АКТУЕЛНА ПРИВРЕДНА КРЕТАЊА

Презентација на тему: "АКТУЕЛНА ПРИВРЕДНА КРЕТАЊА"— Транскрипт презентације:

1 АКТУЕЛНА ПРИВРЕДНА КРЕТАЊА
Београд, 4. јун 2013.

2 OСНОВНE KАРAКТЕРИСTИKE СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ У ПРВОМ КВАРТАЛУ 2013.
(I-X 2011/ I-X 2010) ИЗВЕСТАН ОПОРАВАК ЕКОНОМСКЕ АКТИВНОСТИ СМАЊЕЊЕ ИНФЛАТОРНИХ ПРИТИСАКА РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ СМАЊЕЊЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ РАСТ БУЏЕТСКОГ ДЕФИЦИТА Српску привреду у првом кварталу године карактерише известан опоравак економске активности и смањење инфлаторних притисака. Међутим, истовремено, запосленост опада, стопа незапослености је достигла 30%, а према актуелном стању јавних финансија, дефицит буџета ће значајно пробити зацртани лимит од 3,6% БДП у години (4,5% БДП у првом кварталу 2013.).

3 РЕЗУЛТАТИ ЕКОНOМСKE АКТИВНОСТИ
Кварталне реалне промене БДП, десезонирани подаци, према претходном кварталу Кварталне реалне промене БДП, недесезонирани подаци, према истом кварталу претходне године Раст 1,5% Према прелиминарним подацима (флеш процена РЗС), након четири узастопна квартала у којима је бележен пад привредне активности, у првом тромесечју ове године остварен је реалан економски раст од 1,9% у односу на исти квартал године и од 1,5% у односу на претходни квартал. Раст економске активности био је скоро у потпуности генерисан нето извозом, док је домаћа тражња стагнирала. Раст извоза у последња два тромесечја у највећој мери је резултат почетка извоза аутомобила. Ове позитивне назнаке потврђују предвиђања да би реални раст БДП у години могао достићи прогнозираних 2%, упркос процени да ће земље евро-зоне, као најзначајнији српски спољнотрговински партнер, у овој години забележити умерену рецесију (реални пад БДП од 0,3-0,4%). Иако ће и домаћа и глобална тражња ове године бити ниске, раст привредне активности се очекује по основу опоравка пољопривредне производње, као и повећаног коришћења нових производних капацитета аутомобилске и нафтне индустрије и раста извоза. Извор: РЗС, Саопштење 73,

4 КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ
Обим индустријске производње у IV /IV године – раст 5,7% Прерађивачка индустрија – раст 9% Индустријска производња за I-IV/2013/I-IV 2012 – раст од 5,3% Индекси индустријске производње године Допринос расту БДПа у првом кварталу у највећој мери је дао раст индустријске производње. У априлу године у односу на април 2012 индустријска производња је била већа за 5,7%. Кумулативна индустријска производња за прва четири месеца 2013 је порасла за 5,3% у односу на исти период прошле године . Раст је забележен у 16 индустријских области а пад у 13 индустријских области Највећи допринос овом расту пружиле су аутомобилска, фармацеутска и дуванска индустрија, производња деривата нафте, хемијска индустрија . Негативан допринос расту су дали прехрамбена индустрија

5 КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ – ДЕСЕЗОНИРАНИ ИНДЕКСИ (2012, 2013.)
ИНДУСТРИЈА УКУПНО ПРЕРАЂИВАЧКА ИНДУСТРИЈА После пада десезонираног индекса индустријске производње у марту у односу на фебруар у априлу у односу на март 2013 дошко је до раста десезонираног индекса индустрије за 1,8% . Код десезонираног индекса прерађивачке индустрије у априлу у односу на март 2013 дошло је до раста од 4,1%. Кретање десезонираних индекса индустрије укупно као и прерађивачке индустрије показује да још увек нисмо ушли у стабилан тренд раста. Да је наша индустријска производња веома крхка и да искакање само једног великог система може да доведе до великог пада прерађивачке инустрије а последично и индустрије укупно.

