Zakon komparativnih prednosti mart 2019 Radne subote 09. mart 2019. godine - radi se po rasporedu za utorak (odrađuje se 30. april 2019. godine) 23. mart 2019. godine - radi se po rasporedu za petak (odrađuje se 3. maj 2019. godine)

IZMENA RASPOREDA ODRZAVANJA VEZBI Ponedeljak 8 - 10h, A2 Marketing + neparni neopredeljeni Sada Sreda 16 - 18h, sala 315.

Većina razvijenih zemalja ograničava uvoz poljoprivrednih proizvoda, tekstila, obuće, Čelika sa ciljem zaštite domaće zaposlenosti. Istovremeno daju subvencije

Tuđa praksa - naš argument Svi imaju carine, ili su imali… Svi gradovi imaju taksi-udruženja Ovo je logička greška Argumentum ad populum Svi puše... Zašto svi imaju carine? Interesne grupe

Šta najviše štite zemlje? Strateške proizvode? Džimi Karter - plakati opozicije pred izbore u SAD Kikiriki – strateški proizvod, zaštićen kvotom, carinama...

SFRJ – 3 najzaštićenija STRATEŠKA PROIZVODA 1. Vrata za košnice za pčele 2. drške od metle 3. pirotehnički materijal Interesne grupe

Zaštita, i obećanja.... Gledaj, daje nam pare, baš kako je obećao Hej, to je tvoj novčanik!

Do danas se navodi primer ... Srbija gubi zbog ukidanja carina sa EU Pad prihoda od carina u Srbiji nakon primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU u periodu 2008-2015 EU od prvog dana ukinula carinu na SVE proizvode Gde su te pare? Kome to smeta?

Zaposlenost? Privredni rast Šta je cilj? Primeri pune zaposlenosti Koncentracioni logori Prvobitna zajednica Privredni rast

Debata kao pre 200 godina How Convincing Is the Case for Free Trade? By UWE E. REINHARDT, is an economics professor at Princeton. America’s Maligned and Misunderstood Trade Deficit

Razmena je korisna za SVE!!! Dokaz? Ukoliko jedna država Adam Smit Razmena je korisna za SVE!!! Dokaz? Ukoliko jedna država ništa ne dobija ili gubi, ona će jednostavno odbiti da razmenjuje. To je onaj indirektni dokaz o korisnosti

7 pretpostavki smisao pretpostavki - je li to nerealno? dve zemlje i dva proizvoda, slobodna trgovina, savršena mobilnost rada unutar potpuna imobilnost između država, konstantni troškovi proizvodnje, nema transportnih troškova nema tehnoloških promena i (7) teorija radne vrednosti.

Adam Smit – apsolutne prednosti Ako se razmena vrši u odnosu 6Ž:6P SAD u autarkiji može jedino da razmenjuje 6Ž za 4P 6Ž:6P - SAD ostvaruje dobit od 2P - tj. štedi ½ časa radnog vremena VB

Ako su odnosi razmene 6Ž:6P VB 6 30 opšta formula 4P < 6Ž < 30P, ukupna dobit: 26P SAD – štedi 2P, tj 30 minuta UK – štedi 24P, tj. 24:5h ～ 5h! Ranije u zemlji za 1 platno dobijali 1/5 bušela zita, a sada – ceo busel! to je 30P (6x5P) minus 6P=24P da li zemlje podjednako zarađuju?

opšta formula 4P < 6Ž < 30P, ukupna dobit: 26P SAD – 2P UK – 24P da li zemlje podjednako zarađuju? VB 6 30 opšta formula 4P < 6Ž < 30P, ukupna dobit: 26P SAD – 2P UK – 24P

Osnovna pitanja na koja tražimo odgovor u ovoj glavi su: Šta predstavlja osnovu za razmenu i kako se stvaraju su dobici od razmene? Osnovu čini razlika u produktivnosti Dobici se ostvaruju ako se zemlja specijalizuje

2. Koji su obrasci razmene 2. Koji su obrasci razmene? Drugim rečima, kojom robom se trguje i koja se roba izvozi a koja uvozi? Razmena se obavlja tako što se svaka zemlja specijalizuje za proizvodnju u grani: - u kojoj ima apsolutu prednost (Smit) - ili najmanje zaostaje (Rikardo) A uvozi proizvode iz svih ostalih grana

