Република Србија Фискални савет

Презентација на тему: "Република Србија Фискални савет"— Транскрипт презентације:

1 Република Србија Фискални савет
ОЦЕНA РЕБАЛАНСА БУЏЕТА ЗА ГОДИНУ И ПРЕДЛОГА ЗАКОНА С ФИСКАЛНИМ УТИЦАЈИМА 13. септембар године

2 Основне оцене Први корак фискалне консолидације направљен у погрешном смеру Ребаланс за годину повећава дефицит уместо да га смањује Два од три стуба снажне фискалне консолидације су постављена (порези и контрола плата и пензија)… …али неопходан је и трећи (реформа јавних расхода) Предложене промене већег броја закона (пореска реформа, уређење јавних финансија) највећим делом у складу са добром фискалном праксом

3 Прети криза јавног дуга
„Србији прети дужничка криза и дужничко ропство, немогућност исплата плата и пензија и нормалног функционисања државе!... Потребно гашење пожара“ Изјаве премијера Владе Ивице Дачића Чињенице – јавни дуг сада на нивоу од 56% БДП-а… … до краја године достиже 60% БДП-а (а наставиће да расте и у години) За финансирање дефицита и отплату главнице јавног дуга до краја године потребно је 1,7 млрд евра и додатних 4-5 млрд евра у години Не знамо из којих извора и по којој цени Оцена Фискалног савета: без снажног смањивања дефицита није могуће избећи кризу јавног дуга

4 Ребаланс буџета не „гаси пожар“
Први корак – ребаланс буџета Без ребаланса буџета дефицит укупне државе би био око 216 млрд динара (6,5% БДП-а) Са ребалансом повећан на 222 млрд динара (6,7% БДП-а) – погрешан смер Донекле ублажено јер повећање није велико, а донете су битне структурне мере за трајно смањење дефицита Међутим, кредибилитет читавог програма фискалне консолидације може бити угрожен, јер је њен први корак повећање уместо смањења дефицита Стога, Фискални савет сматра да је ребаланс неодговарајући, јер је потребно смањивање дефицита и предлаже његово смањење

5 Постављена два од три стуба фискалне консолидације
Постављена два од три стуба фискалне консолидације За избегавање кризе потребне три групе структурних мера: Пореска реформа (приходно позитивна) Ограничење раста пензија и плата у јавном сектору (ниже од инфлације) Свеобухватна реформа јавних расхода (предузећа у надлежности Агенције за приватизацију, субвенције, вишак запослених, пензијски систем, издавање државних гаранција, фискална децентрализација…) Постављена прва два стуба, али за фискалну консолидацију потребна су сва три

6 Добре промене законске регулативе
Промене пореских закона ( ПДВ, акцизе, порез на доходак)… …доносе потребно повећање прихода и доприносе уређењу јавних финансија Изузимајући наплату ПДВ-а по реализацији за мала и средња предузећа од чега би требало одустати – лоша пореска пракса Уређује се систем буџетских корисника са сопственим приходима ( фондови, агенције) Добра мера – повећава транспарентност и доноси буџетске уштеде Преостали нови закони (о максималним зарадама, јавним предузећима и други) – у добром смеру

7 Ребаланс буџета Републике
Дефицит републичког буџета без ребаланса у години износио би око 197 млрд динара (процена Фискалног савета) На почетку године планирано 140 млрд динара (договорено са ММФ-ом), али биће већи: Због погоршања макроекономског окружења (за око 25 млрд динара) Због експанзивне фискалне политике из прве половине године (за око 30 млрд динара) Ребалансом се међутим, уместо смањења, предвиђа додатно повећање дефицита – са 197 на 203 млрд динара Уз повећање пореза и одређене уштеде, преостали расходи „иду у небо“

8 Ребаланс буџета Републике – нове мере
Повећање пореза и уштеде у години – смањење дефицита око 20 млрд динара Општа стопа ПДВ-а са 18 на 20% (7 млрд динара) Повећање акциза (7 млрд динара) Порез на доходак грађана (2 млрд динара) Нижа индексација плата и пензија (4 млрд динара) Уштеде на сопственим приходима (1-2 млрд динара) Међутим повећање других расхода од око 25 млрд динара 13. пензија (4 млрд динара) Субвенције за пољопривреду (9,5 млрд динара) Субвенције и буџетски кредити за привреду (преко 10 млрд динара) Издвајања за запослене (поједина министарства – додатних 3-4 млрд динара)

9 Ребаланс буџета Републике - оцене
Повећање расхода је лоше и неодрживо јер додатно повећава високи фискални дефицит и јавни дуг Шаље се лоша порука инвеститорима, ММФ-у, ЕУ... Средства за нове мере и политике је било могуће обезбедити избором приоритета и прерасподелом, а не повећањем дефицита Локана самоуправа, расходи реално расту преко 20% Лошу оцену донекле ублажава што су за смањење дефицита донете важне структурне мере (порези, плате и пензије)... ... А повећање неких расхода је једнократно и привремено

10 Фискална консолидација: 2013. и даље
Потребно је зауставити раст јавног дуга и избећи „грчки сценарио“ – изјаве званичника Владе У основи се слаже са оценама из мајског извештаја Фискалног савета Заустављање раста јавног дуга могуће најраније у години Пројекција фискалног дефицита која ће то омогућити: *Процене Фискалног савета Следи да је неопходно изузетно оштро смањење дефицита Јавни дуг Фискални дефицит 2013 62,6 3,5 2014 62,5 1,9 2015 60,5 1,0 2016 57,2 0,0