6 Извор: РЗС, одговарајућа саопштења.
ИНФЛАЦИЈА Месечне и годишње стопе промена потрошачких цена у периоду (%) И поред нешто израженијег раста цена током априла, месечне стопе инфлације у последњих шест месеци у просеку су износиле 0,25%, што одговара зацртаној политици свођења инфлације у одрживе границе. Очекује се да ниска агрегатна тражња, стабилна кретања на девизном тржишту и пад премије ризика земље, уз очекивани пуни ефекат до сада предузетих мера монетарне политике, допринесе паду међугодишње инфлације у другом делу године уз њено постепено враћање у границе постављеног циља до октобра године. Насупрот томе, инфлаторно дејство у наредном периоду очекује се од административно регулсаних цена, пре свега од најављеног раста цена електричне енергије. Ипак, главни ризици пројекције сузбијања инфлације произилазе из сфере фискалног сектора, где је већ након четири месеца евидентно да ће буџетски дефицит на крају године значајно премашити Законом прописаних 3,6% БДП. У том контексту, Влада је већ најавила ребаланс Буџета Извор: РЗС, одговарајућа саопштења. Без обзира на нешто израженији раст цена током априла (годишња стопа инфлације 11,4%), месечне стопе инфлације у последњих шест месеци у просеку су износиле 0,25% Aприлски раст потрошачких цена не би требало да забрињава, пре свега, због чињенице да је базна инфлација у овом месецу износила свега 0,3%, што је у складу с циљаном инфлацијом од 4%±1,5 п.п.

7 Фискална кретања у периоду 2005-2013. године
ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ Фискални дефицит је, за прва четири месеца године, достигао 4,5% БДП, према подацима НБС, а Фискални савет упозорава да би на крају године могао износити 5,5% БДП или више. Фискална кретања у периоду године Очито да овако скроман економски опоравк није био довољан да обезбеди стабилне приходе буџета. Те је за прва четири месеца године Фискални дефицит је према подацима НБС, достигао 4,5% БДП, а Фискални савет упозорава да би на крају године могао износити 5,5% БДП или више. Лоша позиција јавних финансија у периоду јануар-април године последица је слабијих јавних прихода од планираних,. Приходи су на ниову целе државе мањи од плана за чак 90 млрд. динара. Парцијална пореска реформа од краја прошле године када је повећан ПДВ и акцизе није дала очекиване резултате, што је била и процена ПКС која је вођена стањем нашег реалног сектора као и искуствима других земаља ( које су као једну од мера у кризи прибегле повећању ПДВа- например Хрватске). Разлог је јасан стандард становништва је низак и са већом стопом оптерећења потрошње долази до њеног смањена последично опадају приходи буџета. То потврђује и податак да је промет робе у трговини на мало у периоду јануар април 2013.године је мањи за 10,2% у односу на исти период 2012.године. Расходи буџета у истом периоду су били у границама очекиваних. Оно што је представљало додатни притисак на раст расхода су финансијске интервенције које спроводи држава а које се не реализују директно из буџета као што је Железара, финансијски сектор,...међутим ММФ их такође узима у својим анализама и прогнозама јер могу директно утицати на повећање јавног дуга . Стога су неопходне хитне мере Владе и кредибилан план за смањење дефицита у средњем року, уз реализацију структурних реформи. Ако јавне финансије уђу у црвено то директно води у дужничку кризу Извор: Министарство финансија и привреде РС, Макроекономск и фискални подаци, ажурирано године и Народне банке Србије

