SLIKA O SEBI Slika o sebi Self koncept Pojam o sebi  Slika o tome: Ko smo? Kakvi smo? Koliko vredimo u odnosu na druge?  Predstavlja složen i višedimenzionalni pojam  Razlikovanje dva aspekta: 1. Samopoimanje (deskriptivni aspekt sebe), i 2. Samopoštovanje (evaluativni aspekt sebe).

Slika o sebi Dva aspekta: 1. Samopoimanje - Percepcija svojih kompetencija u različitim područjima funkcionisanja Za školski uzrast (S.Harter,1990): školske sposobnosti, sportske sposobnosti, socijalne prihvaćenosti, ponašanja i fizički izgled 2. Samopoštovanje - opšta percepcija vrednosti sebe kao osobe  PROCENA SOPSTVENE VREDNOSTI,  POZITIVAN ili NEGATIVAN STAV PREMA SEBI

Slika o sebi Razlikovanje tri aspekta slike o sebi: Znanje o sebi – ko sam ja? Stvarno “ja” – ono što jesam (pol, rasa, nacionalnost, zanimanje, socijalni status, telesni izgled, ponašanje prema drugima, političko opredjeljenje, moralne osobine, itd.) 2.  Očekivanja od sebe – ono što bismo mogli biti Idealno “ja” – ono što bih želeo biti (želje, nade) Očekivano “ja” – ono što bih trebao biti (dužnosti, obaveze, odgovornosti)

Slika o sebi 3. Vrednovanje sebe (samopoštovanje) Kakav sam ja? Vrednovanje onog što jesmo i kakvi jesmo, sa onim što bi želeli, mogli ili trebali da budemo -    osećaj vlastite vrednosti – odnosi se na naše uverenje o tome da li smo vredni poštovanja, kako zaslužujemo uspeh, sreću, prijateljstvo, ljubav, itd.     - samopouzdanje – uverenje kako smo sposobni da se suočimo sa životnim izazovima, da smo sposobni da učimo, da donosimo odluke, itd.   postignut uspeh Samopoštovanje = ----------------------- očekivanja

Razvoj slike o sebi  Izgrađuje se polako i dugo  od ranog detinjstva na osnovu povratnih informacija koje dobijamo prvo od svojih roditelja, zatim drugova, vaspitača, učitelja, kao i na osnovu svojih interpretacija ponašanja drugih ljudi prema nama.

Interakcije sa značajnim drugima kao važan izvor informacija  Oslanjamo se na informacije koje su sadržane u iskazima drugih ljudi o nama, odnosno na njihovo ponašanje prema nama.  Skloni smo da vidimo sebe onako kako nas vide značajni drugi.  Mladima su značajni drugi: roditelji, prijatelji, vršnjaci, učitelji, rođaci

Uloga roditelja Roditelji su glavni pokretači stvaranja slike o sebi Slika o sebi određuje ono što dete jeste, ono što radi, ali i ono što može postati Slika o sebi može biti negativna i pozitivna (i sve nijanse između toga) Da bi dete odraslo sa doživljajem: JA sam u redu, važno je da raste u sredini u kojoj vlada atmosfera podrške, sigurnosti i brige

Količina roditeljske pažnje i zanimanja za dete Pozitivnom samopoštovanju deteta doprinose: briga,  emocionalna toplina prihvatanje deteta  uvažavanje ličnih karakteristika deteta  interes za dete i njegove potrebe od tehnika kontrole ponašanja koriste objašnjenja, ohrabrivanja i pohvale: Ponosna sam na tebe jer..., Siguran sam da ti to možeš, Tako si dobar kad mi pomažeš, Danas si me razveselio...

