Statistika blagostanja/životnog standarda 1 1
Statistika blagostanja/životnog standarda Sadržaj predavanja Merenje blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Linija siromaštva Indikatori siromaštva Nejednakost dohotka i potrošnje
Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda Životni standard se vezuje za Materijalno blagostanje pojedinca Visina ukupnog dohotka ili potrošnje sa kojom pojedinac raspolaže Nematerijalni aspekti blagostanja Obrazovanje, zdravstvo, zapošljavanje, ljudska prava i društvena uključenost 3 3
Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda Kako meriti prosečan životni standard stanovništva? Četiri osnovna indikatora: Bruto domaći proizvod (BDP) Neto nacionalni proizvod (NNP) Lični dohodak Lični raspoloživi dohodak 4 4
Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda Bruto domaći proizvod (BDP) BDP predstavlja ukupnu vrednost finalnih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji u datoj godini Obuhvata ličnu potrošnju, investicionu potrošnju i potrošnju države kao i razliku izvoza i uvoza Lična potrošnja omogućava direktne koristi pojedincima ili domaćinstvima u tekućem periodu Investicije doprinose rastu proizvodnje u budućnosti – utiču i na potencijalni rast potrošnje u budućnosti Indirektno doprinose budućem blagostanju pojedinca 5 5
Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda Izdaci za državu se mogu tretirati delom kao potrošnja a delom kao investicije Izdaci za potrošnju države doprinose tekućem i budućem blagostanju pojedinaca ili domaćinstava Smatra da je bruto domaći proizvod najsveobuhvatnija mera tekućeg ili budućeg blagostanja pojedinaca jedne zemlje
Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda Neto nacionalni proizvod (NNP) NNP ne sadrži amortizaciju Bolja aproksimacija godišnjeg nacionalnog autputa nego BDP Amortizaciju je teško meriti, pa se BDP češće koristi nego NNP kao mera životnog standarda 7 7
Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda Lični dohodak (LD) Meri proporciju nacionalnog dohotka koja se isplaćuje pojedincima/domaćinstvima u raznim formama dohotka Nije najčistija mera jer obuhvata i poreze koje pojedinci/domaćinstva plaćaju državi 8 8
Lični raspoloživi dohodak (LRD) Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda Lični raspoloživi dohodak (LRD) Bolja mera tekuće potrošnje je lični raspoloživi dohodak LRD je LD umanjen za porez na dohodak i ostale plaćanja državi 9
Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda Ukupne vs per capita vrednosti Ukupne vrednosti (BDP, NNP, LD, LRD) nam služe za izračunavanje prosečnih vrednosti po stanovniku (per capita) Ukupnu vrednost npr. BDP delimo sa ukupnim brojem stanovnika da bi dobili blagostanje prosečnog stanovnika Primer: Dve zemlje imaju isti ukupan lični dohodak Zemlja A ima 2 puta više stanovnika od zemlje B Prosečan stanovnik zemlje B je duplo bogatiji od prosečnog stanovnika zemlje A 10 10
Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda Pojedinac ili domaćinstvo-jedinica posmatranja Per capita koncept – pojedinac je jedinica za koju se izračunava veličina blagostanja Često se kao osnovna jedinica koristi domaćinstvo, jer se podrazumeva da domaćinstvo zajednički troši sredstva koja pojedini članovi zarađuju Nedostatak – prosečno blagostanje po domaćinstvu ne uzima u obzir broj članova domaćinstva Zbog toga se mera dohotka domaćinstva koriguje za veličinu i strukturu domaćinstava kako bi se dobila preciznija mera blagostanja ekvivalentni dohodak ili dohodak po potrošačkoj jedinici 11 11
Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda Realni BDP per capita Realni BDP po stanovniku najčešće se koristi za merenje životnog standarda, posebno za međunarodna poređenja Ako realni BDP raste, znači da postoji velika verovatnoća: da će više dobara i usluga biti na raspolaganju stanovništvu za potrošnju da će stanovništvo biti u boljoj poziciji da ih kupi 12 12
Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda Nedostaci BDP-a per capita kao indikatora životnog standarda BDP obuhvata samo tržišne transakcije - naturalna proizvodnja nije obuhvaćena Siva ili neformalna ekonomija nije obuhvaćena budući da BDP obuhvata samo registrovane transakcije Siva ekonomija u Srbiji u 2017. iznosila 15% zvaničnog BDP-a (Krstić i Radulović, 2017) 13 13
Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda Izvor: Krstić, G., & Radulović, B. (2018). SIVA EKONOMIJA U SRBIJI 2017.
Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda Neplaćeni rad članova domaćinstva nije obuhvaćen BDP-om Neplaćenim poslovima se više bave žene nego muškarci Poslovi vezani za održavanje kuće, čuvanje dece i starih Ukoliko se angažuje profesionalna pomoć, ukoliko su transakcije registrovane, vrednost ovih poslova se obuhvata BDP-om
Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda Ne uzima u obzir raspodelu dohotka Rast BDP-a ne mora da znači rast životnog standarda ukoliko je praćen rastom nejednakosti U Srbiji, u periodu 2002-2007. rast potrošnje stanovništva bio je takav da su najveće koristi od rasta potrošnje imali najsiromašniji slojevi stanovništva Pad siromaštva i rast životnog standarda
Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda BDP ne uzima u potpunosti u obzir promene u kvalitetu života koje se odnose na: očuvanje životne sredine (čist vazduh, čista voda i sl.) probleme u saobraćaju i nivo buke očekivano trajanje života količinu slobodnog vremena i sl. BDP ne izražava u potpunosti promene u kvalitetu dobara koje su uključene u obračun ovog agregata Vrše se neka prilagođavanja koja imaju za cilj da uključe bolji kvalitet kola, kompjutera i drugih trajnih potrošnih dobara koja brzo zastarevaju
Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Prema podacima OECD-a od 1980. do 2014. godine prosečni realni BDP per capita porastao u: Norveškoj 6,7 puta Irskoj 7,6 puta Koreji 14,1 puta Grčkoj 3 puta Islandu 3,5 puta Italiji 3,6 puta
Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Prema podacima OECD-a u periodu 2000-2014. Najveći rast BDP-a i životnog standarda ostvaren je u: Južnoj Africi Rusiji Estoniji Litvaniji Najmanji rast BDP-a i životnog standarda ostvaren je u: Grčkoj Italiji
Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda https://www.gapminder.org/dollar-street/matrix Dollar Street je sajt koji prikazuje životni standard prosečne porodice u svakoj zemlji kroz slike. Anna Rosling Rönnlund je pokrenula ovu ideju u jednoj švedskoj fonadciji Gapminder Tim fotografa je dokumentovao preko 264 domaćinstva u 50 zemalja U svakoj kući fotograf provede dan slikajući do 135 objekata u domaćinstvu, kao npr. nameštaj, obuća, odeća, posuđe, itd. Prikazano je i jedno prosečno domaćinstvo iz jednog sela u Vojvodini
Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Indeks humanog razvoja (Human Development Index) Definisan je od strane UN 1990. i objavljuje se svake godine za 188 zemalja sveta Širi obuhvat životnog standarda u odnosu na BDP ili lični dohodak per capita Objedinjuje ekonomski i socijalni aspekt razvoja jednog društva 21 21
Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda https://www.youtube.com/watch?v=4KIoYPyCJMo &feature=youtu.be Izveštaj o humanom razvoju u 2019. će imati fokus na nejednakost.
Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda IHR je kompozitni indeks koji se formira na osnovu tri dimenzije humanog razvoja: Dug i zdrav život - meri se očekivanom dužinom života novorođenih (indeks zdravlja) Pristup znanju - meri se prosečnim godinama školovanja i očekivanim godinama školovanja (indeks obrazovanja) Pristojan životni standard - meri se bruto nacionalnim dohotkom per capita izražen $ iste kupovne snage (indeks dohotka) 23
Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Vrednost indeksa se nalazi u intervalu od 0 do 1 Veće vrednosti indeksa veći napredak IHR je geometrijska sredina normalizovanih indeksa koji mere napredak u svakoj od navedenih oblasti IHR meri prosečan napredak u sve tri oblasti Ne postoji jedinstven put ka uspešnom humanom razvoju Humani razvoj zavisi od specifičnosti istorijskih, političkih, kao i institucionalnih uslova svake zemlje 24 24
Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Za indeks obrazovanja koriste se podaci o: prosečnim godinama školovanja (25+) očekivanim godinama školovanja broj godina koje se očekuje da će dete (uzrasta za upis u osnovnu školu) provesti na školovanju pod pretpostavkom sadašnjih stopa upisa 25 25
Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Kao indikator životnog standarda koristi se bruto nacionalni dohodak (BND) per capita Zemlje koje primaju velike doznake iz inostranstva ili veliku humanitarnu pomoć imaju veći BND od BDP-a Velike razlike između BDP-a i BND-a: Luksemburg i Irska IHR se definiše kao geometrijska sredina indeksa zdravlja, indeksa obrazovanja i indeksa dohotka Prednost geometrijske sredine: smanjuje se nivo supstitucije između posmatranih dimenzija 26 26
Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda 27 27 27
Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Vrednosti indikatora za Kipar i maksimalne i minimalne vrednosti Oblast Indikator Primer Kipra Minimum Maksimum Zdravlje Očekivano trajanje života 80,2 20 85 Obrazovanje Prosečne godine školovanja 11,6 15 Očekivane godine školovanja 14,0 18 Životni standard BND per capita, US$ iste kupovne snage 28.663 100 75.000 Izvor: UNDP (2015), Human Development Report 28
Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Minimalna vrednost za očekivano trajanje života (20) zasnovano je na istorijskom minimumu Minimalna vrednost za obe varijable školovanja (0) su zasnovane na pretpostavci da se društvo može održati bez formalnog obrazovanja BND per capita = 100 US$ PPP je vrednost koja odgovara zemljama blizu minimuma Te zemlje imaju značajan obim netržišne proizvodnje koja nije obuhvaćena zvaničnom statistikom
Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda BND per capita = 75.000 US$ PPP je zasnovano na projekcijama prema kojima će samo tri zemlje dostići taj maksimum u naredne četiri godine Maksimalna vrednost za prosečne godine školovanja (15) je projekcija za 2025. Maksimalna vrednost za očekivane godine školovanja (18) odgovara vremenu potrebnom za završetak master studija u većini zemalja
Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Postupak izračunavanja IHR
Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Indikatori IHR-a za zemlje rangirane od 60 do 80 mesta u 2017. Izvor: HDR (2018)
Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Indikatori IHR-a za Srbiju u periodu 1990-2015. Izvor: HDR 2016, Briefing note for countries on the 2016 Human Development Report, Serbia
Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Trend u kretanju indeksa komponenti IHR-a za Srbiju, 1990−2015. Izvor: HDR 2016, Briefing note for countries on the 2016 Human Development Report, Serbia
Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda 2010. uvedena su tri nova indeksa koja se odnose na multidimenzionalnu nejednakost, polne razlike i ekstremnu deprivaciju (UNDP, 2010) : IHR prilagođen za nejednakost raspodele Indeks rodne nejednakosti Multidimenzionalni indeks siromaštva Indeks rodne razvijenosti od 2014. Odnos vrednosti IHR-a za žene i muškarce 35
Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda IHR prilagođen za nejednakost raspodele Mera prosečnog humanog razvoja ljudi u društvu koja uključuje nejednakost u oblasti zdravlja, obrazovanja i dohotka Pod pretpostavkom potpune jednakosti, IHR i IHR prilagođen za nejednakost raspodele će biti jednaki IHR koji uključuje nejednakost predstavlja stvarni nivo humanog razvoja “Običan” IHR predstavlja potencijalni nivo humanog razvoja koji se može dostići ukoliko ne postoji nejednakost 36
Indeks nejednakosti polova Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Indeks nejednakosti polova Predstavlja gubitak u humanom razvoju zbog nejednakosti između muškaraca i žena u reproduktivnom zdravlju, osnaživanju i tržištu rada Indeks nejednakosti polova = 0 u slučaju potpune jednakosti Indeks nejednakosti polova = 1 u slučaju najlošijeg položaja žena u odnosu na muškarce u sve tri dimenzije humanog razvoja 37
Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Multidimenzionalni indeks siromaštva Meri višestruku deprivaciju koju lica mogu imati u oblasti zdravlja, obrazovanja i uslova života Predstavlja udeo lica koja su multidimenzionalno siromašna (ponderisan sa intenzitetom deprivacije sa kojim se suočavaju) u ukupnom stanovništvu 38
Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Indikatori u oblasti zdravlja: Najmanje jedan član domaćinstva je neuhranjen Jedno ili više dece je umrlo u poslednjih 5 godina u odnosu na godinu anketiranja Indikatori u oblasti obazovanja: Nijedan član domaćinstva nema završenih najmanje 6 godina školovanja Najmanje jedno dete školskog uzrasta ne ide u školu U oblasti uslova života: Nema struje Nema pristup čistoj vodi za piće Nema pristup adekvatnim sanitarnim uslovima Koristi prljavu energiju za kuvanje (drva i sl.) Neadekvatni higijenski uslovi Ne poseduje nijedno sredstvo za pristup informacijama Ne poseduje nijedno vozilo Ima najviše jedno od sledećih stavki: frizider, obradivu zemlju, stoku
Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Indeksi humanog razvoja za Srbiju, 2017. Zemlja/Region IHR IHR prilagođen za nejednakost raspodele Indeks rodne razvijenosti Indeks rodne nejednakosti Srbija 0,787 0,667 0,976 0,181 Evropa i Centralna Azija 0,771 0,681 0,956 0,270 Visok IHR 0,757 0,636 0,957 0,289 Svet 0,728 0,582 0,941 0,441 Izvor: Human Development Report (2018), United Nations.
Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Od 1990. do 2017. prosečan IHR je porastao sa 0,597 na 0,728 Prosečan godišnji rast IHR-a 0,73% Najveći rast u regionu Južne Azije 1,39% Najmanji rast u Evropi i Centralnoj Aziji 0,62% U Srbiji rast je iznosio 0,34% U Srbiji je u periodu 1990-2000 IHR prosečno godišnje opadao po stopi od -0,11%, potom je rastao u periodu 2000-2010 po stopi od 0,66% prosečno godišnje, da bi rast u periodu 2010-2017. bi po stopi od 0,52% 41
Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda „Stvarni“ IHR za Srbiju koji uključuje nejednakost u oblasti zdravstva, obrazovanja i dohotka je manji od „maksimalnog“ IHR-a i iznosi 0,667 u 2017. Procenjeni gubici u humanom razvoju zbog postojanja nejednakosti iznose 15,2% Više od zemalja Evrope i Centralne Azije (11,7%) i skoro jednak zemaljama sa visokim IHR (16%) Najveći gubici u humanom razvoju Srbije zbog nejednakosti dohotka 28,7% Nešto manji gubici zbog nejednakosti u oblasti zdravlja (7,1%) i obrazovanja (8,1%)
Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Indeks rodne razvijenosti u Srbiji iznosi 0,976 u 2017. IHR za žene iznosi 0,777, za muškarce 0,796 Indeks rodne nejednakosti iznosi 0,181 (40. mesto od 189 zemalja) Indeks multidimenzionalnog siromaštva iznosio je 0,001 u 2014. Procenat populacije u Srbiji koji je multidimenzionalno siromašno iznosio je 0,3% Nešto je veće od stope ekstremnog siromaštva prema dohotku kada se koristi međunarodna linija siromaštva $1,9 PPP dnevno per capita (0,2%), 2005-2014.