Ali, na koji način se stvaraju dobici od razmene? Ovo su koraci: Različita svetska od domaće cene Specijalizacija Dobit Dakle, u prvom kadru nema razmene, samo postoji potencijal To je film od tri kadra POCINJE RAZMENA i specijalizacija GUBE JEDNI, DOBIJAJU DRUGI, PREKVALIFIKACIJA SVI DOBIJAJU

napomena Slajdovi se nalaze na sajtu nedelju dana. Posle toga se brišu.

Da li zemlje podjednako zarađuju? Jednakost u razmeni? Da li zemlje podjednako zarađuju? 6 30 SAD – štedi 2P, tj 30 minuta UK – štedi 24P, tj. 24:5h ～ 5h! Ne zarađuju podjednako, ali se svima ISPLATI razmena

Ali, na koji način se stvaraju dobici od razmene? Različita cena Specijalizacija dobit

2. Koji su obrasci razmene 2. Koji su obrasci razmene? Drugim rečima, kojim robama se trguje i koje robe se izvoze a koje uvoze? Razmena se obavlja tako što se svaka zemlja specijalizuje za proizvodnju u grani u kojoj najmanje zaostaje A uvozi proizvode iz svih ostalih grana

Do sada je sve trivijalno… Ako je jedna zemlja bolja, ona će da izvozi A šta, ako ni u čemu nije bolja?

Jednom je Pol Samjuelson ovako odgovorio matematičaru Stanislavu Ulamu na pitanje da mu navede barem jedan stav iz društvenih nauka koji je tačan, a nije trivijalan Odgovor je bio – zakon o komparativnim prednostima. Da je logički ispravan, ne treba matematičaru da objašnjavam... A da nije trivijalan, dokaz je u tome što hiljade inteligentnih ljudi nikad nisu shvatili ovu doktrinu, niti su joj poverovali nakon što im je bila objašnjena”.

David Rikardo – komparativne prednosti 6 12 SAD hoće u razmenu, ukoliko mogu da razmenjuju 6Ž > 4P ( odnosno, 4P < 6Ž ) A UK ukoliko mogu za 2P da dobiju više od 1ž 4P < 6Ž < 12P

Primer advokat kuca dva puta brže od svoje sekretarice. Ali, on ima veću apsolutnu i komparativnu prednost u advokaturi, a sekretarica ima komparativnu prednost u kucanju. Ako advokat zarađuje 100US$ na sat, a sekretarica 10US$ za sat kucanja, on će biti na stvarnom gubitku od 80US$ za svaki sat kucanja!!!

Kao i ovaj advokat... Razvijenija zemlja će uvideti da je korisno da uvozi robu, čak i ako bi mogla efikasnije sama da je proizvodi S druge strane, manje razvijena zemlja, bez apsolutne prednosti bilo u čemu, može da izvozi robu u kojoj je njeno komparativno zaostajanje najmanje i uvozni robu u kojoj je njeno komparativno zaostajanje najveće

Komparativne prednosti u prisustvu novca kako je moguće da manje efikasna zemlja može da izvozi bilo šta? nadnice moraju biti niže u manje efikasnoj zemlji To jest da cena platna bude niža u … UK

Dolarske cene žita i platna Nadnica u SAD 6$/h - UK - 1￡/h 6$: 1￡=2$x1=2 1￡=2$ x1/2=1 kurs 2$=1￡

ako bi devizni kurs bio 1£ = 1$ Nadnica u SAD 6$/h - UK - 1￡/h SAD nema šta da proda dok dolar ne depresira! 6$: 1￡=1$x1=1 1￡=1$ x1/2=1/2 kurs 1$=1￡ 1,00$ 0.50$

ako bi devizni kurs bio 1£ = 3$ UK nema šta da proda dok funta ne depresira! 6$: 1￡=3$x1=3 1￡=3$ x1/2=3/2 3,00$ 1,50US$

Izuzetak od zakona komparativnih prednosti Zemlje imaju istu relativnu produktivnost, Tj. ISTE RELATIVNE CENE!!! 3 Bilo je 4P < 6Ž < 12P A sada je 4P < 6Ž < 4P Nemoguće!!!