8 Потребно зауставити даљи раст јавног дуга
ЈАВНИ ДУГ (1/2) Потребно зауставити даљи раст јавног дуга Однос јавног дуга према Бруто друштвеном производу Србије (БДП) Званични подаци о нивоу учешћа јавног дуга у БДП-у варирају зависно од коришћене методологије. Ниво јавног дуга, од 56,1% БДП-а према подацима Управе за јавни дуг, далеко је изнад законом прописане границе од 45% БДП-а. Према подацима Фискалног савета, који користи обрачун у складу са начином на који ЕУ објављује кварталне податке јавног дуга чланица, јавни дуг последњег дана априла је износио 62,1% БДП-а. Јавни дуг Србије је последњег дана априла године достигао, према подацима Управе за јавни дуг Министарства финансија, 19,1 млрд. евра. Према проценама Фискалног савета очекује се да ће јавни дуг, до краја године, порасти на око 20,0 млрд. евра и достићи 61% БДП-а. Све док је дефицит висок – нема смањења јавног дуга. Потребан средњорочни план смањења дефицита да би се избегла криза као и одређене гарације кредибилитета ( једна од њих је Аранжман са ММФ-ом), јер садашње повољно стање на међуфинансијском тржишту ће се променити, ако кредитори процене да се повећава ризик стабилности јавних финансија и Србија би могла да се суочи са проблемом седвисирања дугова. Извор: Министарство финансија РС, Макроекономски и фискални подаци,

9 ЈАВНИ ДУГ (2/2) Пројекција кретања јавног дуга Извор: Фискални савет
Ребаланс буџета је сада известан као и хитне мере за смањивање дефицита. Са садашњим трендовима и дефицит од 4,5% БДП-а био би успех у 2013.години. Да подсетим да смо у проценама које смо дали у децембру указали на нереалност управо планираних прихода Процена ММФа после мајске посете Србији је ће у 2013.години под условом да се досадашње тенденције наставе и Влада не предуземе никакве мере износити око 8%БДП, док би јавни дуг досзигао око 65%БДП. Као одговор на неповоље тенденције у јавним финансијама ММФ је препоручио да се у овој години предузму мере за смањење дефицита за око 2%БДП као и да се усвоје реформе које би гарантовале смањење дефицита у наредним годинама. Предлог ММФа се односи на повећање ниже стопе ПДВа са 8 на 10%,укидање разних олакшица код пореза на добит Мере на страни расхода се односе на замрзавање плата и пензија смањење броја запсолених у јавном сектору, смањење субвенција, реформа пензијског система,.. Ништа ново и ништа оригинално то је пракса која се понавља. Ново повећање ПДВа је неприхватљиво јер могу даље да доведу до смањења тражње и повећања инфлације. Потпуно је јсано да више нема времена за деценијско одлагање структурних реформи. Такође, чини се да бавећи се последицом мало ко бави узроцима, односно одговорима на питање како повећати приход као последицу раста привредне активности и раста запослености, односно како повећати производњу и смањити јавну потрошњу. Оно што је потпуно извесно да је први ефекат нопходних реформи трошак и повећање незапослености. Зато приоритетно решење морамо тражити управо у очувању постојећег реалног сектора и стварању услова за одрживи привредни раст . Извор: Фискални савет

