16. предавање Трошкови отписа основних средстава Др Војислав Секерез

Презентација на тему: "16. предавање Трошкови отписа основних средстава Др Војислав Секерез"— Транскрипт презентације:

1 16. предавање Трошкови отписа основних средстава Др Војислав Секерез

2 Трошкови отписа основних средстава (трошкови амортизације)
За разлику од обртних средстава која се троше у једном пословном циклусу, ОС се користе и троше у знатно дужем временском периоду. Отписивање је књиговодствени поступак којим се констатује смањење вредности ОС. Предмет отписивања су само средства која губе вредност (имају ограничени рок трајања). Са друге стране, земљиште које се не троши и има неограничену употребу се не отписује.

3 Циљ отписивања ОС је да се изврши правилна алокација трошкова ОС на обрачунске периоде, а самим тим и исправно обрачунавање резултата. Њихова вредност се смањује постепено услед: физичког трошења, оштећења, дејства природних услова, истека рока коришћења или економског (моралног) застаревања (због проналазака, промене моде, промена у начину производње и асортиману предузећа итд.).

4 Такође, укључивање трошкова амортизације у цену коштања производа треба да обезбеди надокнаду утрошеног дела ОС, и то кроз будуће приходе од продаје производа. Утврђивање дела за који треба смањити укупну вредност ОС (утврђивање висине отписа) подразумева утврђивање основице за отпис и избор методе отписивања. Основицу за обрачун висине отписа чини набавна вредност ОС.

5 За утврђивање висине отписа ОС користе се две методе:
1) методе временског отписивања 2) метода функционалног отписивања 1) Методе временског отписивања подразумевају да се набавна вредност ОС расподели на цео процењени век његовог коришћења. По правилу се одређује економски век трајања ОС, који може да буде краћи од техничког века трајања и који се дефинише као временски период у току којег је коришћење ОС економски сврсисходно.

6 Економски век трајања се утврђује процењивањем које се заснива на искуству и посматрању века коришћења сродних ОС. Код методе временског отписивања висина отписа може да се обрачуна коришћењем поступка: а) линеарног отписивања, б) дегресивног отписивања. 1а) Метода линеарног отписа Ова метода се базира на претпоставци да се ОС у току читавог процењеног рока трајања равномерно троше, што значи да се из године у годину вредност ОС смањује истим интензитетом (за исти износ отписа).

7 Висина годишњих отписа се утврђује стављањем у однос набавне вредности ОС са процењеним веком трајања. а = ОС/н где је а-висина годишњег отписа, ОС- набавна вредност ОС и н-процењени век трајања у годинама. Пример: Ако је набавна вредност ОС динара, а рок трајања 5 година утврдити висину годишњег отписа. а = / 5 =

8 Висина отписа остаје иста током читавог века трајања ОС, осим уколико се промени висина набавне вредности због додатних улагања (адаптација, реконструкција) или ревалоризације (фер вредност). Предност методе линеарног отписивања је њена једноставност и чињеница да су обрачунским периодима додељени исти износи трошкова по основу коришћења ОС. Недостаци су: 1) трошкови адаптације који повећавају набавну вредност обично нису равномерно распоређени већ су концентрисани на крају века коришћења ОС.

9 2) нереалност идеје на којој се ова метода заснива, јер да би претпоставка о равномерном трошењу ОС била испуњена потребно је да се испуне следећи услови: а. ОС временом не губи ништа од своје ефикасности; б. начин коришћења ОС се не мења; в. нема моралног застаревања јер на том пољу нема технолошког напретка; г. трошкови одржавања и поправки се не мењају из године у годину; д. нема промена у асортиману и технологији предузећа, због којих би ОС изгубило употребну вредност.