Ko ima korist od ograničenja? ima interesna grupa Ko god je ugrožen, a ima političku podršku nekolicina na račun većine (koja mora da plaća više za uvoznu robu koja konkuriše domaćim proizvodima).

Peticija proizvođača sveća Frederik Bastja (Frédéric Bastiat) (1801–1851) Čim se naš kokurent pojavi, svi naši potrošači okreću se njemu… Ovaj rival nije niko drugi do sunce

Ono šta vas mi molimo jeste da, ako bi bili ljubazni, donesete zakon koji nalaže: da se zatvore svi prozori, nebeski svod, da se namaknu zavese, zatvore šaloni... Link na wikipediju

What Donald Trump doesn't understand about trade- video link na kraju teksta Igra sa nultom sumom: ako oni dobijaju- mi gubimo

6 dobrih i jedna loša pretpostavka dve zemlje i dva proizvoda, slobodna trgovina, savršena mobilnost rada unutar potpuna imobilnost između država, konstantni troškovi proizvodnje, nema transportnih troškova nema tehnoloških promena i (7) teorija radne vrednosti.

Sedma pretpostavka ne može da OBJASNI nastanak komparativnih prednosti, jer rad nije jedini proizvodni činilac, Ne koristi se u istoj proporciji sa ostalim proizvodnim činiocima Rad nije homogen

Drugi čas

Gotfrid Haberler se prihvatio „spašavanja“ zakona komparativnih prednosti Teorija oportunitetnih troškova. tvrdi da su troškovi proizvodnje nekog proizvoda jednaki količini drugog proizvoda od koje se mora odustati Zašto – odustati? radi oslobođenja resursa koji su neophodni za proizvodnju dodatne jedinice prvog proizvoda.

6Ž:4P Oportunitetni trošak proizvoda jednak je relativnoj ceni tog proizvoda i određen je (apsolutnim) nagibom granice mogućnosti proizvodnje. Pravolinijska granica - konstantni oportunitetni troškovi. 6Ž:4P

Teorija oportunitetnih troškova troškovi proizvodnje neke robe jednaki su troškovima neke druge robe od koje se mora odustati Zašto? da bi se oslobodili resursi

rad više nije jedini proizvodni činilac Prema tome, zemlja koja ima niži oportunitetni trošak u proizvodnji neke robe ima komparativnu prednost u njenoj proizvodnji (i komparativno zaostaje u proizvodnji druge robe). Kako se računa?

u SAD za 1Ž moraju da odustanu od 2/3P Tj. oportunitetni trošak jedinice žita je SAD :1Ž = 6/4=2/3P UK: 1Ž = 2P :6 = 1ž :6 = 4/6=2/3P

Kad se uvede oportunitetni trošak proizvodnju možemo varirati

6Ž:4P 1Ž:2P Ovo su domaće cene

Oportunitetni troškovi žita i relativne cene Kriva proizvodnih mogućnosti ili - transformaciona kriva nagib u SAD 120/180 = 2/3 a u inverznom izrazu PP/PŽ = 3/2= 1,5

Tražnja ne utiče ni na koji način na određivanje relativnih cena. Razlika u relativnim cenama predstavlja odraz njihovih komparativnih prednosti Bitno!!!!!

Velika zemlja –žito se prodaje po ceni 1ž=2/3P ČITAVU DOBIT PRISVAJA UK!!!!!

slučaj male zemlje ova korist nije besplatna jer se mala zemlja (u ovom slučaju Ujedinjeno Kraljevstvo) suočava sa rizikom od mogućih budućih kontrakcija u tražnji za robom koja je njen jedini proizvod.

EMPIRIJSKI TESTOVI-

Zbog čega SAD ne otmu čitavo izvozno tržište od UK jedno moguće pitanje Zbog čega SAD ne otmu čitavo izvozno tržište od UK U granama u kojima imaju troškovnu prednost? nisu homogenI – npr automobili nisu identični sa britanskim automobilima.

