REGULATIVA KOJA SE ODNOSI NA FINANSIJE U GRAĐEVINARSTVU Međusobni odnosi između pravnih subjekata, koji mogu biti pravna ili fizičkih lica, uređeni su građevinskom regulativom, i to: Pravnom regulativom: opštom pravnom regulativom (Ustav, Zakon o upravnom postupku, Zakon o obligacionim odnosima...) posebnom pravnom regulativom (zakoni, zakonski propisi, uredbe, zakonski pravilnici, uputstva i zakonska akta) Tehničkom regulativom (tehnički pravilnici, standardi, uredbe, uputstva, naredbe i rešenja)

PROCEDURA REALIZACIJE OBJEKATA prema Zakonu o planiranju i izgradnji (Službeni glasnik Republike Srbije br. 47/03)

ZAKON O PLANIRANjU I IZGRADNjI Zakonom o planiranju i izgradnji uređuju se uslovi i način: planiranja i uređenja prostora, uređivanja i korišćenja građevinskog zemljišta i izgradnje objekata. Prema ovom Zakonu, objekat je građevina koja predstavlja fizičku, tehničko-tehnološku ili biotehničku celinu sa svim instalacijama, postrojenjima i opremom, odnosno same instalacije, postrojenja i oprema koja se ugrađuje u objekat ili samostalno izvodi (zgrade svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, unutrašnja i spoljna mreža i instalacije, objekti komunalne infrastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, javne zelene površine, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i dr.)

ZAKON O PLANIRANjU I IZGRADNjI Idejni projekat je projekat kojim se određuju: namena, položaj, oblik, kapacitet, tehničko-tehnološke i funkcionalne karakteristike objekta, organizacioni elementi objekta i izgled objekta; Glavni projekat je projekat kojim se utvrđuju građevinsko-tehničke, tehnološke i eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, tehničko-tehnološka i organizaciona rešenja za gradnju objekta, investiciona vrednost objekta i uslovi održavanja objekta; Izvođački projekat je projekat koji sadrži razradu svih neophodnih detalja za građenje objekta prema glavnom projektu; Projekat izvedenog objekta je projekat koji prikazuje izvedeno stanje objekta i izrađuje se za potrebe korišćenja i održavanja objekta

ZAKON O PLANIRANjU I IZGRADNjI Građenje je izvođenje građevinskih i građevinsko-zanatskih radova, ugradnja instalacija, postrojenja i opreme; Rekonstrukcija je izvođenje građevinskih i drugih radova na objektu, kojima se: vrši dogradnja; utiče na stabilnost i sigurnost objekta; menjaju konstruktivni elementi; menja tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta; povećava broj funkcionalnih jedinica; utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja i životne sredine; menja režim voda; utiče na zaštitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, evidentirane nepokretnosti, dobra koje uživa prethodnu zaštitu, njegove zaštićene okoline, osim konzervatorsko - restauratorskih radova; Dogradnja je izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor uz, ispod ili nad postojećim objektom i sa njim čini funkcionalnu ili tehničku celinu

ZAKON O PLANIRANjU I IZGRADNjI Adaptacija je izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se vrši promena organizacije prostora u objektu, zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja i životne sredine; Sanacija je izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se vrši popravka uređaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja i životne sredine i ne utiče na zaštitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, evidentirane nepokretnosti, dobra koje uživa prethodnu zaštitu, njegove zaštićene okoline, osim konzervatorsko - restauratorskih radova. Investitor je lice za čije potrebe se gradi objekat, odnosno koje finansira izgradnju objekta i na čije ime se izdaje odobrenje za izgradnju.

Planski dokumenti Strategija prostornog razvoja Republike Srbije; Šeme prostornog razvoja; Prostorni plan područja posebne namene; Regionalni prostorni plan; Prostorni plan opštine

Urbanističko planiranje Urbanistički planovi su: opšti urbanistički planovi; regulacioni planovi. Opšti urbanistički planovi su generalni plan i plan opšteg uređenja. Regulacioni planovi su plan generalne regulacije i plan detaljne regulacije. Generalnim planom određuje se dugoročna projekcija razvoja i prostornog uređenja naselja. Generalni plan se donosi za grad, odnosno grad Beograd. Generalni plan može se doneti i za gradska i ostala naselja.

