INKLUZIVNO OBRAZOVANJE

Slides:



Advertisements
Сличне презентације
Srednja škola – Centar za odgoj i obrazovanje Zagreb, Zagorska 14
Advertisements

ДРУШТВЕНЕ ГРУПЕ.
Завод за унапређивање образовања и васпитања
SISTEMI PODRŠKE.
Од права на партиципацију до праве партиципације
Наставни планови за информатичко образовање у основним и средњим школама Републике Србије Даниела Минић Алексић 24. јануар, 2015.
План и програми наставе и учења
Значај стручног усавршавања за квалитетан рад школе
Новинско-издавачка установа „Руске слово“ чува и негује русински језик и културу, националну свест и идентитет Русина.
TREND, februar 2019 Sofija Pekić Quarrie
UPIS U I. RAZRED SREDNJE ŠKOLE
Катарина Алексић, саветник министра за еПросвету
KPR u osnovnoj školi Doc. dr Mirjana Đorđević
Poglavlje 1 EVROPSKI PRIORITETI I NACIONALNI SISTEM ZA RAZVOJ ŠKOLA
KPR u osnovnoj školi Doc. dr Mirjana Đorđević
ЧАС ПО МЕРИ ДЕТЕТА 218 К3 П2
Унапређивање компетенција запослених у школи у области васпитног рада
Израда ИНДИВИДУАЛНОГ ОБРАЗОВНОГ ПЛАНА
Готовост деце за школу Континуитет у сарадњи
Сарадња кадра у ПУ и школи
  4 Ovaj projekat je finansijski podržan od strane Evropske Komisije. Ova publikacija (sredstvo komunikacije) odražava isključivo stavove autora, i Komisija.
Проф.др Емина Копас-Вукашиновић
Meтодика наставе физике
Različiti programi i njihovi nedostaci u podsticanju dečje kreativnosti Metodika vaspitnog rada Ana Miljković-Pavlović.
Завод за унапређивање образовања и васпитања
Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању
Priredila: Aleksandra Vladisavljević
СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ НАСТАВНИКА КАО ПРЕДМЕТ НАУЧНИХ ИСТРАЖИВАЊА
РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОГРАМСКИХ АКТИВНОСТИ У ОКВИРУ ИНИЦИЈАТИВЕ ЗА ПОДРШКУ РАЗВОЈУ И УЧЕЊУ РОМСКЕ ДЕЦЕ РАНОГ УЗРАСТА У СРБИЈИ 2-3.октобар Београд.
инклузивно образовање -примјери добре праксе-
Program za cjeloživotno učenje-Leonardo da Vinci
CLIL metodologija – Primjena u različitim predmetima
Покрајински секретар за образовање
Vidljivost i komuniciranje reforme javne uprave
План и програм индивидуалног третмана
К В И З.
ОЦЕЊИВАЊЕ НА ОСНОВУ ПОРТФОЛИЈА Ш.Д. Изли, К. Мичел
Ефикасно преношење искустава у превенцији школског насиља
Предиспитне обавезе студената
СТАНДАРДИ КОМПЕТЕНЦИЈА ЗА ПРОФЕСИЈУ НАСТАВНИКА И ЊИХОВОГ ПРОФЕСИОНАЛНОГ РАЗВОЈА Нови Сад, јун СИНДИКАТ.
ОСНОВНА ШКОЛА „ИВАН ГУНДУЛИЋ“
ПРИМЈЕР ДОБРЕ ПРАКСЕ ЈУ Техничка школа “Михајло Пупин” Бијељина
(методе и чиниоци учења) Сузана Вељковић, проф.разр.наставе
Шта је портфолио професионалног развоја?
Наставник: Др Драгана Бјекић, ванредни професор
(Potencijalno) Daroviti učenici
Специјализована ИТ одељења
Стручно усавршавање у установи
RAVNATELJ I SIGURNOST ODGOJNO-OBRAZOVNE USTANOVE Suzana Hitrec, prof.
ИОП (ИНДИВИДУАЛНИ ОБРАЗОВНИ ПЛАН).
Ministarstvo znanosti i obrazovanja – novosti i naglasci -
Prof. dr Nevena Petrušić Gorica Čolić, MA za prava deteta
Osnovne informacije o projektu
Ciljevi mladih Sofija,
RAZVOJ ŠKOLSKOG KURIKULUMA
Osnovne informacije o projektu
Ideja pravednosti.
Сиромаштво и друштвена изопштеност
ПРОДУЖЕНИ БОРАВАК ОШ “19. април” Дервента.
Иницијативу су покренули
PRIMER: Uduženje TERRA’S i Regionalni Arhus centar Subotica
КЉУЧНА ОБЛАСТ 3: ПОСТИГНУЋА УЧЕНИКА
КЉУЧНА ОБЛАСТ 1: ШКОЛСКИ ПРОГРАМ И ГОДИШЊИ ПЛАН РАДА ШКОЛЕ
Ministarstvo zaštite životne sredine
Проширена делатност и верификација установа
КВАЛИТЕТ УЏБЕНИКА ЗА ОСНОВНЕ И СРЕДЊЕ ШКОЛЕ
RAZVOJ INDIKATORA DISKRIMINACIJE
Osnovne informacije o projektu
Тема 10: Евалуација Филип Марић, Данијела Шћепановић 1.
Транскрипт презентације:

