Делија Балош, ВТШСС Нови Сад БИОЛОШКИ АГЕНСИ И СМЕРНИЦЕ О ЗАШТИТИ РАДНИКА ОД РИЗИКА ПОВЕЗАНИХ СА ИЗЛОЖЕНОШЋУ Делија Балош, ВТШСС Нови Сад

Биолошки агенси и животна средина Биолошки агенси се налазе свугде око нас и у нашем организму; Многи биолошки агенси су корисни примењују се у биотехнологији; Други у организму стварају ензиме који усмеравају ток биохемијских процеса; Велики број спадају у категорију патогених који су изазивачи различитих обољења;

Радно место и загађивачи Данас у многим производним предузећима велики проблем представљају патогени агенси који луче токсине и изазивају најразличитија обољења, у то спадају и: Нови микроорганизми и организми који су настали у војним и другим лабораторијама генетичким инжењерингом, представлају велику опасност, зато што многи нису довољно испитани, (за њих не постоји вакцина и лек) а неки су настали са намером да се користе за биотероризам

Радна и животна средина и здравље За разумевање појма ”здраве радне и животне средине”, морамо разумети да је у природи све повезано,а човек као део природе повезан је и зависан од фактора средине. Док је човек здрав организам има способност да одржи равнорежу функција, које су програмиране у молекулима ДНК

Организам врши размену материја и енергије са околном срединном Док је организам здрав Разни механизми отклањају грешке које настају под утицајем разних агенаса из животне и радне средине. у том процесу важну улогу има имуни систем и механизми поправке грешака у нашој генетској основи, (где се налазе програми за контролу свих функција)

Микроорганизама у радној средини Ризици од Микроорганизама у радној средини Микроорганизми из радне средине представљају ризик за наше здравље. Могу погодити оређене органе или системе органа, директно га оштећујући и/или изазивају даље компликације некада са смртним исходом. Док научници у лабараторијама углавном тестирају супстанце или токсине једну по једну, како утичу штетно на здравље; у стварном животу на радном месту наш организам се бори са више од једног фактора истовремено; синергистички делују шетни агенси у радној и животној средини.

Утицаји из радне и животне средине: Утицаји из радне и животне средине: У свету и код нас, велики број радника умире сваке године од познатих болести радне средине (професионалне болести), а много више радника је оболело од неке професионалне болести које још увек нису директно повезане са радном средином, или нису нигде ни евидентиране; велики број радника погине сваке године у несрећама на радном месту, а више хиљада бива онеспособљено; закон о безбедности и здрављу на раду од 2005 године налаже да послодавац је дужан да обезбеди безбедно и здраво радно место; за свако радно место, по Закону, мора да се ради процена ризика и да се предлажу мере које ће обезбедити здраву радну средину а загађиваче држати под контролом;

Биолошки штетни агенси штетно утичу на здравље, налазе се у многим секторима, ретко су видљиви, они представљају ризик по здрављу, нису добродошли како у радној тако и у животној средини. Биолошке штетности чини група организама који луче токсине који могу бити: репродуктивно штетни, мутагени ,тератогени, штетни за развиће, изазивачи хормоналних дизбаланса и канцерогени, а то су: бактерије, вируси, гљиве (квасци и плесни) и паразити.

Основна разлика између биолошких агенаса и других опасних материја је њихова способност да се репродукују. микроорганизми, који луче токсине, се врло брзо размножавају, тако да њихов број се брзо може повећавати као и концентрација, да би били инфективни за човека. Да би се човек разболео микроорганизми могу улазити у организам, али да би се разболео мора да их има у одређеној концентрацији.

Пут уношења микроорганизма у организам човека је различит, уносе се: удисајем, преко коже, слузокоже дигестијом. Велики је број микроорганизама који се уносе путем аеросола, удисајем из ваздуха и то су узрочници разних инфекција дисајних путева и дисајних органа.

Шта су патогени микроорганизми? За микроорорганизме кажемо да су патогени ако изазивају одређено обољење. Патогени организми су специфични, живе у одређеном домаћину или посебну врсту ткива. Вируси и неке врсте бактерија уништавају ћелије свог домаћина. Међутим, највећи број врста микроорганизма производи токсине (отрове) који наносе штету метаболизму ћелије домаћина, оштећене ћелије губе функцију да програмирано производе одређену материју која учествује у контроли и нормалном функционисању организма. Према томе где се стварају и где делују бактеријски токсини се деле у две групе: ендотоксини и егзотоксини

Егзотоксини Излучују бактерије и други микроорганизми у околну средину и људски организам. Егзотоксини проузрокују велики број болести као: Дифтерију Тетанус Колеру Дијареју Ботулизам Највећи број тровања храном узрокују токсини бактерија које живе у храни. Једно од најтежих тровања изазива Clostridium botulinum

Мере заштите од бактеријских обољења: Обавезна вакцинација, хигијена на свим нивоима, пастеризација(загревање од 63°С до 100°С), стерилизација (загревање изнад тачке кључања) и лечење антибиотицима као и контрола ефикасности примењенених мера.

