АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА

Презентација на тему: "АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА"— Транскрипт презентације:

1 АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА
Др Ката Шкарић Јовановић

2 Шта се подразумева под анализом финансијских извештаја?
Анализа финансијских извештаја обухвата све технике које употребљавају корисници финансијских извештаја да би истакли важне односе између елемената финансијских извештаја.

3 Који су циљеви анализе финансијских извештаја
Анализа финансијских извештаја има за циљ да учини јаснијом слику приносног и финансијског положаја предузећа. Јасан увид успешност и сигурност предузећа, основа је за процену успешности предузећа у протеклом периоду, али и за предвиђање будућег потеницијала и пратећих ризика.

4 Процена успешности у протеклом периоду нема само за циљ валоризацију успешности рада управе, већ се утврђивањем тренда прихода од продаје, расхода, добитка, кретања нето новчаног тока ствара основа за предвиђање успеђности у будућности.

5 Текући финансијски положај пружа основу за закључак о способности предузећа да одговори обавезама, о њеној сигурности, о довољности или недовољности залиха и о висини потраживања. Немогуће је процењивати будући потенцијал и успешност без познавања успеха у прошлости и промена и тренутног финансијског положаја.

6 Инструменти финансијске анализе
1. Хоризонтална анализа 2. Анализа тренда 3. Вертикална анализа 4. Рацио анализа

7 Хоризонтална анализа је техника којом се упоређују подаци предузећа у низу сукцесивних временских периода, при чему се један од периода означава као базни период. Промене исказане у процентима се израчунавају стављањем у однос износа промене према износу у претходној години.

8 На пример: Приход од продаје је у години био 200 у а у хиљада км. Узме ли се година као базна тада ће раст прихода у години износити 25%, а у години 50% Обрачун за 200. годину: (50/200)*100=25

9 Предност: стопа јасније исказује висину промене од апсолутног износа
Предност: стопа јасније исказује висину промене од апсолутног износа. Исти износ прораста или смањења може имати различиту релативну висину. Пораст од 50 на приход од 200 и пораст од 50 на рецимо трошкове зарада од 50. Пажњу треба посветити и стопа исти раст или пад исказан стопом може имати потпуно различиту тежину што зависи од основе на коју се односи.

10 Анализа тренда је слична хоризонталној анализи, осим што се у анализу укључује више година, минимално три, обично пет и што се базна година означава са 100 те се повећање исказује у виду индекса. Индекс се рачуна: 100 (износ за индексну/ износ за базну годину)

11 У претходном примеру ако би приход од продаје у 2000
У претходном примеру ако би приход од продаје у години био означен са 100 тада би приход у години износио 125, а у години 150. Обрачун за годину: 100(250/200)=125

12 Вертикалном анализом се исказује процентуално учешће различитих делова у коначном збиру. На пример: процентуално исказана структура пасиве. Укупна пасива се означава са 100, а учешће основног капитала, резерви, нерасподељене добити, дугорочних кредита,краткорочних кредита и краткорочних обавеза се исказује процентуално у односу на укупну пасиву.

13 Ова анализа је погодна за упоређење са сличним компанијама.

14 Рацио анализом се утврђују значајни односи између два елемента у финансијском или финансијским извештајима. Ови односи се користе као смернице или пречице у анализи финансијског положаја и рентабилитета. Они се увек користе заједно са осталим подацима везаним за компанију и окружење.

15 Рацио показатељи се уобичајено деле на:
- показатеље профитабилности - показатеље ликвидности - показатеље ефективности и - показатеље тржишне вредности

16 Рациа профитабилности
Апсолутни износ добитка не пружа праву основу за оцену успешности предузећа упоређењем са успехом из прошлости нити упоређењем са сличним предузећима будући да исти изности добитка могу бити остварени уз ангажовање различитог износа капитала.

17 Најбољи начин за оцену профитабиланости је да се израчуна рацио познат као стопа приноса (поврат на ангажовани капитал). Овај рацио се утвђује стављањем у однос профита и ангажованог капитал и исказује се у виду процента. Проблем који се код утврђивања овог рациа јавља што обе величине и профит и капитал могу бити дефинисане на различите начине и отуда могу дати различиту висину стопе.

18 Профит Капитал Профит из пословања Укупна имовина Нето профит пре камата и пореза Укупна имовина без нематеријалних улагања Нето профит пре пореза Укупна имовина без краткорочних обавеза Нето профит после опорезивања Сопствени капитал Нето профит после пореза и префернцијалних дивиденди Сопствени капитал без преференцијалних акција Сопствени капитал увећан за дугорочне кредите Сопствени капитал увећан за обавезе = укупна пасива

19 Који профит и који капитал изабрати
Који профит и који капитал изабрати? Важно је да између броjиоца и имениоца постоји веза, а избор зависи од циља.Најчешће се користе следећи:

20 100 (Нето профит пре опорезивања/
просечан сопствени капитал) Показује: процентуално повећање сопственог капитала настало из пословања,успешност управе се мери овим показатељем.

21 2. 100(нето профит после опорезивања/ просечан сопствени капитал Процентуално повећање сопственог капитала, проистекло из добити која остаје за расподелу

22 3. 100(нето профит после пореза и преференцијалних дивиденди/просечан сопствени капитал без преференцијалних акција) Показује повећање сопственог капитала након што се из добити исплате гарантоване дивиденде на преференцијалне акције

23 4. 100(Профит пре опорезивања и камата/дугорочни капитал) Укамаћење дугорочног капитала предузећа

24 Стопа бруто марже (Бруто маржа/приходе од продаје)100 Стопа нето профита (нето профит пре пореза/приход од продаје)100 Није погодан за поређење између предузећа, али користан за поређење у низу сукцесивних временских периода

25 Овом рациу комплементаран је рацио који се добија када се бруто профит стави у однос са ценом коштања производа. На овај начин се исказује стопа профита која се зарачунава на цену коштања да би се дошло до продајне цене или колико се профита добија на средства уложена у производњу производа.

