VII – ОРГАНИЗАЦИЈА ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА АКТИВНОСТИ ПРИВРЕДНИХДРУШТАВА CПЕЦИЈАЛИЗОВАНИХ ЗА БЕЗБЕДНОСНЕ ПОСЛОВЕ

Значајну новину у Закону о заштити од пожара представаља од­редба по којој се за обављање послова организовања заштите од пожара може уговором анга­жовати привредно друштво односно друго правно лице које испуњава прописане усло­ве и има овлаш­ћење Министарства за обављање ових послова. Сама по себи, превенција у области заштите од пожара захтева познавање широког круга теоријских и практичних знања из области технологије, грађевине, електрике, електронике, машинства итд. Oво подразумева неопходност постојања стручног и образованог кадра разних профила, како за рад на конкретним пословима у организа­цији заштите од пожара тако и за саветодавне послове и превентивне активности.

УЛОГА И ЗАДАЦИ РАДНИКА ОБЕЗБЕЂЕЊА У ЗАШТИТИ ОБЈЕКТА ОД ПОЖАРА Инсталације и уређаји техничке заштите објеката у циљу превенције и надгледања настанка пожара, експлозија, контроле приступа итд., уз лица ангажована на пословима обезбеђења, чине основу принципа савремене безбедности. Радници на овим пословима врше контролу пристиглих информација и према указаној потреби интервенишу на прописан начин. Послови заштите од пожара карактеришу одређене специфичности у односу на послове физичког обезбеђења које и дефинишу поступке у њеном спровођењу. Послови радника обезбеђења: уобичајени превентивни обиласци; поступак у случају откривања пожара; поступак у случају постојања стабилног система за дојаву пожара; процедура евакуације.  

Уобичајени превентивни обиласци Такозвани „први преглед“ објекта важи као најважнији. Пожељно је кренути са овим прегледом што пре, а најкасније до 30 минута након завршетка уобичајених актив­ности на об­јек­ту. Неопходно је прегледати све објекти на локацији и сви про­стори у објекту, при чему се врше следећи видови контроле: спољашња врата и прозори на објекту треба да буду затворени (врата за­кљу­чана); треба преконтролисати и затворити врата отпорна на пожар у самом објекту, уколико постоје; сви апарати за гашење пожара треба да буду на свом месту и не смеју бити закло­њени; пролази и комуникацијски путеви у објекту као и путеви за евакуацију треба да буду “чисти“ због могуће потребе за брзом интервенцијом у случају поја­ве пожара; уређаји и машине који не морају да раде континуално треба да буду угашени; треба проверити све канцеларије и површине за пушење због могућег при­суства тињајућег пожара;

треба проверити сва грејна тела и ел. уређаје; у току прегледа треба преконтролисати делове објекта у којима постоје лако испар­љиве и запаљиве течне и гасовите хемикалије и треба проверити да ли се чувају на од­го­ва­рајући начин, тj. никако на радним местима; унутрашња врата на просторијама треба по могућству затворити како би се у из­весној мери успорило кретање потенцијалне ватре и дима, у случају појаве пожара и тако смањило уништење; радници на обезбеђењу морају бити добро упознати са објектом, са проце­си­ма који се у њему врше, са опасним хемикалијама и местима где се оне нала­зе у објекту, пре­кидачима за искључење енергије на објекту и сл. те стога нису препоручљиве из­мене радника који обезбеђују неки објекат; треба имати написане важне телефоне на видном месту поред места са стал­ном те­лефонском везом као и назив и адресу објекта (дешава се да код пожа­ра у паници чу­вар заборави адресу на којој је објекат или неки други важан податак нарочито код агенцијског обезбеђења објекта); радници на пословима обезбеђења објекта морају бити упознати са проце­дуром извођења заваривачких радова на објекту.

