Obrazovanje.

Презентација на тему: "Obrazovanje."— Транскрипт презентације:

1 Obrazovanje

2 Bilansni značaj javnih rashoda za obrazovanje
U zemljama EU rashodi za obrazovanje predstavlju jednu od značajnijih rashodnih pozicija u intervalu od oko 4-8% BDP, sa prosečnom vrednošču iznad 5% BDP 9-16%, uz prosečno učešće od 11% u ukupnim rashodima U svim zemljama je obavezno osnovno, a u mnogima i srednje obrazovanje U Evropi država ima izrazito dominantnu ulogu u proizvodnji osnovnog i srednjeg obrazovanja U visokom obrazovanju država takođe ima značajnu ulogu, ali je učešće privatnog sektora u visokom obrazovanju značajnije

3 Razlozi za državnu intervenciju u obrazovanju
Da li je obrazovanje javno dobro? uključivanjem dodatnog učenika povećavaju se troškovi, a postoji mogućnost isključenje iz potrošnje obrazovanje je privatno dobro, jer povećava sposobnost pojedinca da ostvari zaradu kao i njegove ukupne društvene šanse Da li obrazovanje generiše pozitivne eksterne efekte? Prema klasičnom mišljenju obrazovanje povećava socijalizaciju obrazovaniji pojedinci su skloniji prihvatanju demokratskih vrednosti Ljudski kapital, koji se značajnim delom ostvaruje kroz obrazovanje, predstavlja jednu od važnijih determinanti privrednog rasta

4 Da li država treba da subvencioniše visoko obrazovanje?
Postoji mišljenje da država treba da subvencioniše visoko obrazovanje, jer ono utiče na rast produktivnosti: međutim, ako su zarade visokoobrazovnih osoba u skladu sa produktivnošću tada eksterni efekti ne postoje da li sve vrste visokog obrazovanja imaju podjednake eksterne efekte? Ako to nije slučaj onda država ne treba da subvencioniše sve vrste obrazovanja U odsustvu državnih subvencija količina visokog obrazovanja ne bi bila efikasna: zbog nesavršenosti privatnog tržišta kredita (teško je obezbediti kolateral za ljudski kapital) mnogi pojedinci bi odustali od studiranja iako su njihove koristi veći od troškova

5 Državna intervencija u obrazovanju i raspodela dohotka
Ukoliko je obrazovanje normalno dobro onda tražnja za njim zavisi od nivoa dohotka => siromašniji bi tražili manje obrazovanja i bili bi manje obrazovani Prema ideji robnog egalitarizma neka dobra moraju biti dostupna svima bez obzira na nivo dohotka – ovo je naročito važno za osnovno i srednje obrazovanje Državnim subvencijama se sredstva svih poreskih obveznika odobravaju samo nekim građanima (studentima, učenicima) Kako državna pomoć studentima utiče na jednakost dohodaka? ako studente posmatramo kao deo porodice u kojoj su odrasli stipendije smanjuju nejednakost ako studente posmatramo kao osobe koje će formirati svoje porodice onda odobravanje stipendije može da utiče na povećanje nejednakosti raspodele dohotka U kojoj meri odluka o studiranju zavisi od dobijanje državne pomoći? Državna pomoć je važna ali su bitni i drugi faktori: sposobnost, porodične vrednosti i dr.

6 Oblici državne intervencije u obrazovanju
Država: zakonom propisuje da je određeni nivo obrazovanja obavezan (osnovni, a često i srednji) najčešće obezbeđuje finansiranje osnovnog i srednjeg obrazovanja i subvenicioniše visoko obrazovanje Država proizvodi obrazovanje na svim nivoima, ali je njen udeo manji u visokom obrazovanju: Pozitivni eksterni efekti Fokus privatnih škola nije na opštem znanju

7 Da li obrazovanje povećava buduće zarade?
Jedan od ciljeva obrazovanje je povećanje produktivnosti, koje bi trebalo da rezultira u većim zaradama Ako bi rast rashoda uticao na poboljšanje rezultata na testovima, a ne bi uticao na rast zarada u budućnosti, postavlja se pitanje da li je takvo trošenje novca opravdano? Rezultati istraživanja pokazuju da rast graničnih rashoda na osnovno i srednje obrazovanje malo utiče na rast zarada (koeficijent elastičnosti iznosi 0,1-0,2) Uticaj ulaganja na buduće zarade je najznačajniji u slučaju male dece koja žive u nepovoljnim okolnostima Brojna istraživanja ukazuju na to da svaka dodatna godina školovanja povećava zarade za 5-11% Prema jednoj teoriji poslodavci visoko obrazovanje posmatraju kao signal talentovanosti neke osobe

