UPOZNAJMO PROIZVODNA ZANIMANJA KAKO BISMO POSTALI ZAPOSLENI I NEZAVISNI GETTING ACQUAINTED WITH PRODUCTION OCCUPATIONS IN ORDER TO BECOME EMPLOYED AND INDEPENDENT Gorana Tanasković, OJ Čačak Regionalna privredna komora Kraljevo Vrnjačka Banja 26.05.2015

Profesionalizam,znanje, kompentencije I iskustvo privrednika prepoznali su neophodnost povezivanja sa obrazovnim sistemom Polazna ideja za projekat proistekla je iz aktuelnih zahteva tržišta i stanja u privredi regiona. Iskustvo privrednika sa jedne strane i osnove „Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine“ se u velikoj meri poklapaju. Prepoznate obrazovne potrebe Srbije u Strategiji proističu iz pretpostavljenih opredeljenja da se „dalji razvoj proizvodnog sistema Srbije mora ubrzano zasnivati na znanju, preduzetništvu obrazovane populacije, sopstvenim i transferisanim tehnološkim inovacijama, tržišnoj ekonomiji i međunarodnoj poslovnoj, tehničkoj i drugoj kooperaciji“ Problemski okvir projekta zasnovan je na širokom spektru uslova sredine koji bitno utiču na odluku mladih o izboru zanimanja među kojima su i profesionalni uslovi (stanje na tržištu rada). Osnovni cilj projekta zasnovan je na neophodnosti informisanja učenika sa osnovama preduzetništva zasnovanom na znanju, kreativnosti, samostalnosti, odlučnosti i upoznavanju učenika sa realnom slikom tržišta rada u opštini i regionu.

Realizatori projekta Regionalna privrednakomora Kraljevo, Predstavnice Udruženja poslovnih žena „Nadežda Petrović“ TV Galaksija Studio Maruška Elsat, Vodoinžinjering Elestra, Interfood, Dezert , Aleks, Škola stranih jezika Lingo, Damek, Sirela Tehnička škola Mašinsko saobraćajna škola iz Čačka.

METODOLOŠKI OKVIR privlačnost posla Osnovni faktori koji deluju na donošenje profesionalne odluke i izbor zanimanja: privlačnost posla očekivanja od vlastitih sposobnosti verovatnoća uspeha Profesionalni razvoj je kontinuiran proces sazrevanja profesionalne odluke. Profesionalna zrelost se ne postiže u fazi izbora zanimanja. Tada samo prividno dostiže vrhunac. Osnovni faktori koji deluju na donošenje profesionalne odluke i izbor zanimanja: privlačnost posla određuju mediji, efekti određenog rada, nivo zarade, socijalna moć itd; očekivanja od vlastitih sposobnosti formiraju se u odnosu na porodicu, vršnjačku grupu i školu kao socijalno ogledalo koje odražava učenikove mogućnosti i realnim ili nerealnim procenama mu pomaže da oblikuje sliku o sebi; verovatnoća uspeha se procenjuje na osnovu socijalnih mogućnosti, zahteva u okruženju, ali i realnog sagledavanja sopstvenih mogućnosti; stavovi socijalnih grupa od najšire društvene zajednice, do nuklearne porodice, formiraju vrednosti, stavove, sliku o profesiji i sliku o sebi. Profesionalni razvoj je kontinuiran proces sazrevanja profesionalne odluke. Profesionalna zrelost se ne postiže u fazi izbora zanimanja. Tada samo prividno dostiže vrhunac.

predstavljanje proizvodnih zanimanja od strane privrednika; U skladu sa opštim ciljem, formulisani pretočeni su u aktivnosti profesionalnog prosvećivanja i informisanja mladih: predstavljanje proizvodnih zanimanja od strane privrednika; podsticanje i osposobljavanje učenika za aktivnu participaciju u budućem svetu rada (u pokretanju sopstvenog posla i izbegavanja dugogodišnjeg „čekanja“ na posao) organizovanje poseta radnim organizacijama; sprovođenje istraživanja, prezentovanje rezultata školama učesnicama u projektu, Aktivu direktora osnovnih i srednjih škola .... U načelu, očekivani ishodi projekta tiču se uticaja i efekata projektnih aktivnosti na profesionalni razvoj i promene u ponašanju učenika neposredno posle njegove realizacije, ali i kasnije: usvajanje novih znanja o svetu rada; povećavanje motivacije učenika za proizvodna zanimanja; osnaživanje motivacije učenika za usvajanje novih znanja i veština (dalje obrazovanje); povećavanje svesnosti učenika o složenosti procesa izbora zanimanja i budućeg profesionalnog delovanja; podsticanje samopouzdanja i sigurnosti učenika.

