KPR u osnovnoj školi Doc. dr Mirjana Đorđević Doc. dr Slobodan Banković Teme (II nedelja): – Školovanje dece sa smetnjama u razvoju – Posao specijalnog edukatora

Specijalna edukacija Specijalna edukacija se odnosi na pružanje posebne obrazovne podrške deci sa smetnjama i poremećajima u razvoju, bez obzira na to gde se realizuje njihov obrazovni proces. Specijalna edukacija nije isto što i specijalna škola. Potreba za posebno dizajniranom nastavom može nastati zbog: zaostajanja u postignuću; drugačijim strategijama prijema informacija; drugačijim načinima prezentacije znanja; problema u ponašanju.

Gde se sve može odvijati specijalna edukacija? Školovanje dece sa smetnjama u razvoju se može realizovati u: redovnim školama posebnim odeljenjima pri redovnim školama (resursna odeljenja i specijalna odeljenja) tzv. specijalnim školama bolnicama kod kuće institucijama i drugim okruženjima

Specijalne škole Specijalne škole predstavljaju posebne zgrade u kojima se školuju samo deca sa smetnjama u razvoju. U ovakvom tipu škole rade u najvećoj meri posebni nastavnici (specijalni edukatori; defektolozi). Deo nastave izvode i profesori predmetne nastave. Broj učenika u odeljenju je manji nego u redovnim školama (do 10 za decu sa lakom IO; do 6 za decu koja su višestruko ometena). (snimak 1)

Školovanje dece sa smetnjama u razvoju u redovnim školama Inkluzivno obrazovanje podrazumeva potpuno uključivanje učenika sa smetnjama u razvoju u redovnu osnovnu školu, uz obavezno pružanje dodatne podrške u različitim oblicima. (SNIMAK 2, snimak 2a)

Parcijalna inkluzija = Mainstreaming Parcijalna (delimična) inkluzija se ostvaruje u pomoćnim (resursnim) odeljenjima (kategorijskim, višekategorijskim ili nekategorijskim). Učenici jedan deo školskog dana provode u razredu sa decom bez smetnji u razvoju, dok drugi deo provode u resursnim (pomoćnim) odeljenjima. (SNIMAK 3)

Parcijalna inkluzija u pomoćnim odeljenjima Nekategorijska odeljenja Višekategorijska odeljenja Kategorijska odeljenja Deca koja imaju posebne obrazovne potrebe bez obzira na faktore koji su uticali na nastanak tih potreba (npr. deca s IO, smetnjama u učenju, deca koja su zbog duže bolesti, nepoznavanja jezika ili neredovnog pohađanja nastave imala poteškoće u savladavanju gradiva). Deca koja imaju različite oblike ometenosti. Jasna distinkcija između navedenih nozoloških kategorija.

Školovanje dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji Образовање и васпитање ученика са сметњама у развоју регулисано је: Законом о основама система образовања и васпитања,  Законом о основном образовању и васпитању  Законом о средњем образовању и васпитању,  као и другим подзаконским актима.

Školovanje dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji Situaciona analiza: Položaj dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u Republici Srbiji, 2017 Iako ne postoje precizni podaci, procena je da je tokom 2014/2015. godine osnovno i srednje obrazovanje pohađalo oko 14.200 dece sa smetnjama u razvoju, što čini 1,7% učenika, pri čemu 6.708 u okviru škola za učenike sa smetnjama u razvoju i oko 7.500 u sistemu redovnih škola. U osnovne škole za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju pretežno idu deca sa umanjenim intelektualnim sposobnostima, koja čine 68% učenika i deca sa višestrukim smetnjama (20,1%). Učenici sa oštećenjem vida ili sluha čine 11,4% učenika, a učenici sa fizičkim smetnjama tek 0,2%.

ZAKON O OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU ("Sl. glasnik RS", br ZAKON O OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013, 101/2017, 27/2018 - dr. zakon i 10/2019) Obrazovanje i vaspitanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom Član 10 Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom jeste: dete sa intektualnim smetnjama, dete sa senzornim smetnjama, dete sa motoričkim smetnjama, dete sa teškoćama u učenju, dete sa govorno-jezičkim smetnjama, dete sa problemom u ponašanju, dete sa emocionalnim teškoćama, dete sa smetnjama u razvoju koje se manifestuju istovremeno u nekoliko oblasti, usled čega se dete suočava sa brojnim preprekama u zadovoljenju osnovnih potreba i potrebna mu je najkompleksnija podrška ili dete sa drugim smetnjama zbog kojih mu je potrebna podrška. Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom stiče osnovno obrazovanje i vaspitanje po pravilu u školi zajedno sa ostalim učenicima, a kada je to u najboljem interesu učenika u školi za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na individualni obrazovni plan.