11 Нешто блаже прилагођавање није довољно
Влада је најавила смањење дефицита у години за милијарду евра (на 4% БДП-а), али: Неће бити довољно – јавни дуг расте и у години Намеравано смањење дефицита у je у ствари мање (између 650 и 700 млн евра) У прилагођавање урачунати и једнократни приходи (предузећа у стечају) Прецењене уштеде на буџетским корисницима са сопственим приходима Прво повећан дефицит у години, па се са већег нивоа смањује… … испада веће прилагођавање Неопходно је веће смањење јавних расхода у години 11

12 Неопходна фискална консолидација мора да има три стуба
Неопходна фискална консолидација мора да има три стуба Фискални савет у свом извештају од маја као неопходне дефинише три групе мера: Приходно позитивну пореску реформу Замрзавање раста плата и пензија, као највећих јавних расхода Смањење јавних расхода, кроз реформу и повећање ефикасности јавног сектора Оцена Фискалног савета – Влада је добро поставила прва два стуба ...Али за праву фискалну консолидацију неопходна су сва три

13 I стуб: измене пореских закона (пореска реформа)
Предлог Фискалног савета из маја Повећање опште стопе ПДВ-а са 18% на 22%, уз пребацивање неких неегзистенцијалних производа са ниже на вишу пореску стопу, повећање акциза Смањење фискалног оптерећења рада са 64% на 54% Фискални ефекат – повећање јавних прихода за око 1% БДП-а Мере Владе Повећање опште стопе ПДВ-а са 18% на 20%, повећање акциза, пореза на добит, пореза на доходак Без смањења фискалног оптерећења рада, али укидање неких парафискалних намета Фискални ефекат у години – око 40 млрд динара (1,1% БДП-а) Нешто различите мере, али готово идентичан утицај на јавне приходе – у начелу одговарајуће

14 II стуб: раст плата и пензија
Предлог Фискалног савета из маја Замрзавање пензија и зарада у октобру године и у години Уз претпоставку да ће инфлација у читавом периоду одлагања индексације износити око 6% Мере Владе Индексација у октобру 2% и додатних 2% априлу године Али очекивана инфлација у периоду ове индексације око 10% Због пораста инфлације мере Владе заправо идентичне предлогу Фискалног савета Смањење фискалног дефицита за око 1,2% БДП-а – одговарајуће Међутим забрињавајући раст зарада мимо законске индексације (локална самоуправа, поједина министарства) Тринаеста пензија 14

15 III стуб: реформе јавних расхода
Предлог Фискалног савета из маја Реформисати растрошан и неселективан систем државних субвенција Решити судбину предузећа у надлежности Агенције за приватизацију ( запослених) Рационализовати број запослених у јавном сектору (отпуштање) Пензијска реформа – пенали за превремено пензионисање Ограничавање намене и износа државних гаранција (дуг јавних предузећа) Успостављање одрживог односа између централних и локалних финансија Реформе агенција, фондова, управа – са сопственим приходима Мере Владе Реформе буџетских корисника са сопственим приходима (агенције, фондови) – добро и у складу са препоруком Али уз то иду повећање уместо смањења субвенција, тринаеста пензија... 15

16 Успех фискалне консолидације почива на смањењу расхода
Краткорочно смањење дефицита (2013): око милијарду евра Требало би 1/3 из повећање прихода и 2/3 на основу смањења расхода… …још не видимо 300 млн евра смањења расхода Међутим и од дефицит мора да настави да се смањује Уколико се не остваре уштеде на расходима… …имамо лоше алтернативе: ново повећање пореза или замрзавање плата и пензија Због тога је реформа расхода најбитнија за средњи рок Већина расходних реформи које предлаже Фискални савет своје пуне ефекте на буџет имају тек кроз неколико година Зато је неопходно већ у наредних шест месеци започети озбиљне, структурне, реформе јавних расхода (трећи стуб фискалне консолидације) 16

17 Оцене пореског пакета Омогућава адекватно повећање јавних прихода у датим социо-економским приликама Повећање ПДВ са 18 на 20% је било неопходно Повећава трошак просечног домаћинства за 0,9% Плаћање ПДВ по реализацији није добра пореска пракса Повећање пореза на добит са 10 на 12% и укидање изузећа је оправдано и неће умањити конкурентност Повећање акциза на дуван је оправдано Укидање квази-фискалних накнада је оправдано Захтеваће системске напоре у наредном периоду да се унапреди пословно окружење без урушавања функција јавног сектора

18 Оцена програма „13. пензија“
Програм негативно оцењујемо јер је произвољан и лоше таргетиран Дисквалификује око старих лица који уопште не примају пензију Не узима у обзир имовинско стање нити приходе осталих чланова домаћинства Пензионер са динара који издржава супругу без пензије Пензионерка са динара чији муж прима високу пензију Пензионер са динара добија додатних динара, а пензионер са динаром не добија ништа Институт минималне пензије спречава оваква нагла пресецања тако што свима додаје недостајући износ до динара

19 Оцене закона О буџетском систему:
Позитивна промена у третману сопствених прихода и њиховог укључивања у буџет Ипак, остављена је могућност да се део средстава корисника јавних средстава води изван консолидованог рачуна трезора Важна је објективна процена буџетских уштеда на основу ове промене Позитивна промена у законском уређењу такси Могу се уводити само законом и висину прописује закон или се даје право субјекту да одреди висину таксе (при чему претходно мора добити сагласност)

20 О максималним зарадама у јавном сектору:
Оправдано је утврђивање максималне зараде и највеће зараде за пратеће послове Нису, међутим, обухваћене све врсте послова Изузећа нису у потпуности транспарентна О јавним предузећима: Јавна предузећа су део јавног сектора и имају изражен утицај на јавне финансије Поступак јавног конкурса за избор директора задовољавајуће дефинисан Требало би размотрити могућност да се и чланови надзорног одбора такође именују на основу јавног конкурса