Поступак код откривања пожара  Након откривања пожар у објекту од стране радника обезбеђења, неопходно је повести рачуна да ли је у об­јекту радно време или не и да ли се надзор објекта врши из даљинског алар­мног центра или из самог објекта. Приликом сазнања о насталом почетном пожару поступци би требало да буду следећи: дати аларм о пожару пре него што се приступи гашењу; ватру гасити расположивом опремом, тако да се лице које гаси увек налази између пламена и излаза (леђима окренут излазу да му пламен не би пре­се­као пут); ако се пожар не може брзо-безбедно угасити приступити евакуацији; треба обезбеди да се у зону пожара спречи улаз људи; искључи климатизацију и вентилацију општег типа; искључити струју али оставити упаљена светла; пружити обавештења ватрогасцима о месту пожара и материјалима који се тамо налазе и који могу бити опасни у пожару.  

Поступак уколико постоји стабилан систем за дојаву пожара у објекту Поред централног уређаја за дојаву пожара треба да постоји алармни план са чијом садржином радници на пословима обезбеђења требају бити добро упознати. Такође и овде треба во­дити рачуна да ли се надзор врши из самог објекта или из даљинског алармног центра.

Први степен аларма При појави звучног и светлосног сигнала аларма од аутоматског јављача пожара, на централном уређају за дојаву пожара, дежурни поступа на следећи начин: врши потврду пријема сигнала; идентификује алармну зону (место аларма) тј. одређује њен положај у објекту (на ос­нову распореда зона дојаве пожара) или прочита адресу јављача завис­но од типа аутоматске дојаве (адресибилни); упућује свог сарадника (ако су двојица) да изврши проверу аларма, а он ос­таје по­ред централе или иде лично ако је сам. Код аутоматске дојаве пожара мно­го боља је варијанта извиђања места ако постоје две особе. Ако је по­слу­жиоц сам онда он мо­ра да оде и провери аларм, што је неповољнија окол­ност него када су двојица (за­то се програмира на централи време извиђања аларма које подразумева да ће насту­пити генерални аларм када то време ис­текне);

ако се констатује да је аларм лажан треба утврдити услед чега је настао. Обавезно ово треба констатовати у књигу догађаја поред централе јер аларм је настао тако што је сензор дeтектовао неки параметар за који је конструисан али тај продукт није по­текао од пожара; ако дежурни који је отишао у проверу утврди да се ради о стварном пожару одмах при­ступа гашењу, ако утврди да је пламен мали и да се може брзо угасити; по завршеном гашењу извештава послужиоца централе (најбоље радио ве­зом), врши про­ветравање објекта а централни уређај дојаве пожара се враћа у првобитно стање; уколико је пламен већи па дежурни процени да сам не може да га угаси, ак­ти­вира најближи ручни јављач пожара у том пожарном сектору и тако даје ге­не­рални аларм-аларм другог степена са извршним функцијама а од де­жур­ног на централи тражи по­моћ па онда приступа гашењу при чему треба водити рачуна и трећем степену алар­ма.

Други степен аларма Настаје у два случаја: активирањем било ког ручног јављача пожара; по истеку времена извиђања, ако дежурни који је отишао у извиђање није по­слао по­ру­ку о стању на лицу места. Код овог степена аларма треба учинити следеће: извршити узбуњивање радног особља у угроженом простору (сирена, глас и сл.); извршити евакуацију из угроженог дела објекта (простора); покушати гашење; у случају процене да се пожар неконтролисано шири врши се алармирање трећег степена при чему ову одлуку треба донети правовремено.

Трећи степен аларма послужилац централе директно зове ватрогасце; врши алармирање целог објекта; налаже евакуацију целог објекта по плану; врши искључење свих система климатизације, вентилације, ел. енергије за оп­шту потрош­њу изузев расвете и нужних потрошача или ће ове функције обавити централни уређај за дојаву пожара ако је предвиђено; лифтови улазе у режим „пожар“ (спуштају се у приземље и отварају врата) ако је то предвиђено планом и процедуром за избијање пожара; дежурни на објекту (ако га има) помаже да се евакуација што брже одвија, помаже љу­дима који физички нису у могућности да се брзо евакуишу; брзо проверава спратну површину да неко није остао водећи рачуна и о соп­ственој безбедности.