ZAKON O OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU ("Sl. glasnik RS", br ZAKON O OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013, 101/2017, 27/2018 - dr. zakon i 10/2019) Škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom Član 18 U školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom školuju se deca bez obzira na vrstu smetnje. Radi unapređivanja inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja, škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i škola koja ima odeljenje za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom pruža podršku školi u sistemu redovnog obrazovanja i vaspitanja. Škola u sistemu redovnog obrazovanja i vaspitanja u kojoj stiču obrazovanje i učenici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom može da angažuje vaspitača, nastavnika ili stručnog saradnika, koji je zaposlen u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Angažovanje se vrši na osnovu mišljenja interresorne komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške učeniku.

ZAKON O OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU ("Sl. glasnik RS", br ZAKON O OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013, 101/2017, 27/2018 - dr. zakon i 10/2019) IV PROGRAMI I ORGANIZACIJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA Programi Član 23 Škola za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ostvaruje obrazovno- vaspitni rad u skladu sa individualnim obrazovnim planom učenika. Školski program Član 27 Školski program, naročito u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, sadrži i: 1) način prilagođavanja rada i uslova u kojima se izvodi obrazovno-vaspitni rad; 2) način prilagođavanja ciljeva i ishoda, kao i sadržaja obrazovno-vaspitnog rada i 3) način ostvarivanja dodatne podrške za učenike škole.

ZAKON O OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU ("Sl. glasnik RS", br ZAKON O OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013, 101/2017, 27/2018 - dr. zakon i 10/2019) Organizacija obrazovno-vaspitnog rada Član 31 Obrazovno-vaspitni rad organizuje se u odeljenju, u grupi i individualno. Odeljenje istog razreda može da ima do 30 učenika. Izuzetno, odeljenje istog razreda može da ima do 33 učenika uz saglasnost Ministarstva. U jednom odeljenju mogu da budu do dva učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Broj učenika utvrđen umanjuje se za dva po učeniku koji osnovno obrazovanje i vaspitanje stiče ostvarivanjem individualnog obrazovnog plana sa prilagođavanjem načina rada, kao i uslova u kojima se izvodi obrazovnovaspitni rad, odnosno sa učenjem jezika na kome se odvija obrazovno-vaspitni rad (IOP1), odnosno za tri po učeniku koji osnovno obrazovanje i vaspitanje stiče ostvarivanjem individualnog obrazovnog plana sa prilagođavanjem ciljeva, sadržaja i načina ostvarivanja programa nastave i učenja i ishoda obrazovno-vaspitnog rada (u daljem tekstu: IOP2). Odeljenje ili grupa u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom može da ima do deset učenika, a kada odeljenje čine učenici sa smetnjama koje se manifestuju istovremeno u nekoliko oblasti, usled čega se učenik suočava sa brojnim preprekama u zadovoljenju osnovnih potreba i potrebna im je najkompleksnija podrška, odeljenje istog razreda ima do šest učenika.

ZAKON O OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU ("Sl. glasnik RS", br ZAKON O OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013, 101/2017, 27/2018 - dr. zakon i 10/2019) Nastava za učenike na kućnom i bolničkom lečenju Član 37 Škola može da organizuje obrazovno-vaspitni rad kao poseban oblik rada za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju, uz saglasnost Ministarstva. Za učenike koji zbog većih zdravstvenih problema ili hroničnih bolesti ne mogu da pohađaju nastavu duže od tri nedelje, nastava se organizuje u kućnim uslovima, odnosno u zdravstvenoj ustanovi.

