СТРУКТУРА ДРУШТВА

У друштвеној структури разликујемо: Појам структура служи за означавање мање или више стабилне целине односа између елемената једне ствари или појаве. У друштвеној структури разликујемо: елементе из којих се састоји друштво њихове карактеристике односе којима су елементи повезани.

Треба разликовати структуру глобалног друштвеног система, структуре подсистема у оквиру глобалног система.

У оквиру глобалног друштвеног система могу се разликовати: Глобални друштвени систем представља релативно стабилну целину свих делатности и односа у којима постоје услови социјалне егзистенције људи. У оквиру глобалног друштвеног система могу се разликовати: привредни, политички, културни ... подсистеми градски и сеоски...

Елементи друштвене структуре (марксистичка теорија) Друштвена надградња правно-политички елементи (друштвене групе и друштвене норме) друштвена свест Материјална основа (економска база) : производне снаге (материјални чиниоци производње и субјективни чиниоци) производни односи (равноправни и неравноправни)

Рад је: свесна и организована људска делатност чији је садржај и карактер одређен степеном развоја средстава за рад и карактером друштвених односа у којима се човек испољава и остварује као генеричко биће, стварајући материјалне и духовне вредности које служе задовољавању битних друштвених потреба.

Рад је друштвена појава. Условљен је: развојем средстава за рад друштвеним односима. У радној делатности људи: користе затечена средства за рад, развијају их и остављају будућим генерацијама ступају у одређене односе, раде, размењују производе рада и радне делатности се сливају у јединствен рад

Друштвена надградња правно-политички елементи 2. друштвена свест правно-политички елементи друштвене групе друштвене норме 2. друштвена свест религија филозофија наука уметност морал

Друштвена свест Мање или више субјективна, конкретна свест човека, духовни производ усмерен ка сазнавању, објашњењу и мењању света. Друштвени феномн који карактерише: друштвена условљеност сложеност испољавања релативна самосталност историјска развојност и променљивост

Три гледишта о друштвеној свести: друштвена свест је друштвено условљена друштвена свест је прост одраз друштвене стварности друштвена свест је самостална и независна од друштвене стварности

Друштвена свест постоји кроз различите диференциране облике: религију морал филозофију науку уметност

РЕЛИГИЈА организован скуп учења, веровања, осећања и култних радњи везаних за натприродно биће.

По многима религија има два основна корена: гносеолошки (анимизам, тотемизам) и класни Са настанком бројнијих друштвених заједница – држава јавља се теизам – веровање у богове – политеизам, а касније у Бога - монотеизам. Атеизам Секуларизација

ФИЛОЗОФИЈА Настоји да изрази законитости које постоје у природи, људском друштву и људском мишљењу и одреди њихове међусобне односе. Умовање о свету као целини и положају човека, о смислу његовог постојања. Два основна питања: Шта чини суштину света? Да ли постоји могућност спознаје света?

НАУКА Наука је дуго била спојена са филозофијом. Темпо развоја науке је брз у другој половини 20. века. Савремена епоха се означава као «научна цивилизација». Нова улога науке одређена је: њеним местом у производњи: представља суштинску производну снагу и утиче на развој производних снаг

УМЕТНОСТ - посебну форму сазнања, Представља специфично сазнање о животу, - посебну форму сазнања, - одражава објективну стварност у свести људи на посебан начин Специфичност уметности је у њеној естетској форми, тј. уметничко дело треба да створи осећање лепог код оних који га доживљавају. У савременом друштву постоји и псеудоуметност, то су творевине које имају лажни уметнички карактер: кич и шунд.

Морал се одређује као систем правила која произилазе из односа појединца према осталим члановима друштва, а заснивају се на схватању о добру и злу.

Појам и врсте друштвеног кретања Да ли постоји кретање у друштву? Друштво се креће, али због сложених околности које доводе до кретања немогуће је утврдити опште законе кретања Друштво се креће и могуће је утврдити опште законе кретања. Кретање друштва у: физичком - географском и социјалном простору: миграције (присилне, добровољне и мешовите) промена социјалног положаја (хоризонтална) и промена социјалног статуса (вертикална)

Друштвене промене Друштвена промена је разлика између два стања друштвене структуре. Врсте друштвених промена: квантитативне (раст или опадање) квалитативне ( развој, опадање или распадање) вредносне (напредак или назадовање) према средствима ( насилне и мирне) према значају (корените, радикалне и небитне) према брзини (нагле и постепене) према организованости (планске и спонтане) према подручју одвијања (економске, политичке и културне)