INKLUZIVNO OBRAZOVANJE Sunčica Macura-Milovanović METODIKA RADA SA DECOM SA POSEBNIM POTREBAMA Pedagoški fakultet, Jagodina 2007/08 INKLUZIVNO OBRAZOVANJE

ODREĐENJA POSEBNIH POTREBA

DECA SA POSEBNIM POTREBAMA (70-ih) Medicinska i dijagnostička određenja : deca sa senzornim, fizičkim i telesnim oštećenjima (invalidi, retardirani, hendikepirani...) - Ignoriše nesavršenosti i manjkavosti društvene okoline koja je deci neprilagođena - Nosi stigmatizirajuće značenje - Povlači reakcije odbacivanja i/ili izbegavanja ove dece

DECA SA POSEBNIM POTREBAMA (90ih) Socijalna određenja: Deca sa smetnjama u razvoju (deca sa razvojnim teškoćama, ometena deca) Deca pripadnika marginalnih grupa Talentovana deca (nadarena deca) deca koja doživljavaju prepreke učenju i socijalnoj participaciji

DECA SA POSEBNIM POTREBAMA (90ih) Socijalna određenja: Deca koja doživljavaju trajne ili povremene teškoće u školi, nedostaje im motivacija za učenje, završavaju samo jedan ili dva razreda, ponavljaju razrede, moraju da rade, žive u teškoj bedi ili pate od hronične neuhranjenosti, žrtve su rata i oružanih konflikata, ili jednostavno ne idu u školu, iz bilo kog razloga...

DECA SA POSEBNIM POTREBAMA (90ih) Deca kojoj je potrebna posebna društvena briga i posebna podrška za učenje i socijalnu participaciju

OBRAZOVANJE OMETENE DECE -INTEGRACIJA

OBRAZOVANJE OMETENE DECE Zavodi i internati Specijalne škole/odeljenja Redovne škole

OBRAZOVANJE OMETENE DECE (70ih) Specijalne škole INTEGRACIJA Redovne škole

INTEGRACIJA Dete sa smetnjama u razvoju se uključuje u redovnu školu, ali se u njoj ništa ne menja Nepromenjeni su: nivo obuke nastavnika, programi i metode rada Očekuje se da dete treba da se prilagodi zahtevima sredine Dete treba dovesti u nivo normalnosti koji je blizak nivou funkcionisanja ostale dece Što je moguće kod jako malog broja dece-daje slabe rezultate

INTEGRACIJA-DETE PO MERI ŠKOLE “Pojam integracije može se najjednostavnije označiti sitnagmom dete po meri škole, a inkluzije kao škola po meri deteta. Integracija ne podrazumeva nikakve reformske promene škole, već je dete ono koje treba prilgoditi” (Hrnjica, 2004).

OBRAZOVANJE DECE SA POSEBNIM POTREBAMA - INKLUZIJA

POJAM INKLUZIJE “Inkluzija sadrži bitno drugačiji vrednosni sistem i na njemu zasnovanu drugačiju filozofiju obrazovanja. Podrazumeva značajne promene u odnosu na programe rada, obrazovanje učitelja i nastavnika, metode rada i način procene ostvarenih rezltata. Podsticanje razvoja sve dece je osnovni cilj inkluzije” (Hrnjica, 2004.)

POJAM INKLUZIJE fizičko prisustvo, socijalno prihvatanje učenika sa posebnim potrebama i njegov doživljaj pripadanja kulturna rekonstrukcija školskog sistema jedan od elemenata kulturne rekonstrukcije je i menjanje sadržaja kompetencija nastavnika

INKLUZIVNO OBRAZOVANJE Model koji obuhvata skup pedagoških mera čiji je cilj da se svako dete razvija prema svojim sposobnostima i tempu koji mu odgovara Drugačija vizija redovnog obrazovanja: vizija bazirana na heterogenosti umesto homogenosti Da bi se ova vizija ostvarila, potrebno je da se postojeći školski sistem promeni, i to u terminima fizičkih faktora, programa, očekivanja učitelja i stilova podučavanja, uloga

INKLUZIVNA ŠKOLA- ŠKOLA PO MERI DETETA Ometeno dete nije problem, problem je obrazovni sistem koji mu nije naklonjen Ometeno dete niko ne pokušava da “popravi” da bi ga “naštelovao”na sistem Nastavnici individualizuju nastavu uz pomoć i stručnu podršku stručnjaka

ARGUMENTI ZA INKLUZIVNU ŠKOLU Iz domena ljudskih prava Iz domena obrazovanja Socijalni razlozi

LJUDSKA PRAVA Sva deca imaju pravo da uče u zajednici sa svojim vršnjacima Deca ne smeju biti diskriminsana ni po kom osnovu, pa ni zato što imaju neku razvojnu teškoću Udruženja odraslih lica sa razvojnim teškoćama kategorički zahtevaju napuštanje specijalnog obrazovanja, osim u izuzetnim slučajevima kada je nedvosmisleno jasno da je to u interesu deteta Decu ne treba štiti jednu od drugih

