EKONOMIKA PREDUZEĆA sedmo predavanje Likvidnost i solventnost

Презентација на тему: "EKONOMIKA PREDUZEĆA sedmo predavanje Likvidnost i solventnost"— Транскрипт презентације:

1 EKONOMIKA PREDUZEĆA sedmo predavanje Likvidnost i solventnost
Nastavnik: dr. sc. Jasmin Halebić Kabinet: 16 Konsultacije na pauzama i nakon predavanja Konsultacije putem a: svakim radnim danom

2 Načelo likvidnosti U širem smislu- sposobnost cirkulacije tekućih sredstava (obrtnih sredstava) iz jednog oblika u drugi, iz nenovčanog u novčani, i obrnuto. Nelikvidnost je usporeni protok sredstava (imovine) ili protok sa prekidima u pojedinim fazama kružnog toga reprod.: nabavci, p-dnji, prodaji, naplati. Likvidnost na nivou privrede- nesmetano odvijanje novčanih i robnih tokova. Mjerenje likvidnosti- koeficijent obrtaja ukupne kratkoročne imovine. Obrtaj je vrijeme (broj dana) u jednoj godini, za koji se obrne ukupna kratkoročna imovina (ili njeni pojedini dijelovi). Ekonomika preduzeća

3 Kratkoročna imovina Zalihe osnovnog i pomoćnog materijala
Zalihe gotovih proizvoda Potraživanja od kupaca Novac Ekonomika preduzeća

4 Mjerenje likvidnosti Koeficijent obrtanja kratkoročne imovine
= Finansijski učinak kratkoročne imovine / kratkoročna imovina Broj dana vezivanja kratkoročne imovine = 365 / koeficijent obrtanja Veći koeficijent –> veća likvidnost Ekonomika preduzeća

5 Načelo likvidnosti U užem smislu- sposobnost nenovčane imovine (sredstava, ili cijelog preduzeća) da se pretvori u novac ili unovčivost imovine. U kružnom toku reprodukcije sredstva (imovina) se udaljavaju ili približavaju novčanom obliku. Imovina se klasifikuje prema likvidnosti: Imovina I stepena likvidnosti (gotovina u blagajni, depoziti po viđenju, unovčivi vrijednosni papiri) Imovina II stepena likvidnosti (potraživanja od kupaca naplativa do 30 dana i vrijednosni papiri unovčivi do 30 dana) Imovina III stepena likvidnosti (sva ostala kratkoročna imovina) Likvidnost zaliha gotovih pda je veća od zaliha sirovina i repromaterijala. Ekonomika preduzeća

6 Načini poboljšanja likvidnosti
Naplata potraživanja od kupaca uz kasa-skonto Prodaja dionica po cijeni nižoj od nabavne Prodaja vrijednosnih papira uz eskont Prodaja proizvoda po nižoj cijeni od postignute Ovakve transakcije se preporučuju samo ako se njima sprječava nelikvidnost i omogućava normalno poslovanje, bez velikog gubitka Kasa-skonto predstavlja jedan od kreditnih uslova plaćanja koje preduzeće nudi svojim kupcima. Ukratko to je popust na koji kupac proizvoda može računati ukoliko izmiri svoju obavezu do nekog unapred utvrđenog roka (taj rok se u literaturi naziva diskontni period tj. period u kojem važi kasa skonto). Najčešće je izražen procenualno i to od vrednosti celokupnog prihoda ostvarenog prodajom proizvoda ili usluge. Tako da ako negde vidimo da su kreditni uslovi 3/20 neto 50 to znači da nam je poverilac odobrio 3% kasa skonta ako izmirimo našu obavezu u roku od 20 dana (diskontni period), pri čemu je vreme dospeća obaveze u roku od 50 dana. eskont Ekonomika preduzeća

7 Koef solventnosti = raspoloživi novac / dospjele obaveze
Načelo solventnosti Solventnost predstavlja sposobnost plaćanja svih obaveza u roku njihovog dospijeća. Ukoliko preduzeće tu sposobnost nema ono je nesolventno. Koef solventnosti = raspoloživi novac / dospjele obaveze Koef solv > 1 preduzeće je tog dana solventno. Koef solv < 1 preduzeće je tog dana insolventno Insolventnost se može lančano širiti putem spirale insolventnosti tako da može zahvatiti cijelu privredu. Ekonomika preduzeća

8 Nelikvidnost može dovesti do nesolventnosti. Diskusija.
Načelo solventnosti Nelikvidnost može dovesti do nesolventnosti. Diskusija. Održavanje likvidnosti je uslov za održavanje solventnosti. Likvidnija imovina olakšava održavanje solventnosti. Solventnost pojedinca, porodice, domaćinstva. Izvori sredstava mogu poboljšati solventnost ako preduzeće ima više sopstvenih sredstava. Ekonomika preduzeća

9 Hvala. Ekonomika preduzeća