Građevinsko zemljište Građevinsko zemljište je zemljište na kojem su izgrađeni objekti i zemljište koje služi redovnoj upotrebi tih objekata, kao i zemljište koje je, odgovarajućim planom predviđeno za izgradnju i redovno korišćenje objekata. Građevinsko zemljište može biti: javno građevinsko zemljište; ostalo građevinsko zemljište. Pripremanje zemljišta obuhvata istražne radove, izradu geodetskih i drugih podloga, izradu planske i projektne dokumentacije, programa za uređivanje zemljišta, raseljavanje, rušenje objekata koji su planom za to predviđeni, saniranje terena i druge radove. Opremanje zemljišta obuhvata izgradnju objekata komunalne infrastrukture i uređenje javnih površina

Izgradnja objekata Izgradnja objekata se vrši na osnovu odobrenja za izgradnju, a prema tehničkoj dokumentaciji za izgradnju objekta. Tehnička dokumentacija se izrađuje kao generalni projekat, idejni projekat, glavni projekat, izvođački projekat i projekat izvedenog objekta. Građenju objekta, odnosno izvođenju pojedinih radova može se pristupiti i bez prethodno pribavljenog odobrenja za izgradnju ako se objekat gradi neposredno pred nastupanje ili za vreme elementarnih nepogoda, kao i radi otklanjanja štetnih posledica od tih nepogoda, neposredno posle njihovog nastupanja, kao i u slučaju rata ili neposredne ratne opasnosti. Ovi objekti mogu ostati kao stalni ako investitor pribavi odobrenje za izgradnju u roku od šest meseci od prestanka okolnosti koje su prouzrokovale njegovo građenje.

Izgradnja objekata Uz zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju podnosi se: izvod iz urbanističkog plana ili akt o urbanističkim uslovima, koji nije stariji od šest meseci; idejni projekat usklađen sa izvodom odnosno aktom dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, odnosno pravu svojine na objektu, odnosno pravu korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu; drugi dokazi određeni urbanističkim planom.

Izgradnja objekata Tehničku dokumentaciju potpisuje odgovorni projektant. Odgovorni projektant može biti lice sa visokom stručnom spremom odgovarajuće struke, odnosno smera i licencom za projektovanje Generalni projekat i idejni projekat, prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti za objekte za koje odobrenje za izgradnju izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva podležu reviziji (stručnoj kontroli) Revizione komisije koju obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva. Glavni projekat podleže tehničkoj kontroli.

Izgradnja objekata Tehničku kontrolu glavnog projekta može da vrši preduzeće, odnosno drugo pravno lice koje ispunjava uslove za izradu tehničke dokumentacije i koje odredi investitor. Investitor je dužan da osam dana pre početka građenja objekta prijavi organu nadležnom za izdavanje odobrenja za izgradnju naziv izvođača, početak izvođenja radova i rok završetka izgradnje. Investitor podnosi glavni projekat sa potvrdom i izveštajem o izvršenoj tehničkoj kontroli, odobrenje za izgradnju, dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređenje građevinskog zemljišta i dokaz o uplati administrativne takse.

Izgradnja objekata Odgovorni izvođač radova rukovodi građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova. Odgovorni izvođač radova može biti lice sa visokom stručnom spremom odgovarajuće struke, odnosno smera i licencom za izvođenje radova. Investitor obezbeđuje stručni nadzor u toku građenja objekta, odnosno izvođenja radova za koje je izdato odobrenje za izgradnju. Podobnost objekta za upotrebu utvrđuje se tehničkim pregledom. Objekat se može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli

Izgradnja objekata Upotrebna dozvola izdaje se za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti ili je za građenje tog dela objekta izdato posebno odobrenje za izgradnju. Upotrebna dozvola sadrži i garantni rok za objekat i pojedine vrste radova utvrđene posebnim propisom. Vlasnik objekta za koji je izdata upotrebna dozvola obezbeđuje izvođenje radova na investicionom i tekućem održavanju objekta kao i redovne, vanredne i specijalističke preglede objekta, u skladu sa posebnim propisima Objekat koji se gradi, odnosno čije je građenje završeno bez odobrenja za izgradnju i glavnog projekta, ne može biti priključen na elektroenergetsku, termoenergetsku ili telekomunikacionu mrežu, vodovod i kanalizaciju

ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA NEKE ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA GRAĐEVINARSTVO Zakon o obligacionim odnosima reguliše pravne odnose između subjekata koji nastaju u oblasti prometa robe i usluga. Pored ostalog, ZOO predviđa pravičnu naknadu, kroz načelo jednake vrednosti davanja u dvostranim ugovorima Posebno smatra relevantnim one okolnosti koje nastupe posle zaključenja ugovora, naročito koje otežavaju ispunjenje obaveza jedne strane Obligacija (latinski obligatio) znači obaveza, obaveznost, dug, obveznica

ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA NEKE ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA GRAĐEVINARSTVO NOVČANE OBAVEZE UGOVOR O GRAĐENJU ODGOVORNOST ZA NEDOSTATKE NADZOR NAD IZVOĐENJEM RADOVA ODGOVORNOST IZVOĐAČA I PROJEKTANTA ZA SOLIDNOST GRAĐEVINE USTUPANJE UGOVORA

POSEBNE UZANSE O GRAĐENJU Pre skoro 30 godina Skupština Privredne komore Jugoslavije je, na osnovu svog Statuta i Zakona o udruživanju privrednih organizacija u Privrednu komoru Jugoslavije donela Posebne uzanse o građenju Posebnim uzansama o građenju ureduju se odnosi između ugovarača - naručioca i izvođača radova u poslovima izvođenja radova na građevinskim objektima Ovaj savezni propis još uvek važi, budući da ni jednim aktuelnim zakonskim aktom nije stavljen van snage Smatra se da su ugovarači pristali na primenu uzansi prilikom građenja objekta, ukoliko ove uzanse ugovorom o izvođenju radova i opremanju objekta nisu u celini ili delimično isključene

ODREDBE POSEBNIH UZANSI O GRAĐENJU opšte odredbe sastavni delovi ugovora proučavanje i izmena tehničke dokumentacije odstupanje od predmeta ugovora cene rokovi za izvođenje radova uvođenje izvođača u posao ustupanje radova trećem licu ugovorna kazna plaćanje privremeno obustavljanje izvođenja radova kvalitet radova i materijala garancija za kvalitet izvedenih radova

ODREDBE POSEBNIH UZANSI O GRAĐENJU materijal i oprema koje nabavlja naručilac osiguranje snošenje rizika, stručni nadzor naručioca odgovornost izvođača za stabilnost i sigurnost objekta mere sigurnosti obezbeđenje i čuvanje gradilišta primopredaja izvedenih radova konačni obračun posledice raskidanja ugovora uređenje gradilišta

ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA GRAĐEVINARSTVO Zakon o javnim nabavkama donet je u Srbiji 2002. Godine Ovim Zakonom se uređuju uslovi, način i postupak nabavke dobara i usluga i ustupanja izvođenja radova u slučajevima kada je naručilac tih nabavki državni organ Ovaj Zakon određuje i procedure - način evidentiranja ugovora i drugih podataka o javnim nabavkama, kao i način zaštite prava ponuđača Sličan zakon donet je i u Crnoj Gori Takođe, 2003. godine donet je poseban pravilnik za javne nabavke u gradu Beogradu Zakon o javnim nabavkama je donet da bi se jasno propisala i kontrolisala tenderska procedura kod državnih institucija, i obezbedila javnost ("transparentnost") u radu, kao što to propisuje Evropska Unija (u privatnim firmama poslovodstvo može da vrši izbor prema svojim kriterijumima)

ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA GRAĐEVINARSTVO Javna nabavka je pribavljanje dobara i usluga ili ustupanje izvođenja radova od strane državnog organa, organizacije, ustanove ili drugih pravnih lica Ponuđač je domaće ili strano pravno ili fizičko lice koje ponudi isporuku dobara, pružanje usluga ili izvođenje radova Predmet ugovora o javnoj nabavci je: nabavka dobara, nabavka radova i nabavka usluga Zakon se ne primenjuje na nabavke po osnovu međunarodnog sporazuma koji se odnosi na izvođenje radova, kojim je predviđena zajednička primena ili eksploatacija projekta od strane država, odnosno organizacija koje su ga zaključile

ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA GRAĐEVINARSTVO Zakonom je predviđeno da se dodela ugovora vrši u otvorenom postupku, restriktivnom postupku i u postupku sa pogađanjem Otvoreni postupak je postupak u kojem svi zainteresovani mogu dati ponudu Restriktivni postupak je postupak u kojem ponudu mogu dati samo oni ponuđači (kandidati) koje je naručilac pozvao pošto su prethodno ustanovljene njihove kvalifikacije Postupak sa pogađanjem je postupak u kojem naručilac pregovara sa isporučiocima dobara, pružaocima usluga ili izvođačima radova o svom izboru i o uslovima ugovora

OGLASI O JAVNIM NABAVKAMA RADOVA PREMA ZAKONU O JAVNIM NABAVKAMA Osnovne vrste oglasa za nabavku radova su: prethodni raspis javni poziv za dodelu nabavke radova u otvorenom postupku, restriktivnom postupku ili u postupku sa pogađanjem javni poziv za kvalifikaciju ponuđača za nabavku radova obaveštenje o dodeli ugovora o nabavci radova periodično informativno obaveštenje za nabavku radova

