Zemlja 2 ne može da stupi na tržište.

Презентација на тему: "Zemlja 2 ne može da stupi na tržište."— Транскрипт презентације:

1 Zemlja 2 ne može da stupi na tržište.
Jedini način je da joj vlada pruži privremenu trgovinsku zaštitu ili da subvencije dok ona stasava i akumulira znanje. Ovo se zove argument mladih industrija. Međutim, jako je teško odabrati pobednike (tj., odabrati industrije koje će izrasti u zrele industrije i postati sposobne da se takmiče na svetskom tržištu) KOME BISTE VI DALI ZAŠTITU MLADE INDUSTRIJE U SRBIJI?

2 KO JE TO IZMISLIO Prvi poznati argument Alexander Hamilton, prvi ministar finansija SAD. Predsednik bio – Džordž Vašington SAD je postala industrijska sila Ekonomisti – protiv. Turska – loši rezultati Produktivnost čak pala u zaštićenim granama. Primer – Italija i zaštita Fijata Japan – 50-50

3 Privredni rast i razmena
Poglavlje 7 Privredni rast i razmena

4 Udvostručenje jednog faktora
Kada se samo R udvostručuje, granica proizvodnje pomera se duž ose koja meri R – intenzivan proizvod. Ukoliko se samo K udvostručuje, granica proizvodnje se pomera duž ose koja meri K – intenzivan proizvod.

5 Mora li se sve udvostručiti?
kada se X udvostručuje, maksimalan autput proizvoda X se ne udvostručuje raste sa 140X na svega 275X). Da bi se X udvostručilo, oba faktora, i R i K, moraju se udvostručiti. Analogno, kada se udvostručuje samo K, maksimalan autput proizvoda Y je manje nego udvostručen (sa 70Y na 130Y).

6 A dohodak? Ukoliko samo R raste Autput raste, dohodak raste, ali Ali….
K/R će opasti Pada produktivnost R, Kao i prinosi na R ali pada realan dohodak po stanovniku. Dakle, raste masa dohotka ali per capita OPADA ukoliko raste samo K (ili K raste brže nego R), K/R će raste raste produktivnost R, A isto tako i prinosi na R i realan dohodak po stanovniku. Dakle, raste i dohodak p.c. i masa dohotka

7 Teorema Ripčinjskog Porast raspoloživosti jednog faktora izaziva
iznadpoporcionalni rast autputa proizvoda koji se intenzivno koristi i smanjuje autput drugog proizvoda.

8 teorema Porast raspoloživosti jednog faktora izaziva
iznadpoporcionalni rast autputa proizvoda koji se intenzivno koristi i smanjuje autput drugog proizvoda.

9 dokaz Da bi cene proizvoda ostale nepromenjene sa porastom jednog faktora proizvodnje cene faktora (tj, w i r) moraju da ostanu konstantne. Ali to može jedino ako K/R i produktivnost R i K takođe ostanu konstantni

10 Ako sve cene moraju da ostanu iste
A rad je relativno jeftiniji Jedini način je da autput proizvoda Y (K – intenzivan proizvod) opadne Tako se oslobađa dovoljno K (uz nešto R) da bi se apsorbovao čitav prirast R u proizvodnji X (R – intenzivan proizvod). Na taj način X raste Y pada uz iste cene oba proizvoda.

11 Efekat pojačanja (magnification effect)
autput X raste u većoj proporciji nego što je poraslo R – jer je deo R i K ... ... prebačen iz proizvodnje Y u X

12 Dakle Maksimalni autput se ne udvostručuje, nešto manje raste
Ravnotežni autput se više nego udvostručuje

13 Pretpostavka R-teoreme
Da se robne cene ne menjaju posle rasta faktora Je li to relevantno? Tranzicija- nije potvrđena u stvari desilo se to da je pretpostavka prekršena – cene nisu konstantne FDI – menja se tehnologija

