НАУКА О БАНКАРСТВУ Наука о банкарству проучава функције и улогу банкарског система, банкарско пословање, а нарочито процесе и пословне трансакције које.

Презентација на тему: "НАУКА О БАНКАРСТВУ Наука о банкарству проучава функције и улогу банкарског система, банкарско пословање, а нарочито процесе и пословне трансакције које."— Транскрипт презентације:

1 НАУКА О БАНКАРСТВУ Наука о банкарству проучава функције и улогу банкарског система, банкарско пословање, а нарочито процесе и пословне трансакције које се јављају по основу стварања и коришћења новаца преко банака.

2 Чиме се бави банкарство?
Банкарство се бави истраживањем улоге и значаја пословања банака као посебних институција финансијског и економског система једне земље.

3 СХВАТАЊА БАНАКА У НАУЦИ
Микроекономско:банка је специфично предузеће које послује новцем због чега је и њен друштвени значај већи у односу на друга условно речено обична предузећа. Макроекономско: банкарско пословање се третира као целина економских, финансијских и монетарних мера којима се банкарски систем ставља у функцију очувања стабилности националне валуте, снабдевања потребном количином новца и кредита, ефикасног платног промета итд. Савремено: теорија јавног карактера банке који подразумева њен допринос стабилности националног финансијског система.

4 ДЕФИНИЦИЈА БАНКЕ Банка је специфичан привредни и тржишни субјекат (предузеће sui generis) која на бази пренетих овлашћења и поверења посредује у трансферисању туђих средстава (пре свега на кредитној основи), обављајући све новчане, депозитне и кредитне трансакције између финансијски суфицитних и финасијски дефицитних

5 ДЕФИНИЦИЈА БАНКЕ трансактора вршећи при томе секундарну емисију новца уз испољавање високог степена професионалности, организованости и адаптираности на промене у друштвено-економском окружењу што доприноси максимизацији сопствене микроекономије и оптимизацији коришћења финансијских средстава у макроекономији.

6 БАНКА ЈЕ ПРЕМА ТОМЕ: Самостални привредни и тржишни субјект,
Предузеће sui generis, Заснована на пренетим овлашћењима и поверењу, Посредничка институција у трансферисању средстава,

7 БАНКА ЈЕ ПРЕМА ТОМЕ: између финансијски суфицитарних и финансијски дефицитарних трансактора, Институција која обавља све новчане, депозитне и кредитне трансакције својих комитената (при чему се обавља секундарна емисија новца), Институција која обавља своје функције професионално, организовано и адаптибилно и Својим пословањем унапређује (ефектуира) микро и макроекономске аспекте банкарства.

8 ПОСЛОВИ КОЈИМА СЕ БАВИ БАНКА:
Послови прикупљања депозита од стране правних лица и становништва (депозитни послови), Пласирање кредита и узимање кредита (кредитни послови), Мењачки послови, Издавање хартија од вредности (емисиони послови),

9 ПОСЛОВИ КОЈИМА СЕ БАВИ БАНКА:
Чување новчаних средстава, хартија од вредности и других вредносница (депо послови), Куповина и продаја хартија од вредности (послови са ефектима), Послови издавања јемства и Послови платног промета.

10 ПОСЛОВИ КОЈИМА СЕ БАВИ БАНКА
Банка је, дакле, финансијски посредник између депонената као зајмодаваца и корисника кредита као зајмопримаца. Банка остварује добит првенствено из разлике у активним и пасивним каматама и од прихода од накнада за банкарске услуге.

