РАЧУНОВОДСТВО ОДЛУЧИВАЊА (диференцијалних вредности)

Циљеви обрачуна трошкова у вези са алтернативним пословним одлучивањем Управљачка активност доношења појединачних пословних одлука односи се на додатно инвестирање и настојање да се расположиви ресурси употребе на најбољи могући начин. Најзначајнија питања алтернативног пословног одлучивања су: Променити или задржати постојећи производ, Увести или не нови производ, Одбацити или задржати постојећи производ, Увести или не нову смену, Прерађивати даље или продати полупроизвод, Набављати или производити у сопственој режији услугу, део, алат и сл. Прихватити или не специјалну поруџбину, Мењати или не величину серије.

Решавање пословних питања претпоставља квалитативне и квантитативне информације, чијим се комбиновањем проналази оптимално решење. Посматрају се квантитативни и квалитативни чиниоци Квантитативни чиниоци су: трошкови и користи (под користима се не подразумевају само приходи, већ и уштеде у трошковима)

Да би трошкови и користи били релевантни за једну пословну алтернативу, морају испунити два основна услова: Морају се односити на будућност, Морају бити различити по пословним могућностима које конкуришу-алтернативама, дакле морају бити диференцијални трошкови и користи.

Флексибилно постављени обрачун трошкова је у служби алтернативног пословног одлучивања на два начина: Кроз идентификацију пословних нерационалности и упућивање на cost-benefit анализу, Кроз добијање одређених информација непосредно, или кроз одређене нерутинске поступке анализе

Концепт трошкова за потребе краткорочног алтернативног пословног одлучивања Основни критеријум код алтернативног пословног одлучивања је најчешће допринос сваке од алтернатива резултату предузећа или његовог дела Свака алтернатива има свој износ трошкова који су релевантни за доношење одлуке о појединим питањима, који су предмет сагледавања. Релевантни или диференцијални трошкови су они трошкови који се мењају са доношењем одлуке, и битно условљавају саму одлуку.

“Избор оптималног асортимана производње” Подразумева избор најповољније структуре укупне производње и продаје. Најзначајнији фактор у одлучивању је рентабилност производа (најбољи је онај производ који има највећи контрибуциони добитак). За потребе обрачуна доприноса појединих алтернатива потребно је прерачунати контрибуциони резултат сваког производа на условну јединицу производа, па тек тада доћи до одлуке о оптималној структури производно-продајног асортимана.

“Елиминисати или задржати производ” Производ је значајан део пословног резултата предузећа За правилну одлуку је неопходна анализа ефеката на бази релевантних трошкова и користи. У овом случају су релевантни трошкови – варијабилни трошкови по јединици производа, Ирелевантни или небитни су фиксни трошкови јер се они у израчунавањима исказују у маси. За коначну одлуку неопходно је пажљиво испитати дугорочне изгледе производа на рентабилитет.

“Увођење новог производа” За проблематику увођења новог производа се везује искоришћеност капацитета, Због тога фиксни трошкови постају релевантни Такође се у потпуности сагледава допринос сваког од производа укупном резултату предузећа. Потребно је сагледати да ли је дошло до активирања трошкова истраживања и развоја у периодима њиховог креирања с тим да им отписивање започне с привођењем производа комерцијалној производњи.

“Продати или прерађивати” Многа производна предузећа баве се производњом више производа из једне основне сировине, те се тако поред готових производа стварају полупроизводи. Значајно питање у овом случају је да ли производе неких фаза прераде продати или наставити са производњом. Овде се доношење одлуке везује за додатно улагање у фиксне факторе. Искоришћеност капацитета такође има утицаја на доношење одлуке Такође се сагледава контрибуциони резултат како би се увидео допринос производа у различитим фазама производње и продаје укупном резултату.

“Куповати или производити” Код ових алтернатива је неопходно поред квантитативних сагледати и квалитативне факторе одлучивања. У прилог алтернативе “производити” су: Нестабилност понуде, Слаб квалитет понуде, Жеља за очувањем тајности производног процеса, Пореска питања, Неискоришћен капацитет, Очување запослености радне снаге.

У прилог алтернативе “куповати” су: Недостатак капитала, Преношење ризика на добављача, Недостатак искуства у производњи, Неравномерна производња финалних производа, Шири избор производа, Специјалне услуге. Економски ефекти одлуке по питању “куповати или производити” могу се најбоље сагледати путем контрибуционе анализе ефеката сваке од алтернатива На страни ставке “куповати” основна ставка трошкова је фактурна цена. На страни ставке “производити” основна ставка трошкова је директан материјал.