Strategije suočavanja sa školskim neuspehom

Презентација на тему: "Strategije suočavanja sa školskim neuspehom"— Транскрипт презентације:

1 Strategije suočavanja sa školskim neuspehom

2 Kognitivističke teorije – Teorija vlastite vrednosti (Kovington, 1984)
MOTIV ZA POSTIZANJE USPEHA Nizak Visok MOTIV ZA IZBEGAVANJE NEUSPEHA Preterano ravnodušni Usmeren prema uspehu Usmereno prema izbegavanju neuspeha Preterano ambiciozni – Razvio perspektivu lične vredosti (u pogledu motivacije za postignućem) – u učionici se često prave poređenja u pogledu sposobnosti, o njima se olako zaključuje, učenici počinju više da brinu o očuvanju osećanja lične vrednosti nego o učenju. – Temeljna ljudska težnja je održavanje pozitivne slike o sebi – samopoštovanje ili svest o vlastitoj vrednosti.

3 Suočavanje sa stresom Škola/učionica kao izazov i pretnja –
Suočavanje sa izazovima i negativnim događajima - ima značajnu ulogu u fizičkoj i psihičkoj dobrobiti pojedinca Suočavanje - uključuje stalne kognitivne i ponašajne napore kako bismo savladali, smanjili ili podneli spoljašnje i/ili unutrašnje zahteve koji su opterećujući ili nadilaze resurse osobe (Lazarus i Folkman, 1984). Aspekti školskih situacija koje deluju stresno: Dve glavne strategije, tipa: suočavanje usmereno na problem (pomažuće), i suočavanje usmereno na emocije (odmažuće). Briga oko ispunjavanja zahteva (nego na ličnu korist koja bi se mogla izvući iz iskustva učenja); Obavezna aktivnost; Učinak se procenjuje; Strah da trud neće dovesti do uspeha

4 Strategije suočavanja usmerene na emocije – ZAŠTITA OD NEGATIVNIH EMOCIJA
samohendikepiranje, obrambeni pesimizam, samoafirmacija, dezidentifikacija, i atribucijski stil. (Reakcije koje čuvaju ugled, ali su krajnje neproduktivne) Termin "strategije" koriste kako bi naglasili da su ta ponašanja naučena te da pojedinci mogu aktivno da menjaju i uče nove strategije. Ove su strategije nalik crtama ličnosti doslednosti u njihovom korišćenju kroz duži vremenski period, i u različitim situacijama/zadacima. Cilj: Prepoznati učenički stil suočavanja sa neuspehom

5 1. Samohendikepiranje (Berglas, 1985; Convigton, 1992)
Učenik stvara prepreke za uspeh, i eventualni neuspeh pripisuje upravo ovim preprekama (održavanje osećanja sopstvene vrednosti mu je važnije od postignuća) → Oblici - - namerno neulaganje nedovoljnog truda pri izvršavanju zadataka; uzimanje previše obaveza u isto vreme; čekanje poslednjeg trenutka za učenje za ispit, ili odgađanje zadatka i obaveza.

6 2. Odbrambeni pesimizam (Norem i Cantor, 1986)
Strategija imanja/postavljanja nerealno niskih očekivanja/predviđanja koja, zajedno s visokom anksioznošću, motiviše učenike na intenziviranje truda s ciljem izbjegavanja neuspeha i negativnog samovrednovanja. Ovi se učenici – Obično se žale da su se loše pripremili ili da su zadaci preteški. - Imaju visok stepen anksioznosti vezane uz zadatke, pa ulažu dodatni trud kako bi prenaučili sadržaj što obično dovodi do natprosečnih rezultata (Garcia i Pintrich, 1994). Odbrambeni pesimisti ulažu istu količinu truda kao učenici koji imaju pozitivne akademske self-sheme.

7 3. Samoafirmacija (Steele, 1988)
Reaktivna strategija koja se aktivira nakon doživljaja neuspeha sa svrhom da ga kompenzuje. kako bi postigli opšte pozitivno samovrednovanje aktiviranjem pozitivnih self-koncepata u drugim, jednako važnim domenama (na primer, sportu ili međuljudskim odnosima). Alternativne self-sheme koje mogu kompenzovati doživljaj školskog neuspeh - učenike mogu zaštititi od javljanja negativnih emocija.

8 4. Strategija prekida identifikacije sa školskim vrednostima
Učenici koji učestalo doživljavaju neuspeh u školskim zadacima, mogu prekinuti identifikaciju s vrednostima škole i odbaciti cilj i vrednost školskog uspeha. Učenici koji ne cene akademsko postignuće neće ulagati trud u upotrebu dubokih strategija kognitivnog procesuiranja, planiranja, nadgledanja ili strategija regulacije (Pintrich i Schrauben, 1992).

9 5. Atribucijski stil Kontrola motivacije kroz (prilagođavanje) objašnjenja uzroka ostvarenih rezultata, iskustava i događaja. Sheme atribucijskog stila su relativno stabilne i lako se generalizuju na različite situacije. U stalnoj su interakciji s iskustvom, i u tom dinamičnom procesu može doći do modifikovanja starih shema ili stvaranja novih.

10 Koncept: metakognitivnih misli – automatske misli
Mogu se opisati kao paralelni misaoni tok koji se javlja tokom učenja ili polaganja ispita (često učenik/student nije ih svestan) – - lične neadekvatnosti, - samokritika, - mogućnost neuspjeha, kao i - zabrinutost za moguće neugodne posledice neuspeha. Ometajući uticaj - na ponašanje i na raspoloženje. U trenutku kad se pojave, izazivaju: uznemirenost, slabljenje koncentracije i pad raspoloženja. Kognitivne tehnike za identifikaciju i modifikaciju negativnih automatskih misli - često dovode do ublažavanja emocionalne napetosti i poboljšanja koncentracije i efikasnosti u učenju (Cohn, 1998).

11 Upitnik automatskih misli za vreme učenja i polaganja ispita (Živčić-Bećirević, 2003)
Strah od razočaranja roditelja Strah od neuspeha (Neću se moći ničega setiti) Ohrabrujuće misli (Nešto ću sigurno znati, Kad ovo riješim, nitko sretniji od mene ) Nedostatak motivacije i interesovanja (Užasno je dosadno, Ovo mi nikad u životu neće trebati)

12 Mehanizmi delovanja Takve misli otežavaju postignuća tako što –
- skreću pažnju sa ispitnog zadatka i interferiraju sa procesom prisećanja, I dubinske obrade informacija. - fiziološke i afektivne reakcije, kao što su ubrzani rad srca, nervoza, znojenje ruku, kratkoća daha, suha usta i slične autonomne reakcije simpatičkog nervnog sistema.

13 Automatske misli - Istraživanja
Sprovedena u ispitnim situacijama – - negativne misli su pozitivno povezane sa ispitnom anksioznošću; - negativne misli, ispitna anksioznost i zabrinutost negativno povezane sa akademskim uspehom (Diaz, Glass, Arknoff i Tanofsky-Kraff, 2001).

14 Automatske misli i ispitna anksioznost
Sva četiri tipa automatskih misli tokom učenja značajno doprinose ispitnoj anksioznosti, Misli koje opisuju strah od neuspeha imaju najveći pojedinačni doprinos. Strah od razočarenja roditelja značajno negativno doprinose objašnjenju prosečnog uspeha studenata. u skladu i sa kliničkim iskustvima koja govore o velikoj opterećenosti studenata roditeljskim očekivanjima, čak i onda kada ona nisu jasno izrečena, već samo internalizovana od strane studenta.

15 kraj