26 Рацио нето профита (Нето профит пре опорезивања/укупан приход од продаје)100 Показује висину учешћа нето профита пре опорезивања у приходу од продаје

27 Рациа ликвидности 1. Општи рацио ликвидности
2. Редуцирани рацио ликвидности 3. Рацио новчане ликвидности

28 Општи рацио ликвидности
Обртна имовина/краткорочне обавезе Не постоји општа сагласност колико минимално треба да износи овај рацио, али се сматра да је најнижа граница 1:1, мада многи истичу да треба захтевати да минимум износи 2:1 и чак 3:1

29 Рацио редуциране ликвидности
Обртна средства без залиха/краткорочне обавезе Сматра се поузданијим од општег рациа минимална висина 1:1

30 Рацио новчане ликвидности
Ликвидна средства/краткорочне обавезе

31 Рациа ефективности 1. Коефицијент обрта залиха
Трошкови продаје/просечне залихе 2. Време везивања залиха када се коефицијент обрта помножи бројем дана Просечне залихе се рачунају као прост просек почетних и крајњих залиха

32 3. Коефицијент обрта укупне имовине
Укупан приход од продаје/стална имовина по садашњој вредности Дискутабилно да ли узимати садашњу или набавну вредност јер методе отписа утичу на садашњу вредност, тако са ће при истом приходу и истој набавној вредности бити различит коефицијент. Он се користи за упоређење са ранијим периодима, а није погодан за упоређење између предузећа.

33 Период наплате потраживања
(Просечна потраживања од купаца/приход од продаја на кредит)365 Период плаћања добављачима Просечне обавезе према добављачима/укупне набавке на кредит)365

34 Рациа улагања или рациа тржишне вредности
1. Дивидендна стопа (Дивиденда по акцији/тржишна цена акције)100 Мери се принос који акционар остварује на акције према њиховој тржишној вредности.

35 Дивиденда по акцији (Нето профит после опорезивања и преференцијалних дивиденди/плаћене или објављене дивиденде)100 Показује колика би дивиденда могла бити исплаћена на редовне акције у датој години.

36 Зарада по акцији Нето профит после опорезивања и дивиденди на преференцијалне акције/број обичних акција током године Показује висину нето профита који отпада на једну редовну акцију

37 Рацио тржишне цене и зараде по акцији
Тржишна цена акције/зараду по акцији Показује колико пута је зарада по акцији садржана у тржишној цени

38 Рацио задужености Обавезе/ сопствени капитал

39 Биланс успеха Позиције 2001 2002 Приходи од продаје 160 180
Почетне залихе 10 14 набавке 100 130 110 144 - Крајње залихе 96 24 120 Бруто маржа 64 60 Расходи Трошкови управе 18 Камате 1 Трошкови продаје 12 31 16 41 Нето профит пре опорезив. 33 19 Порез 15 6 Нето профит после опор. 13 Дивиденде префер 2 Дивиденде редов 8 5 7 Задржана добит Добит ранијих год. 4 Задржани профит Биланс успеха

40 Биланс стања Позиције 2001 2002 Наб. вред Отписана вре. Садашња вр.
Наб.вр. Отписана вр. Сад. Вред. Стална имовина 102 14 88 108 22 86 Обртна имовина Залихе 24 Потраживања 20 60 Готовина 3 1 37 85 - Краткорочне обавезе Добављачи 10 62 порези 15 6 Објављене дивиденде 8 33 4 5 73 12 Капитал и резерве

41 Уписане уплаћене обичне акције
40 Преференцијалне акције 20 Добитак /губитак 12 18 Соптствени капитал 72 78 Зајмови 98 92

42 Претпоставке анализе:
- набавке и продаје су равномерно распоређене током године - све набавке и продаје се врше на кредит - цене су стабилне - предузеће је продало један производ и то у ‘2001. години јединица, а у години јединица - није било продаје сталне имовине током године -тржишна вредност редовних акција је била 2,3 по акцији на дан биланса и 1,8 по акцији 2002.

43 Обрачун најважнијих рациа:
Рациа профитабилности: Поврат на уложени капитал: 33000/ /78000 45, ,36 Шта је узрок пада стопе приноса на ангажовани капитал?

44 Бруто маржа 100(64000/160000) (60000/180000) 100 40% 33,33% Маржа на трошак (64000/96000)100 (60000/120000) 100 66,67% %

45 Нето маржа (33000/160000)100 (19000/180000)100 20,62% 10,56% Рациа ликвидности- општи 37000/ /73000 1, ,16 мин. 1 Редуцирани рацио 100( )/ ( )/ , ,84

46 Рациа ефективности Коефицијент обрта залиха: 2001 2002.
96000/ /18000 8, ,3 Коефицијент обрта фиксне имовине: 160000/ /86000 1, ,09 Период наплате потраживања: 20000/160000* /180000*365 Период плаћања добављачима: 10000/100000* *365

47 РАЦИА УЛАГАЊА ДИВИДЕНДА ПО АКЦИЈИ 2001. 2002.
(8000/40000) (5000/40000) ,5 ДИВИДЕНДНА СТОПА (20/230)100 (12,5/180)100 8,7% % МОГУЋА ДИВИДЕНДА / /5000 2,0 ПУТА 2,2 ПУТА

48 ЗАРАДА ПО АКЦИЈИ: / /40000 40,00П 27,5П ЦЕНА ЗАРАДА РАЦИО 2,3/0, ,8/0,275 5, ,55

49