Količina roditeljske pažnje i zanimanja za dete Negativnom samopoštovanju doprinose:  Preterano ograničavanje slobode, iskazivanje neprijateljstva i Emocionalna hladnoća (indiferentnost u odnosu prema detetu) Zanemarivanje i odbacivanje, Kritiziranje i kažnjavanje (govoriti mu i stvarati osećaj da nikada nije dobro)  Posramljivati ga Upoređivati ga sa drugom decom, s braćom, sestrama Govoriti tzv ‘ubijajuće’ tvrdnje: Ti si nenormalan, Nikada se nećeš promeniti, Stidim te se, Ništa ne možeš da uradiš dobro

Ponašanja koja otežavaju izgradnju pozitivne slike o sebi Nikad zadovoljni. Dobila si 4. Sjajno! A, zar nije moglo bolje? Poruka da to što je dete postiglo nije dovoljno dobro, deca gube mogućnost za stvarni i potpuni osećaj uspeha. Nekritičnost. Treba pohvaliti svaki detetov uspeh. Detetu je potrebno odobravanje. Ali, ne treba preterivati u pohvalama, jer u tom slučaju dete počinje ozbiljno da sumnja u roditelja. Kada je roditelj nekritičan, dete shvata da roditelj ne govori istinu i da umanjuje njegove probleme, pa prestaje da veruje i u sve druge komplimente koje mu roditelj iskreno upućuje.

Ponašanja koja otežavaju izgradnju pozitivne slike o sebi Preterana zaštita. Evo ja ću ti ispisati slova, da bi to bilo uredno. Poruke: - roditelj ne veruje da ja to mogu da uradim - nisam dovoljno dobar - ta petica nije moja - ni jedna druga ocena osim petice nije dobra - ja ne moram da se tudim Kritiziranje (umesto konstruktivnog razgovora): To je glupa ideja, Jesi li lud?, Ti si čudan? (treba razlikovati kritiku – koja može da bude pozitivna ili negativna, ali u svakom slučaju obrazložena i usmerena na određeni postupak deteta, a ne na ličnost deteta u celini. Kritiziranje je uvek negativan osvrt na dečje ponašanje, koje diskvalifikuje i vređa ličnost deteta. Kritikovati, povrediti, omalovažiti je vrlo lako, za razliku od konstruktivnog stava) Izostanak pohvale.

Ponašanja koja otežavaju izgradnju pozitivne slike o sebi Kontrola se odnosi na ponašanja koja koriste roditelji u interakciji sa svojom decom da bi modifikovali njihova ponašanja i unutrašnja stanja. Roditeljska ponašanja koja se nalaze na krajevima dimenzije kontrole mogu biti rizični faktori za razvoj deteta. Prečvrsta kontrola dječjeg ponašanja može dovest do razvoja - zavisnosti (nesamostalnosti), submisivnog ponašanja, smanjenja motivacije za postignućem potisnute hostilnosti.

Ponašanja koja otežavaju izgradnju pozitivne slike o sebi Preblaga kontrola (pemisivni roditelj) može dovesti do razvoja: - agresivnosti i - nedoslednog ponašanja. Dete se ne oseća u redu kada su odrasle osobe: PREVIŠE STROGE PREVIŠE POPUSTLJIVE Optimalna frustracija je nužan uslov normalnog razvoja ličnosti deteta (A. Frojd)

Osobe visokog samopoštovanja: Boljeg su fizičkog i psihičkog zdravlja, Otpornije su na stres, Zadovoljniji su svojim poslom, školom i ličnim životom, Bolje su raspoloženi, procenjuju sebe srećnijim i zadovoljnijim od većine Veruju u sebe (unutrašnji lokus kontrole) Pozitivan odnos prema drugima Poverenje prema drugima Spremniji su da se suprotstave drugima, da izraze svoje mišljenje Učestvuju u diskusijama, Kompetentniji su u školi, na poslu, i u različitim socijalnim situacijama,