8 Da li državno obrazovanje istiskuje privatno obrazovanje – slučaj 1?
cp A x Količina svih ostalih dobara c0 ii i Javne škole “istiskuju” obrazovanje B ep e0 Količina obrazovanja

9 Da li državno obrazovanje istiskuje privatno obrazovanje – slučaj 1?
Pretpostavimo da u nekom mestu postoji samo privatna škola Količina obrazovanja eo koje je porodica A spremna da “kupi” za dete određena je budžetskim ograničenjem AB i krivom indiferencije i Pri kupovini nivoa obrazovanja eo porodica kupuje c0 svih ostalih dobara Ako se pojavi državna škola koja nudi niži nivo obrazovanja ep, ali je obrazovanje besplatno, porodica će moći da kupi veću količinu ostalih dobara cp Nova kombinacija količine obrazovanja ep i količine ostalih dobara cp odgovara tački x koja se nalazi na višoj krivoj indiferentnosti ii, stoga će porodica upisati dete u državnu školu Rezultat osnivanja državne škole je istiskivanje privatnog obrazovanja, ali i smanjenje ukupne količine obrazovanja eo > ep

10 Da li državno obrazovanje istiskuje privatno obrazovanje – slučaj 2?
x cp Kooličina ostalih dobara ii c0 i Javne škole povećavaju količinu obrazovanja Callout enters after click and pauses 2 seconds at e0, ep and x B e0 ep Količina obrazovanja

11 Da li državno obrazovanje istiskuje privatno obrazovanje – slučaj 2?
Pretpostavimo da u određenom mestu postoji samo privatna škola, a da se porodica B suočava sa istim budžetskim ograničenjem AB kao i porodica A Međutim, porodica B ne ceni mnogo obrazovanje dece, što se održava kroz njenu krivu indiferentnosti i Porodica B kupuje manju količinu obrazovanja dece e0, i veću količinu ostalih dobara c0 nego porodica A Pojavom državne škole koja nudi isti nivo ep obrazovanja kao i u slučaju 1, dete prelazi u državnu školu i njegov nivo obrazovanja se povećava eo < ep U ovom slučaju ukupna količina obrazovanja se povećava, ali se privatno obrazovanje istiskuje Porodica B se nalazi na višoj krivoj indiferentnosti ii pri kojoj može da dobije veću količinu obrazovanja i da kupi veću količinu drugih roba

12 Da li državno obrazovanje istiskuje privatno obrazovanje – slučaj 3?
x cp Količina ostalih dobara Javne škole ne menjaju količinu obrazovanja ii c0 i B ep e0 Količina obrazovanja

13 Da li državno obrazovanje istiskuje privatno obrazovanje – slučaj 3?
Pretpostavimo da u određenom mestu postoji samo privatna škola, a da se porodica C suočava sa istim budžetskim ograničenjem AB kao i porodice A i B Međutim, porodica C izrazito mnogo ceni obrazovanje dece, što se održava kroz njenu krivu indiferentnosti i Porodica C kupuje veću količinu obrazovanja dece e0, i manju količinu ostalih dobara c0 nego porodice A i B Pojavom državne škole koja nudi isti nivo obrazovanja ep kao i u prethodnim slučajevima, porodica C ima mogućnost da dete upiše u državnu školu i da time smanji njegov nivo obrazovanja na ep, a da poveća kupovinu ostalih dobara na cp Nova moguća kombinacija obrazovanja i kupovine ostalih dobara predstavljena tačkom x(ep, cp) ne nalazi se na krivoj indiferentnosti porodice C Stoga porodica zadržava dete u privatnoj školi, što znači da se količina njegovog obrazovanja ne menja, a ne postoji ni efekat istiskivanja privatnih škola.