10 ЗАПОСЛЕНОСТ/НЕЗАПОСЛЕНОСТ
Укупно запослених лица у марту 2013. То је за лица или 0,2% више него у претходном месецу Запосленост стагнира Укупно незапослених лица у марту 2013. То је за 0,3% више у поређењу са претходним месецом, за 1,2% више у односу на март претходне године и за 4,1 % више него у децембру 2012. Незапосленост расте Однос укупног броја запослених и укупног броја исплаћених пензија у марту износио је 1,004:1, што је неповољније у односу на септембар и март претходне године када је тај однос био 1,020:1 и 1,060:1 респективно. Стопа регистроване незапослености је готово достигла 30%, а проблем дугорочне незапослености постаје све већи, јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан за 3,7%. Наговештај опоравака економске активности у последња два тромесечја није се одразио на побољшање услова на тржишту рада. Крајем првог квартала ове године је забележено незнатно повећање запослености, али је према резултатима истраживања РАД Реп. завода за статистику, раст регистрован једино у јавном сектору, док је у приватном сектору, нарочито у прерађивачкој индустрији, приметно опадање запослености. Такође, знатан пад броја запослених забележен је у грађевинарству (2.522) и трговини (2.051). Очито је да досада предузете мере као резултат немају повећање броја запослених односно смањење броја незапослених лица. Потпуно је јасно да све док не почне стабилан раст броја запсолених не можемо говорити о изласку из рецесије. Ризик одржања и постојећег нивоа запсолених у реалном сектору је и даље висок, јер и даље имамо присутан пробелем неликвидности који се мора ургентно решавати јер даље може да доведе до краха и предузећа и банака а већ доводи до смањења јавних прихода и до смањења запослености. С друге стране, повећање броја запослених у јавном сектору се дугује повећању запослености у оквиру административних и помоћних услужних делатности.

11 НЕЛИКВИДНОСТ (1/2) И даље висок ниво проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима привреди О томе да је неликвидност привреде је и даље велики проблем говори и даље је висок ниво проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима привреди. Највећи део лоших кредита датих привредни oдноси се на предузећа из сектора рударства и прерађивачке индустрије, трговине и грађевинарства. Имајући у виду да је висок ниво проблематичних кредита у највећој мери последица кашњења у отплати кредита привредних субјеката, НБС је крајем године изменила важећу регулативу и омогућила банкама да уступање потраживања од правних лица врше у складу с међународном праксом и стандардима. Поред тога, банке и привредна друштва која и поред тешкоћа у пословању имају изгледе за опоравак, имају могућност да реструктурирају потраживања у складу са Законом о споразумном финансијском реструктурирању привредних друштава и на тај начин олакшају финансијски положај дужника и омогуће његово уредно пословање. Једногодишње искуставо у примени Закона о споразумном финансијском реструктурирању привредних друштава, показује да су постигнути резултати, мерено бројем спроведених поступака споразумног финансијског реструктурирања скромни. Основни разлози недовољног коришћења поступка споразумног реструктурирања су, пре свега: Недовољна заинтерсованост банака за учешће у поступку реструктурирања, упркос уведеним пореским и другим подстицаја за повериоце. Неповерење привредних друштава у читав поступак, с обзиром на примену принципа добровољности, упркос активностима ПКС на њиховом информисању. Привредна друштва-дужници јављају се прекасно, често када већ испуњавају услове за покретање стечајног поступка. Процес доношења одлука у банкама о учешћу у поступку, као и о закључивању уговора о мировању и уговора о споразумном финансијском реструктурирању, је у просеку дуг. Извор: НБС

12 НЕЛИКВИДНОСТ (2/2) Износ блокаде без камата – 125,8 млрд.дин
У односу на децембар године, број блокираних привредних субјеката је смањен, међутим у поређењу са крајем фебруара, број је повећан и то због повећања износа неизмирених обавеза код правних лица. Код предузетника је ситуација непромењена у односу на крај године. Извор: НБС Износ блокаде без камата – 125,8 млрд.дин Износ блокаде без камата – 142,7 млрд.дин