ZAKON O OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU ("Sl. glasnik RS", br ZAKON O OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013, 101/2017, 27/2018 - dr. zakon i 10/2019) Nastava kod kuće Član 38 Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik ima pravo da svom detetu omogući sticanje osnovnog obrazovanja i vaspitanja kod kuće, uz obezbeđivanje troškova obrazovanja i vaspitanja. Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik je dužan da do kraja nastavne godine pismeno obavesti školu u koju je učenik upisan o nameri da za svoje dete od sledeće školske godine organizuje nastavu kod kuće. Osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje kod kuće mora da obezbedi ostvarivanje propisanih ciljeva, ishoda i standarda postignuća. Za učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom koji stiče obrazovanje kod kuće ostvarivanjem IOP-a 2, obrazovanje i vaspitanje kod kuće obezbeđuje ostvarivanje prilagođenih ciljeva i ishoda.

ZAKON O OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU ("Sl. glasnik RS", br ZAKON O OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013, 101/2017, 27/2018 - dr. zakon i 10/2019) Nastava na daljinu Član 38a Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik može da se opredeli da njegovo dete osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje stiče nastavom na daljinu. Nastava na daljinu mora da obezbedi ostvarivanje propisanih ciljeva, ishoda i standarda postignuća. Za učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom za koga je organizovana nastava na daljinu, a stiče osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje ostvarivanjem IOP-a 2, nastava na daljinu obezbeđuje ostvarivanje prilagođenih ciljeva i ishoda.

ZAKON O OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU ("Sl. glasnik RS", br ZAKON O OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013, 101/2017, 27/2018 - dr. zakon i 10/2019) Upis u školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom Član 56 U školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, dete, odnosno učenik upisuje se na osnovu mišljenja interresorne komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške, uz saglasnost roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.

ZAKON O OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU ("Sl. glasnik RS", br ZAKON O OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013, 101/2017, 27/2018 - dr. zakon i 10/2019) Dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju Član 64 Detetu i učeniku kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju, rizika od ranog napuštanja školovanja i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, škola obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka, prilagođavanje načina ostvarivanja školskog programa i izradu, donošenje i ostvarivanje individualnog obrazovnog plana. Cilj dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju jeste postizanje optimalnog uključivanja učenika u redovan obrazovnovaspitni rad, osamostaljivanje u vršnjačkom kolektivu i njegovo napredovanje. Radi ostvarivanja dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju, škola ostvaruje saradnju sa organima jedinice lokalne samouprave, kao i sa školom za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, odnosno školom koja ima odeljenje za učenike sa smetnjama u razvoju, drugim organizacijama, ustanovama i institucijama na lokalnom i širem nivou. Škola je u obavezi da uspostavi saradnju sa drugom školom u kojoj učenik koji ostvaruje pravo na dodatnu podršku nastavlja sticanje obrazovanja, a u cilju ostvarivanja kontinuiteta dodatne podrške.

Individualni obrazovni plan Član 76 ZAKON O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA ("Sl. glasnik RS", br. 88/2017, 27/2018 - dr. zakoni i 10/2019) Individualni obrazovni plan Član 76 Detetu i učeniku i odraslom kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju, rizika od ranog napuštanja školovanja i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, ustanova obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka, prilagođavanje načina ostvarivanja školskog programa i izradu, donošenje i ostvarivanje individualnog obrazovnog plana. Individualni obrazovni plan (IOP) je poseban akt, koji ima za cilj optimalni razvoj deteta i učenika i ostvarivanje ishoda obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa propisanim ciljevima i principima, odnosno zadovoljavanja obrazovno-vaspitnih potreba deteta i učenika. PRIMER IOP-a

Uloga specijalnog edukatora u obrazovanju i vaspitanju učenika sa smetnjama u razvoju

ZAKON O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA ("Sl. glasnik RS", br. 88/2017, 27/2018 - dr. zakoni i 10/2019) Nastavnici, vaspitači i stručni saradnici Član 135 Nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada u školi ostvaruje nastavnik. Nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom može da ostvaruje i defektolog. Vaspitni rad sa učenicima u školi sa domom za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ostvaruje defektolog vaspitač. Stručne poslove u školi obavlja stručni saradnik: psiholog, pedagog i bibliotekar. Zavisno od potreba škole i programa koji se ostvaruje, dodatnu podršku i stručne poslove može da obavlja i socijalni radnik, defektolog, logoped i andragog. Stručne poslove u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom obavlja stručni saradnik: psiholog, pedagog, socijalni radnik, defektolog, logoped, bibliotekar i medijatekar.