11 ШТА ОБУХВАТА ЦИКЛУС НОВЧАНИХ ТОКОВА БАНКЕ?
ШТА ОБУХВАТА ЦИКЛУС НОВЧАНИХ ТОКОВА БАНКЕ? Циклус новчаних токова у и из банке обухвата: 1) Циклус депозита (улагања депозита у банку од стране депонената, 2) Циклус пласирања кредита или куповина хартија од вредности (одлив новчаних средстава) и

12 ШТА ОБУХВАТА ЦИКЛУС НОВЧАНИХ ТОКОВА БАНКЕ?
ШТА ОБУХВАТА ЦИКЛУС НОВЧАНИХ ТОКОВА БАНКЕ? 3) Циклус трошкова пословања, набавке опреме или некретнина итд.( слика бр.1) Банке најчешће прибављају средства краткорочно, а пласирају их и краткорочно и дугорочно што значи и да се финансијска структура средстава банке разликује од других предузећа. То може банку изложити ризицима ликвидности и кредитном ризику.

13 Банка као посредник Токови новчаних средстава у банци:

14 Банка као посредник Банка се сматра финансијским посредником између депонената, као зајмодаваца и корисника кредита, као зајмопримаца. Прикупљене депозите банка пласира( позајмљује) трећим лицима( зајмопримцима) за различите потребе. Позајмљени новац се враћа са каматом. Али банка има и своје трошкове( камате, зараде, куповина опреме итд.):

15 ШТА ЈЕ ЦИЉ ОСНИВАЊА БАНКЕ?
Банка се оснива са циљем да из свог пословања оствари профит (добит) и да из њега исплати власницима што веће дивиденде, да плати порез држави, да исплати зараде запосленима. Најчешће се оснивају као акционарска друштва уз сагласност државе. Сагласност је потребна јер се ради од институцијама од посебног значаја јер се проток новца одвија управо кроз банкарски систем.

16 Чиме тргује банка? Банка тргује робом и услугама.
Банка тргује робом и услугама. У банкарској делатности роба којом се тргује је туђ новац. Услуге које банка пружа су чување и располагање туђим новцем.

17 КАКО БАНКА ОСТВАРУЈЕ СВОЈЕ ПРИХОДЕ?
Банка не остварује своје приходе продајући робу и услуге као што то чине и друга предузећа при чему за банку новац представља ту специфичну робу која за разлику од робе којом послују производна и прометна предузећа нема опипљиво својство, дакле банка продаје његову употребну вредност.

18 КАКО БАНКА ОСТВАРУЈЕ СВОЈЕ ПРИХОДЕ?
Као финасијски посредник на тржишту новца и капитала користи туђа и сопствена финасијска средства да би их продала онима којима су у датом тренутку потребна и који желе да их купе.

19 Структура биланса стања банке
Банке прибављају средстава на краћи рок, а пласирају их на дужи рок. Зато се структура биланса стања банке разликује се од структуре биланса стања других предузећа. Док би се за сва друга предузећа, оваква рочна неусаглашеност средстава и обавеза сматрала нездравом, банке, зато што послују са туђим новцем, баш послујући тако, остварују зараду што се може приказати на примеру:

20 Структура биланса стања банке
Основна структура биланса стања банке:

21 Структура биланса стања банке
Банке користе ликвидне депозите или изузетно краткорочне обавезе које се најчешће повлаче по виђењу, да би формирале средства која се пласирају краткорочно и дугорочно.

22 Структура биланса стања банке
Оваква финансијска структура излаже банку специфичним ризицима, пре свега ризику ликвидности и кредитном ризику. То су уједно и два најзначајнија ризика својствена самој природи пословања банке. Управљање ликвидношћу, које се остварује техникама које се ретко примењују у другим предузећима, има за банку кључни значај.

23 КАКО БАНКА ОСТВАРУЈЕ СВОЈЕ ПРИХОДЕ?
И док друга предузећа углавном зарађују на директним улагањима у производно-прометни циклус или у вршење услуга, банке зарађују на разлици између активних и пасивних камата тако да се баш због тога и дефинишу као установе и предузећа која се професионално баве узимањем и давањем кредита.

24 КАКО БАНКА ОСТВАРУЈЕ СВОЈЕ ПРИХОДЕ?
Банка позајмљује новац лицима који се називају зајмопримци. Новац који је позајмљен мора да се врати банци са каматом.Камата је зарада банке на позајмљени новац. На набављени новац од својих депонената банка плаћа камату.