14 Da li rast državnih rashoda poboljšava kvalitet obrazovanja?
Rezultati obrazovanja U širem smislu rezultati (pobošljanje kognitivnih veština, unapređenje sposobnosti saradnje, povećanje odgovornosti, bolju informisanost, veće buduće zarade i dr.) U užem smislu rezultati (ocena na testovima, evidencije o pohađanju škole, stopi napuštanja škole, stopi produžavanja školovanja, budućim zaradama i dr.) Rezultati empirijskih istraživanja: SAD (60ih godina) – determinatne porodične prilike i vršnjačko okruženje SAD (90ih) – povećanje JR na obrazovanje poboljšava rezultate obrazovanja u nekim razredima i nekim predmetima Uzrok razlike u rezultatima – razlika u efikasnosti škola

15 Uticaj strukture troškova obrazovanja na kvalitet obrazovanja
Postoji različite mere za koje se veruje da bi mogle da unaprede kvalitet obrazovanja kao što su: smanjenje veličine odeljenja smanjenje broja učenika po nastavniku angažovanje nastavnog osoblja s većim iskustvom i višim obrazovanjem povećanje plata nastavnicima obezbeđenje novijih udžbenika i pomagala. Ključno pitanje je: koje od navedenih mera imaju najveći granični efekat na rezultate obrazovanja?

16 Reforme obrazovanja Eksperimentalne škole Školski vaučeri
Osnovane su državne eksperimentalne škole (charter schools) koje mogu da eksperimentišu sa različitim metodama obrazovanja i koje imaju određenu nezavisnost u alociranju rashoda i zapošljavanju …poboljšavaju rezultate Školski vaučeri Vaučer se daje porodici kako bi joj se pomoglo da plati školarinu u bilo kojoj kvalifikovanoj školi Odgovornost škola Veliki broj saveznih država uveo je praćenje rezultata škola preko standardizovanih testova Nagrada i kazna Prednosti i nedostaci

17 Zadatak 4, str. 164 Pretpostavite da porodica (sa samo jednim detetom) zarađuje $ godišnje i da živi u kraju u kojem ne postoje privatne škole. Nacrtajte budžetsko ograničenje ove porodice, koje će pokazati trade-off između „količine“ obrazovanja koje dete dobija i svih ostalih dobara. Pretpostavite sada da je uvedena mogućnost besplatnog obrazovanja koje bi s $ po učeniku finansirao javni sektor. Pokažite kako ovo menja budžetsko ograničenje porodice. Posle uvođenja besplatnog obrazovanja od strane javnog sektora, porodica smanjuje svoju potrošnju ovog dobra. U skladu s tim, a na osnovu podataka navedenih pod (b), nacrtajte krive indiferentnosti. Sada prikažite kako školski vaučer kojim se može platiti $ vredno obrazovanje menja budžetsko ograničenje porodice. Šta se dešava s „količinom“ obrazovanja koje porodica za kupuje za dete.

18 Zadatak 5, str. 164 Pretpostavite da jedna savezna država razmatra da li da od svih nastavnika u državnim školama zahteva magistraturu, koju trenutno ima samo 40 %. Istraživač obavlja unakrsnu analizu kako bi uporedio rezultate testova učenika u državi u kojoj nastavnici imaju magistraturu s rezultatima testova učenika u državi u kojoj je nastavnici nemaju. Istraživač je utvrdio da učenici čiji nastavnici imaju magistraturu dobijaju mnogo bolje ocene na standardizovanim testovima. Zašto bi ovakva studija mogla da bude pristrasna? Kako bi se pitanje uticaja nivoa obrazovanja nastavnika na rezultate na testovima mogao oceniti?

19 Dodatni zadatak Želimo da ispitamo uticaj kvaliteta udžbenika iz fizike na nivo znanja đaka (iz fizike). Postoje dva različita udžbenika (stari i novi) i sve gimnazije u Srbiji koriste jedan od ta dva udžbenika. Koju vrstu istraživanja biste upotrebili za ispitivanje ovog pitanja? Kako bi to istraživanje izgledalo?

20 Zadatak 6, str. 190 – domaći za danas
Pretpostavimo da država raspravlja o tome da li će danas potrošiti 100 milijardi $ na rešavanje problema koje izazivaju klimatske promene. Prema procenama, ovim bi se izbeglo 700 milijardi dolara $ štete, ali bi se koristi ostvarile tek kroz sto godina. Jedan kritičar ovog predloga kaže da bi bilo mnogo bolje investirati 100 milijardi $ uz prosečan realni prinos od 5% godišnje i te prihode kroz 100 godina iskoristi za saniranje štete od klimatskih promena. Da li je ovaj kritičar u pravu? 20