Interresorna komisija Član 77 ZAKON O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA ("Sl. glasnik RS", br. 88/2017, 27/2018 - dr. zakoni i 10/2019) Interresorna komisija Član 77 Interresorna komisija vrši procenu potreba deteta, učenika i odraslog za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom. Dodatna podrška se odnosi na prava i usluge koje detetu obezbeđuju prevazilaženje fizičkih i socijalnih prepreka u cilju nesmetanog obavljanja svakodnevnih životnih aktivnosti od značaja za uključivanje u obrazovni proces, život u zajednici i napredovanje. Interresorna komisija ima pet članova, i to četiri stalna (pedijatar, predstavnik centra za socijalni rad, defektolog odgovarajućeg profila i psiholog zaposlen u obrazovanju i vaspitanju) i jednog povremenog člana. Povremeni član je lice koje dobro poznaje dete, učenika i odraslog i koje je sa njim imalo duži kontakt i bira se za svakog pojedinačno.

Zajednička stručna služba Član 134 ZAKON O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA ("Sl. glasnik RS", br. 88/2017, 27/2018 - dr. zakoni i 10/2019) Zajednička stručna služba Član 134 Više ustanova na teritoriji jedinice lokalne samouprave može, iz reda zaposlenih, da organizuje zajedničku stručnu službu, u skladu sa odlukom organa upravljanja ustanova i saglasnost Ministarstva. Zajednička stručna služba iz stava 1. ovog člana može da ima logopeda, defektologa i socijalnog radnika koji obavljaju stručne poslove za više ustanova.

Koji su osnovni ciljevi rada specijalnog edukatora u školi? identifikacija, prevencija, korekcija i kompenzacija specifičnih smetnji

Kako specijalni edukator ostvaruje svoje ciljeve? Navedeni ciljevi se ostvaruju kroz: individualni i grupni rad sa učenicima i roditeljima, kroz saradnju sa nastavnicima i ostalim stručnim saradnicima u školi i van nje, korišćenjem različitih metoda i tehnika, uz negovanje timskog, multidisciplinarnog pristupa i poštovanje etičkog kodeksa.

Zadaci rada specijalnog edukatora 1. Stvaranje jednakih mogućnosti i optimalnih uslova za sve učenike i za one sa smetnjama i poteškoćama u intelektualnom, senzo-motornom, emocionalnom i socijalnom razvoju, kao i za učenike iz marginalizovanih društvenih grupa, 2. Utvrđivanje kvaliteta psihomotornog i socijalnog funkcionisanja učenika kao i dostignutog nivoa saznajnih, perceptivnih i receptivnih funkcija, 3. Sprovođenje preventivnih aktivnosti i postupaka rada sa učenicima sa rizikom u senzornom i perceptivnom razvoju, 4. Doprinos otklanjanju ili ublažavanju teškoća senzomotronog i psihomotornog funkcionisanja i dostizanju optimalnog nivoa saznajnih funkcija i socijalne adaptacije, 5. Podrška jačanju nastavničkih kompetencija za izbor i primenu specifičnih metoda, oblika i sredstava rada u cilju razvijanja postojećih sposobnosti i sklonosti svakog učenika sa posebnim obrazovnim potrebama, 6. Saradnja sa ostalim stručnim saradnicima i vaspitačima, odnosno nastavnicima u cilju obezbeđivanja optimalnih uslova za razvoj učenika sa teškoćama u senzornom i perceptivnom razvoju, 7. Savetodavni i instruktivni rad sa roditeljima učenika.

Oblasti rada specijalnog edukatora 1. Planiranje i programiranje obrazovno-vaspitnog rada 2. Praćenje i vrednovanje obrazovno-vaspitnog rada 3. Rad sa nastavnicima 4. Rad sa učenicima 5. Rad sa roditeljima, odnosno starateljim 6. Rad sa direktorom, stručnim saradnicima, pedagoškim asistentom i pratiocem učenika 7. Rad u stručnim organima i timovima 8. Saradnja sa nadležnim ustanovama, organizacijama, udruženjima i jedinicom lokalne samouprave 9. Vođenje dokumentacije, priprema za rad i stručno usavršavanje