KVALITET OBRAZOVANJA Sredina vršnjaka bez razvojnih teškoća je znatno podsticajnija za dete u svim aspektima razvoja Sve pedagoške inovacije moguće je realizovati i u inkluzivnom modelu Nema ni jednog dokaza da deca bez razvojnih teškoća bivaju zanemarena u ovom modelu rada

SOCIJALNI RAZLOZI Izdvojeno obrazovanje (segregacija) otežava formiranje i održavanje pozitivnih stavova prema osobama sa teškoćama u razvoju i njihovim porodicama Neželjen rezultat takvog odnosa su predrasude koje veoma otežavaju normalan život deteta sa teškoćama u razvoju Očuvane potencijale deteta sa poteškoćama u razvoju mnogo je lakše otkriti kada se deca školuju zajedno, nego u specijalnim školama. Očuvani potencijali su osnovni dečji resurs za samostalan život u grancima mogućeg

- НОВА ОБРАЗОВНА ПОЛИТИКА ИНКЛУЗИЈА - НОВА ОБРАЗОВНА ПОЛИТИКА

ИНКЛУЗИЈА КАО ОБРАЗОВНА ПОЛИТИКА Међународни документи Конвенција о правима детета (1989) Светска декларација о образовању за све (Jomtain World Declaration on Education for All, Тhailand, 1990) Светска конференција о специјалном образовању (World Conference on Special Needs Education, Salamanca, Spain, 1994).

МЕЂУНАРОДНИ ДОКУМЕНТИ Конвенција о правима детета Образовање ће имати за циљ развој дететове личности, талената и менталних и физичких способности до њихових крајњих могућности. Образовање ће припремати дете за активан живот у слободном друштву... Дете има право да живи са својим родитељима, осим у случају када се у одговарајућем поступку оцени да је одвајање од родитеља у најбољем интересу детета...

МЕЂУНАРОДНИ ДОКУМЕНТИ Конвенција о правима детета (1989) Свако дете има право на образовање које ће му помоћи да достигне највиши могући ниво самоостварења и социјалне интеграције Физички или ментално онеспособљеном детету признаје се прво на пун и квалитетан живот, у условима који обезбеђују достојанство и унапређују самопоуздање

МЕЂУНАРОДНИ ДОКУМЕНТИ Светскa декларацијa о образовању за све (1990) Образовање ће припремати дете за активан живот и гајити поштовање према дететовим родитељима, културном идентитету, језику и вредностима културне заједнице којој припада Образовање учитеља треба да им омогући прихватање различитости потреба међу децом

МЕЂУНАРОДНИ ДОКУМЕНТИ Светска конференција о специјалном образовању (1994) очувани потенцијали детета треба да буду основа за образовање и подстицање развоја детета са ометеношћу упућивање детета у специјалне школе пре треба да буде изузетак који се примењује када нема никавих других могућности за стицање образовања у редовним школама.

ИНКЛУЗИЈА КАО ОБРАЗОВНА ПОЛИТИКА Национални документи Закон о основама система образовања и васпитања (2003) Стратегија Министарства просвете и спорта Републике Србије за период 2005-2010 Предлог стратегије образовања деце са сметњама у развоју (2005)

Национални документи Закон о основама система образовања и васпитања (2003), Члан 2. “Свако има право на образовање и васпитање. Грађани Републике Србије једнаки су у остваривању права на образовање и васпитање, без обзира на пол, узраст, физичку и психичку конституцију, социјално и културно порекло, имовно стање, политичко право или друго лично својство. Основно образовање је обавезно и бесплатно”.

Национални документи Стратегија Министарства просвете и спорта Републике Србије за период 2005-2010: Основни циљ је обезбеђивање квалитетног образовања за све, које се базира на Општој декларацији о људским правима и Конвенцији о правима детета. Обезбеђивање доступности квалитетног образовања за све, посебно је важно када су у питању деца са сметњама у развоју и деца припадника националних мањина, односно деца припадника угрожених и маргинализованих група.

Национални документи Предлог стратегије образовања деце са сметњама у развоју: планира се повећање обухвата деце са посебним потребама у редовним школама она у школама немају праву стручну подршку која им је неопходна, јер се наставни кадар није припремао за њихово подучавање

ЗАКЉУЧАК

МЕТОДИКА РАДА СА ДЕЦОМ СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА Предмет је конципиран тако да прати социјални модел посебних потреба, односно инклузивно образовање. Подучавање ометене деце је само један сегмент садржаја предмета и није заснован на дефектолошким основама, већ на психолошко- педагошким основама. Остали сегменти садржаја предмета укључују рад са талентованом децом и децом припадника маргинализованих националних мањина-ромском децом.

ШТА ЈЕ ЦИЉ УЧЕЊА ОВОГ ПРЕДМЕТА?

ЦИЉ Стицање применљивих знања Разумевање и осетљивост на посебне потребе Позитивни ставови према инклузији