Prof. dr Nenad Glumbić FASPER PRIMENJENA ANALIZA PONAŠANJA I OSNOVNI PRINCIPI BIHEVIORALNIH INTERVENCIJA Prof. dr Nenad Glumbić FASPER

PRINCIPI BIHEVIORALNIH INTERVENCIJA

Osnovne postavke Terapeut se bavi ponašanjem koje se može opažati i meriti Ponašanje se mora operacionalno definisati Važno je da se utvrde faktori koji kontrolišu određeno ponašanje Fundamentalni principi mogu se primeniti u različite svrhe (akademske veštine, redukcija neprikladnog ponašanja, adekvatno sprovođenje slobodnog vremena), u različitim okruženjima i sa različitim ispitanicima.

Zadatak U tekstu koji sledi izdvojite ponašanja koja mogu biti zanimljiva za bihevioralni tretman Navedite operacionalnu definiciju takvih ponašanja Navedite opservacije i tumačenja koji ne pripadaju bihevioralnim pristupima

(Radulović & Glumbić, 2004): „Čuo se neobičan zvuk. Bio je tih, ali ipak prodoran. Nešto između pevanja i plakanja. Devojčica T. se udvojila. Tužna sam. Nisam tužna. Bila je u dilemi da li da plače ili ne. Anksioznost je počela da raste. Ambivalenciju je razrešila uvijanjem po podu i plakanjem. Vikala je da hoće da povrati. Grupa je ćutala. T. je, prema interpretaciji terapeuta, htela da povrati loš objekat“.

Klasično uslovljavanje bezuslovni stimulus – bezuslovna reakcija neutralni stimulus – izostanak reakcije Bezuslovna reakcija Bezuslovni stimulus Neutralni stimulus

Klasično uslovljavanje: neutralni stimulus uslovni stimulus uslovni stimulus – uslovna reakcija

Istraživanja: Uglavnom su realizovane animalne studije Detaljno su ispitivane varijable koje utiču na uslovljavanje: karakteristike jedinke i okruženja Prva istraživanja na humanoj populaciji rađena su uglavnom na istraživačima Postoje i retka savremena istraživanja (npr. tretman enureze)

Ernest Hilgard

Ograničenje klasičnog uslovljavanja: Serija stimulusa izaziva istu reakciju Nema novih ponašanja, pa ga je teško koristiti u procesu učenja

Operantno uslovljavanje: Učenje se zasniva na konsekvencama Antecedenti nemaju veliku ulogu u operantnom uslovljavanju Opisano u prvim Skinerovim radovima, i danas se široko koristi u specijalnoj edukaciji

A-B-C Antecedent – Behavior -Consequence ABC kontingencija A-B-C Antecedent – Behavior -Consequence

Prvi korak u osmišljavanju tretmana: Zadatak istraživača je da utvrdi funkcionalnu povezanost između ponašanja kao zavisne i faktora sredine kao nezavisne varijable. Analiza funkcije ponašanja nam omogućava da sagledamo na koji način sredinski činioci kontrolišu ponašanje i danas se uglavnom zasniva na sprovođenju pažljivo dizajniranih eksperimentalnih istraživanja.

Počeci Primenjene bihevioralne analize: Teodoro Ajon i Džek Majkl publikuju prvi naučni rad iz ove oblasti 1959. godine. Šezdesetih godina XX veka mnogo se radi na primeni principa operantnog uslovljavanja u razlilitim oblastima. Prvi broj časopisa Journal of Applied Behavioral Analysis publikovan je 1968. godine.

Ivar Lovaas (1987): 19-oro dece sa autizmom (2-5 godina starosti) 40 sati tretmana nedeljno u kućnim uslovima Dve kontrolne grupe ispitanika Rezultati u sedmoj godini (viši IQ, bolje razvijene adaptivne sposobnosti, završavali razrede redovne škole) Pozitivni efekti zadržani i kada su deca imala 12 godina

Prednosti istraživanja (McEachin et al., 1993): poredbene grupe su u prvoj fazi istraživanja bile ujednačene u odnosu na čak 19 različitih varijabli korišćen je pristup zasnovan na istraživanjima program intervencije je bio standardizovan i prezentovan u vidu priručnika tretmani su snimani istraživanje je osmišljeno kao dvostruko slepa studija efekti tretmana praćeni su godinama pošto je intervencija završena