Oblasti rada specijalnog edukatora 1. PLANIRANJE I PROGRAMIRANJE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA 1. Učestvovanje u izradi planskih dokumenata škole i izrađivanje godišnjeg programa i operativnih planova za svoj rad, 2. Učestvovanje u pripremi delova godišnjeg plana rada škole koji se odnosi na planove i programe za rad sa učenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška, 3. Učestvovanje u izboru didaktičkog materijala i udžbenika u školi, 4. Planiranje nastavnih i vannastavnih aktivnosti za pojedine učenike ili grupe učenika, 5. Učestvovanje u planiranju i vođenju neophodnih metodoloških adaptacija izvođenja nastave, 6. Učestvovanje u izboru preventivnih programa – univerzalnih, selektivnih i indikovanih: program zaštite učenika od nasilja, program prevencije zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, program zdravstvenog prosvećivanja i drugi programi u skladu sa potrebama učenika, 7. Učestvovanje u izradi individualnih obrazovnih planova i pružanje posebne podrške učenicima koji se školuju po individualiziranoj nastavi i individualnom obrazovnom planu, 8. Izrađivanje individualnih pedagoških tretmana, samostalno ili timski, za učenike u čijem su ponašanju identifikovani problemi ili poteškoće u socijalnom ponašanju, 9. Izrađivanje planova za korektivno-stimulativni rad sa učenicima sa senzornim, ili psiho-fizičkim oštećenjima.

Oblasti rada specijalnog edukatora 2. PRAĆENJE I VREDNOVANJE OBRAZOVNO- VASPITNOG RADA 1. Sistematsko praćenje usklađenosti programskih zahteva za rad sa učenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška, 2. Učestvovanje u praćenju i vrednovanju primene mera individualizacije i individualnog obrazovnog plana za učenike, 3. Praćenje i predlaganje mera za prevazilaženje uzroka školskog neuspeha učenika, 4. Iniciranje različitih istraživanja radi unapređivanja obrazovno-vaspitnog rada ustanove.

Oblasti rada specijalnog edukatora RAD SA NASTAVNICIMA 1. Pružanje podrške nastavnicima u planiranju i realizaciji neposrednog obrazovno- vaspitnog rada sa učenicima sa specifičnim obrazovno-vaspitnim potrebama. Učestvovanje u razvijanju individualnih obrazovnih planova za učenike sa teškoćama u psihofizičkom i socijalnom razvoju, 2. Iniciranje i pružanje stručne podrške nastavnicima u odabiru i adekvatnom korišćenju adaptiranih specifičnih metoda rada i nastavnih sredstava, 3. Iniciranje i pružanje stručne podrške nastavnicima pri prilagođavanju didaktičkog materijala, prostora, nameštaja i okoline potrebama učenika sa smetnjama u razvoju, 4. Instruktivni rad sa nastavnicima pri korišćenju asistivnih tehnologija, 5. Osnaživanje nastavnika za rad sa učenicima sa smetnjama u razvoju i iz osetljivih društvenih grupa kroz upoznavanje sa karakteristikama tih učenika i predlaganje postupaka koji doprinose njihovom razvoju, 6. Osnaživanje nastavnika da prepoznaju sposobnosti, interesovanja i sklonosti učenika sa teškoćama u razvoju koje su u funkciji razvoja njihove profesionalne karijere, 7. Pružanje podrške nastavnicima u radu sa roditeljima, odnosno starateljima učenika sa smetnjama u razvoju i iz osetljivih društvenih grupa.

