Prezentacija za NBS Makroekonomska kretanja

Презентација на тему: "Prezentacija za NBS Makroekonomska kretanja"— Транскрипт презентације:

1 Prezentacija za NBS Makroekonomska kretanja
Redakcija Kvartalnog monitora FREN Septembar 2010.

2 Pregled Rast tekuće javne potrošnje neće pomoći proizvodnji
Multiplikatori za Srbiju verovatno beznačajni, osim u slučaju javnih investicija Brzo rastući javni dug – već premašio 35% i po konzervativnim procenama Trenutni kurs na zadovoljavajućem nivou Izvoz pokreće oporavak privrede Vraćena izgubljena konkurentnost nastala usled nagle realne apresijacije od 2005. Nezaposlenost najveći ekonomski problem Stopa nezaposlenosti preko 20% U Srbiji veći pad nezaposlenosti i pored manjeg pada privredne aktivnosti nego u regionu Inflacija ubrzava – do kraja godine oko 8% Konsolidovani deficit države: preko 4,5% BDP u 2010. Poboljšanja na akcizama i sopstvenim prihodima Najizdašniji poreski prihodi (PDV, prihodi od zaposlenosti i carine stagniraju ili su u padu) Neželjena kombinacija politika – restriktivna monetarna, ekspanzivna fiskalna 2 2

3 Fiskalni podsticaj ili prilagođavanje /1
Fiskalni multiplikator zavisi od razvoja zemlja i vrste potrošnje Fiskalni multiplikator zavisi od razvoja zemlje i vrste potrošnje Fiskalni multiplikator zavisi od razvoja zemlja i vrste potrošnje Izvor: Ilzetzki et al Izvor: Ilzetzki et al Fiskalni multiplikator tekuće potrošnje niži u zemljama u razvoju (0,37) U krajnjem ishodu povećanje tekuće potrošnje istiskuje privatni sektor (investicije, potrošnja i neto izvoz) Povećanje 1% tekuće potrošnje istiskuje 0,67% privatnog sektora 3 3

4 Fiskalni podsticaj ili prilagođavanje /2
Na duži rok efekte poništavaju visoka otvorenost ekonomije, režim kursa i visoka zaduženost Izvor: Ilzetzki et al U Srbiji povećanje tekuće potrošnje verovatno nema multiplikacioni efekat... ... Ali zato treba povećavati javne investicije 4 4

5 Depresijacija dinara uticala na konkurentnost
Jedna mera konkurentnosti – prosečne plate u evrima - na nivou iz Q3 2007 Do plate u evrima rasle preko 20% godišnje – značajno premašivale rast produktivnost Cenovna konkurentnost se smanjivala Posle depresijacije – prosečan godišnji rast zarada u evrima se smanjio Oko 10% ( ) – bliže rastu produktivnosti (visok rast proizvodnje uz pad zaposlenosti) 5 5

6 Evro - jedinični troškovi rada kao u 2005.
U privredi (bez države) i prerađivačkoj industriji zarade se kretale u skladu sa rastom produktivnosti (dinari JTR) Izvor: QM Mereno u valuti trgovinske razmene (evro) JTR rasli zbog apresijacije dinara Gubitak cenovne konkurentnosti do kraja 2008. Vrednost dinara posle poslednje depresijacije na nivou koji obezbeđuje dovoljnu cenovnu konkurentnost privredi 6 6

7 Samo tranzicione zemlje sa fleksibilnim kursom imale mogućnost da povrate izgubljenu konkurentnost
Tranziciona Evropa: kretanje JTR merenih u korpi valuta trgovinske razmene Izvor: QM, na osnovu podataka EUROSTAT, za Srbiju QM Napomena: za Srbiju podatak iz prve polovine 2010, a valuta evro 7 7

8 Pad BDP manji a oporavak brži nego u regionu...
8 8

9 ...Ali uticaj na nezaposlenost daleko najveći
9 9

10 Zaposlenost i rast do 2010. godine
Pre krize - u Srbiji visok rast proizvodnje uz pad zaposlenosti (elasticitet zaposlenosti u odnosu na proizvodnju bio negativan) Produktivnost rasla brže od proizvodnje Ipak nije uobičajeno Jedna od posledica - realne zarade mogle da rastu nešto brže od proizvodnje U krizi – u Srbiji zaposlenost mnogo više pala nego u ostalim tranzicionim zemljama iako je proizvodnja imala manji pad Verovatno obrazloženje zakasnela tranzicija – kriza samo ubrzala srednjoročne trendove Dobra strana – u narednom periodu verovatno bez tranzicionih viškova zaposlenih – tranzicioni pad zaposlenosti iscrpljen 10 10