Izvod iz REZULTATA ISTRAŽIVANJA Osnovni cilj projekta, u suštini, je rad na profesionalnoj orijentaciji i pružanju podrške učenicima u odabiru zanimanja. Da bi se adekvatno pripremili za svet rada, osim formalnog obrazovanja neophodno je da učenici formiraju odgovarajući stav prema radu, razviju profesionalni duh i budu zadovoljni u budućem zanimanju. Upoznavanjem učenika sa realnom slikom tržišta rada omogućeno je formativno delovanje na stavove učenika prema radu i pravilnom izboru zanimanja – buduće smernice nezavisnosti i rada.

Predmet istraživanja Utvrđivanje: profesionalnih namera učenika završnih razreda osnovne škole i učenika II i III razreda Ekonomske škole poznavanje preduzetništva i sveta rada. Učenici završnih razreda osnovne škole su nakon predavanja i razgovora sa privrednicima imali mogućnost da popune anketu koja je sastavljena od 20 pitanja/tvrdnji koja su se odnosila na njihove stavove, predubeđenja, znanje, preferencije, usvojena znanja o osnovama preduzetništva i njihova razmišljanja o odabiru budućeg zanimanja. Upotrebljena je skala procene u kojoj su pojedini opisi formulisani u vidu tvrdnje za koju je učenik trebao da izrazi stepen slaganja od (1) „slažem se“, (2) „ne slažem se“, (3) „neodlučan/a sam“ ili da na pitanja zatvorenog oblika odgovore sa „da“, „ne“ i „ne znam“. Za obradu podataka korišćeni su postupci deskriptivne statistike.

Poseta proizvodnom preduzeću Veoma značajan faktor u procesu donošenja profesionalne odluke su profesionalni uslovi odnosno stanje na tržištu rada, obrazovni nivo i vrsta obrazovanja potrebna za određene poslove. Sa stanjem na tršištu rada i deficitarnim zanimanjima upoznato je 42% ispitanih osnovaca. Ostali, ili nisu u dovoljnoj meri upoznati sa deficitarnim zanimanjima (37%), ili o njima ne znaju baš ništa (18%). Upoznatost sa svetom rada kroz posetu nekom proizvodnom preduzeću imalo je 42% ispitanih učenika. Čak 81% učenika je odgovorio da želi da poseti neka od proizvodnih preduzeća, 11% da ne želi a 8% je bilo neodlučno (grafik 1).