Oblasti rada specijalnog edukatora 4. RAD SA UČENICIMA 1. Identifikovanje učenika sa problemima u intelektualnom, senzomotornom i socijalnom ponašanju, ispitivanje uzroka tih problema i preduzimanje adekvatnih mera, 2. Sprovođenje individualnih pedagoških tretmana za učenike sa ispoljenim poremećajima ponašanja, 3. Pružanje pomoći i podrške učenicima sa smetnjama u psihofizičkom i socijalnom razvoju i učenicima iz marginalizovanih društvenih grupa, 4. Individualni korektivni rad u cilju prevazilaženja postojećih smetnji kroz osnaživanje i razvoj preostalih sposobnosti, 5. Korektivno-stimulativni rad i osposobljavanje za uključivanje u širu društvenu zajednicu, 6. Poboljšanje socijalizacije učenika kroz organizovanje zajedničkih aktivnosti na nivou odeljenja i škole koje će doprineti senzibilizaciji vršnjaka prema učenicima sa nekom vrstom psiho-fizičkog oštećenja, 7. Obučavanje učenika za rad na odgovarajućim sredstvima asistivne tehnologije, 8. Rad sa učenicima koji imaju probleme u porodici (bolest roditelja, poremećeni porodični odnosi, odvojenost od roditelja, razvedeni roditelji, nezaposlenost i siromaštvo), 9. Odlazak na teren – posećivanje porodica učenika, 10. Praćenje i proučavanje učeničkih kolektiva (odeljenskih zajednica), pružanje pomoći u otklanjanju problema i formiranju dobre klime na nivou odeljenja i škole, 11. Sistemsko praćenje socio-ekonomskih i porodičnih uslova života učenika i preduzimanje odgovarajućih podsticajnih mera u školi i van nje, 12. Realizovanje radionica i tribina za učenike u cilju promocije nenasilnog, tolerantnog, saradničkog ponašanja, 13. Učešće, po potrebi, u strukturiranju odeljenja prvog razreda.

Oblasti rada specijalnog edukatora 5. RAD SA RODITELJIMA, ODNOSNO STARATELJIMA 1. Savetodavni rad sa roditeljima, odnosno starateljima učenika koji imaju različite teškoće u razvoju, učenju i ponašanju, 2. Saradnja sa roditeljima, odnosno starateljima na pružanju podrške učenicima koji se školuju po individualnom obrazovnom planu, 3. Podrška jačanju kompetencija roditelja da prepoznaju i razumeju razvojne potrebe i probleme učenika, teškoće u adaptaciji i savlađivanju školskog programa, socijalne i emocionalne probleme, specifične smetnje učenja kao i smetnje u psihofizičkom razvoju, 4. Održavanje tematskih roditeljskih sastanaka i tribina, 5. Informisanje roditelja o napredovanju dece na individualnom tretmanu.

Oblasti rada specijalnog edukatora 6. RAD SA DIREKTOROM, STRUČNIM SARADNICIMA, PEDAGOŠKIM ASISTENTOM I PRATIOCEM UČENIKA 1. Saradnja sa direktorom i stručnim saradnicima na istraživanju, ranoj detekciji i rešavanju specifičnih problema i potreba ustanove, 2. Saradnja sa pedagoškim asistentom i pratiocem učenika na koordinaciji i izvođenju aktivnosti u pružanju podrške učenicima koji rade po individualnom obrazovnom planu, 3. Saradnja sa direktorom i stručnim saradnicima, pedagoškim asistentom i pratiocem učenika u organizaciji i adaptaciji školskog prostora (učionica, toaleta, dvorišta...), 4. Učestvovanje u radu na unapređivanju pedagoške dokumentacije u ustanovi, 5. Saradnja sa drugim stručnim saradnicima na pripremi i realizaciji raznih oblika stručnog usavršavanja (predavanja, radionice, prikazi stručnih članaka i sl.) za nastavnike u okviru ustanove, 6. Saradnja sa direktorom i stručnim saradnicima u organizovanju tribina, predavanja, radionica za učenike, zaposlene, roditelje. 7. RAD U STRUČNIM ORGANIMA I TIMOVIMA 1. Učestvovanje u radu nastavničkog veća (obaveštavanjem, informisanjem o rezultatima obavljenih analiza, pregleda, istraživanja i drugih aktivnosti od značaja za obrazovno-vaspitni rad i jačanje nastavničkih kompetencija), 2. Učestvovanje u radu timova ustanove koji se obrazuju radi ostvarivanja određenog zadatka, programa ili projekta. 8. SARADNJA SA NADLEŽNIM USTANOVAMA, ORGANIZACIJAMA, UDRUŽENJIMA I JEDINICOM LOKALNE SAMOUPRAVE 1. Saradnja sa obrazovnim, zdravstvenim i socijalnim institucijama (školama, domovima zdravlja, savetovalištima, centrima za socijalni rad, školskim policajcem) i drugim ustanovama koje doprinose ostvarivanju standarda i postignuća, 2. Ostvarivanje saradnje sa školama radi korišćenja prostora i tehnologija koje ustanova ne poseduje, a koje su neophodne za korektivno-stimulativni rad sa učenicima sa nekom vrstom oštećenja (ortooptički kabinet, senzorna soba...), 3. Po potrebi, pružanje savetodavne pomoći školama u okruženju.