14 Do sada smo pričali o rastu faktora...
A pravo pitanje jeste tehnički progres!!! Svaki tehnički progres (nezavisno od tipa) smanjuje količinu R i K Neutralan radno štedni kapitalno štedni tip

15 The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1972
                         John R. Hicks Kenneth J. Arrow   1/2 of the prize “za pionirski doprinos teoriji opšte ravoteže i teoriji blagostanja” "for their pioneering contributions to general economic equilibrium theory and welfare theory“

16 Neutralan tehnički progres
Hiks – neutralan TP – svi faktori rastu u istoj proporciji povećava produktivnost R i K u istoj proporciji K/R ostaje isto – a iste ostju i relativne cene faktora (w/r). nema supstitucije rada za kapital (ili obrnuto) u proizvodnji i K/R ostaje nepromenjeno. Sve što se događa je da se dati autput sada može proizvesti uz manje R i manje K.

17 Za isti autput smanjuje faktore posledica
Tehnički progres Za isti autput smanjuje faktore posledica Neutralan Proporcionalno proporcionalno Radno štedni Smanjuje udeo rada Isti autput uz manje R više K Kapitalno štedni Smanjuje udeo K Isti autput uz više R

18 Radno štedni tehnički progres ovo je Harrod-neutralan TP
povećava produktivnost K proporcionalno više nego produktivnost R. Kao rezultat toga, R se zamenjuje sa K K/R raste, uz nepromenjen odnos w/r.

19 Početak – tačka A1 Hiksov neutralni R – štedni K – štedni
tehnički progres Koristeći alate analize koji su razvijeni u ovom poglavlju, detaljno komentarišite sledeći stav: Investicije u kapital teže da povećaju realne nadnice dok tehnički progres, zavisno od tipa, može da poveća ili smanji realne nadnice.

20 Investicije u kapital teže da povećaju realne nadnice dok tehnički progres, zavisno od tipa, može da poveća ili smanji realne nadnice. Ako je K-štedni Obara K/L i realne nadnice Ako je R-štedni Povećava K/L i realne nadnice

21 Uticaj rasta na razmenu slučaj male zemlje
Protrgovinski rast proizvodnje autput izvoznog proizvoda raste više nego autput uvoznog proizvoda U suprotnom slučaju on je antitrgovinski ili neutralan.

22 . ukoliko autput izvoznog proizvoda raste brže nego autput uvoznog proizvoda, to je protrgovinska prozvodnja Ukoliko potrošnja uvoznog proizvoda raste brže nego domaća potrošnja izvoznog proizvoda, to je protrgovinska potrošnja Kakvo je stanje u Srbiji? Proizvodnja – protrgovinska Potrošnja – protrgovinska

23 U malo verovatnom slučaju, kada su i proizvodnja i potrošnja neutralne, trgovina raste po istoj stopi kao i autput Prema tome, pristup nužno mora biti taksativan (tj., u obliku „ako je u pitanju ovaj slučaj, onda je ovo rezultat”). Rezultat - sve što možemo da učinimo jeste da donosimo pojedinačne zaključke!!!

24

25 protrgovinski granica potrošnje Zemlje 1 je prava linija PM koja je tangenta na novu proširenu granicu proizvodnje u tački M. antitrgovinski rast autputa je protrgovinski. - autput izvoznog proizvoda X (izvozni roizvod Zemlje 1) povećan dok je autput proizvoda Y smanjen potrošnja uvoznog proizvoda Y povećala se proporcionalno više nego potrošnja izvoznog proizvoda X rast potrošnje je takođe protrgovinski.