10 1б) Метода дегресивног отписа
Као супротност линеарној методи, ова метода је поступак којим се набавна вредност ОС посредством опадајућих годишњих квота расподељује на цео економски век трајања. Отписи су највиши у првим годинама коришћења, а најнижи у последњим. Аргументи у прилог оваквог приступа су: 1. Ефикасност ОС не опада само због физичког рабаћења, већ и због технолошког напретка, промена тражње и моде итд (економско или морално девалвирање).

11 2. Пошто се при планирању отписа узима у обзир ризик техничког напретка и остали ризици, већа је и могућност исправне планске поделе трошкова по годинама. То значи и да је мањи ризик од погрешне процене века трајања ОС. 3. Опадање годишњих квота отписа коинцидира са порастом трошкова одржавања, па заједно они показују приближно линеарно понашање. Услед реалности поставке на којој се заснива, у пракси се даје предност методи дегресивног отписа.

12 Обрачун висине трошкова отписа може да се врши коришћењем аритметичко-дегресивне и геометријско-дегресивне методе. Аритметичка дегресија подразумева да се годишње квоте отписа (амортизације) из године у године смањују за исти износ. Износ дегресије се добија тако што се набавна вредност ОС дели за збиром броја година. ОС ОС Д = н(н+1) /2 Д = н(н+1)

13 Износ дегресије се даље множи са обрнутим низом цифара, које показују преостали век трајања ОС, чиме се добијају годишњи износи отписа. Овакав начин утврђивања висине отписа се зове и метод дигиталног отписивања. Пример: Набавна вредност ОС је динара, а процењени век трајања 5 година. Обрачунати висину годишњих квота амортизације уз помоћ дигиталне методе. Д = 2 x = 5(5 + 1)

14 Амортизационе квоте по годинама:
Дигитално отписивање даје веома стрму линију дегресије код ОС са краћим веком трајања, па је у примеру већ после 2. године отписано 2/3 вредности ОС. Стога се дигитална метода препоручује код ОС са дужим веком коришћења. На крају године Износ Број година дегресије x коришћења Годишњи износи отписа Неотписана вредност 1 2 3 4 5 x x x x x 10.000 8.000 6.000 4.000 2.000 20.000 12.000

15 Поред дигиталне методе код аритметичке дегресије се користи и метода исте основе а опадајуће стопе отписа, која се од дигиталне разликује по томе што је смањење годишњих квота амортизације исказано не апсолутним износом већ смањењем стопе отписа из године у годину. Геометријско-дегресивна метода отписа вредности ОС подразумева примењивање константне стопе отписа на неотписану (књиговодствену) вредност ОС.

16 Код ове методе највећи проблем се јавља у избору реалне стопе отписа која директно утиче на стрмину линије дегресије. За разлику од аритметичке дегресије, која обезбеђује потпуно отписивање набавне вредности ОС након истека века коришћења, код геометријско-дегресивног отписивања се јавља ликвидациони остатак. Изабрана стопа мора да обезбеди да годишњи отписи буду економски реални (да одговарају трошењу ОС), али и да остатак књиговодствене вредности на крају века коришћења не буде значајан.

17 Ова два захтева су у међусобном конфликту јер што је већа стопа отписа, то је мањи остатак књиговодствене вредности на крају (ликвидациони остатак). Усклађивање ова два захтева се у пракси врши углавном тако што се до половине века трајања ОС користи геометријско-дегресивна метода, а након истека половине коришћења ОС остатак вредности се до краја отписује линеарно.

18 Ово зато што након половине коришћења годишња квота отписа по дегресивној методи обично опада испод износа отписа по линеарној методи, па се након тога и прелази на линеарну методу. Законом се дефинише највиша граница стопе дегресије и она је обично једнака двострукој висини линеарне стопе. Пример: ОС чија је набавна вредност динара а век трајања 10 година отписује се геометријско-дегресивном методом по стопи од 20%. Након истека пете године треба прећи на линеарно отписивање.