13 Секторска структура кредита одобрених привреди
КРЕДИТНА АКТИВНОСТ Секторска структура кредита одобрених привреди Сектор Б, Ц, Е - рударство, прерађивачка инудстрија, снабдевање водом и управљање отпадом Сектор Г - трговина на велико и мало Сектор Х, И, Ј саобраћај, складиштење, услуге смештаја и исхране и информисање и телекомуникације Сектор Ф грађевинарство Сектор Л, М, Н, Р, С пословање са некретнинама, стручне и научне делатности, административне и услужне делатности,..) Сектор А пољопривреда, шумарство и рибарство Смањење кредитне активности банака последица је пада кредита одобрених привреди У години настављена је политика кредитирања са субвенционисаним каматама Општи ниво каматних стопа је и даље висок и виши него у окружењу Забрињава – удео одобрених кредита у сектору грађевинарства и пољопривреде Смањење кредитне активности банака последица је пада кредита одобрених привреди (кредити привредним друштвима и јавним предузећима) који су на крају марта године износили 1.202,9 млрд динара и у односу на крај децембра године смањени су за 20,9 млрд динара или 1,8%. С обзиром да су издвојена средства у буџету за за субвенционисање каматних стопа за кредите за одржавање ликвидност и финансирање обртних средстава у години преко Фонда за развој РС двоструко мања у односу на годину она су потрошена у фебруару и марту, па је одобравање ових кредита обустављено. У првом тромесечју године одобрено је мање субвенционисаних кредита него у претходном тромесечју, што је свакако утицало на успоравање укупне кредитне активности банака. Банке располажу са средствима за финасирање привреде али немају коме да дају кредите под условима под којима се нуде. Општи ниво каматних стопа је и даље висок и виши него у окружењу. просечно пондерисана каматна стопа на новодобрене динарске кредите привреди на крају марта је износила 18,09% и у односу на крај децембра 2012 је повећана за 2,17п.п. Просечно поднерисана каматна стопа на девизне и динарске кредите индексиране у старној валути на крају марта је износила 8,03% и нешто је нижа у односу на крај децембра када је износила 8,11% Намање кредита почетком 2013 је одобрено секторима полјопривреде и грађевинарства и то је оно што посебно забрињава.

14 ЗАБРИЊАВАЈУЋИ ПАД У ГРАЂЕВИНАРСТВУ
Пад вредности изведених радова Пад вредности уговорених радова Проблеми са којима се грађевинска индустрија суочава у дужем временском периоду наставила се и на почетку 2013.године. То илуструје податак да је дошло до пада вредности изведених радова у првом кварталу 2013 и то у текућим ценама за близу 19% а у сталним ценама за око 23%, док је пад у првом кварталу 2013 у односу на последњи квартал 2012 тај пад износио око 56%, а у односу на просек 2012 за чак 50%. Вередност уговорених радова је у првом кварталу 2013.године у односу на просек у 2012 опала за чак 59%

15 РОБНА РАЗМЕНА СА ИНОСТРАНСТВОМ
Вредности робне размене и покривеност извоза увозом у периоду јануар-март године (у млн. долара и у %) . Благи опоравак привредне активности у прва четири месеца 2013.године се дугује расту извоза. Укупна робна размена у периоду јануар април 2013 је износили 10,68 милијарди долара и већа је за 11,2% у односу на исти период предходне године. Спољнотрговински дефицит износи 2,23 милијарде долара што чини смањење од 20,4% Извезено је робе у вредности од 4,22 милијарде долара, што представља повећање од око 24,2% Увезено је робе у вредности 6,46 милијарди долара или 4% више у односу на исти период 2012 године. Покривеност увоза извозом у периоду јануар април 2013.године износи 65,4%. У истом периоду 2012.године покривеност увоза извозом је износила 54,8%. Оно што је забрињавајуће је пад производње и извоза пољопривреде и прехрамбене индустрије. Србија је за прва четири месеца 2013 године извезла хране за око 15,7% ( 709,6 милиона долара) мање у односу на исти период прошле године, док је увоз у истом периоду порастао за чак 24,4% (557,7 милиона долара). Стопа покривености увоза извозом за прва четири месеца 2013.године је износлила 127,2 и најмања је у последњих три године. Неповољни резултати у спољнотрговинској размени пољопривреде и прехрамбене индустрије су последица суше и смањеног извозне понуде. Извор: ПКС на основу података РЗС