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Dohodak i potrošnja U visokorazvijenim zemljama i u većem delu Latinske Amerike životni standard i siromaštvo se procenjuju na osnovu dohotka Ankete u većem delu Azije (posebno u Indiji i Indoneziji) uglavnom prikupljaju detaljne podatke o potrošnji domaćinstva Odluka o tome da li treba koristiti dohodak ili potrošnju za merenje životnog standarda zavisi od teorijskih i praktičnih razloga 44
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Dohodak i potrošnja su dva različita koncepta Oba agregata (dohodak i potrošnja) predstavljaju aproksimaciju korisnosti Indirektna funkcija „korisnosti“ izražava blagostanje u jedinicama dohotka (pozitivna) i cena (negativna) Da li koristiti dohodak ili potrošnju kao meru životnog standarda zavisi i od dužine vremenskog perioda u kome se meri životni standard 45
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Ako je vremenski horizont za merenje životnog standarda npr. životni vek pojedinca − prosečan nivo potrošnje (uključujući poklone) mora biti jednak prosečnom nivou dohotka (uključujući nasledstvo) izbor između potrošnje i dohotka nema značaja Referentni period za merenje životnog standarda najčešće nije tako dug već je obično godina dana 46
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Dohodak domaćinstva obuhvata: Zarade Dohodak od samozaposlenosti (uključujući poljoprivredu) Doznake iz inostranstva Socijalne transfere (penzije, dečji dodatak, materijalno obezbeđenje porodice i dr.) Dohodak od kapitala (renta, dividenda, kamata i sl.) Ostale dohotke Dohodak u naturi Primljene poklone
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Potrošnja domaćinstva obuhvata: Izdatke za kupljene proizvode i usluge, Sopstvenu proizvodnju i Primljene poklone Oni se mogu klasifikovati u dve grupe: vrednost izdataka za hranu vrednost ostalih tekućih izdataka
Hrana i bezalkoholna pića Alkoholna pića i duvan Odeća i obuća Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Komponente potrošnje prema COICOP klasifikaciji su sledeće grupe izdataka: Hrana i bezalkoholna pića Alkoholna pića i duvan Odeća i obuća Stanovanje Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana Zdravstvo Prevoz Komunikacija Rekreacija i kultura Obrazovanje Hrana i piće u restoranima, kafićima i smeštaj u hotelima Ostala dobra i usluge 49
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Prednosti i nedostaci dohotka Prednosti dohotka: Dohodak obuhvata ograničen broj komponenti, znatno manji u odnosu na komponente potrošnje Ankete o dohotku su nekoliko puta jeftinije u odnosu na ankete o potrošnji Dohodak omogućuje da lica slobodno donose odluku o tome koliko će trošiti Lice s visokim dohotkom može odlučiti da malo troši 50
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Nedostaci dohotka: Dohodak može biti potcenjen zbog slučajnog neprijavljivanja pojedinih komponenti dohotka u anketi namernog prikrivanja dohotka od sive ekonomije neregistrovanih doznaka iz inostranstva U zemljama s velikim obimom sive ekonomije dohodak ne bi predstavljao adekvatniju meru blagostanja u odnosu na potrošnju Procene siromaštva bazirane na potrošnji obično su niže u odnosu na procene siromaštva baziranih na dohotku
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva U Srbiji je 2002. godine bilo 10,6% siromašnih prema potrošnji, a čak 18,3% siromašnih prema dohotku U SAD-u je 2004. godine bilo 9,2% siromašnih prema potrošnji, a 11,6% prema dohotku Jermeniji 2009. godine, procenat siromašnih prema potrošnji je iznosio 34,1%, a prema dohotku 38,2% 52
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Dohodak je podložan kratkoročnim fluktuacijama tokom godine sezonske fluktuacije u poljoprivrednim domaćinstvima, „iznenadni događaji“ kao što je gubitak posla, bolest, povremeni rad i sl. Potrošnja bolje odražava „stalan“ dohodak Friedman-ova hipoteza permanentnog dohotka (1957) - dohodak sastoji od dva dela: permanentnog dohotka koji predstavlja normalni tok sredstava ka domaćinstvu tranzitornog dohotka koji je podložan slučajnim fluktuacijama tokom vremena 53
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Domaćinstva zasnivaju svoje odluke o potrošnji na osnovu stalnog dohotka Tekući dohodak može biti veći ili manji od stalnog dohotka Domaćinstva s niskim dohotkom veoma često su suočena s povremenim smanjenjem tekućeg dohotka koriste štednju, pozajmice, kredite od banke da bi održala prethodni nivo potrošnje i uobičajeni životni standard Nivo potrošnje koji je finansiran kreditom, pozajmicom i sl. nije održiv na dug rok (dug se mora vratiti) − mnogi istraživači ipak prednost daju dohotku 54
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Kretanje dohotka i potrošnje u vremenu 55
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Neke delove dohotka je teže meriti dohodak od samozaposlenosti (u oblasti poljoprivrede, ali i van nje) dohodak od poljoprivredne proizvodnje za sopstvene potrebe Veoma je teško razgraničiti poslovne transakcije od transakcija potrošnje domaćinstva Znatan deo dohotka od samozaposlenosti vezuje se za sivu ekonomiju, koji se nerado iskazuje u anketi Referentni (izveštajni) period u anketi ne mora da obuhvati „prosečan“ dohodak domaćinstva 56
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Prednosti i nedostaci potrošnje Prednosti potrošnje: Potrošnja prikazuje tekući životni standard, korisnost direktno zavisi od potrošnje, a ne od dohotka per se Potrošnja je manje podložna kratkoročnim, sezonskim fluktuacijama u odnosu na dohodak i prikazuje dugoročno prosečno blagostanje domaćinstva Potrošnja obuhvata i imputiranu rentu za stan/kuću u kome žive vlasnici i imputiranu vrednost usluga korišćenjem trajnih potrošnih dobara
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Nedostaci potrošnje: Domaćinstva mogu da ne budu u poziciji da izravnaju potrošnju Izbor domaćinstva koliko će trošiti može nas navesti na pogrešan zaključak bogato lice može malo trošiti, što bi nas navelo na zaključak da je lice siromašno po potrošnji, iako to nije slučaj po dohotku
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Neki izdaci su povremeni pa je zato potrebno koristiti različite referentne periode za različite komponente potrošnje referentni period za izdatke za obuću i odeću je znatno duži (npr. tri meseca) u odnosu na referentni period za izdatke za hranu (npr. sedam dana)
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Prednosti jednog agregata su najčešće nedostaci drugog agregata i obrnuto Korišćenje oba agregata može biti korisno kod formulisanja specifičnih politika Potrošnja ima prednost nad dohotkom u zemljama niskog i srednjeg nivoa razvoja, u kojima je veći obim sive ekonomije i dohotka od samozaposlenosti 60
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Iskustva EU i Srbije Istraživanje siromaštva u Srbiji do 2002. se zasnivalo na dohotku domaćinstva na osnovu podataka Ankete o potrošnji domaćinstva (APD) Podaci o potrošnji domaćinstva su imala velike nedostatke Siromaštvo je po prvi put procenjeno na osnovu potrošnje domaćinstva 2002. po međunarodno uporedivoj metodologiji Podaci Ankete o životnom standardu (AŽS) Potrošnja je bolja evidentirana u anketama Značaj neformalnog sektora u Srbiji i neregistrovanih doznaka iz inostranstva 61
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva U razvijenim zemljama dohodak je pouzdanija mera blagostanja u odnosu na potrošnju Srbija izračunava indikatore finansijskog siromaštva od 2013. Indikatore finansijskog siromaštva izračunavaju sve zemlje EU i kandidati za članstvo Koriste dohodak domaćinstva Svetska banka preporučuje potrošnju za izračunavanje siromaštva za zemlje u razvoju zbog velikog neformalnog sektora U Srbiji se izračunavaju indikatori siromaštva na osnovu potrošnje, ali ne od strane zvanične statistike
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Izvori podataka Osnovni izvor podataka o potrošnji domaćinstva su ankete u kojima se prikupljaju podaci o kupljenim ili utrošenim proizvodima (uključujući i dobijene poklone) Merenje potrošnje je osnovni cilj Ankete o životnom standardu − AŽS (LSMS-Living Standards Measurement Survey) Uvedena 1980. od strane Svetske banke kako bi se što bolje procenio životni standard i siromaštvo u svetu
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva AŽS pored standardnog modula koji se odnosi na potrošnju domaćinstva sadrži veoma detaljne module koji se odnose na: Demografiju i migracije Radni status Zdravstvo Obrazovanje Stanovanje i trajna potrošna dobra Socijalne programe Poljoprivredu Moguće je meriti efekte specifičnih politika, kao i nematerijalne aspekte siromaštva (zdravlje, obrazovanje i sl.)