Poznavanje ideja preduzetnišva i preduzetnika – učenici osnovne škole 53% smatra da se dobri preduzetnici ne rađaju i da je potrebno mnogo učenja i edukacije da bi se to postalo (67%). za pokretanje biznisa potrebno je puno novca (51%) “Dečija ekonomija” : DA -53% , NE- 21%, NEODLUČNO 25% 50% zna koju će srednju školu da upiše 67% samostalno odlučuje o izboru srednje škole - kod ostalih učenika presudan uticaj imaju roditelji (84%). 81% ima želju da nastave školovanje i posle srednje škole 56% učenika koji ne nameravaju da nastave školovanje posle sr. škole razmišlja o ideji preduzetništva i pokretanju sopstvenog posla 80% smatra da su iskustvo i praksa neophodni za pokretanje sopstvenog posla (koje bi rado stekli u nekom proizvodnom preduzeću). I ovog puta se potvrdilo da mladi nisu samo pasivni konzumenti i primaoci informacija iz okruženja u kome odrastaju već svojevrsno ogledalo u kome reflektuju stanje u društvu i odnos prema svetu rada. Mišljenje 53% osnovaca je da se dobri preduzetnici ne rađaju i da je potrebno mnogo učenja i edukacije da bi se to postalo (67%). Da je za pokretanje biznisa potrebno puno novca misli 51% ispitanih osnovaca. U upitniku je postavljeno pitanje i ponuđena mogućnost uvođenju u obrazovni sistem izbornog predmeta „Dečija ekonomija“ za koji su na predavanjima sa preduzetnicima učenici dobili objašnjenje šta se pod njim podrazumeva i o čemu bi učili. Za hipotetičko uvođenje izbornog predmeta “Dečija ekonomija” je 53% ispitanih osnovaca, 21% nije, a 25% je neodlučno. Očekivanja od eventualnog uvođenja ovog izbornog predmeta: 61% ispitanih osnovaca smatra da bi im taj predmet pomogao da se upoznaju sa idejama „preduzetništva“ i lakše donose odluku pri izboru budućeg zanimanja, 11% se sa tim ne slaže, 27% je bilo neodlučno.   Na osnovu dobijenih rezultata zaključuje se da bez obzira što su anketirani završni razredi osnovnih škola (VII i VIII razred) samo 50% učenika je znalo koju će srednju školu da upiše, mada su istraživali željene škole i zanimanja (80%). Utvrđeno je da većina učenika (67%) samostalno odlučuju o izboru srednje škole, a da kod ostalih učenika presudan uticaj imaju roditelji (84%). Takođe, učenici su iskazali ogromnu želju da nastave školovanje i posle srednje škole (81%). Učenici koji ne nameravaju da nastave školovanje posle srednje škole razmišljaju o ideji preduzetništva i pokretanju sopstvenog posla (56%). Bez obzira što se radi o učenicima VII i VIII razreda, iskazano je veliko poznavanje ideje preduzetnišva i kompetencija preduzetnika. Čak 80% anketiraih osnovaca smatra da je iskustvo i praksa neophodna za pokretanje sopstvenog posla i da bi to prvo iskustvo rado stekli u nekom proizvodnom preduzeću. Osnovci smatraju da se dobri preduzetnici ne rađaju nego stvaraju (53%) i da je potrebno mnogo učenja i edukacije da bi se postao dobar preduzetnik (67%). Mađutim, bez obzira na dobre ideje i činjenicu da je preduzetništvo budućnost njihove samostalnosti i rada, učenici su najneodlučniji (30%) bili po pitanju povezanosti pokretanja sopstvenog posla i izbora srednje škole i eventualnog uvođenja izbornog predmeta pod radnim nazivom „Dečija ekonomija” (25%). I pored velikog procenta neodlučnih odgovora, 61% anketiranih učenika osnovnih škola smatra da bi predmet „Dečija ekonomija” pomogao da se upoznaju sa preduzetništvom, a samim tim i olakšaju izbor buduće srednje škole i zanimanja.

ZAKLJUČCI Svi ispitani učenici smatraju da se dobri preduzetnici stvaraju i da to postaju radom, a da se kao takvi ne rađaju; Za pokretanje sopstvenog posla potrebno je veliko iskustvo i dosta novca. Ono što zabrinjava i što treba povezati sa prezentacijom u osnovnim školama su odgovori učenika srednje ekonomske škole: 61% njih ne vidi sebe na radnom mestu za koje se školuju, već na nekom drugom radnom mestu. To potvrđuje opravdanost pokretanja ovakvog jednog projekta u koji smo uključili upravo učenike iz osnovnih škola kako bi im dali neke smernice pri odabiru i upisu srednje škole kako ne bi napravili grešku kao njihove starije kolege. Utvrđeno je da su osnovci (42%) u većoj meri informisani i upoznati sa deficitarnim zanimanjima nego učenici srednje škole (30%). Na pitanje o uvođenju predmeta „Preduzetništvo“ u svim srednjim školama 50% učenika se složilo dok se čak njih 35% delimično složilo što se u velikoj meri podudara sa odgovorima osnovaca o uvođenju izbornog predmeta „Dečija ekonomija“.

Hvala za pažnju