POSLEDICE NEGATIVNE SLIKE O SEBI Osobe sa niskim samopoštovanjem ne vide sebe nužno kao bezvredne i loše, nego na sebi teško pronalaze bilo šta dobro, ili se boje da će biti odbačeni od drugih. Preterana sramežljivost i povučenost Sklonost konformiranju (lakše popuštanje pod socijalnim pritiskom) Nemogućnost da se izbore za svoja prava Ne prihvatanje odgovornosti za (ne)uspeh (spoljašnji lokus kontrole) Ranije odustajanje od ulaganja napora u neku aktivnost Depresivnost, anksioznost STRAH OD USPEHA: strah od nepoznatog strah da uspeh nismo zaslužili strah da nećemo ispuniti očekivanja strah od odbacivanja

"Proročanstvo koje se samo ispunjava" Nedostatak samopoštovanja i samopouzdanja utiče na ishode događaja koji su tek pred nama.  Očekivanje neuspeha umanjuje prilagođenu i odlučnu reakciju što povećava verovatnoću neuspeha – "začarani krug " Dve mogućnosti: 1. da dopustimo da prevladaju sumnje, i utiču na ono što činimo 2.da utičemo na ono što možemo da promenimo, i prihvatimo ono što ne možemo da menjamo

Pozitivan self koncept "Srećna su ona deca kojoj su u njihovom ranom detinjstvu pomogli da dožive sebe u redu, ponavljanjem situacija u kojima su mogla sama sebi da potvrde vlastitu vriednost i vrednost drugih.", Harris Dete se oseća dobro (njegov self – koncept je pozitivan) kada ono sebe doživljava kao: PRIHVAĆENO OD DRUGIH SPOSOBNO / KOMPETENTNO SIGURNO / SAMOSVESNO BEZBRIŽNO / SIGURNO VOLJENO CENJENO / VREDNO DOBRO, MORALNO NEZAVISNO / SAMOSTALNO PRIHVAĆENO

Negativan self koncept Dete koje se ne oseća dobro, (njegov self koncept je negativan) može sebe doživeti kao: NEPRIHVAĆENO, ODBAČENO NESPOSOBNO SUMNJA U SEBE NESIGURNO NEVOLJENO BEZVREDNO LOŠE ZAVISNO NEPRIHVAĆENO OD SEBE

SLIKA O SEBI U svakom stadijumu razvoja, slika o sebi (samopoimanje) se kvalitativno razlikuje od one na nižem stadijumu razvoja Samoopisi kod mlađih ispitanika sadrže pretežno konkretne (fizičke) atribute, dok se na kasnijem uzrastu javljaju apstraktni (psihološki) atributi. U ranom detinjstvu deca još nisu dovoljno kognitivno zrela da bi se upoređivala s drugima. S vremenom postaju sve više osetljiva na informacije iz okoline o svom uspehu, i sve se više upoređuju sa vršnjacima.

ŠTA MOŽE NASTAVNIK? prihvatite učenike onakvima kakvi jesu Nastavnik povratnim informacijama oblikuje sliku učenika o samom sebi. prihvatite učenike onakvima kakvi jesu učite ih takmičenju sa samim sobom učite ih da postavljaju realne ciljeve vrednujte individualni napredak naglašavajte pozitivno ne izjednačavajte sposobnosti s ličnom vrednošću koristite kooperativno učenje uzmite u obzir njihove probleme i interese postavite pravila

OPŠTE SAMOPOIMANJE AKADEMSKO SAMOPOIMANJE SOCIJALNO SAMOPOIMANJE Istraživanja pokazuju povezanost između školskog samopoimanja i učenja. OPŠTE SAMOPOIMANJE AKADEMSKO SAMOPOIMANJE SOCIJALNO SAMOPOIMANJE EMOCIONALNO SAMOPOIMANJE FIZIČKO SAMOPOIMANJE m a t e r i nj j. m a t e i k I S T O R J a fiz. s p o b. Fiz. i z g l e d v r š nj a c i z n a č j i dr. pojedinačna emocionalna stanja

Kraj