26 Da li je ovoj zemlji bolje sada ili pre razmene?
Uz slobodnu trgovinu, a posle rasta, Zemlja 1 Duplirana razmena Gore joj je jer su se njena radna snaga (i stanovništvo) duplirali dok je njena ukupna potrošnja manje nego udvostručena

27 Gore joj je jer su se njena radna snaga (i stanovništvo)
duplirali dok je njena ukupna potrošnja manje nego udvostručena Tačka u kojoj je isto kao što je bilo pre udvostručenja Zemlji 1 gore posle rasta jer se njena radna snaga duplirala (kao i stanovništvo) dok je njena ukupna potrošnja manje nego udvostručena

28 Efekat rasta na blagostanje: velika zemlja
odnosi se na promenu autputa po radniku (ili pojedincu) do koga dolazi usled privrednog rasta. Pozitivan efekat na blagostanje poboljšava odnose razmene.

29 Loše za blago-stanje! zašto? U velikoj zemlji rezultat još gori!!!! Padaju cene izvozne robe

30 efekat na blagostanje i efekat na odnose razmene
ako se samo R udvostruči u Zemlji 1, to teži da smanji blagostanje Zemlje 1. ovaj tip rasta teži da poveća obim razmene Zemlje 1 Odnosi razmene Zemlje 1 teže da opadnu. Prema tome, iz oba razloga blagostanje Zemlje 1 će opasti. Ukoliko samo R raste pada i realan dohodak po stanovniku. Masa dohotka će da raste, svakako

31 Osiromašujući rast odnosi razmene mogu toliko da se pogoršaju da dovode do opadanja blagostanja zemlje.

32 Do osiromašujućeg rasta u Zemlji 1 će najverovatnije doći kada
(a) rast povećava izvoz uz nepromenjene odnose razmene; (b) Zemlja 1 je velika - izaziva pogoršanje njenih odnosa razmene; (c) dohodna elastičnost tražnje za izvoznim proizvodom mala – primarni proizvodi: kafa, šećer… (d) Zemlja 1 zavisi od razmene što pogoršava odnose razmene i smanjuje blagostanje

33 (b) Udvostručenu količinu samo kapitala.
1. Polazeći od granice proizvodnje Zemlje 2 pre rasta iz prethodnih poglavlja, nacrtajte novu granicu proizvodnje Zemlje 2 koja pokazuje: (a) Udvostručenu količinu i kapitala i rada koja stoji na raspolaganju Zemlji 2. (b) Udvostručenu količinu samo kapitala. (c) Udvostručenu količinu samo rada.

34 nacrtajte novu granicu proizvodnje Zemlje 2 koja pokazuje: 2(K, L), 2K, 2L
Nema udvostručenja autputa

35 nacrtajte novu granicu proizvodnje Zemlje 2 koja prikazuje teoremu Ripčinjskog za udvostručenu količinu kapitala.

36 Nacrtajte granicu proizvodnje Zemlje 2 koja prikazuje neutralan tehnički progres koji udvostručuje produktivnost rada i kapitala u proizvodnji: (a) Oba proizvoda, i X i Y. (b) Samo proizvoda X. (c) Samo proizvoda Y.

37 neutralan tehnički progres koji udvostručuje produktivnost rada i kapitala u proizvodnji: (a) Oba proizvoda, i X i Y. (b) Samo proizvoda X. (c) Samo proizvoda Y.

38 Tehnički progres povečava K/L i realne nadnice
Ako je R-štedni Smanjuje K/L i realne nadnice ako je K-štedni tip TP Hiksov neutralni R – štedni K – štedni tehnički progres

39 Rast faktora – teh. progres

40 Ripčinjski

41 Dupliranje količine R i K pri konstantnim prinosima :
a. Udvostručuje količinu R-intenzivne robe b. Udvostručuje količinu K-intenzivne robe c. Ne menja oblik proizvodne funkcije d. Sve je tačno

42 Udvostručenje količine L pri konstantnim prinosima:
a. Ne može da udvostruči autput radno-intenzivne robe b. Više nego udvostručuje autput L-intenzivne robe c. Udvostručuje autput K-intenzivne robe d. Ne menja autput K-intenzivne robe