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Anketa o potrošnji domaćinstava (APD) koju sprovodi RZS se koristi za procenu siromaštva u Srbiji od 2006. Osnovni izvor podataka o dohotku domaćinstva je Anketa o dohotku i uslovima života (SILC − Survey of Income and Living Conditions) koju koriste zemlje članice EU i zemlje kandidati za članstvo
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Prva Anketa o dohotku i uslovima života u Srbiji sprovedena je 2013. To je standardno istraživanje za procenu finansijskog siromaštva Na osnovu dohotka domaćinstva Po metodologiji koja je uporediva sa standardima EU U 2017. anketirano je 5.224 domaćinstva, odnosno 14.155 lica 16+ Anketa je reprezentativna na ukupnom nivou i na nivou regiona 66
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva SILC sadrži podatke na nivou domaćinstva i lica Karakteristike lica: Socio-ekonomske Radna aktivnost (za lica 16+) Dohodak lica Obrazovanje Zdravstveno stanje Materijalna uskraćenost i uslovi života Karakteristike domaćinstva: Uslovi i troškovi stanovanja Dohodak domaćinstva
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Potrošačke jedinice Jedan od načina alokacije ukupne potrošnje domaćinstva na njegove članove jeste deljenje potrošnje domaćinstva s brojem članova domaćinstva Tako se dobija potrošnja per capita Ovaj način podrazumeva da svim članovima domaćinstva pripada jednak deo resursa (potrošnje) tog domaćinstva 68
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Dve važne činjenice koje se zanemaruju prilikom podele iste količine potrošnje svim članovima domaćinstva su: Razlika u potrošnji odraslih i dece Ekonomija obima, odnosno činjenica da se neki izdaci dele među članovima domaćinstva, npr. izdaci za: stanovanje, korišćenje automobila, dnevnu štampu i sl. Četvoročlano domaćinstvo koje troši 80.000 dinara mesečno je bogatije nego jednočlano domaćinstvo koje troši 20.000 dinara mesečno 69
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Ekonomija obima može se aproksimirati prilagođavanjem veličine domaćinstva varijabli koja predstavlja jedinice jednake potrošnje Domaćinstvo koje ima 3,5 potrošačke jedinice treba da troši 3,5 puta više u odnosu na odraslog pojedinca da bi bilo na istom nivou blagostanja kao odrastao pojedinac Pored veličine domaćinstva, pol i starost članova domaćinstva takođe utiču na potrebnu veličinu potrošnje domaćinstva 70
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Potrošačke jedinice mogu odražavati samo veličinu domaćinstva zavise od jednog parametra Potrošnju domaćinstva podelimo sa skalom ekvivalencije Ekvivalentna potrošnja POT − potrošnja domaćinstva; n − broj članova domaćinstva; i − parametar 71
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Specijalni slučaj kada je =1 predstavlja potrošnju per capita OECD koristi vrednost =0,7 Za tipičnu veličinu domaćinstva u zemljama Istočne Evrope i zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, navedena formula predstavlja simplifikaciju skale OECD-a
1+0,7*(Broj odraslih−1)+0,5*Broj dece Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Skala OECD-a (potrošačke jedinice) Uzima u obrzi veličinu i strukturu domaćinstva OECD potrošačke jedinice= 1+0,7*(Broj odraslih−1)+0,5*Broj dece Prema ovoj skali prvom odraslom se dodeljuje ponder 1, ostali odrasli imaju ponder 0,7, a deca ispod 14 godina imaju ponder 0,5 Ovu skalu ekvivalencije RZS je koristio u svojim godišnjim procenama apsolutnog siromaštva za period 2006−2010.
1+0,5*(Broj odraslih−1)+0,3*Broj dece Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Za procene relativnog siromaštva prema metodologiji EU, RZS je koristio modifikovanu skalu OECD-a Modifikovane potrošačke jedinice = 1+0,5*(Broj odraslih−1)+0,3*Broj dece Prema ovoj skali: prvom odraslom se dodeljuje ponder 1 ostali odrasli imaju ponder 0,5 deca ispod 14 godina starosti imaju ponder 0,3
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Broj potrošačkih jedinica (modifikovana skala OECD-a) za jedno domaćinstvo sa četiri člana, koje ima dvoje dece starosti pet i osam godina i dvoje odraslih iznosi: 2,1=1+0,5*(2−1)+0,3*2
Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva Objektivna linija siromaštva Apsolutna i relativna linija siromaštva spadaju u objektivne linije siromaštva Definišu se u odnosu na aktuelnu potrošnju ili dohodak stanovništva
Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva Apsolutna linija siromaštva se definiše kao fiksna potrošnja neophodna za zadovoljavanje minimalnih životnih potreba Zasniva se na fiksnoj korpi hrane koja treba da zadovolji minimalne nutricionističke standarde neophodne za dobro zdravlje Uvećava se za druge izdatke (odevanje, stanovanje, obrazovanje, i sl) 77
Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva Ukupna linija siromaštva se sastoji iz linije hrane i ostalih izdataka Linija hrane se često naziva i ekstremna linija siromaštva sva lica čija je ukupna potrošnja (po potrošačkoj jedinici) manja od linije hrane (po potrošačkoj jedinici) smatraju ekstremno siromašnima Sva lica čija je ukupna potrošnja (po potrošačkoj jedinici) manja od ukupne linije siromaštva (po potrošačkoj jedinici) smatraju se siromašnima
Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva Linija hrane najčešće se izračunava na osnovu minimalne potrošačke korpe hrane domaćinstava čija se ukupna potrošnja nalazi u prvih nekoliko decila Da bismo izračunali minimalnu potrošačku korpu hrane potrebno je da izračunamo prosečne kalorijske potrebe stanovništva jedne zemlje i cenu jedne kalorije Ove podatke možemo izračunati na osnovu podataka ankete i nutricionističkih standarda Svetske zdravstvene organizacije 79
Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva Ukupna linija siromaštva odredjuje se kao potrošnja onih domaćinstava čija je potrošnja hrane jednaka minimalnoj potrošačkoj korpi hrane Pretpostavlja se da domaćinstva koja troše na hranu onoliko koliko iznosi minimalna korpa hrane imaju takođe minimalne troškove za ostale potrebe Ovaj način formiranja linije siromaštva je korišćen u proceni siromaštva Srbije za period 2002−2007.
Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva Apsolutna linija siromaštva razlikuje se po zemljama jer zavisi od kompozicije potrošačke korpe U svakoj zemlji se tokom vremena koriguje samo za rast cena Nije najpogodnija za međunarodna poređenja jer se formira na različitom nivou dohotka/potrošnje
Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva Apsolutna linije siromaštva je pogodnija za: merenje efekata koji ekonomski rast (rast potrošnje/dohotka) ima na smanjenje siromaštva targetiranje ograničenih sredstava države kojima ona pomaže siromašnima To je zato što se kretanje potrošnje ili dohotka stanovništva poredi sa jednom istom referentnom vrednošću (korigovanu samo za rast cena)
Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva Ekstremno siromaštvo u svetskim razmerama meri se apsolutnom linijom od 1,25 PPP $ dnevno per capita ($ PPP iz 2005) na osnovu koje je definisan prvi milenijumski cilj razvoja UN-a Ova linija je i suviše niska za razvijene zemlje Koristi se i viša linija od 2, 2,5 i 5 PPP $ dnevno per capita u zemljama Evrope i Centralne Azije Nedavno, Svetska banka je revidirala liniju od 1,25 ($ PPP iz 2005) na 1,9 ($ PPP iz 2011)
Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva Ljudi se mogu smatrati siromašnima ako je njihov životni standard znatno ispod životnog standarda drugih ljudi u njihovoj zemlji Ovaj koncept siromaštva se bazira na relativnoj liniji siromaštva definiše siromaštvo relativno u odnosu na prosečni životni standard zemlje 84
Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva Relativna linija siromaštva se obično fiksira kao određeni procenat medijane nacionalnog dohotka po potrošačkoj jedinici Ovako definisana linija siromaštva raste sa rastom prosečnog dohotka stanovništva, odnosno sa rastom životnog standarda Osnovna prednost jeste uporedivost pokazatelja siromaštva sa zemljama koje tako mere siromaštvo zemlje EU i zemlje kandidati za članstvo u EU 85
Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva U tim zemljama relativna linija siromaštva definisana je kao 60% medijane nacionalnog dohotka po potrošačkoj jedinici Relativna linija siromaštva najčešće se izražava u novčanim jedinicama iste kupovne snage kako bi se isključio uticaj različitog nivoa cena u tim zemljama 86
Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva Koncept relativnog siromaštva nije najpogodniji za praćenje kretanja stope rizika od siromaštva tokom vremena Promena stope rizika od siromaštva može biti posledica rasta ili pada linije siromaštva zbog Promena u distribuciji dohotka Ne mora biti posledica promene dohotka lica koja su bila siromašna 87
Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva Procenat siromašnih meren relativnom linijom siromaštva može ostati isti, iako je procenat siromašnih prema apsolutnoj liniji siromaštva smanjen u tom slučaju su siromašnije grupe stanovništva imale korist od ekonomskog rasta u vidu realnog rasta potrošnje
Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva Subjektivna linija siromaštva Zasniva se na subjektivnoj oceni ispitanika o minimalnom nivou dohotka ili potrošnje koji bi bio neophodan za održanje adekvatnog životnog standarda Tri načina određivanja subjektivnog siromaštva
Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva Minimalan nivo dohotka koji je neophodan domaćinstvu da „sastavi kraj sa krajem“ ili da ne bude siromašno Odgovori na ovo pitanje se agregiraju za specifične tipove domaćinstva da bi se dobila subjektivna linija siromaštva koja se primenjuje na sva lica Ocena ispitanika o minimalnoj potrošnji koja je neophodna domaćinstvu poput njihovog da se izbegne siromaštvo, kao i ocena da li je njihov dohodak ispod ili iznad tog nivoa Subjektivni odgovori da li je lice siromašno ili ne
Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva Kako domaćinstva sastavljaju kraj sa kraj - Evrostat subjektivno siromašnim smatra sva ona domaćinstva koja su se izjasnila da su veoma teško ili teško u mogućnosti da „sastave kraj sa krajem“ U Srbiji u 2017. je bilo 61,6% subjektivno siromašnih Stopa rizika od siromaštva iznosi 25,7% 2,4 puta više lica koja su subjektivno siromašna u odnosu na procenat objektivno siromašnih
Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva U EU28 u 2017. taj odnos je manji i iznosi 1,3 Procenat domaćinstava koja veoma teško i teško sastavljaju kraj sa krajem 21,3% Stopa rizika od siromaštva 16,9% S rastom dohotka raste i subjektivna ocena o novčanom iznosu neophodnom za zadovoljavanje „osnovnih potreba“
Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva Elastičnost subjektivne linije siromaštva u odnosu na dohodak je oko 0,6 između elastičnosti apsolutne linije siromaštva (0) relativne linije siromaštva (1) Osećaj subjektivnog siromaštva se pojačava u uslovima lošeg zdravstvenog stanja, nedovoljne zaposlenosti i prevelikih očekivanja u odnosu na realne mogućnosti
Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Osnovni indikatori siromaštva Aksiomi: Monotonost: smanjenje dohotka lica koje je ispod linije siromaštva povećava meru siromaštva, ceteris paribus. Transfer dohotka lica koje je ispod linije siromaštva ka bogatijem pojedincu povećava meru siromaštva, ceteris paribus. Fokus označava da raspodela dohotka lica koja nisu siromašna ne utiče na meru siromaštva Dekomponovanje podrazumeva da mera siromaštva raste kada se povećava siromaštvo podgrupe u okviru siromašne populacije.
Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva
Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Lice je siromašno ukoliko je ekvivalenta potrošnja ili dohodak lica manji od linije siromaštva po ekvivalentnom odraslom P(0) je indeks siromaštva (α=0) predstavlja broj siromašnih u procentu od ukupnog stanovništva Indeks siromaštva ne govori ništa o tome koliko su ti ljudi siromašni Ne poštuje aksiom monotonosti i aksiom transfera Smanjenje potrošnje/dohotka lica koja su već siromašna neće promeniti ovaj indeks
Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Dubina siromaštva (jaz siromaštva) se dobija za =1 P(1) može se definisati na sledeći način: P(1)= P(0)*(Prosečan deficit) Prosečan deficit označava prosečan deficit potrošnje (dohotka) siromašnih u procentu od linije siromaštva Dubina siromaštva P(1) predstavlja prosečan deficit potrošnje (dohotka) u procentu od linije siromaštva među celokupnim stanovništvom (siromašnima i onima koji nisu siromašni)
Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Prosečan deficit siromašnih pomnožen sa brojem siromašnih i izražen u procentu od BDP-a predstavlja minimalni novčani iznos sredstava neophodnih za eliminaciju siromaštva pod pretpostavkom perfektne targetiranosti pomoći siromašnima Deficit ili jaz siromaštva zadovoljava sve poželjne osobine mera nejednakosti
Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Deficit siromaštva ne zadovoljava aksiom minimalnih transfera (ukoliko aksiom transfera zamenimo aksiomom minimalnih transfera) Aksiom minimalnih transfera podrazumeva da se mera siromaštva smanji u slučaju progresivnog transfera između dva siromašna lica koja ostaju siromašna posle transfera U ovom slučaju deficit siromaštva se neće promeniti
Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Za =2 dobijamo P(2) - oštrina siromaštva Meri nejednakost među siromašnima Daje veći ponder siromašnima koji su više udaljeni od linije siromaštva
Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Osnovni indikatori apsolutnog siromaštva u Srbiji, 2008-2014. Izvor: Vlada Republike Srbije (2015)
Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Potrošnja – za procenu apsolutnog siromaštva Sa početkom svetske ekonomske krize je povećana stopa apsolutnog siromaštva Oko 628 hiljada ljudi je bilo apsolutno siromašno odnosno 8,9% u 2014. Ekvivalentna potrošnja je bila manja od 11.340 RSD mesečno
Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Dubina (jaz) siromaštva u 2014. godini iznosila je 1,7% ukoliko bi država mobilisala novčana sredstava u iznosu od 1,7% linije siromaštva za svako lice (siromašno i ono koje nije siromašno) i usmerila siromašnima (pored sredstava koje država već usmerava najugroženijim kategorijama), teorijski siromaštvo bi bilo eliminisano, pod pretpostavkom perfektne targetiranosti pomoći siromašnima Oštrina siromaštva iznosila je 0,5% Indikator koji uzima u obzir to što se neki siromašni nalaze dublje u siromaštvu, odnosno dalje ispod linije siromaštva od drugih
Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Primer izračunavanja indeksa siromaštva Na osnovu podataka u tabeli izračunati indikatore siromaštva (indeks siromaštva, dubina siromaštva i oštrina siromaštva) procenat siromašnih lica od ukupnog broja lica koja žive u tim domaćinstvima Linija siromaštva je 13.000 dinara po potrošačkoj jedinici
Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Postupak izračunavanja procenta siromašnih lica
Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva
Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva 𝑃 1 = 1 18 𝑧− 𝑐 1 𝑧 + 𝑧− 𝑐 2 𝑧 = 1 18 13.000−11.538 13.000 + 13.000−11.538 13.000 𝑃 1 = 1 18 ∗0,225=0,012=1,2% 𝑃 1 = 2 18 𝑧− 𝑐 1 𝑧 + 𝑧− 𝑐 2 𝑧 2 = 2 18 13.000−11.538 13.000 + 13.000−11.538 13.000 2 𝑃 1 = 2 18 ∗0,112=0,012=1,2%
Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Metodologija EU Za definisanje siromaštva koristi se relаtivnа linijа siromаštvа 60% medijаne dohotkа po potrošаčkoj jedinici Kаo osnovni аgregаt zа merenje životnog stаndаrdа koristi se dohodаk domаćinstvа Osnovnа prednost - uporedivost pokаzаteljа siromаštvа sа zemljаmа EU i zemljаmа kаndidаtimа zа člаnstvo Stopa rizika od siromaštva je procenat lica (u ukupnom stanovništvu) čiji je ekvivalentni raspoloživi dohodak manji od 60% medijane nacionalnog ekvivalentnog raspoloživog dohotka
Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Raspoloživi neto dohodak domaćinstva obuhvata: Novčani dohodak od rada Dohodak od vlasništva Penzije Socijalne i ostale transfere koje domaćinstvo prima od osoba koje nisu članovi domaćinstva Dohodak koji je raspoloživ domaćinstvu za potrošnju i štednju nakon plaćenih poreza i doprinosa Dohodak u naturi se ne obuhvata
Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Ekvivalentni raspoloživi dohodak se dobija deljenjem raspoloživog dohotka domaćinstva sa modifikovanom skalom ekivivalencije OECD-a Relativna linija siromaštva se još naziva i prag rizika siromaštva Stopa rizika siromaštva ne meri siromaštvo već nizak dohodak u odnosu na druge stanovnike te zemlje To ne mora nužno da znači i nizak životni standard Zasniva se na finansijskim sredstvima (ili nedostatku) koja treba da omoguće pojedincima zadovoljavanje svojih potreba koje se smatraju normalnim u društvu u kojem žive
Prag rizika od siromaštva, mesečno, u RSD Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Pokazatelji relativnog siromaštva u Srbiji 2012 2013 2014 2015 2016 Stopa rizika od siromaštva, % 24,5 25,0 26,7 25,9 25,7 Prag rizika od siromaštva, mesečno, u RSD Jednočlano domaćinstvo 13.680 13.725 13.973 14.680 15.600 Domaćinstvo sa dvoje odraslih i jednim detetom (< 14) 24.624 24.705 25.152 26.424 28.080 Domaćinstvo sa dvoje odraslih i dvoje dece (< 14) 28.728 28.823 29.344 30.828 32.760 Relativni jaz rizika od siromaštva, % 36,6 39,3 37,5 39,4 38,8 Izvor: RZS (2018), Saopštenje Anketa o prihodima i uslovima života br. 345.
Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Relativni jaz rizika od siromaštva predstavlja razliku između praga rizika od siromaštva i medijane ekvivalentnog dohotka lica koja su ispod praga rizika od siromaštva i izražava se kao % praga rizika od siromaštva Ovaj pokazatelj je isto što i prosečan deficit dohotka Relativan jaz rizika od siromaštva pokazuje koliko sredstava nedostaje siromašnima (u % od praga rizika od siromaštva) da bi se izvukli iz stanja rizika od siromaštva
Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Rast relativnog jaza rizika od siromaštva od 36,6% u 2012. na 39,3% u 2013. ukazuje da se položaj onih u riziku od siromaštva pogoršao jer je njihov dohodak bio više udaljen od praga rizika siromaštva 2013. nego 2012.
Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Liken indikatori ukazuju na stanje i promene u četiri dimenzije socijalne uključenosti: Finansijsko siromaštvo Zaposlenost Zdravlje Obrazovanje Definisani su 2001. godine u Leaken-u Aktuelni set sastoji od 39 pokazatelja koji su razvrstani na primarne, sekundarne i kontekstualne pokazatelje Stopa rizika od siromaštva, prag rizika od siromaštva, relativni jaz rizika od siromaštva su samo neki od primarnih pokazatelja socijalne uključenosti
Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Rizik siromaštva ili socijalne isključenosti Novi pokazatelj (od 2010) Definisan je za praćenje implementacije strategije Evropa 2020 u domenu socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva Na nivou EU postavljen je cilj da se do 2020. 20 miliona ljudi izbavi iz rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti
Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Socijalna (društvena) uključenost (Council of the EU, 2004) Definisana je kao proces koji pojedince potiskuje na margine društva i sprečava da u potpunosti učestvuju u društvu zbog siromaštva ili nedostatka osnovnih znanja i mogućnosti za doživotno učenje, ili zbog diskriminacije Ovakve pojave ih udaljuju od zaposlenja, mogućnosti sticanja prihoda i mogućnosti obrazovanja Ovakvi pojedinci imaju malo pristupa vlasti i organima donošenja odluka
Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Stopa rizika siromaštva ili socijalne isključenosti (RSSI) pokazuje udeo pojedinaca (u ukupnoj populaciji) koji su u riziku od siromaštva ili su izrazito materijalno deprivirani ili žive u domaćinstvima veoma niskog intenziteta rada
Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Lica koja žive u domaćinstvima sa veoma niskim intenzitetom rada su sva lica 0-59 g. koja žive u domaćinstvima u kojima su članovi radnog uzrasta radili manje od 20% ukupnog broja meseci u kojima su mogli raditi tokom referentnog perioda. Ukazuje na isključenost sa tržišta rada što je glavni uzrok socijalne isključenosti Stopa izrazite materijalne uskraćenosti je pokazatelj finansijske nemogućnosti domaćinstva da priušti najmanje četiri stavke materijalne uskraćenosti sa sledeće liste:
Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Nemogućnost domaćinstva da priušti adekvatno grejanje Nemogućnost domaćinstva da priušti veš-mašinu Nemogućnost domaćinstva da priušti automobil Nemogućnost domaćinstva da svim članovima priušti nedelju dana odmora van kuće bar jednom godišnje Nemogućnost domaćinstva da priušti neočekivani trošak u iznosu od 10.000 dinara koji bi bio plaćen iz budžeta domaćinstva Nemogućnost domaćinstva da priušti telefon Nemogućnost domaćinstva da priušti televizor u boji Nemogućnost domaćinstva da priušti meso ili ribu u obroku (ili njihovu vegeterijansku zamenu) svakog drugog dana Kašnjenje sa plaćanjem rente, rate za stan ili drugog kredita ili komunalnih usluga za stan u kom domaćinstvo boravi
Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Osnovni pokazatelj siromaštva i socijalne isključenosti, Srbija, %, 2016. Izvor: RZS (2018), Saopštenje Anketa o prihodima i uslovima života br. 345
Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva RSSI je iznosila 36,7% u 2016. u Srbiji (referenti period za prihode 2016, za materijalnu uskraćenost 2017) Prosek EU28 u 2016. iznosi 22,4% Najveće stope u 2017. su imale Severna Makedonija (41,6%), Turska (41,3%), Srbija (36,7%), Rumunija (35,7%), Grčka (34,8%)
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Nejednakost dohotka dosegla je velike razmere 7 od 10 ljudi živi u zemljama u kojima je nejednakost povećana u poslednjih 30 godina Najbogatijih 1% ljudi povećalo je svoje učešće u ukupnom dohotku u 24 od 26 zemalja za koje postoje podaci od 1980. do 2012. Razvijene zemlje se nalaze na nivoima nejednakosti koji su vrlo bliski enormnim nejednakostima s kraja 19. veka Ovim temama se bave istaknuti ekonomista poput Tomasa Piketia, Josefa Stiglica, Amartja Sena, Pola Krugmana i Branka Milanovića
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Procenat nacionalnog dohotka kojim raspolaže 1% najbogatijih Napomena: Uključene su samo zemlje za koje postoje podaci za 1980. i od 2008. Izvor: F. Alvaredo, A.B. Atkinson, T. Piketty and E. Saes, (2013), The World Top Income Database
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Osnovne mere nejednakosti Ekonomska nejednakost se uglavnom vezuje za nejednakost dohotka koja se fokusira na koncept nejednakosti ishoda Nejednake mogućnosti utiču na nejednake ishode Npr. talentovani srednjoškolac koji ne može da nastavi školovanje i upiše fakultet, jer je siromašan (nejednakost mogućnosti), ima velike šanse da ostvari nizak nivo dohotka tokom svog života (nejednakost ishoda)
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Nejednakost dohotka je odstupanje od nekog datog standarda raspodele Raspodele dohotka gde su svi dohoci jednaki Različita lica ostvaruju različite iznose dohotka Izvori podataka za analizu nejednakosti su isti kao i za analizu životnog standarda stanovništva Ankete o dohotku ili potrošnji stanovništva U razvijenim zapadnim zemljama se koriste i administrativni podaci poreske uprave o dohotku poreskih obveznika
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Aksiome definišu osobine koje bi mere nejednakosti trebalo da imaju: Princip transfera Nezavisnost od aritmetičke sredine Simetrija Nezavisnost od veličine populacije Dekomponovanje
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Princip transfera (poznat i kao Pigu-Daltonov princip) Mera nejednakosti će se smanjiti ako dođe do transfera dohotka od bogatijeg ka siromašnijem pojedincu i obrnuto Veličina promene vrednosti mere nejednakosti zavisi samo od udaljenosti rangova između tih pojedinaca u raspodeli dohotka, a ne od toga gde su oni locirani u raspodeli dohotka
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Nezavisnost od aritmetičke sredine Mera nejednakosti ostaje nepromenjana ako se dohoci svih pojedinaca u raspodeli dohotka proporcionalno promene Npr. svi dohoci se udvostruče
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Simetrija Mera nejednakosti ostaje nepromenjena ako bilo koja dva pojedinca zamene mesta u raspodeli dohodaka. Nezavisnost od veličine populacije Ukoliko se veličina populacije promeni, mera nejednakosti ostaje nepromenjena, ceteris paribus.