Ključne reči

Zašto je u odsustvu razmene granica mogućnosti proizvodnje jedne zemlje ista kao i granica potrošnje? 6Ž:4P 1Ž:2P U odsustvu razmene, zemlja može da troši koliko proizvede.

U odsustvu razmene, zemlja ne odlučuje ništa, nego troši koliko ima. Na koji način jedna zemlja odlučuje koliko će od svakog dobra potrošiti u odsustvu razmene? U odsustvu razmene, zemlja ne odlučuje ništa, nego troši koliko ima. Stoga je granica proizvodnih mogućnosti istovremeno i njena granica potrošnje.

10. * Šta bi se dogodilo ukoliko bi DŽ(SAD+UK) sekla horizontalni deo SŽ(SAD+UK) u tački PŽ/PP = 2/3 u levom delu Slike 2.3? Šta bi ovo značilo za specijalizaciju proizvodnje i raspodelu dobitaka od razmene između dve zemlje?

Ako bi DW(US+UK) sekao SW(US+UK) po cenama PW/PC=2/3, to bi značilo da SAD ne može potpuno da se specijalizuje u proizvodnji žita, Da UK prisvaja svu dobit od razmene Pri relativnoj ceni 6Ž:4P, SAD ne izvozi Zašto? to je slučaj male zemlje!

Nacrtajte crtež sličan Slici 2 Nacrtajte crtež sličan Slici 2.2 koji prikazuje da je sada UK mala zemlja, upola manja od one koja je prikazana na desnom delu Slike 2.2., koja trguje sa Sjedinjenim Državama dajući 20P za 30Ž po ceni PŽ/PP = 2/3.

12. (a) Na koji način je rikardijanski model razmene empirijski testiran? (b) Zašto se može reći da rezultati potvrđuju rikardijanski model?

Kako je potvrđen rikardijanski model A) pozitivna relacija između relativne produktivnosti i odnosa izvoza SAD i UK trećim zemljama, B) negativna relacija između relativnih jediničnih troškova rada i relativnog izvoza Japana i SAD u treće zemlje.

Zašto su nam onda potrebni drugi modeli razmene? Rikardijanski model pretpostavlja, ali ne objašnjava komparativne prednosti Tj. mi tu ne vidimo efekte razmene na prihode proizvodnih faktora

(a) Kolike su dolarske cena žita i platna u UK ukoliko je devizni kurs za funtu i dolar 1£ = 2US$? - Nadnice su 4$ i 1£ na sat. a) Ako je kurs £1=$2, Pž=2 a Pp=$1 u VB, SAD ce izvoziti zito u SAD a VB ce izvoziti platno u SAD 1$ 4 $ 1￡=2$x1=2$ 1￡=2$ x1/2=1$

(d) Koji je raspon deviznog kursa koji dozvoljava SAD da izvoze žito u UK a UK da izvozi platno u SAD? d) $1.5 < £1 < $4

I u drugim zemljama je tekstil jeftiniji nego u SAD 13. Kako ćete se suprotstaviti stavu da bi Sjedinjene Države trebalo da ograniče uvoz tekstila iz Kine Ovo je mera koja će na kratak rok pogodovati tekstilnoj industriji, ali I u drugim zemljama je tekstil jeftiniji nego u SAD To sprečava da se rad prilagodi novim uslovima i ostvari veći dohodak

Koja pogoduje jednoj interesnoj grupi, na kratak rok Loša je svaka mera Koja pogoduje jednoj interesnoj grupi, na kratak rok To je loš i za zemlju, i za tu grupu, na duži rok

Postavite primer razmene sa tri proizvoda i tri zemlje na taj način da svaka od tri zemlje izvozi jedan proizvod, a uvozi po jedan proizvod iz svake od preostalih zemalja. Brojevi prikazuju dolarske cene

b. Relativna cena x/y nije ista u obe zemlje . Ako u zemlji imamo 3X=3Y a u inostranstvu važi 1X=1Y, šta je netačno? a. Neće biti razmene b. Relativna cena x/y nije ista u obe zemlje c. Relativna cena robe ista je u obe zemlje

Ključne reči