Појам и суштина курикулума Факултет педагошких наука Универзитета у Крагујевцу

Курикулум - етимологија Реч курикулум има корен у латинској речи currere која значи трчати, трка, тркалиште (у облику овалне стазе на којој су се одвијале трке римских борних кола). Кључни параметри који су одредили значење касније изведене речи curriculum су време, путања, правила, норме и критеријуми (трчања). Отуда је, у свом првобитном облику реч курикулум имала значење тока и редоследа учења, серије „препрека и препона“ (предмета) у учењу које се морају савладати за одређено време. Студенти, због тога често (и сасвим оправдано), доживљавају студирање и испите као властито учешће у великој трци.

Курикулум – употреба појма Историја образовања не нуди поуздана сведочења о континуираној и доследној употреба термина курикулум. У средњовековној пракси образовања наставни садржај у свакој години учења означаван је термином curriculum atribus. У постсредњовековној пракси образовања у европским земљама, термин курикулум се постепено изгубио, али је англосаксонским остао у употреби, да би после другог светског рата, првенствено под утицајем америчких аутора, био поново успостављен као део стандардне европске терминологије у образовању. Осим пописа предмета учења, курикулум, је постепено обухватао и друге садржаје, а првенствено школска документа, извештаје, чланке, уџбенике, приручнике и друге понуђене и препоручене ствари за учење, што му је значајно проширивало садржај и мењало значење.

Проблеми дефинисања појма “курикулум” Веома је тешко одредити и усвојити једнозначну дефиницију курикулума због: Постојеће традиције и искустава о улози и значају школе и образовног система; Честих промена у друштвеном, политичком и економском систему; Брзог напретка науке и технологије и сазанања у многим научним дисциплинама; Промена у концепцијама наставних предмета и њиховог односа према другим предметима; Нових сазнања у методологији наставе и проучавања вредносних и других одредби образовних и наставних циљева; Различитих приступа дефинисању и схватању појма “курикулум”.

Различита одређења курикулума У стручној литератури постоји око 120 дефиниција појма „курикулум.“ У свакодневном поимању курикулум се готово увек везује за школу и организован процес учења. Свака од предложених дефиниција изражава посебну, у односу на друге, супротстављајућу перспективу. Неке дефиниције курикулума су и сувише уске, ограничавајући курикулум на институције за образовање, док су друге веома широке и не успевају да успоставе разлику измену функција образовних институција (школа и универзитета) и других организација које имају образовну функцију.

Различита одређења курикулума Курикулум је наставни план и програм; Курикулум чине циљеви учења, садржај поучавања, поступци и наставни стил рада учитеља; Курикулум је систем оптималног припремања, остварења и евалуације наставе; Курикулум је целокупан процес организованог образовања, учења и наставе; Курикулум је детаљна разрада циља и задатака учења, метода рада и контрола учинака; Курикулум је прецизан систем планираног васпитања и образовања; Курикулум представља дидактичко-методичку концепцију учења, поучавања, васпитања и образовања; Курикулум је план остваривања оптималног учења, итд.

Курикулум као трансмисија Разлике у дефинисању курикулума су свакако бројне, али се првенствено испољавају као разлике у погледу наглашавања примарне важности појединих елемената курикулума, односно организованог процеса учења. С обзиром на доминантност појединих елемената у курикуларној структури, у теорији и пракси образовања присутна су различита схватања курикулума: Курикулум као трансмисија Курикулум као продукт Курикулум као процес Курикулум као пракса Курикулум у контексту