Oblasti rada specijalnog edukatora 9. VOĐENJE DOKUMENTACIJE, PRIPREMA ZA RAD I STRUČNO USAVRŠAVANJE 1. Vođenje evidencije o sopstvenom radu, 2. Pisanje izveštaja o radu u okviru godišnjeg izveštaja o radu škole, 3. Vođenje dokumentacije o radu sa učenicima – učenički dosije, 4. Vođenje evidencije o radu sa roditeljima i nastavnicima, 5. Vođenje evidencije o različitim istraživanjima, programima, projektima i o saradnji sa drugim institucijama, 6. Pripremanje za individualni i grupni rad sa učenicima i roditeljima, 7. Pripremanje za rad sa nastavnicima – individualno savetovanje, rad u stručnim organima škole, predavanje za nastavnike, 8. Pripremanje preventivnih programa, 9. Pripremanje istraživanja, radionica i projekata, 10. Stručno usavršavanje praćenjem stručne literature, akreditovanih seminara i sekcija, konferencija, učešćem u aktivnostima stručnog udruženja, razmenom iskustva sa drugim defektolozima na području obrazovanja, 11. Učestvovanje u organizovanim oblicima razmene iskustva i saradnje sa drugim stručnim saradnicima psiholozima, pedagozima, logopedima, socijalnim radnicima (aktivi, sekcije, kongresi).

Preporuke za ostvarivanje programa U programu rada su navedeni opšti ciljevi i zadaci rada defektologa, kao i popis poslova kojima se oni ostvaruju. Na osnovu njega svaki defektolog, u zavisnosti od vrste ustanove u kojoj radi i njenih specifičnosti, priprema svoj godišnji program rada. Godišnji program sadrži: oblasti rada, da li te oblasti pripadaju posrednom ili neposrednom radu i vreme realizacije, popis aktivnosti kojima se realizuju određeni poslovi, predviđene saradnike i napomenu o realizaciji. Pri planiranju treba imati u vidu da postoje poslovi koji se realizuju tokom cele godine i oni koji su fiksirani samo u određenom periodu. Defektolog vodi računa da optimalno planira aktivnosti (broj i trajanje) kako bi obezbedio maksimalni kvalitet u radu. Zbog prirode posla i dinamike rada u ustanovi potrebno je da defektolog ima osećaj za prioritet, da bira oblike i metode rada koje obezbeđuju efikasnost i efektnost. Navedeni cilj i zadatke defektolog ostvaruje obavljanjem sledećih stručnih poslova: - Defektološka procena i primena standardizovanih defektoloških mernih instrumenata, - Defektološka prevencija, edukacija i savetovanje, - Individualni korektivni rad, - Defektološko istraživanje i evaluacija. Rad defektologa je usmeren na sve učenike, kojima je potrebna posebna pomoć i podrška kako bi aktivno učestvovali u obrazovno-vaspitnom radu, a naročito na rad sa učenicima sa disfunkcijama ili teškoćama vezanim za perceptivno-receptivne i motoričke smetnje, smetnje u psiho-fizičkom razvoju, govorno- jezičkom funkcionisanju, na rad sa učenicima sa specifičnim smetnjama u učenju, afektivnom, socijalnom i emocionalnom ponašanju i učenicima iz marginalizovanih društvenih grupa. Posao defektologa u ustanovi obuhvata savetovanje, prevenciju, dijagnostiku i tretman različitih oblika posebnih potreba učenika sa teškoćama u razvoju, teškoćama u učenju, problemima u ponašanju i emocionalnim problemima, kao i sa teškoćama čiji su uzročnici vaspitni, socijalni i ekonomski činioci. O svom radu defektolog vodi evidenciju u sledećoj dokumentaciji: dnevna evidencija o radu, dosije učenika (defektološki karton) i ostalu potrebnu dokumentaciju. Da bi defektolog efikasno obavljao svoj posao neophodno je da sarađuje sa drugim stručnim saradnicima i ostalim učesnicima života ustanove.