16 БИЛАНС ТЕКУЋЕГ РАЧУНА И УЧЕШЋЕ У БДП
Последица мањег дефицита робне размене, услед већих извозних прилива, релативно стабилног суфицита у билансу услуга и раста прихода од текућих трансфера је да је Дефицит текућег рачуна платног биланса је у првом кварталу године износио 615,2 млн. евра, и мањи је за 48% у односу на први квартал године. То је имало позитиван утицај на дефицит платног биланса који је у првом кварталу текуће године достигао 8,1% БДП-а, према подацима НБС. Народна банка Србије је ревидирала навише пројекцију платнобилансног дефицита за годину са 8,1% на 8,5% БДП-а. Извор: Графикон ПКС на основу података НБС

17 ПРОЦЕНА НБС: ПРИЛИВ СДИ У 2013. – 1 МЛРД. ЕВРА
ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН Финансијски рачун – биланс инвестиција (у периоду јануар-март године, у млн. евра) Нето прилив СДИ у вредности 155,3 млн. евра Прилив портфолио инвестиција од 1,4 млрд. евра Нето одлив осталих инвестиција у вредности 94,9 млн. евра У финансијском рачуну је остварен позитиван биланс од 602,7 млн. евра. У билансу инвестиција, током првог квартала, одржана је позитивна нето позиција уз реализовани биланс од 1.462,0 млн. евра. Забележен је нето прилив СДИ у вредности 155,3 млн. евра, прилив портфолио инвестиција од 1,4 млрд. евра, уз нето одлив осталих инвестиција у вредности 94,9 млн. евра. Процењује се да ће у години доћи до пораста прилива страних директних инвестиција. Најновије пројекције НБС указују на очекивање да ће прилив страних директних инвестиција у години бити око 1,0 млрд. евра. Према ранијој процени Агенције за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА), стране инвестиције у години би могле достићи 2,0 млрд. Евра У сваком случају очекује се позитиван допринос инвестиција кретању БДП. ПРОЦЕНА НБС: ПРИЛИВ СДИ У – 1 МЛРД. ЕВРА Извор: Графикон ПКС према подацима Народне банке Србије.

18 СПОЉНИ ДУГ Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и у односу на БДП Спољни дуг Србије је, на крају првог квартала године, достигао 26,7 млрд. евра (26.722,4 млн. евра). Редовна камата износи 301,6 млн. евра, а доспела главница 1,6 млрд. евра. Однос спољног дуга и БДП-а на крају првог квартала достигао је 87,3%, према подацима НБС, што је значајно изнад границе уласка у зону високе задужености земље од 80%. Одржана је повољна структура спољног дуга по доспећу уз учешће дугорочног дуга у укупном од 98,7%, а краткорочног 1,3%. Спољни дуг јавног сектора је, у односу на последњи дан године, повећан (за 1,3 млрд. евра), док је спољни дуг приватног сектора смањен (за 293,8 млн. евра). У структури спољни дуга јавни сектор учествује са око 50,5% спољног дуга, а приватни са 49,5%. Док се спољни дуг јавног сектора се повећава спољни дуг приватног сектора се смањује. Карактеристично је да су банке наставиле да се раздужују и смањују свој спољни дуг док дуг предузећа је на приближно истом нивоу. Извор: Графикон ПКС на основу података Народне банке Србије

19 Смањен прилив капитала и раст цена задуживања
РИЗИЦИ КОЈЕ СМО ИДЕНТИФИКОВАЛИ У ДЕЦЕМБРУ 2012 Главни ризици за остваривање Фискалне стратегије: Стабилност макроекономске ситуације у Србији Реални раст БДП-а, наплата пореза, текући рачун платног биланса, незапосленост, инфлација, курс динара, каматне стопе на домаћем тржишту Раст светске економије и главних спољнотрговинских партнера земље Потреба за додатним задуживањем Нижи порески и непорески приходи од планираних, а већи расходи од планираних током буџетске године Значајан пад вредности динара у односу на евро (преко 10%) Већи степен задуживања локалних власти од планираног у средњорочном макроекономском фискалном оквиру Активирање датих гаранција Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност финансијских институција. Смањен прилив капитала и раст цена задуживања