Процедура евакуације Узимајући у обзир специфичности сваког објекта, неопходно је дефинисати процедуру евакуације за сваки објекат посебно, коју запо­слени треба да упознају кроз обуку из области заш­тите од пожара. Такође, у случају потребе, неопходно је и да радник обезбеђења познаје про­це­дуру евакуације објекта и треба да активно помаже приликом њеног спро­вођења. Давањем одговора на питања у наставку, можемо проценити да ли је извршена процена степена пожарне безбедности у неком објекту: (примери) Колико запосленима треба за евакуацију (времена)? Да ли је време прихватљиво или предугачко? Да ли има довољно излаза и да ли су на правом месту? Да ли је тип и величина излаза усаглашен са бројем људи који кроз њих тре­ба да прођу? Да ли су сви излази лако уочљиви и обележени?

ДАЉИНСКИ АЛАРМНИ ЦЕНТРИ Пракса коришћења услуга надзора преко даљинског алармног центра је широко заступљена у сфери обезбеђења објекта и пожарних аларма а подразумева комбинацију техничких система инсталираних у објек­ту који су у вези са даљинским алармним центром из кога по пријему сигнала дежурне патроле бивају послате у објекат ради утврђивања узрока аларма. Наравно, функционисање даљинског алармног центра подразумева посто­јање техничких услова у које спадају опремљеност објекта системима тех­ничког надзора пожара и провале, системима везе као и самог алармног надзорног центра.

Уре­ђе­ње функциони­са­ња техничког система за надзор пожара и провале у нашој техничкој регулативи није дефинисано што често доводи до несугласица око могућности функционисања оваквог система у нашој земљи. Пракса у свету показује да давалац услуга преузима на себе ризик што је и дефинисано нацртом услуга обезбеђења који чини саставни део уговора о пружању услуга обезбеђења уз примање аларма о пожа­ру и провали за објекат који је предмет уговора. Исправно функционисање даљинског алармног центара подразумева његову организацију према прописима којих код нас нема, док их је у свету врло мало. Ипак, према нашим сазнањима можемо се ослонити на Британски стандард BS 5979.

Рад алармног центра 1. Сви запослени у центру морају бити обучени и испитани у складу са нивоом посла кога обављају. Ово мора бити регулисано одговарајућим правилником. У случају да алармни центар прима сигнале 24 са­та на дан, неопходна је константна присутност два запослена и једног телефонис­те који је у обавези да не напушта своје радно место а у циљу реализације предвиђених процедура. Особље у резерви, у случају посто­јања потребе, мора стићи на посао у року мањем од 30 минута

У циљу бољег упознавања са послом, неопходна је организација курсева за обуку за запослене како би се што боље упоз­на­ли са пос­лом. Време обуке варира од 30 до 90 дана у зависности од могућности ко­је дозвоља­ва посао. Особље након успешне обуке лакше извршавају обавезе и преузимају од­го­ворност посла. Наравно, неопходно је организовати нове курсеве и додатну обуку нарочито након увођења у употребу нове опреме. За све запослене мора постојати могућност приступа писаним пример­цима јасно дефинисаних акција а који докуме­нти се не смеју износити из центра.

2. Морају постојати писани документи за одобрени излазак из центра који пот­писује приз­ната особа. Морају постајати и писани документи за посетиоце и када је до­з­вољен пријем посе­тилаца. Особе одговорне за контролу имају приступ пода­ци­ма и фотографијама запосле­них а обављање ових послова захтева прецизност и дисциплинованост. За алармне центре II категорије одговорне особе траже имена и фотографије по­сетилаца. Све посете се морају унапред најавити и посетиоце мора пратити одговорна особа. Такође, сви уласци и изласци морају бити уредно евидентирани.

