Структура програма у Паскалу

Презентација на тему: "Структура програма у Паскалу"— Транскрипт презентације:

1 Структура програма у Паскалу
Структура блока Декларација лабела Дефиниција константи Дефиниција типова Декларација променљивих Декларација потпрограма Наредбе

2 Структура блока Програм у Паскалу се састоји од заглавља и блока.
У заглављу наводимо име програма и, опционо, попис параметара преко којих је програм повезан са својим окружењем.

3 Структура блока У многим верзијама Паскала, као што је Turbo Pascal, овај попис параметара може у потпуности бити изостављен, када се подразумевају параметри input (стандардни улаз) и output (стандардни излаз).

4 Структура блока program prviprogram; begin
writeln('Dobro dosli u svet programiranja. Ovo je nas prvi program.'); readln; end.

5 Структура блока program ime blok ( ) , ; .

6 Структура блока У блоку се налазе описи подака и описи наредби које се извршавају програму. Сви ентитети који се користе у програму (симболичка имена константи, имена типова, променљивих и др.) морају претходно да буду декларисани у одговарајућим деловима блока.

7 Структура блока Непотребни делови се могу изоставити али је њихов редослед тачно одређен и обавезујући Сваки блок мора да садржи најмање једну наредбу.

8 Структура блока deklaracija labela definicija konstanti
definicija tipova deklaracija promenljivih deklaracija procedura deklaracija funkcija naredbe

9 Декларација лабела Лабела је број у опсегу од 0 до 9999.
У TurboPascalu лабела може бити зада-та као и сваки други идентификатор. Можемо декларисати више лабела које су у декларацији одвојене зарезима. Свака лабела мора да буде јединствена у програму.

10 Декларација лабела label oznaka ; ,

11 Дефиниција константи Уколико се неке константе често понављају у програму, згодно је дефинисати им симболичко име. То се симболичко име онда користи у програму на исти начин као и сама константна вредност.

12 Дефиниција константи Преводилац ће, приликом превођења, сваку појаву симболичког имена константе заменити одговарајућом вредношћу. Предност задавања симболичког имена константама: ако мењамо вредност константе онда је довољно урадити то само на једном месту – у оквиру њене дефиниције.

13 Дефиниција константи Ево неких примера дефиниције константи:
const pi= ; kamata=0.05; brojdana=7;

14 Дефиниција константи const ime ; = konstanta

15 Дефиниција типова Поред стандардних типова који су унапред дефинисани у оквиру језика, могуће је дефинисати и сопствене типове. type ime ; = tip

16 Декларација променљивих
Свака променљива која ће се појавити у програму мора да буде декларисана навођењем њеног имена и типа.

17 Декларација променљивих
Ово је неопходно како би преводилац знао колико меморијских локација треба да за променљиве резервише као и величину тих локација, обзиром да променљиве различитих типова могу да заузимају различит меморијски простор.

18 Декларација променљивих
var ime ; : tip ,

19 Декларација потпрограма
Нека израчунавања која се често понављају могу се издвојити у посебне целине које називамо потрограмима. Још важнији разлог за увођење пот-програма је олакшавање пројектовања програма.

20 Декларација потпрограма
Потпрограми могу бити процедуре или функције. Сваки потпрограм мора да унапред буде декларисан пре него што се позове.

21 Декларација потпрограма
procedure ime ; blok lista parametara function : tip

22 Наредбе Сваки блок мора да садржи овај одељак.
У оквиру њега наводимо извршне наредбе, тј. наредбе које представљају одређену обраду предвиђену алгорит-мом. Наредбе су обавезно одвојене знаком ';'.

23 Наредбе Једини случај када се овај знак може (али не мора) изоставити на крају наредбе је ако иза тога следи end. Такође, видећемо да се не сме употребити ';' пре else, јер ће то преводилац протумачити на начин на који вероватно нисмо желели.

24 Наредбе begin naredba ; end