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Dekomponovanje Ukupna nejednakost dohotka je jednaka zbiru nejednakosti njenih komponenata Komponente mogu biti različite vrste dohotka ili grupe lica prema statusu na tržištu rada dohodak od rada, dohodak od kapitala, penzije itd. zaposleni za platu, samozaposleni, penzioneri itd.
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Nijedna mera nejednakosti ne zadovoljava sve ove osobine Potrebno je izabrati meru koja najviše odgovara potrebama analize imajući u vidu osobine koje zadovoljava
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Za definisanje pokazatelja nejednakosti dohotka potrebno je definisati percentile Percentili se izračunavaju tako što se domaćinstva urede prema rastućoj veličini njihovog dohotka N-ti percentil pokazuje vrednost dohotka ispod kojeg se nalazi n procenata domaćinstava 10-ti percentil se označava kao prvi decil 20-ti percentil kao prvi kvintil 25-ti percentil kao prvi kvartil 50-ti percentil kao medijana
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Dohodak po percentilima u SAD-u u 2005.
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Mere nejednakosti koje se odnose na pojedine delove distribucije dohotka su: odnos dohotka devetog decila i prvog decila (P90/P10) odnos dohotka devetog decila i medijane (P90/P50) odnos dohotka medijane i prvog decila (P50/P10)
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Odnos koncentracije Meri procenat ukupnog dohotka kojim raspolažu npr. najbogatiji na primer, procenat ukupnog dohotka kojim raspolaže 20 procenata (kvantil) stanovništva sa najvećim dohotkom, ili 10, 5 ili 1 procenat stanovništva s najvećim dohotkom U slučaju postojanja nejednakosti dohotka gornji percentili će imati veći procenat ukupnog dohotka nego donji percentili
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Ukupan dohodak SAD-a u 2005. po kvantilima, %
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Kvantilni odnos (S80/S20) Odnos ukupnog dohotka koji prima 20% stanovništva s najvećim dohotkom (najviši kvantil) i ukupnog dohotka 20% stanovništva s najmanjim dohotkom (najniži kvantil) Ovaj odnos u SAD-u 2005. godine iznosio 14,8 (računat preko procentualnog učešća 50,4%/3,4%)
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Kvantilni odnos u Srbiji i EU, 2006-2010. Napomena: Dohodak u naturi nije isključen iz ukupnog dohotka u Srbiji Izvor: Za 2006-2010. Anketa o potrošnji domaćinstva, RZS. Vlada Republike Srbije (2012). Za EU Eurostat data base.
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Kvintilni odnos za Srbiju i EU28, 2012-2016. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. Srbija 8,6 9,4 10,7 11,0 EU28 5,0 5,2 5,1 Napomena: Dohodak u naturi je isključen iz ukupnog dohotka Izvor: RZS (2018), Saopštenje Anketa o prihodima i uslovima života br. 345, za EU28 baza podataka Evrostata
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Kvantilni odnos za period 2006-2010 svakako bi bio nešto veći za Srbiju kada bi se isključio dohodak u naturi (najzastupljeniji među siromašnima) kao kod EU28.
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Palma odnos odnos ukupnog dohotka koji prima 10% stanovništva s najvećim dohotkom i ukupnog dohotka koji prima 40% stanovništva s najmanjim dohotkom Najveća razlika u nejednakosti dohotka između zemalja potiče od nejednakosti na krajevima distribucije (najsiromašniji i najbogatiji) postoji relativna stabilnost u delu dohotka koji ide središnjem sloju
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Koeficijent varijacije dohotka (CV) Definiše se kao odnos standardne devijacije dohotka, SD(Y) i prosečnog dohotka 𝐶𝑉= 𝑆𝐷(𝑌) 𝑌 Standardizovana mera dohodne nejednakosti Invarijantna na promenu prosečnog dohotka
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Standardna devijacija dohotka kao mera disperzije dohotka, raste s rastom prosečnog dohotka Nije ispunjena nezavisnost od aritmetičke sredine Standardna devijacija ne bi bila dobra mera nejednakosti ako bi poredili dve distribucije dohotka koje imaju različite prosečne vrednosti dohotka Koeficijent varijacije dohotka je obično blizak vrednosti 1
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje U slučaju potpune jednakosti (teorijska pretpostavka), standardna devijacije je jednaka 0 i CV je jednak 0 U slučaju potpune nejednakosti, kada sav dohodak prima jedno lice, CV ima beskonačnu vrednost CV zadovoljava poželjne osobine mera nejednakosti Nezavisnost od aritmetičke sredine Princip transfera
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Varijansa logaritma dohotka (Var(ln(Z))) Često se naziva „logaritam varijanse dohotka“ (log variance of income) iako se radi o varijansi logaritma dohotka Varijansa dohotka raste s rastom prosečnog dohotka To se koriguje tako što umesto dohotka koristimo logaritam dohotka Varijansa logaritma dohotka invarijantna na promene prosečnog dohotka Zadovoljava nezavisnost od aritmetičke sredine Nije zadovoljen princip transfera
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Lorencova kriva Lorencova kriva pokazuje procenat dohotka koji je primio određeni procenat stanovništva Na x osi je predstavljen kumulativni procenat stanovništva koje je rangirano prema nivou dohotka Na y osi predstavljen je kumulativni procenat dohotka koje je stanovništvo primilo Lorencova kriva koja označava perfektnu jednakost je linija nagiba od 45 stepeni (y=x) svako lice prima isti dohodak kumulativni procenat dohotka je jednak kumulativnom procentu stanovništva
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje n procenata stanovništva prima n procenata ukupnog dohotka Npr. 20% stanovništva s najnižim dohotkom prima 20% ukupnog dohotka Može se koristiti za poređenje distibucija dohotka i za procenu relativnog stepena nejednakosti dohotka
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Lorencove krive − (a) Lorencove krive A i B se ne seku; (b) Lorencove krive C i D se seku
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Koja zemlja ima manju nejednakost dohotka? Zemlja A ima manju nejednakost dohotka nego zemlja B Najsiromašnijih P procenata stanovništva prima a procenata ukupnog dohotka u zemlji A b procenata ukupnog dohotka u zemlji B a>b Pošto se ove dve krive ne seku to važi za svaku tačku P
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Koja zemlja ima manju nejednakost dohotka ako se Lorencove krive seku? Koje tačke na Lorencovoj krivoj odgovaraju tačkama P1 i P2? Tački P1 odgovara d1 procenat ukupnog dohotka u zemlji D c1 procenat ukupnog dohotka u zemlji C d1 > c1 najsiromašnijih P1 procenata stanovništva ima veći procenat ukupnog dohotka u zemlji D nego u zemlji C
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Kakva je situacija na gornjem delu distribucije dohotka npr. u tački P2 ? c2 > d2 najsiromašnijih P2 procenata stanovništva prima veći procenat ukupnog dohotka u zemlji C nego u zemlji D Poređenjem dve Lorencove krive koje se seku ne možemo doći do zaključka koja zemlja ima manju nejednakost dohotka u jednom delu distribucije to je zemlja D, a u drugom delu zemlja C
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Dve Lorencove krive koje se ne seku omogućuju nam poređenje nejednakosti dohotka između dve zemlje ili u dve vremenske tačke Grafički prikaz nam ne omogućuje da kvantificiramo koliko je velika razlika između dve distribucije dohotka
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Gini koeficijent Koristi se za kvantitativno poređenje distribucije dohotka ili potrošnje dve zemlje ili dva perioda u jednoj zemlji Srazmeran je površini između linije od 45 stepeni i Lorencove krive Lorencova kriva koja je više udaljena od linije od 45 stepeni (y=x) označavaće veću nejednakost raspodele dohotka i veći Gini koeficijent
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Izračunavanje Gini koeficijenta na osnovu distribucije dohotka domaćinstava u SAD-u, 2005.