1. Курикулум као трансмисија – наставни план и програм Овако схваћен курикулум у средиште васпитно-образовне делатности школе ставља садржај дефинисан наставним планом и програмима, које су прописали независни експерти изван конкретне школе и који само треба да се реализује у пракси. Наставни садржаји одређени на овакав начин обавезни су за све школе истог нивоа и врсте, за све наставнике и ученике. Овако схваћен курикулум садржи три битне одренице: Циљ и задатке образовања Наставне садржаје Дидактичко-методичка упутства. Образовање је, у овом смислу, процес којим се наставни садржаји преносе или предају ученицима најуспешнијим методама које се могу осмислити. На тај начин нуди се затворена концепција образовања. Ученицима се нуде чињенице које они треба да науче, запамте, а потом и промене. Овакав приступ теорији и пракси курикулума карактеристичан је за рано таздобље развоја теорије курикулума, али се одржао и до данашњих дана. Изједначавање курикулума са наставним планом и програмима ограничава планирање наставе на садржаје и знања која се желе пренети ученицима.

2. Курикулум као продукт Ово је доминантна концепција у теорији и пракси курикулума, и углавном представља курикулум усмерен на исходе које ученици треба да постигну. Главни заговорници и теоретичари ове концепције били су Френклин Бобит, Ралф Тајлер и Кристина Мелер. Централно место у овој концепцији заузима дефинисање исхода образовања, тако да се садржаји и методе наставе одређују у односу на резултате који треба да буду процењени. Курикулум се одређује као програм активности наставника и у ченика усмерених на остваривање утврђених циљева и исхода образовања. За разлику од претходне концепције, у којој је акценат стављен на садржаје образовања, у овој концепцији нагласак је на квалитету исхода образовања.

Тајлеров модел развијања курикулума 1. Циљ (којим образовним циљевима школа треба да тежи?) 2. Искуство (која образовна искуства могу омогућити постизање тих циљева?) 4. Евалуација (како утврдити да ли су циљеви заиста постигнути?) 3. Организација (како та искуства ефикасно организовати?)

Предности курикулума усмереног на исходе Постављање исхода у центар образовног процеса Јасно дефинисани и операционализовани циљеви и исходи образовања Настава која је усмерена на активности и ученика и наставника Повећана аутономија школе и наставника Праћење и вредновање степена остварености дефинисаних исхода образовања

Недостаци курикулума усмереног на исходе Процес учења се потискује у други план Рад наставника се процењује у односу на постигнуте резултате Евалуација обухвата углавном декларативна знања Да ли наставници заиста реализују наставу усмерену ка циљевима? Појава непредвиђених резултата

3. Курикулум као процес Курикулум схваћен као процес даје оквирна упутства за рад и оставља велику слободу у избору и осмишљавању садржаја и начина рада. Курикулум се тумачи као континуирана интеракција наставника, ученика и знања. Више је оријентисан на методе (како), него на садржаје рада (шта). Процес учења и активности ученика се стављају у први план. Учење се посматра као истраживачки процес који има лично значење за ученика, чиме се развија унутрашња мотивација. У процесу учења нагласак је стављен на процесе сазанавања, а не на усвајање чињеница. Ученик има активну улогу у конструисању знања. Наглсак је на интеракцији и ученик кроз интеракцију са другим ученицима и наставницима конструише сопствени модел реалности.

Принципи за емпиријскко проучавање процеса Према мишљењу Стенхауса (Lawrence Stenhouse), минимум који курикулум треба да испуни је да обезбеди основу за планирање, емпиријско проучавање и разматрање циља образовног процеса. Избор садржаја, развој стратегије поучавања, доношење одлука о редоследу секвенци и индентификовање јаких и слабих страна сваког ученика. Принципи за планирање Проучавање и вредновање напредовања ученика и наставника, смернице за имплементацију курикулума у различитим контекстима, информације о променљивости ефеката у различитим контекстима, као и разумевање узрока тих варијација. Принципи за емпиријскко проучавање процеса Формулисање намере или циља курикулума који је отворен за критичко преиспитивање. Принципи за проверу оправданости приступа