Nedostaci istraživanja i samog tretmana: Pridruživanje dece određenoj grupi nije bilo slučajno Kriterijumi za uključivanje u uzorak nerealno visoki (npr. IQ 63) Averzivni stimulusi Finansijsko iscrpljivanje Tretman liči na dresuru

Furman & Lepper, 2018: „Primenjena bihevioralna analiza predstavlja naučno ispitivanje promena u ponašanju, korišćenjem bihevioralnih principa, kojima se evocira ili izaziva ciljana promena u ponašanju“

Primenjena bihevioralna analiza je: analitična tehnološka konceptualno sistematična efikasna generalizabilna

Zašto je primenjena? Ciljano ponašanje (ponašanje na koje utičemo) socijalno je značajno. Primeri ciljanog ponašanja: agresija, ruminacija, pika, školske i radne veštine, bezbednost... Ciljana ponašanja mogu biti vrlo specifična. Često moramo odrediti prioritete u radu.

Zašto je bihevioralna? Terapeut ili istraživač bave se ponašanjem koje se može direktno opservirati. Ponašanje se nikada ne tumači nebihevioralnim konstruktima i unutrašnjim kvalitetima, kao što su crte ličnosti. Važna je operacionalna definicija ponašanja.

Zašto je analitična? Dokazuje se veza između ciljanog ponašanja i sredinskih činilaca. Posebno je važno da se utvrdi efekat nezavisnih varijabli (tretmana) na zavisnu varijablu (socijalno relevantno ponašanje). Eksperimentalna kontrola postiže se kada terapeut demonstrira funkcionalnu ili kauzalnu povezanost između spoljašnjih varijabli i ciljanog ponašanja. Potrebno je da se dokaže da su pozitivne promene u ponašanju rezultat primenjene intervencije, a ne drugih činilaca čiji uticaj ne možemo da kontrolišemo.

Zašto je tehnološka? U naučnim radovima detaljno je opisana primena određene tehnike. Velika pažnja se poklanja proceduralnom integritetu. Drugi istraživači imaju dovoljno informacija na osnovu kojih mogu da ponove istraživanje.

Zašto je konceptualno sistematična? Sve procedure koje primenjujemo počivaju na jasnim principima koji određuju njihov izbor i način njihove realizacije. Ako u tretmanu koristimo više tehnika, uvek možemo da objasnimo zašto smo izabrali baš te tehnike i zbog čega ćemo ih primenjivati na određeni način.

Zašto je efikasna? Postoje jasni dokazi da su pozitivne promene nastale pod uticajem tretmana. Klijent ili članovi njegove porodice pozitivno vrednuju nastale promene.

Zašto je generalizabilna? Potrebno je da sve naučene veštine i oblici ponašanja budu generalizovani.

Oblici generalizacije Temporalna – održavanje postignutih efekata tretmana nakon intervencije Generalizacija odgovora – naučeni oblici ponašanja imaju pozitivan uticaj i na druga, slična ponašanja, kojima klijent nije eksplicitno podučavan Generalizacija stimulusa – adekvatno ponašanje se ne ostvaruje samo u određenim prostorima ili samo u prisustvu određenih osoba.

ŠTA KAŽU KRITIČARI? Procedura je „mehanicistička, apsolutistička, fokusirana na simptome i primarno orijentisana na spoljašnje motivatore“ (Shyman, 2016). Promovišu se medicinski model ometenosti i ejblizam. Deca se robotizuju. Zastupa se prozelitizam.

Rita Jordan, 2001 „Čini se da čitav pokret Primenjene bihevioralne analize sve više postaje kult, nego nauka: postoji harizmatični lider, doktrina, izostanak potrebe da se reaguje na kritike, inkvizicija i denunciranje bilo kakvog kritičara, ma kako on bio blag, netačna interpretacija iznetih kritika, prozelitizam čiji je cilj pridobijanje što većeg broja konvertita i širenje po svetu“

ABA TERAPEUTI KORISTE TERMINE: činjenice, naučna zasnovanost, najveći mogući nivo pouzdanosti, objektivna opservacija, merenje fenomena, replikacija, dokazi, rigorozna metodologija...(kada opisuju sebe) i termine pseudonauka, anti nauka, lažna stručnost, tvrđenje bez dokaza, šarlatanstvo, glupost, skandal, ideologija... (kada opisuju druge)