20 МЕРЕ ВЛАДЕ РС (1/3) МЕРЕ ЗА СТАБИЛИЗАЦИЈУ ЈАВНИХ ФИНАНСИЈА
повећање пореских прихода интегрисање сопствених прихода буџетских корисника у буџет укидање неких агенција и управа, без смањења запослености ограничен раст плата у јавном сектору МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ТРОШКОВА ПОСЛОВАЊА смањење парафискалних захватања смањен један број административних процедура и трошкова МЕРЕ ЗА ПОВЕЋАЊЕ ЛИКВИДНОСТИ ПРИВРЕДЕ субвенционисање каматних стопа – уредбе о субвенционисаним кредитима за: ликвидност и извоз стамбене кредите

21 МЕРЕ ВЛАДЕ РС (2/3) Фонд за развој Републике Србије је издвојио средства за издавање гаранција предузећима за кредите код финансијских институција (за инвестирање у производњу и опрему) Уређење система наплате потраживања – Закон о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама (примена од ) Отпис дуговања према држави кроз условни отпис камата – Закон о условном отпису камата и мировању пореског дуга Регулисање старих дугова према привреди – приоритет дугови према фармацеутској и грађевинској индустрији Закон о јавним набавкама (примена од ) Сет закона у области енергетике Почетак либерализације тржишта у области електричне енергије Повећање аграрног буџета и регулатива у области подстицаја у пољопривреди Регулатива за подстицај у области грађевинарства Сет правосудних закона

22 ИЗМЕНА СЕТА ПОРЕСКИХ ЗАКОНА
Позитивно Поједностављује и појефтињује порески поступак и администрирање Увођење обавезујућих мишљења – додатна сигурност за пореске обвезнике Позитиван ефекат због одређеног пореског растерећења зарада и примене решења у складу са захтевима предузетника Неутрално са потенцијалним трошком Позитиван ефекат од смањења пореске обавезе по основу пореза на зараде уз истовремено повећање захватања по основу доприноса је скроман – у суштини ради се о прерасподели средстава Почетак примене (даном објављивања у Службеном гласнику) Време и трошак промене софтверских решења Поводом измена и допуна сета пореских закона добро што се утврђеним изменама врше потребна прецизирања, поједностављује и појефтињује порески поступак и администрирање, уводи додатна сигурност за пореске обвезнике увођењем обавезујућих мишљења. Очекују се позитивни ефекти због одређеног пореског растерећења зарада и примене решења која ће у складу са захтевима предузетника уредити плаћање пореза и доприноса на примеренији начин. Та побољшања су у складу са дугогодишњим захтевима привреде. Међутим, према мишљењу привредника позитивни ефекат од смањења пореске обавезе по основу пореза на зараде, уз истовремено повећање захватања по основу доприноса, је скроман. У суштини ради се о прерасподели средстава, у корист пензионог фонда и смањују трансфери из Буџета за ове намене. Многи послодавци ће имати већи трошак због измене софтверских програма у односу на смањење укупног оптерећења. Примена нових законских решења може довести до повећања укупног пореског оптерећења и трошкова пословања привреде, јер ће повећање пореза на имовину од године, бити знатно веће од предвиђеног пореског растерећења зарада. Посебно скрећемо пажњу да није добра пракса да се измене пореских закона раде без одржавања јавне расправе. Добра пракса у процесу доношења закона који утичу на пословање привреде, подразумева да предлагач закона упозна привредне субјекте са новим решењима која се предлажу и организује широку јавну расправу у фази нацрта закона. Негативно Примена нових законских решења може довести до повећања укупног пореског оптерећења и трошкова пословања Одсуство јавне расправе и теста утицаја на привреду