PRAVILNIK O SASTAVLJANJU LISTE ZAINTERESOVANIH IZVOĐAČA GRAĐEVINSKIH RADOVA Pravilnik o sastavljanju liste zainteresovanih izvođača građevinskih radova prvi je podzakonski akt Zakona o javnim nabavkama Ovim Pravilnikom se uređuje način sastavljanja Liste izvođača građevinskih radova za učešće u postupku javnih nabavki radova Privredna komora Srbije sastavlja listu zainteresovanih izvođača građevinskih radova, pridržavajući se uslova za učešće u postupku dodele ugovora i uslova propisanih za gradnju objekata u Republici. Pravilnikom se propisuju uslovi koje treba da ispuni zainteresovani izvođač građevinskih radova da bi bio upisan na Listu, način izdavanja i evidentiranja potvrda o upisu, kao i način brisanja sa Liste

KRITERIJUMI ZA IZBOR NAJPOVOLJNIJEG PONUĐAČA Naručilac bira ponuđače na osnovu podataka koji dokazuju ponuđačev pravni status poslovni kapacitet finansijski kapacitet tehničke kvalifikacije kadrovske kvalifikacije Naručilac je dužan da objavi identične kriterijume za izbor najbolje ponude u javnom pozivu i u konkursnoj dokumentaciji Kriterijumi na osnovu kojih naručilac bira najbolju ponudu u konkursnoj dokumentaciji moraju biti opisani i vrednovani, ne smeju biti diskriminatorski i moraju biti u logičkoj vezi sa sadržinom javne nabavke

KRITERIJUMI ZA IZBOR NAJPOVOLJNIJEG PONUĐAČA Vrste kriterijuma - Kriterijumi za ocenjivanje ponude su ekonomski najpovoljnija ponuda najniža ponuđena cena Ekonomski najpovoljnija ponuda je ponuda koja se zasniva na različitim kriterijumima, u zavisnosti od predmeta javne nabavke, i to naročito na: roku isporuke ili izvršenja usluge ili radova tekućim troškovima troškovnoj ekonomičnosti kvalitetu i primeni odgovarajućih sistema obezbeđenja i kontrole kvaliteta estetskim i funkcionalnim karakteristikama tehničkim i tehnološkim prednostima

KRITERIJUMI ZA IZBOR NAJPOVOLJNIJEG PONUĐAČA post-prodajnom servisiranju i tehničkoj pomoći garantnom periodu, vrsti i kvalitetu garancija i garantovanim vrednostima obavezama u pogledu rezervnih delova post - garancijskom održavanju ponuđenoj ceni mogućnostima tipizacije i unifikacije obimu angažovanja podizvođača Svakom (ili nekom od usviojenih) od prethodno navedenih elemenata/kriterijuma naručilac u konkursnoj dokumentaciji određuje relativni značaj (ponder/bod), tako da zbir pondera iznosi 100 Izbor između dostavljenih ponuda primenom kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude naručilac sprovodi tako što ih rangira na osnovu tih kriterijuma i pondera određenih za te kriterijume

KRITERIJUMI ZA IZBOR NAJPOVOLJNIJEG PONUĐAČA Izbor između dostavljenih ponuda primenom kriterijuma najniže ponuđene cene zasniva se na najnižoj ceni kao jedinom kriterijumu, ako su ispunjeni svi uslovi navedeni u konkursnoj dokumentaciji Ako se primenjuje kriterijum najniže ponuđene cene, naručilac ne može po zaključenju ugovora da prihvati bilo kakvo naknadno povećanje cene

KRITERIJUMI ZA IZBOR NAJPOVOLJNIJEG PONUĐAČA Slično, za javne nabavke na teritoriji Beograda "Pravilnikom o postupku javnih nabavki" propisan je osnovni kriterijum za ocenjivanje ponuda - ekonomski najpovoljnija ponuda, s tim što, po pravilu, element ponuđene cene ne može biti ispod 80 pondera (bodova) od ukupnih 100 Aktom Izvršnog odbora Skupštine grada može se promeniti učešće elementa ponuđene cene u kriterijumu ekonomski najpovoljnije ponude, ukoliko to specifičnosti nabavke zahtevaju Kriterijume za ocenu ponuda utvrđuje naručilac u konkursnoj dokumentaciji, uzimajući u obzir vrstu, tehničku složenost, trajanje i vrednost javne nabavke Naručilac je odgovoran u slučaju nepridržavanja ove odredbe i ukoliko se ne vrši računanje pondera (bodova) na propisanom obrascu.

