GLAVA XXI: INVESTICIJE

Презентација на тему: "GLAVA XXI: INVESTICIJE"— Транскрипт презентације:

1 GLAVA XXI: INVESTICIJE
MENADŽMENT I STRATEGIJA GLAVA XXI: INVESTICIJE GLAVA XXII: RIZIK

2 2. METODE ZA OCENU INVESTICIONIH PROJEKATA
Dve vrste: Statičke: Računovodstvena stopa prinosa (ARR) Period povraćaja 2. Dinamičke: Neto sadašnja vrednost (NPV) Indeks rentabiliteta (IR) Interna stopa prinosa (IRR) Diskontovani period povraćaja

3 Računovodstvena stopa prinosa

4 Perioda povraćaja (Pay Back)
KRITERIJUM: Period u kome investicija svojim prinosima (neto novčanim tokom, na primer) treba da nadoknadi inicijalno ulaganje NNT(gruba aproksimacija) = Neto dobitak + Amortizacija n n I=(NPt-NOt)=NNTt t= t=0 I – vrednost investicije NPt - vrednost novčanog priliva u godini t NOt – vrednost novčanog odliva u godini t n - period povraćaja investicionog projekta NNTt – neto novčani tok u godini t VARIJANTE MODELA: Jednaki godišnji NNT Različiti godišnji NNT

5

6 Metod perioda povraćaja (nastavak)
PRIMENA KRITERIJUMA: n<n max (maksimalno prihvatljiv period povraćaja) U slučaju rangiranja projekta, najveći rang imaju projekati sa najkraćim periodom povraćaja SLABOSTI: Po definiciji, ne respektuje fenomen vremenske vrednosti novca Ne daje uvid u ukupnu vrednost projekta (zanemaruje postojanje vrednosti posle povraćaja investicije) Kriterijum je pristrasan prema kratkoročnim investicijama što dovodi do strategijske kratkovidosti u investicionoj strategiji PREDNOSTI: Jednostavnost Mogućnost primene u varijantama sa komparativnim prednostima (razlike u vrednosti investicije i godišnjim troškovima eksploatacije)

7 Vremenska vrednost novca
SUŠTINA: Novac koji je raspoloživ u ranijem periodu ima veću vrednost od novca raspoloživog u kasnijem periodu zbog moći oplodnje kroz poslovanje ili, bar, ukamaćenja Efekti jedne investicije u različitim periodima ne mogu se sabirati bez određenog prevrednovanja PREVREDNOVANJE NOVCA U RAZLIČITIM PERIODIMA: Diskontovanje (svođenje na sadašnju vrednost) Kapitalizacija (svođenje na buduću vrednost) DISKONTNA STOPA, i: Cena odricanja od potrošnje Oportunitentni trošak ulaganja u projekte istog nivoa rizika OPERACIONALIZACIJA DISKONTOVANJA POMOĆU TZV. “DISKONTNOG FAKTORA”, 1/(1+i)n : Sadašnja vrednost 1 din.ostvarenog u budućim godinama Vrednost II finansijske tablice

8 Vremenska vrednost novca (nastavak)
BUDUĆA VREDNOST: Kapitalizacija (compounding) Vrednost novca u budućem periodu (bankarski ugao) Buduća vrednost = Sadašnji iznos (1+i)n SADAŠNJA VREDNOST: Diskontovanje (discounting) Sadašnja vrednost novca raspoloživog posle n godina (preduzetnički ugao) Sadašnja vrednost = Budući iznos (1+i)-n Period diskontovanja = Periodu života projekta

9 Metod Neto sadašnje vrednosti (NSV)
DEFINICIJA: NSV =SV (priliva gotovine) – SV (odliva gotovina) NSV je diskontovani neto novčani tok ili slobodan novčani tok NPV (net present value) = Discounted FCF (free cash flow) PRIMENA KRITERIJUMA NSV NSV>0, investicija se prihvata pošto je profitabilnost investicije iznad granične diskontne stope PREDNOST: Uzima u obzir raspored budućih neto novčanoh tokova prevrednovanih na sadašnju vrednost u celokupnom životnom veku projekta NEDOSTACI: Arbitrarnost u odredjivanju nezavisnih promenljivih NSV = f (vremenskog horizonta, cene kapitala, rizika, NNT)

10

11 Kriterijum: NSV>0 Godina (t) Neto novčani tok (NNTt)
Diskontni faktor za diskontnu stopu i = 10% Sadašnja vrednost (NNT) 1.0000 1 0.9091 2 0.8264 3 48 350 0.7513 36 325 4 48 310 0.6830 32 996 5 48 470 0.6209 30 095 6 48 290 0.5645 27 260 7 48 160 0.5132 24 716 8 47 700 0.4665 22 252 9 86 950 0.4241 36 875 Ukupno -

12 Raspored novčanih tokova i efekat projekta
Godina Diskontni faktor za 10% PROJEKAT A PROJEKAT B Neto novčani tok Sadašnja vrednost 1 0.9091 20 000 18 182 2 0.8264 40 000 33 056 82 640 3 0.7513 60 000 45 078 80 000 60 104 4 0.6830 54 640 40 980 5 0.6209 62 090 24 836 6 0.5645 67 740 11 290 Ukupno