11 Zaposlenost i rast posle krize
Posle krize - privredni rast uz povećanje i zaposlenosti i produktivnosti Empirijske analize - posle krize elasticitet zaposlenosti u odnosu na privredni rast će biti oko 0,3% (M. Arandarenko, Lupa QM21) Za 1% rasta proizvodnje – 0,3% rasta zaposlenosti Mogući scenario: optimistički, ilustrativni Rast proizvodnje od 6% = rast zaposlenosti 2% i produktivnosti od 4% 11 11

12 Zarade i produktivnost posle krize
Rast zarada treba da prate produktivnost tj. da imaju niži rast od proizvodnje Privatni sektor će verovatno da se prilagodi delovanjem tržišnih mehanizama Javni sektor bitan zbog velikog učešća u ukupnom broju zaposlenih (oko trećine) i mogućeg efekta ugledanja Dobra strana - fiskalnim pravilima definisan realni rast zarada u javnom sektoru kao polovina rasta BDP Nešto oštrije od procene budućeg kretanja zarada na tržištu (rast zarada do 0,7% rasta proizvodnje da bi bile u skladu sa rastom produktivnosti) Javna preduzeća: restruktuiranje i privatizacija – kontrola rasta zarada 12 12

13 Inflacija ozbiljan izazov
Do kraja godine inflacija blizu gornje granice koridora Udar sa strane ponude – rast cena hrane... ... Ali i noseća inflacija (bez hrane, energije, alkoholnih pića i duvana) ubrzava anualizovana poslednja tri meseca noseće inflacije 8,3% I sa konzervativnim procenama kretanja cena nafte i hrane i bez povećanja regulisanih cena... ...do kraja godine inflacija blizu gornje granice koridora 13 13

14 Analiza scenarija – umereni rast inflacije?
Dva scenaria pod kojima će inflacija biti na sredini koridora NBS (6-7%) Prvi scenario Noseća inflacija usporava - rast kao u H Rast cena hrane usporava na polovinu iz Q2 (kao u H1) Cena nafte pada za 15% Ukupna inflacija 6% Drugi scenario Jedina razlika - cena nafte nepromenjena u odnosu na H1 Ukupna inflacija na kraju godine 6,7% 14 14

15 Analiza scenarija - verovatan ishod
... Inflacija oko 8% Treći scenario do kraja godine Noseća inflacija kao u Q2 Rast cena hrane usporava na polovinu iz Q2 (kao u H1) Cena nafte miruje Ukupna inflacija 7,3% Četvrti scenario do kraja godine Cena hrane do kraja godine kao u Q2: šok se nastavlja Nije neuobičajeno, u i prvoj polovini cene hrane rasle dva puta brže nego u Q Ukupna inflacija na kraju godine 8,9% 15 15

16 Rast javnih prihoda još uvek neubedljiv
Do kraja godine konsolidovani deficit verovatno preko 4,5% Blagi rast desezoniranih javnih prihoda u odnosu na Q1 ...zahvaljujući rastu prihoda od akciza i ostalih poreskih prihoda PDV stagnira, fiskalni prihodi na zaposlenost i carine u blagom padu Nastavljen blagi rast desezoniranih javnih rashoda u odnosu na Q1 ...zahvaljujući subvencijama i kapitalnim rashodima 16 16

17 Manji deficit budžeta Republike u avgustu
Nakon znatnog pada u julu, u avgustu zabeležen realni međugodišnji rast prihoda budžeta Republike od 0,9% ...uglavnom zbog bolje naplate akciza (međugodišnji realni rast 37,6%) PDV blago opada - realni međugodišnji pad od 1,1% Carine u realnom međugodišnjem padu od 0,8% (primena prelaznog trgovinskog sporazuma i bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini) Znatan pad rashoda u avgustu - realni međugodišnji pad od 10,3% ...usled pada rashoda za robe i usluge, subvencije i rashoda za kamate Nešto povoljniji ukupni rezultat – manji deficit Svega 3,4 mlrd dinara – prosek prvih 7 meseci 11 mlrd dinara Ipak odsustvo promena na najvećim i najstabilnijim stavkama prihoda verovatno potvrđuje našu pretpostavku da će deficit biti preko 4,5%BDP do kraja godine 17 17