PRAVILNIK O POSTUPKU OTVARANJA PONUDA I OBRASCU ZA VOĐENJE ZAPISNIKA O OTVARANJU PONUDA Otvaranje ponuda vrši komisija za javnu nabavku, koja se obrazuje istovremeno sa donošenjem odluke o pokretanju postupka javne nabavke U postupku dodele ugovora o javnoj nabavci u otvorenom postupku i u drugoj fazi restriktivnog postupka, otvaranje ponuda je javno U postupku dodele ugovora o javnoj nabavci sa pogađanjem i u prvoj fazi restriktivnog postupka, otvaranje ponuda, prema odluci naručioca, može biti javno Otvaranje ponuda vrši se na mestu koje je navedeno u javnom pozivu kao i u konkursnoj dokumentaciji Otvaranje ponuda se vrši odmah po isteku roka za podnošenje ponuda.

PRAVILNIK O POSTUPKU OTVARANJA PONUDA I OBRASCU ZA VOĐENJE ZAPISNIKA O OTVARANJU PONUDA U postupku otvaranja ponuda Komisija utvrđuje: imena prisutnih ovlašćenih predstavnika ponuđača broj prispelih ponuda da li se na kovertama vidi na koju javnu nabavku se ponude odnose da li su prispele ponude blagovremene i redosled prispeća Na otvaranju ponuda utvrđuje se da li je ponuda potpisana, iz koliko delova se sastoji i da li su priloženi dokazi o ispunjenosti uslova sadržanih u konkursnoj dokumentaciji Pročitane podatke i podatke o ponudi i ponuđaču Komisija odmah unosi u Zapisnik Pošto je otvorila i pročitala sve ponude, a pre završetka postupka otvaranja ponuda, Komisija treba da pozove prisutne predstavnike ponuđača da daju eventualne primedbe, koje se odnose na postupak otvaranja ponuda Primedbe se unose u Zapisnik

PRAVILNIK O OBRASCIMA ZA EVIDENTIRANJE PODATAKA O JAVNIM NABAVKAMA Pravilnik o obrascima za evidentiranje podataka o javnim nabavkama je podzakonski akt Zakona o javnim nabavkama. Ovim Pravilnikom se propisuje sadržina obrazaca za evidentiranje podataka o javnim nabavkama, koji obavezuje naručioce da prikupljaju i evidentiraju određene podatke o dodeljenim ugovorima o javnoj nabavci. Pri tome je predviđena obaveza da podatke evidentiraju posebno za dodelu ugovora o javnim nabavkama dobara, o javnim nabavkama usluga i o javnim nabavkama radova, kao i o javnim nabavkama u oblasti vodoprivrede, energetike, telekomunikacija i saobraćaja

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA Zakon o javnim nabavkama je u svojoj dvogodišnjoj primeni od strane stručne javnosti naišao na određene primedbe. U međuvremenu je aktivno počela sa radom Uprava za javne nabavke, kao i Komisija za zaštitu prava ponuđača. Nedorečenosti Zakona, kao i problemi koji su nastali u praktičnoj primeni su rešeni u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama. Ovde će se naglasiti jedan od prevaziđenih problema, a to je nemogućnost naših građevinskih preduzeća da konkurentno sa stranim izvođačima učestvuju u međunarodnim licitacijalama koje se odigravaju na našem tlu, što je posledica ekonomske zatvorenosti u poslednjih desetak godina.

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA Član 20. Zakona o izmenama i dopunama zakona o javnim nabavkama kaže: „U slučaju primene kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude, a u situaciji kada postoje ponude stranog i domaćeg ponuđača koji izvodi radove ili pruža usluge, odnosno nudi dobra koja su proizvedena u zemlji, naručilac će izabrati najpovoljnijeg domaćeg ponuđača, pod uslovom da razlika u konačnom zbiru pondera između najpovoljnijeg domaćeg ponuđača i najpovoljnijeg stranog ponuđača nije veća od 20 u korist stranog ponuđača.“ „U slučaju primene kriterijuma najniže cene, a u situaciji kada postoje ponude stranog i domaćeg ponuđača koji izvodi radove ili pruža usluge, odnosno nudi dobra koja su proizvedena u zemlji, naručilac će izabrati domaćeg ponuđača sa najnižom ponuđenom cenom, pod uslovom da njegova ponuđena cena nije veća od 20% od najniže ponuđene cene stranog ponuđača.“