МИКРООРГАНИЗМИ У РАДНОЈ СРЕДИНИ Велики је број делатности где у радној средини постоје ризици од разних патогених микроорганизма, као: здравствене лабораторије и друге лабораторије, болнице, али су присутни и у пољопривредној индустрији, шумарству, хортикултури, роизводњи хране за животиње и сточне хране, индустрији за прераду дрвета и др. У индустрији где је висока влажност и висока концентрација прашине, такође су ризична места за раднике, то су: текстилна индустрија, штампарије, фабрике целулозе, архиви музеји библиотеке, фабрике где се обрађује глина, слама,

Биолошки агенси су груписани у 4 ризичне групе: Ризична група 1 (не носи никакав или ниски ризик по појединца и заједницу) Микроорганизам за који је мало вероватно да ће изазвати болест код људи или животиња. Ризична група 2 (умерени ризик по појединца, низак ризик за заједницу ). Патоген који може да изазове болест код људи или животиња, али који мало вероватно може бити озбиљан ризик за лабораторијске раднике, заједницу, стоку или животну средину. Изложеност у лабораторији може изазвати озбиљну инфекцију, али зато постоје ефикасно лечење и превентивне мере, а ризик од ширења инфекције је ограничен. Ризична група 3 (висок ризик по појединца, низак ризик за заједницу). Патоген који обично изазива озбиљну болест код људи или животиња, али се обично не шири са једне заражене јединке на другу. Постоје превентивне мере и ефикасно лечење. Ризична група 4 (висок ризик по појединца и заједницу ) Патоген који изазива озбиљну болест код људи или животиња и који се лако преноси са једне на другу јединку, директно или индиректно. Ефикасно лечење и превентивне мере обично нису доступни.

Друге факторе које треба размотрити као одговарајуће су: 1. Патогеност агенса и инфективна доза; 2. Потенцијални резултат изложености; 3. Природни пут инфекције; 4. Други путеви инфекције који су резултат лабораторијских поступака (парентерално, преношење ваздухом, уношење преко уста) 5. Стабилност агенса у средини, 6. Концентрација агенса и запремина концентрисане материје којом се рукује; 7. Присуство одговарајучег домаћина (људског или животињског); 8. Расположиве информације из студија о експериментима на животињама, извештаје о лабораторијски стеченим инфекцијама и из клиничких извештаја; 9. Планирана активност у лабораторији ( аеросолизација, центрифугирање, етц.); 10. Било каква генетска манипулација организмом који може да прошири дијапазон домаћина агенса или измени реаговање агенса на познанте, ефикасне режиме лечења; 11. Локална расположивост ефикасне превентиве или тарапеутских интервенција;

Ниво биолошке безбедности Може се одредити за планирани рад: Одређује се ниво безбедности има 4 нивоа који се негде не поклапају са групом ризика микроорганизма; одговарајућа лична заштитна опрема и стандардне оперативне процедуре (SOP) које обухватају друге безбедоносне интервенције развијене у циљу обезбеђивања најбезбеднијег могућег обављања посла.

Смернице биолошке безбедности за раднике који су изложени биолошким агенсима Недавни догађаји у свету указали су на нове претње људском здрављу кроз намерну злоупотребу и испуштање микробиолошких агенаса и токсина. Процена ризика, безбедно коришћење рекомбинантне ДНК технологије и мере заштите у транспорту заразних материја имају значајну улогу у биолошку безбедност.

Смернице биолошке безбедности за раднике који су изложени биолошким агенсима за безбедан рад, врло је значајан концепт биолошке безбедности, заштита биолошких материјала од крађа губитка или диверзије, што би могло да води неадекватној употреби ових агенаса и изазивању штете по људско здравље, (често хумани) материјал који се носи на микробиолошку анализу у здравственим установама садржи патогене који се могу користити за масовно уништење - биотероризам.

Транспорт заразних и потенцијално заразних материјала Врши се по строгим националним и међународним прописима. Постоје рописи о паковању , обележавању и транспорту тих материјала. Треба: 1. Смањити мгућност да се паковања оштећују, цуре и да се опасни микроорганизми налазе ван контроле; 2. Смањити излагање могућим инфекцијама 3. Побољшати ефикасност испоруке пакованих микроорганизама. Као и садржи патогенених микроорганизама који се могу користити за масовно уништење - биотероризам.

Бројеви према УН класификацији и одговарајући називи који се користе приликом превоза класа 6.2 инфективни отпад 1. UN 2814 Инфективне материје са штетним последицама по људе 2. UN 2900 Инфективне материје са штетним последицама само по животиње 3. UN 3373 Узорци за дијагностику или узорци клиничког матријала 4. UN 3291 (N.O.S). Болнички отпад, отпад код којег није извршена категоризација (N.O.S. – Not Otherwise Specified) или (БИО) медицински отпад, N.O.S. znači “nije na drugi način razvrstan”

За безбедан рад и заштиту радника у лабораторијама треба да се ради: ЗАКЉУЧАК За безбедан рад и заштиту радника у лабораторијама треба да се ради: Процена ризика од биолошких агенаса; Да се одреде нивои биолошке безбедности; Правилник о понашању и одговорностима и нивоима одговорности; Пројектовање лабораторија и објеката према нивоима безбедности; Лабораторијска опрема према нивоима безбдности, Здравствени и медицински надзор у сваком тренутку, праћен одговарајућим процедурама, Обука радника и провера обучености; Управљање отпадом;