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Površina A koja odgovara Gini koeficijentu jednaka je 0,5 (površina donjeg trougla koja je jednaka polovini površine kvadrata) manje površina H ispod Lorencove krive: A=0,5−H Površina H se može aproksimirati ako je podelimo na veliki broj trapezoida Osnovica trapezoida Hi je Pi − Pi-1, odnosno fi (procenat frekvencije) Kraća kateta trapezoida je zi-1, kumulativni procenat dohotka do dohodne grupe i−1 Duža kateta je zi Površina trapezoida je proizvod osnovice i polovine sume kateta: Hi= fi(zi-1+ zi)/2
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Površina ispod Lorencove krive može se izraziti na sledeći način: za t grupa dohotka, gde je z0 jednako 0 Površina A se onda može izraziti kao:
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Gini koeficijent G se izvodi odabirom konstante s kojom treba pomnožiti A da bi vrednost G bila u intervalu od 0 do 1 U slučaju perfektne jednakosti dohotka površina A je jednaka 0 U slučaju drugog ekstrema, potpune nejednakosti, Lorencova kriva se može opisati donjom x osom i desnom vertikalnom osom kvadrata A je jednako 0,5
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Da bismo standardizovali G u intervalu od 0 do 1 A je potrebno pomnožiti sa 2: G=2A G je onda jednako: U slučaju perfektne jednakosti Gini koeficijent (G) će iznositi 0 U slučaju perfektne nejednakosti iznosiće 1 Više je osetljiv na promene u sredini distribucije dohotka nego na promene na donjoj i gornjoj distribuciji dohotka
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Gini koeficijent zadovoljava princip transfera Transfer dohotka od bogatijeg ka siromašnijem pojedincu pomeriće Lorencovu krivu ka unutra To će dovesti do smanjenja površine A i vrednosti G Gini indeks je invarijantan na proporcionalne promene dohotka Nezavisnost od aritmetičke sredine Ako se dohodak svakog pojedinca pomnoži sa istom konstantom c, vrednost zi će ostati nepromenjena ukupan dohodak dohodne grupe i i celokupan dohodak multiplikuju se faktorom c
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Omogućuje poređenje distribucije dohotka dve populacije, nezavisno od veličine populacije Gini se može dekomponovati prema izvorima dohotka ili komponentama potrošnje (ako analiziramo nejednakost potrošnje) Za dekompoziciju nejednakosti prema populacionim podgrupama koristi se Tejl indeks i Atkinsonova mera nejednakosti
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Neka od ograničenja Gini koeficijenta su: Dekomponovanje nije jednostavno Promene Gini koeficijenta nisu iste ukoliko se vrši transfer dohotka između lica koja se nalaze na krajevima distribucije dohotka i ukoliko je u pitanju transfer dohodaka između lica u središnjem delu distribucije Dve veoma različite distribucije dohotka mogu imati istu vrednost Gini koeficijenta
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Gini koeficijent je opao sa 35,4 u 2006. na 31,2 u 2009. godini, ali je potom porastao na 33 u 2010. U EU27 stabilne vrednosti Gini koeficijenta i niže nego u Srbiji Kretanje Gini koeficijenta u Srbiji i EU27 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. Srbija 35,4 34,1 32,1 31,2 33,0 EU27 30,2 30,6 30,8 30,4 30,5 Izvor: Vlada Republike Srbije, Praćenje socijalne uključenosti u Srbiji, pregled i stanje socijalne uključenosti u Srbiji na osnovu praćenja evropskih i nacioalnih pokazatelja 2006-2012. APD i baza podataka Eurostat.
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Gini koeficijent u Srbiji i EU28, 2012-2016. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. Gini koeficijent za Srbiju 38,0 38,3 40,0 39,8 37,8 Gini koeficijent za EU28 30,5 30,9 31,0 30,8 30,7 Izvor: RZS, (2018), Ankete o prihodima i uslovima života, Saopštenje broj 345 i baza podataka Eurostat
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje µ prosečan dohodak α je parametar Ponder koji dodeljujemo razdaljini dohotka između različitih delova distribucije Može uzeti bilo koju realnu vrednost GE je više osetljiv na promene u donjem delu raspodele dohotka- niže vrednosti α GE je više osetljiv na promene u gornjem delu raspodele dohotka - više vrednosti α Najčešće vrednosti za α su 0, 1 i 2
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Tejl indeks se može dekomponovati na zbir nejednakosti unutar same grupe (npr. urbana i ruralna područja) i nejednakosti između grupa (jaz dohotka između urbanih i ruralnih područja) Tejl indeks zadovoljava princip nezavisnosti od aritmetičke sredine, dekomponovanja i transfera Formula nema intuitivnu interpretaciju nejednakosti Osetljiviji je na promene u sredini distribucije dohotka nego na promene na donjem i gornjem delu distribucije dohotka
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Atkinsonova mera Zasniva se na specijalnoj funkciji blagostanja preko koje se izražava stepen averzije društva prema nejednakosti Pokazuje procenat ukupnog dohotka koje je društvo spremno da plati da bi raspodela dohotka bila ravnomernija
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Atkinson Razmatramo oduzimanje jednog dinara od bogate osobe i želimo da damo određeni deo, x, tog dinara siromašnom pojedincu (ostatak bi bio izgubljen u procesu transfera) Pri kom nivou x-a ovu redistribuciju više ne smatramo poželjnom? Ukoliko ceo dinar koji je transferisan od bogatog dođe do siromašnog pojedinca (x = 1), onda će čak i društvo koje je najmanje zabrinuto za nejednakost smatrati da je ova distribucija društveno prihvatljiva
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Izbor visoke vrednosti za ε (niske za x) implicira visok nivo averzije društva prema nejednakosti i posebno brigu za donje delove distribucije dohotka Izbor niske vrednosti za ε ukazuje na nizak nivo averzije prema nejednakosti i brigu za gornje delove distribucije dohotka Veoma je teško utvrditi tačnu vrednost averzija društva prema nejednakosti Najčešće se računaju vrednost indeksa za više različitih vrednosti parametra
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Može se dekomponovati na zbir nejednakosti unutar same grupe i nejednakosti između grupa Atkinsonova mera se može koristiti za analizu efekata koje različite mere imaju na blagostanje Omogućuje istraživačima uključivanje normativnog sadržaja u analizu
Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje
Zanimljiva definicija nejednakosti „Ineqaulity as cholesterol“ Kako tvrdi Francisko Fereira (Francisco Ferreira), nejednakost, kao i holesterol, može biti dobra i loša. Prisustvo „dobre“ nejednakosti znači da se u društvu nagrađuju zalaganje i predan rad, da se vrednuje ulaganje u obrazovanje, i da su upravo to načini da se i pojedinci koji su rođeni u siromaštvu penju uz društvenu lestvicu. U uslovima „loše“ nejednakosti nemaju svi jednake šanse da investiraju u sopstveni razvoj, te ljudski resursi ostaju neiskorišćeni što umanjuje potencijal društva za stvaranje nacionalnog dohotka (MONS).