23 МЕРЕ ВЛАДЕ РС (3/3) НЕДОВОЉНО Очекује се: Измена радног законодавства
Сет мера на унапређењу/реформи инспекција – доношење Закона о раду инспекција Нова регулатива у области финансирања привреде факторинг фондови ризичног капитала ... Системски и свеобухватни програм мера ка смањењу сиве економије Даље уређење амбијента пословања – нова регулатива у области спречавања превара у пословању привредних субјеката НЕДОВОЉНО

24 КОНСЕНЗУС (1/3) Заснован на отклањању кључних диспаритета
укупне производње и потрошње домаће штедње и нивоа неопходних инвестиција увоза и извоза развијених и неразвијених региона односа између активног и издржаваног становништва односа стопе запослених и стопе незапослених односа броја запослених у администрацији и производном сектору односа броја запослених и броја пензионера Дугорочни циљеви нови концепт државе, поједностављивање регулативе и ригорозност пореских и контролних органа стварање услова за одржив привредни раст (годишња стопа раста од око 5%) радикалне структурне промене раст запослености

25 Способност државе да генерише амбијент за привредни раст
Повећање запослености Способност привреде да генерише нова радна места Способност државе да генерише амбијент за привредни раст Ликвидност Финансирање Конкурентност Анализа постојећег стања Поређење са сл. државама несолвентност неликвидност Сопствено финансирање остали извори фин. потенцијал државе Предлог мера за привреду јединични трошкови продуктивност иновативност Јавни сектор Државна администрација Анализа амбијента пословања Анализа фискалне политике Анализа монетарне политике Јавна потрошња Предлог структурних реформи државе Предлог структурних реформи јавног сектора Идентификовање кључних развојних сектора Идентификовање инструмената и политика подршке развоју А Анализа досадашњих мера и регулативе Предлог структурних реформи приватног сектора И з л а з КОНСЕНЗУС (2/3)

26 КОНСЕНЗУС (3/3) ОКВИР ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ
Смањење јавне потрошње са учешћем око 35% у БДП Каква држава треба привреди и друштву? Колики је терет њеног финансирања подношљив за степен развоја привреде? Свеобухватна реформа јавног сектора и амбијента пословања Динамички план реализације Реформа пензионог система Реформа јавних предузећа Деполитизација и професионализација управљања Увођење корпоративног управљања Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ПЈП Свеобухватна Пореска реформа – смањење оптерећења на зараде Изградња система за ефикасну заштиту поверилаца, поштовање уговора, успостављање финансијске дисциплине Решавање проблема несолвентних предузећа и великих система у реструктурирању Реформа тржишта рада Реформа образовања Нова политика привлачења инвестиција План опоравка производње до године

27 СТАБИЛИЗАЦИОНИ ПРОГРАМ
Фискална политика Неликвидност Амбијент пословања Запошљавање ПРОГРАМ РЕФОРМИ Реформа јавног сектора Реформа јавних предузећа Финансирање привреде Промена привредне структуре и унапређење конкурентности jasno je da dosadašnje odlaganje nepopularnih reformi nameće ovoj Vladi nov odnos i novu ekonomsku politiku koja sa jedne strane ima iznudjene prioritete a sa drge strane treba da postavi osnovu za nove reformske procese u ključnim oblastima Naše vidjenje je da je neophodno prvo ići sa Stabilizacionim programom čiji su prioriteti rešavanje urgentnih problema ali na sistemski način koji kombinuju mere za otklanjanje uzroka i rešavanje psoledica . Sa tog aspekta prioriteti su: Fiskalna politika, Nelikvidnost, Ambijent psolovanja i uklanjanje ograničenja zapošljavanju Sistermski pristup rešpavanju prioritetnih problema treba da da osnov za postavljanje temelja za reforme koje su neminovne u Javnom sektoru i javnim preduzećima, finanisranju privrednog rasta i podizanju konkurentnosti

28 ХВАЛА НА ПАЖЊИ