25 КАКО БАНКА ОСТВАРУЈЕ СВОЈЕ ПРИХОДЕ?
Разлика између зарађеног прихода и трошкова набавке робе (туђег новца) назива се бруто пословни добитак ( маржа) или EBIT (Earnings Before Interest and Taxation).

26 УПОРЕДНИ ПРЕГЛЕД ИСКАЗИВАЊА БРУТО ДОБИТКА БАНАКА И ПРЕДУЗЕЋА
УПОРЕДНИ ПРЕГЛЕД ИСКАЗИВАЊА БРУТО ДОБИТКА БАНАКА И ПРЕДУЗЕЋА Опис Банка Друго предузеће Приходи од Приходи од камате Приходи од продаје робе продаје робе - Трошкови набавке Расходи камате Трошкови продате робе робе = Маржа Нето приход од камате Бруто пословни доб.

27 Разлике у стицању зараде
Друга предузећа обично стичу зараду тако што продају опипљиву робу. Банке стичу зараду тако што продају употребну вредност новца или услуге повезане са употребом новца. Због свега горе наведеног, рачуноводство у банкама разликује се од рачуноводства у другим предузећима.

28 ЗАШТО СУ АКТИВНОСТИ БАНКЕ СЛОЖЕНИЈЕ ОД ДРУГИХ ПРЕДУЗЕЋА?
ЗАШТО СУ АКТИВНОСТИ БАНКЕ СЛОЖЕНИЈЕ ОД ДРУГИХ ПРЕДУЗЕЋА? Првенствено услед броја и обима пословних промена (трансакција), Услед коришћења компјутерске технологије, банке су изложене специфичним ризицима пре свега ризику ликвидности и кредитном ризику тако да се управљање ликвидношћу и процена кредитне способности клијената остварује техникама које се ретко примењују у другим предузећима.

29 ЗАШТО СУ АКТИВНОСТИ БАНКЕ СЛОЖЕНИЈЕ ОД ДРУГИХ ПРЕДУЗЕЋА?
ЗАШТО СУ АКТИВНОСТИ БАНКЕ СЛОЖЕНИЈЕ ОД ДРУГИХ ПРЕДУЗЕЋА? Захтеви за високим степеном детаљности и организација послова у банци је специфична (развијена пословна мрежа, филијале, кореспондентне банке, пословне јединице, експозитуре, банкомати, електронско банкарство итд.).

30 СПЕЦИФИЧНОСТИ РАЧУНОВОДСТВА БАНАКА
Рачуноводство банака је методолошки засновано на начелима двојног књиговодства, али се у односу на рачуноводства производних, трговинских и услужних предузећа разликују по неким својим специфичностима.

31 РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ РАЧУНОВОДСТВА БАНАКА И РАЧУНОВОДСТВА ДРУГИХ ПРЕДУЗЕЋА
Специфичности рачуноводства банака: 1)Непостојање залиха производа односно робе, 2)Фактори конкуренције , 3)Хомогена природа услуга и 4)4Присуство регулације.

32 Непостојање залиха производа односно робе
Непостојање залиха производа односно робе Новац, за разлику од сваке друге робе, не може да се чува на залихама до момента његове реализације и за разлику од познате формуле кружног кретања средстава у репродукцији познатој као: Но......Р( Сп+ Рс) П Р Н1 циклус у банкама се може представити само као: Но Н1,

33 Непостојање залиха производа односно робе
Непостојање залиха производа односно робе Банка, дакле, нема проблем са управљањем залихама али има проблем оптималног управљања имовином у активи и обавезама и капиталом у пасиви биланса. Банка, наиме, мора да ефикасно управља имовином тако да обезбеди максималну профитабилност уз непрекидно осматрање и одржавање задовољавајуће ликвидности како би се задовољиле потребе за евентуалним повлачењем депозита од стране депонената у сваком тренутку.

34 Непостојање залиха производа односно робе
Непостојање залиха производа односно робе Цена пласмана се у банкама утврђује на бази цене прибављених депозита увећане за трошкове оперативног пословања и ризика пласмана односно ризика којим су повезани са пласманом средстава.

