog kapitala p. proistekla iz posl.; fin. rezultat: dobitak (prihodi veći od rashoda ili gubitak (rashodi veći od prihoda); Dobitak pre oporezivanja=neto dobitak + porez na dobit pravnih lica (AD i DOO)

17 Analiza poslovanja na osnovu BU (2)
Rashodi: poslovni i finansijski; Poslovni rashodi - troškovi sadržani u prodatim robama i izvršenim uslugama; Troškovi - novčani izraz utrošenih faktora proizvodnje: sredstava rada, predmeta rada i ljudskog rada; Troškovi se izračunavaju kao proizvod utrošaka i njihovih jediničnih cena; utrošak- naturalno izražen utrošen faktor proizvodnje;

18 Analiza poslovanja na osnovu BU (3)
značajno za analizu troškova: podela troškova na troškove dovršene i troškove nedovršene proizvodnje; Raščlanjavanje troškova moguće po raznim osnovama: prema vrsti,mestu nastanka i drugim kriterijumima, u zavisnosti od značaja za konkretnu proizvodnju; Amortizacija osnovnih sredstava: o.s. delimo na o.s. u funkciji, o.s. u pripremi i osnovna sredstva izvan upotrebe.

19 BU- Troškovi dovršene i nedovršene proizvodnje
zavisi realnost bilansa uspeha; Ako se precene troškovi nedovršene p. iskazuju se manji troškovi dovršene p. i prikriva gubitak; Ako se precene troškovi dovršene proizvodnje iskazuje se pozitivan finansijski rezultat u manjoj vrednosti od stvarne – umanjuje se osnovica za oporezivanje;

20 BU - Raščlanjavanje troškova po vrstama
daje odgovor na pitanje koliko na visinu ukupnih troškova utiču troškovi: materijala, energije, usluga, otpisa sitnog invenatara, amortizacije, reklame i propagande, zarada zaposlenih, kamate itd.

21 BU- Osnovna sredstava i amortizacija (1)
O. S. - sredstva koja svoju vrednost prenose na nov proizvod u periodu dužem od jednog reproduktivnog ciklusa; O.s. u funkciji: zemljište, građevinski objekti, mašine,oprema, nematerijalna osnovna sredstva itd.. O. S.u pripremi: zalihe opreme i investicionog materijala i investicije u toku; O. S. izvan upotrebe: o. s. koja se ne koriste u procesu proizvodnje

22 BU- Osnovna sredstava i amortizacija (2)
Osnovna sredstva predmet amortizacije; Amortizacija - prenos vrednosti osnovnog sredstva na nov proizvod tokom perioda dužeg od jedne godine; Prenos vrednosti osnovnog sredstva znači njegovo smanjenje odnosno ispravku vrednosti; nisu predmet amortizacije o.s u pripremi i neka o. s. u funkciji npr. zemljište,šume;

23 BU - Osnovna sredstava i amortizacija (3)
Za utvrđivanje amortizacije potrebno je utvrditi osnovicu za amortizaciju i vek trajanja osnovnog sredstva; Osnovica - nabavna vrednost osnovnog sredstva uvećana za zavisne troškove nabavke, koja se na kraju svake godine revalorizuje po određenoj revalorizacionoj stopi; vek trajanja – zavisi od prirodnih i faktora intenziteta korišćenja odnosno ekonomske zastarelosti.

24 BU-Osnovna sredstava i amortizacija (4)
Način obračuna amortizacije: srazmerno učinku – funkcionalna amortizacija; npr. nabavna vrednost je RSD; kamion može prema tehničkoj dokumentaciji da pređe km; u obračunskom periodu prešao km; stopa amortizacije 50000/ x 100= 25%; a godišnja amortizacija dinara;

25 BU-Osnovna sredstava i amortizacija (5)
2. srazmerno vremenu – vremenska amortizacija: može biti proporcionalna, progresivna i degresivna u zavisnosti da li se tokom amortizacionog veka primenjuje ista, rastuća ili opadajuća i stopa; zasniva se na nabavnoj vrednosti i procenjenom veku trajanja; npr. nabavna vrednost kamiona RSD; vek trajanja 5 godina; godišnja amort dinara; stopa amort. 20%;

26 BU -Osnovna sredstava i amortizacija (6)
amortizacija = otpis osnovnog sredstva ako je obračunata u toku amortizacionog veka trajanja; amortizacija ≠ otpis osnovnog sredstva ako nije obračunata u toku amortizacionog veka trajanja; onda se prilikom rashodovanja osnovnog sredstva otpis neamortizovanog dela ne vrši na teret novog proizvoda, nego direktno na teret prihoda;

27 Troškovi i obim proizvodnje (1)
Razvrstavanje troškova prema stepenu reagovanja na promenu obima proizvodnje: varijabilni, fiksni, relativno fiksni troškovi; Varijabilni troškovi menjaju se, smanjuju ili povećavaju, kako se menja, smanjuje ili povećava, obim proizvodnje; (sirovine, energija, funkcionalna amortizacija) Fiksni troškovi su konstantni ili stalni zato što su uslovljeni samim postojanjem preduzeća i postoje bez obzira da li i koliko preduzeće radi; ( vremenska amortizacija)

28 Troškovi i obim proizvodnje (2)
relativno fiksni troškovi - pri porastu proizvodnje rastu sporije ili brže, a pri smanjenju obima proizvodnje opadaju sporije ili brže; Podela značajna za analizu uticaja fiksnih troškova na efekte poslovanja;

29 Troškovi i obim proizvodnje (3)
Kada je visoko učešće fiksnih troškova u ukupnim troškovima: povećanje obima i prihoda od prodaje utiče da je opterećenost fiksnim troškovima manja,a poslovni dobitak veći; smanjenje obima i prihoda od prodaje nema za posledicu smanjuje troškova, te je preduzeće izloženo relativno visokom stepenu poslovnog rizika;

30 Poslovni leveridž (1) meri uticaj visine fiksnih troškova na poslovni dobitak (podatak u bilansu uspeha) - prinos na ukupan kapital; pokazuje procentualne promene poslovnog dobitka koje nastaju na osnovu procentualne promene u obimu prodaje; izračunava se kao količnik između marginalnog dobitka i poslovnog dobitka (podatak iz Marginalni dobitak=prihod – varijabilni troškovi

31 Poslovni leveridž (2) faktor poslovnog leveridža 3 znači da bi:
porast obima prodaje od 1%; 2%; ili 3%; povećao poslovni dobitak za 3%; 6%; odnosno 9%; pad obima proizvodnje smanjio bi poslovni dobitak ili povećao poslovni gubitak u istoj srazmeri, a zavisno od lokacije prelomne tačke profitabilnosti

32 Poslovni leveridž (3) ako je prihod blizu prelomne tačke profitabilnosti onda male fluktuacije u visini prihoda imaju za posledicu gubitak; Prelomna tačka profitabilnosti pokazuje nivo privredne aktivnosti na kome se izjednačava marginalni dobitak sa fiksnim troškovima, pa je posledično neto dobitak jednak nuli;

33 Kombinovani leveridž meri neizvesnost u pogledu budućeg neto dobitka i stope prinosa na sopstvena sredstva u direktnoj međuzavisnosti sa mogućim oscilacijama u prihodima; izračunava se kao proizvod finansijskog i poslovnog leveridža; Ako je 4,5 znači da bi povećanje ili smanjenje prihoda od 1%; 2%; ili 3% imalo za posledicu povećanje ili smanjenje neto dobitka i stope prinosa na vlasnički kapital od 4,5%; 9% odnosno 13,5%;