3. Посебни поступци деловања морају бити обрађени правил-ницима или одлу­кама. основна функција алармног центра је да контролише алармне сигнале за­јед­но са дру­гим сигналима, који се налазе на стању статуса алармног систе­ма. То су укљу­че­ња и искључења алармне централе, сигнали статуса центра­ле или веза, превентивна де­ловања или поправке од стране сервисних служ­би. Сви поступци морају бити унапред де­финисани. Мора постојати писани доку­мент за сваког клијента који описује делова­ње код примљеног алармног сиг­на­ла, статуса или било ког другог сигнала. Морају бити дефинисани и писа­ним документом подржани протоколи о деловањима и ко их спро­во­ди, служ­ба обезбеђења, полиција или неко други;

документовано време деловања: за аларме повезане са угрожавањем живота и за остале аларме; када се укључује надгледање, за искључење и укључење алармних система треба да постоје писани документи за сваки дан. Све измене тих времена телефоном се изводе путем посебних шифри. Подаци се бележе; да не би било коришћења запослених од стране њихових познаника лозинке у центру се мењају сваких сат времена. Када се успостави говорна веза мора се разменити кодна беседа као звучни сигнал у сатним интервалима, који ако није препознат у интервалу једног минута аутоматски производи аларм.

4. Контрола аларма морају бити прописане процедуре обезбеђења прикупљених информација између цен­­тра и клијента; клијенти морају бити сагласни са приступним кодовима, кодним беседама, који се употребљавају приликом размене доступних информација које се налазе у алармном систему; ако клијент није укључио алармне системе у прописано време, по истеку тога вре­ме­на центар мора успоставити контакт и утврдити зашто до тога није дошло. Од одго­во­ра зависи да ли ће доћи до реаговања службе обезбеђења; ако се алармни систем искључи 30 минута пре договореног времена мора би­ти оба­вештена мобилна интервентна служба безбедности. Ако се аларм ис­кљу­ч­и унутар 30 минута у односу на договорено време мора бити обавештен центар.

5. Алармни сигнали За велике системе и приватне куће морају постојати правилници о деловању код пожара и провале.   6. Провера система Сваких 24 сата се проверава следећа опрема: директна комуникација са службом за интервенцију; пријемне везе; временски записи; укључивање опреме; визуелни и звучни прикази опреме; улазне и излазне телефонске линије, радио опрема. Сваких 7 дана се проверава следећа опрема: резервно напајање – укључивање у трајању од 15 минута; светлосни алармни уређаји.

7. Евиденција кварова на опреми кварови морају бити отклоњени за 12 сати за алармне центре који имају по­правке заједно са обезбеђењем; за 1 сат за остале алармне центре.   8. Евиденције које се воде евиденција свих прикључених алармних система на алармни центар; евиденције се поуздано чувају у писаном облику или на електронским меди­јима који омогућавају штампање; Евиденције морају имати следеће информације: име, наслов, телефонски број; име, телефонски број обезбеђења; интервентне теренске службе; договорно време укључење и искључења алармног система; све догађаје који се чувају најмање 3 године; све телефонске комуникације центра (улазно излазне) се чувају у писаном облику 3 месеца.

Блок дијаграм система техничког обезбеђења и разграничење појединих чинилаца овог система

9. План непредвиђених трошкова план мора садржати листу клијената с повећаним ризиком - клијенти код којих је сло­жена интервенција; угроженост центра при комплетном испаду система, кваровима, поплавама, и дру­гих утицаја на пример поплаве водоводне инсталације, удари струје, криминални напа­ди и друго. 10. Документација корисници услуга морају добити уговор у којем су описани сви детаљи из­међу клије­нта и центра; морају бити дефинисани поступци у случају притужби. 11. Надзор Одговорна особа алармног центра задужена је да се стара да се све активности одвијају у складу са документованим поступцима. Сваких 6 месеци се прави ревизија која се чува 3 године. Када се ради о великим системима, правило је да поштовање обавезне уградње централног си­­с­тема за надзор и управљење у функцији безбедности који прати догађаје. У циљу адекватног решавања ових проблема, битан елемент је израда главног про­јеката од стране лица са лиценцом.