13 Razlike u inicijalnim ulaganjima i NNT
Godina Diskontni faktor za 10% PROJEKAT A PROJEKAT B Neto novčani tok Sadašnja vrednost 1.0000 1 0.9091 8 000 7 273 10 000 9 091 2 0.8264 5 000 4 132 6 000 4 958 3 0.7513 4 000 3 005 3 757 4 0.6830 4 098 2 000 1 366 5 0.6209 3 725 6 209 Ukupno: - 12 233 13 381

14 Diskontna stopa POSTUPAK UTVRĐIVANJA DISKONTNE STOPE PRILAGOĐEN JE IZABRANOJ DEFINICIJI NOVČANOG TOKA: Za novčani tok posle servisiranja dugova diskontna stopa je cena sopstvenog kapitala (IRRR) Za novčani tok pre servisiranja dugova diskontna stopa se izražava ponderisanom prosečnom cenom kapitala (WACC) PREDSTAVLJA ZAHTEVANU STOPA PRINOSA NA ULOŽENA SREDSTVA SVIH FINANSIJERA Oportunitetni trošak ulaganja CAPM se najčešće koristi za odredjivanje oportunitetnog troška sopstvenog kapitala pomoću sledećih komponenata: Stopa prinosa nerizičnih HoV (državne obveznice) Rizik na tržištu kapitala (Beta koeficijent) Rizik konkretnog subjekta

15 Indeks rentabilnosti ODNOS IZMEĐU SADAŠNJE VREDNOSTI NOVČANOG PRILIVA I SADAŠNJE VREDNOSTI NOVČANOG ODLIVA PROJEKTA Indeks rentabilnosti iznad 1 označava da je projekat prihvatljiv, što je ekvivalentno situaciji kada je NSV>0 Kod alternativnih projekata treba izabrati onaj koji ima najveći indeks rentabilnosti

16 Interna stopa prinosa DEFINICIJE: FORMULA: PRIMENA:
Diskontna stopa koja izjednačava sadašnju vrednost priliva gotovine sa sadašnjom vrednošću odliva gotovine Diskontna stopa koja poništava NSV (ili NSV=0) Maksimalna kamatna stopa pri kojoj projekat beleži marginalnu profitabilnost U preduzeću se definiše minimalno prihvatljiva stopa kapitalizacije investiranog kapitala (IRRR min – granična stopa prinosa) FORMULA: PRIMENA: Projekat se vrednuje kao prihvatljiv ukoliko je IRR>i, gde je i - granična stopa prinosa (diskontna stopa) Najpovoljniji je projekat koji ima najveću IRR pod uslovom da je ona veća od granične stope prinosa

17 Interna stopa prinosa (Nastavak1)
ODNOS IZMEĐU NSV, ISP I CENE KAPITALA ako je NSV > 0  ISP je veća od cene kapitala ako je NSV = 0  ISP je jednaka ceni kapitala ako je NSV < 0  ISP je manja od cene kapitala NAČIN IZRAČUNAVANJA Račun interpolacije (primer) r1 – niža diskontna stopa u procentima, r2 – viša diskontna stopa u procentima, NSV1 – NSV (pozitivna) za diskontnu stopu r1, NSV2 – NSV (negativna) za višu diskontnu stopu r2. NSV1 (r2 – r1 ) NSV1 – NSV2 r = r1 + 641 (18 – 16 ) r = 16 + = 16.88%

18 Diskontni faktor za i = 16% Diskontni faktor za i = 18%
Utvrđivanje ISP Godina (t) Neto novčani tok Diskontni faktor za i = 16% NSV za i = 16% Diskontni faktor za i = 18% NSV za i = 18% 1.0000 1 -8 900 0.8621 -7 673 0.8475 -7 543 2 -1 450 0.7432 -1 078 0.7118 -1 032 3 4 740 0.6407 3 037 0.6086 2 885 4 6 050 0.5523 3 341 0.5158 3 121 5 8 830 0.4761 4 204 0.4371 3 860 6 9 450 0.4104 3 878 0.3704 3 500 7 4 080 0.3538 1 444 0.3139 1 281 8 5 800 0.3050 1 769 0.2660 1 543 9 6 780 0.2629 1 782 0.2255 1 529 10 9 550 0.2267 2165 0.1911 1 825 11 10 631 0.1195 1 270 0.1619 1 721 Ukupno: – 641 -811

19 Interna stopa prinosa (nastavak 2)
PREDNOST METODA: Eliminiše arbitrarnost u određivanju diskontne stope SLABOST METODA: Mogućnost pojave većeg broja ISP u slučaju postojanje negativnih neto novčanih tokova u periodima Mogućnost pojave različitog ranga projekata u odnosu na NSV kada su: Finansijska sredstva ograničena Kada se međusobno zavisni projekti razlikuju po volumenu kapitalnih ulaganja, vremenskom rasporedu neto novčanog toka i ekonomskom veku trajanja

20 Diskontovani period povraćaja