43 4. Teorema Ripčinjskog kaže da udvostručenje R pri konstantnim robnim cenama
a. Duplira autput R-intenzivne robe b. Smanjuje autput K-intenzivne robe c. Smanjuje autput obe robe d. Sve je tačno

44 Udvostručenje R će verovatno:
a. Povećati relativnu cenu R-inteznivne robe b. Smanjiti relativnu cenu K-intenzivnog dobra c. Smanjiti relativnu cenu R-intenzivnog dobra d. Sve navedeno je tačno

45 a. Kapitalno-štedni b. Radno-štedni c. neutralni d. Kombinovani
Tehnički progres koji povećava produktivnost R proporcionalno više nego produktivnost K zove se: a. Kapitalno-štedni b. Radno-štedni c. neutralni d. Kombinovani

46 Rast produktivnosti od 50 odsto u proizvodnji Y:
a. Povećava autput Y za 50 odsto b. Ne utiče na autput X c. Pomera proizvodnu funkciju samo u pravcu Y d. Ovo sve može biti tačno

47 Udvostručenje R u maloj zemlji koja obiluje radom:
a. Smanjuje blagostanje b. Pogoršava odnose razmene c. Smanjuje obim razmene d. Sve je tačno

48 Udvostručenje R u velikoj zemlji koja obiluje radom:
a. Smanjuje blagostanje b. Pogoršava odnose razmene c. Smanjuje obim razmene d. Sve je tačno

49 Iznadproporcionalni rast ponude rada će verovatno pogoršati odnose razmene
a. K-intenzivnog dobra b. L-intenzivnog dobra c. Oba dobra d. Bilo kog dobra

50 K-štedni tehnički progres u izvoznom sektoru:
a. Može da smanji blagostanje b. Smanjuje blagostanje c. Povećava blagostanje d. Ne menja blagostanje Ako je u pitanju K-štedni TP

51 Mora li se sve udvostručiti?
Da bi se X udvostručilo, oba faktora, i R i K, moraju se udvostručiti. Dupliranje jednog faktora , uz manji rast drugog - ne može da duplira maksimalni autput!

52 Posledica kada R i K nejednako rastu
Ukoliko samo R raste K/R će opasti produktivnost R Opada a prinosi od R Padaju realan dohodak po stanovniku opada! Ukoliko rastu oba faktora K/R ostaje isto produktivnost ostaje ista (Q/R) prinosi na R - isti A ako je udeo izdržavanog stanovištva isti , realan dohodak po stanovniku ostaje isti

53 Gde je tehnički progres?

54 uticaj različitih tipova rasta u jednoj ili obe zemlje - obe zemlje su velike
Pre rasta – ravnoteža u E1 Ukoliko se R udvostruči u Zemlji 1 odnosi razmene Zemlje 1 se pogoršavaju a odnosi razmene Zemlje 2 se poboljšavaju na PY/PX = 2.

55 uticaj različitih tipova rasta u jednoj ili obe zemlje - obe zemlje su velike
Ukoliko, nasuprot ovome, rad raste samo u Zemlji 2 na način da njena kriva relativne ponude rotira u smeru kazaljke na satu do 2’, dobijamo tačku ravnoteže E6.

56 Uz uravnotežen rast ili neutralan tehnički progres
U tom slučaju obim trgovine će porasti dok odnosi razmene mogu ostati nepromenjeni, ili biti poboljšani za jednu a pogoršani za drugu zemlju, zavisno od oblika (tj., zakrivljenosti) relativne krive ponude svake zemlje i od stepena po kome svaka kriva rotira. krive relativne ponude u obe zemlje pomeriće se ka spolja i biće bliže osama koje mere količinu izvoznog proizvoda zemlje.

57

58 pomeri iz tačke A u tačku A’
izokvante imaju isti nagib u tačkama A i A*, ukazujući da je u obe tačke w/r isto. izokvante imaju isti nagib u tačkama A i A*, ukazujući da je u obe tačke w/r isto.