19 Година Књиг. вредност на почетку године Стопа отписа Годишњи отпис Књиг. вредност на крају године 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 10.000 8.000 6.400 5.120 4.096 3.276,8 2.621,4 1.966,08 1.310,72 655,36 20% 2.000 1.600 1.280 1.024 819,2

20 2) Метода функционалног отписивања
За разлику од временских метода отписивања, где висина трошкова отписа зависи од времена коришћења ОС, код функционалне методе обрачуна висина трошкова отписа ОС зависи од обима коришћења тог средства, односно очекиваног обима услуга (учинка) које може да пружи. Очекивани обим услуга ОС се обично изражава у броју производа које оно може да произведе, односно у укупном могућем броју часова рада.

21 Када се набавна вредност ОС подели са процењеним обимом услуга добијају се трошкови отписа по услузи (производу или часу рада), који су константни. Њиховим множењем са планираним годишњим учинком ОС добијају се годишњи трошкови амортизације. Пример: Набавна вредност ОС (машине) је динара, а његова укупна процењена производња је јединица производа. Могућа производња у текућој години је комада производа. Обрачунати годишњу квоту отписа.

22 Трошкови отписа по јединици учинка:
40.000/ = 2 дин/јед Годишња квота амортизације: 4.000 јединица x 2 дин/јед = динара. Метода функционалног отписивања се користи углавном код опреме код које се учинак може предвидети и мерити (на пример, за транспортна средства где се учинак изражава у километрима). Недостатак ове методе се састоји у томе што је висина трошкова одређена само физичким трошењем ОС.

23 Са друге стране није узето у обзир економско обезвређивање ОС због технолошког напретка.
Све изложене методе обрачуна трошкова амортизације распоређују набавну вредност ОС на обрачунске периоде на различите начине, услед чега варира и висина трошкова отписа. Честе промене ових метода би довеле до неупоредивости периодичних резултата па се инсистира на њиховој конзистентној и континуираној примени.

24 Сабирањем појединачних износа трошкова отписа за свако ОС добијају се укупни трошкови амортизације ОС предузећа. Њихово утврђивање се врши путем састављања годишњег предрачуна отписа, који се саставља на основу књиговодствених података о ОС на крају протекле за наредну годину, док се коначни обрачун трошкова амортизације врши на крају године. Годишњи предрачун отписа ОС чини списак свих ОС појединачно и по групама, са прегледом набавне вредности, стопа отписа и износа годишњег отписа.

25 Законом се прописују стопе отписа по групама основних средстава.
Иако се ОС троше континуирано током пословног процеса, обрачун и књижење трошкова се врши месечно и то дељењем годишње квоте (из годишњег предрачуна) са бројем месеци. Месечни износ трошкова амортизације се књижи тако што дугује рачун Трошкови отписа ОС, а потражује конто Исправка вредности ОС.

26 Дакле смањење вредности ОС се не обухвата директно на рачуну Основна средства, већ посредно преко корективног рачуна ИВ ОС, који своди њихову набавну вредност на садашњу. Стога се овај рачун уноси у активу биланса стања испод позиције Основна средства као одбитна ставка. У помоћној књизи основних средстава висина отписа се евидентира на појединачним (аналитичким) рачунима-картицама основних средстава.

27 Пример: Према годишњем предрачуну амортизације трошкови отписа ОС износе динара. Обрачунати и прокњижити месечни износ трошкова амортизације. /12 = Исправка вредности ОС Трошкови отписа ОС (1) 1) Износ отписа који је утврђен предрачуном на почетку године може да се мења, па за сва ОС набављена у току године обавеза за обрачун почиње од првог дана месеца који следи месец када је ОС набављено.

28 Обавеза обрачуна отписа за продата или расходована ОС престаје наредног месеца у односу на месец отуђења. Поред вредновања по садашњој вредности (као разлици између набавне и отписане вредности) ОС се могу вредновати и по тржишној вредности на дан биланса. Тада предузећа на крају сваке године врше поновну процену вредности ОС, а разлику између књиговодствене и тржишне вредности евидентирају преко позиције Резерви у оквиру сопственог капитала.