35 Непостојање залиха производа односно робе
Непостојање залиха производа односно робе Алокација цене ресурса банке на појединачне производе и услуге постиже се тако што се пословне трансакције у рачуноводству евидентирају са што већим степеном детаљности чиме се омогућава руководству банке да може да контролише обим, структуру и комбинацију средстава и обавеза.

36 Непостојање залиха производа односно робе
Непостојање залиха производа односно робе За разлику од других предузећа, изузимајући расходе камата, који представљају по својој природи варијабилне трошкове, у банкама су сви остали трошкови фиксни и не мењају се са варијацијама обима пружених услуга.

37 Непостојање залиха производа односно робе
Непостојање залиха производа односно робе Поменути захтеви који се постављају пред рачуноводство у банкама подразумевају развијање што детаљнијег контног плана што истовремено треба да омогући и евидентирање трансакција по местима пословања.

38 Фактори конкуренције Рачуноводствени информациони систем треба да омогући руководству банке довољно квалитетних информација везаних за трошкове и цену услуга како би се обезбедила конкурентска предност у оним врстама услуга у којима остварују задовољавајући профит на тржишту имајући у виду релативно ограничено географско подручје у коме банке обављају своју делатност.

39 Хомогена природа услуга
Кретање документације у банкама мора да буде по строгом контролом а ажурност књижења обезбеђена у сваком тренутку имајући у виду да банка продаје неопипљиве услуге које се не могу одложити или чувати и зато за разлику од других предузећа не може да чека крај одређеног периода да би утврдила финансијске ефекте својих трансакција.

40 Хомогена природа услуга
Овакав захтев је и услов правилног планирања и контроле пословних активности као и благовременог извештавања.

41 Присуство регулације Рачуноводствени информациони систем у банкама мора да буде тако постављен да се све информације и извештаји припремају из пословних књига.

42 Присуство регулације У вези са овим, у најнепосреднијој вези је захтев за што детаљнијим евидентирањем пословних трансакција у пословним књигама који треба да руководству банке и регулаторним органима у кратком року обезбеде увид да ли банка примењује одговарајућу регулативу и да ли врши обелодањивање завршених пословних трансакција.

43 Који су основни конфликти интереса у банкарству?
1) Банка врши трнсформацију депозита у кредите под претпоставком да неће сви депоненти у пуном износу да повуку своја средства( теорија обима и закон вероватноће). Зато банка мора да формира одређени износ средстава који мора да одговара износу осцилација непоклапања рокова доспећа пласмана са роковима доспећа обавеза - тај износ се назива резерва ликвидности.

44 Који су основни конфликти интереса у банкарству?
2) Банка би могла да обавља своју делатност и без сопственог капитала уколико је у стању да усагласи динамику рокова доспећа кредита и депозита односно приливе и одливе новца.

45 Који су основни конфликти интереса у банкарству?
Основни разлог због чега је банци неопходан капитал је могућност да банка не оствари довољан приход за покриће фиксних трошкова или да не наплати целокупан износ пласмана о роковима доспећа. У тим случајевима капитал банке служи да покрије губитке, а да депоненти не буду оштећени.

46 Који су основни конфликти интереса у банкарству?
Међутим, овде се јавља конфликт између захтева за високом ликвидношћу (коју гарантује сопствени капитал) и захтева за високом профитабилношћу који подразумева коришћење како сопственог тако и позајмљеног капитала све до оне границе док се стварна стопа коришћења туђег капитала не изјдначи са његовом ценом (тржишна цена).

47 Који су основни конфликти интереса у банкарству?
Банка је заинтересована за што већи степен рочне трансформације депозита у кредите. Противуречан однос између захтева за очувањем високе ликвидности и захтева банке, као предузетног субјекта, за остварењем високе профитабилности у пословању (на основу рочне трансформације ликвидних депозита у неликвидне кредите) узрок је основног конфликта интереса у банкарском пословању.