Ограничења и слабости концепције курикулума као процеса Будући да се свака учионица посматра као јединствена лабораторија и да се садржаји и значења развијају кроз интеракцију наставника и у ченика, наглашавање јединствености сваког појединачног процеса наставе може довести до великих разлика у садржају курикулума. Велике разлике у садржају курикулума Настава се посматра као интерактиван процес, квалитет наставе зависи од професионалне компетентности наставника и захтева његово веће ангажовање, што је истовремено и снага и слабост ове концепције. Квалитет наставе зависи од професионалне компетентности наставника

Курикулум се развија кроз динамичну интеракцију акције и рефлексије 4. Курикулум као пракса Наглсак је на сталном преиспитивању и истраживању васпитно-образовне праксе. Одвија се кроз критичко промишљање у акцији, с циљем да се постојећа пракса измени. Конструисање знања је процес који узима у обзир искуство и наставника и ученика. Сталним истраживањем праксе не мења се само пракса, већ и саме особе укључене у ту праксу. Курикулум се развија кроз динамичну интеракцију акције и рефлексије

5. Курикулум у контексту Курикулум је оно што се реално дешава у учионици, то је стални социјални процес који чине интеракције ученика, наставника, знања и окружења. Ова концепција је утемељена на схватањима Дјуиа , Виготског и Брунера. Ученицима треба омогућити да јасно сагледају у ком и каквом контексту могу да искористе знање и способности које су развили.

Одређење појма “курикулум” И поред разлика у одређењима, схватањима и концепцијама, курикулум се може синтетички одредити као скуп планираних активности које усмеравају васпитно-образовни процес, заснованих на прецизно дефинисаним циљевима, садржајима и исходима. У курикулуму су изложени и описани задаци школе у виду организованих целина и делова, постављених тако да могу утицати на жељена понашања ученика. Од традиционалних наставних програма курикулум се разликује својим обимом и усмереношћу на једнозначне, операционализоване и остварљиве циљеве и исходе учења и наставе који се могу евалуирати применом одређених поступака и инструмената.

Одређење појма “курикулум” Курикулум је кохерентан и децидиран одговор на питања: Зашто се нешто учи (сврха и циљеви учења); Шта је предмет учења (исходи учења у виду знања, вештина, ставова и/или компетенција; садржај, градиво, тематика који се у процесу учења преносе и посредује у досезању исхода); Како се одвија процес учења (сценарио учења, стратегије учења, организациони облици, средства, методе, материјали); Ко, како и када обавља процену наученог; Ко учи, односно кога подучавамо, (антропо-психолошке и социјалне особености и карактеристике оних који уче); Где и када се одвија процес учења.

Кључне особине курикулума Садржи смернице (не круте нацрте и шаблоне) за остваривање васпитања и образовања; Резултат је наставникове самосталности и креативности у реализацији потреба, циљева и задатака са глобалног (оквирног) на конкретан ниво (практична примена); Посебно је усмерен на овладавање процесом учења, а не само на стицање знања; Родитељи имају већу могућност директног учествовања у развоју курикулума; Отворен је и подложан сталном вредновању и ревизији коју могу вршити ученици, наставници и други школски и ваншколски субјекти; Наставник има већу самосталност у креирању курикулума, али и већу одговорност за његово спровођење и развијање; Ствара се и развија путем демократске процедуре и одлучивања.

Литература Алексендрић, Б. (2009): Схватања и приступи теорији и пракси курикулума, Настава и васпитање, бр. 3, 331-347. Деспотовић, М.: Развој курикулума – приступ усмерен на компетенције Ђорђевић, Ј. (2003): Схватања о курикулуму и његова улога у настави, Педагошка стварност, бр. 1-2, 31-46. Oliva, P.F. (2001): Developing the curriculum, New York: Longman. Previšić, V, ur. (2007): Kurikulum, Zagreb: Školska knjiga Smith, M.K. (2000): Curriculum theory and practice, The encyclopedia of informal education, www.infed.org/biblio/b-curric.htm.