ОДЛУКЕ О СРЕДСТВИМА ЗА РАД

Презентација на тему: "ОДЛУКЕ О СРЕДСТВИМА ЗА РАД"— Транскрипт презентације:

1 ОДЛУКЕ О СРЕДСТВИМА ЗА РАД

2 Садржај УВОД СТРАТЕГИЈА СРЕДСТАВА ЗА РАД ВЕЛИЧИНА КАПАЦИТЕТА
ВРСТЕ ЈЕДИНИЦА СРЕДСТАВА ЗА РАД АНАЛИЗА ЗА ИЗБОР СТРАТЕГИЈЕ СРЕДСТАВА ЗА РАД ПРОБЛЕМИ ЛОКАЦИЈЕ СРЕДСТАВА ЗА РАД

3 УВОД Одлуке о средствима за рад од велике су важности за пословање и функцију производње. Те одлуке доводе до физичких ограничења количина производа, а захтевају улагање капитала који недостаје. Због тога се одлуке о средствима најчешће доносе на највишим нивоима корпорације.

4 УВОД Код одлука о средствима за рад постоје три кључна питања:
Колико је капацитета потребно? 2. Када су капацитети потребни? 3. Где би капацитети могли бити лоцирани?

5 СТРАТЕГИЈА СРЕДСТАВА ЗА РАД
Већина одлука о средствима за рад делује на успех пред конкуренцијом, такве одлуке се морају сматрати делом укупне производне стратегије, а не једноставном серијом одлука које кроз буџетирање доводе до пораста капитала.

6 СТРАТЕГИЈА СРЕДСТАВА ЗА РАД
Сви елементи стратегије за рад требају бити посматрани интегрално и на њих делују следећи чиниоци: Предвиђена потражња Трошкови средстава за рад. Вероватно понашање конкуренције Пословна стратегија Узимање у обзир међународних утицаја.

7 СТРАТЕГИЈА СРЕДСТАВА ЗА РАД
1. Предвиђена потражња. Формулисање стратегије средстава за рад захтева прогнозу потражње, чак и када је одступање прилично велико. 2. Трошкови средстава за рад. Трошкови ће ући у питање стратегије средстава за рад код разматрања, да ли изградити велике, или мале капацитете. Трошкови такође утичу на величину капацитета, који се додају у било које време, у тренутку набавке и на локацији капацитета.

8 СТРАТЕГИЈА СРЕДСТАВА ЗА РАД
Вероватно понашање конкуренције. Очекивани спори одговор конкуренције може навести фирму да повећа капацитете и ‘’уграби’’ тржиште за себе. С друге стране ако фирма очекује брзи одговор конкуренције, то може бити разлог за њен већи опрез и повећање капацитета.

9 СТРАТЕГИЈА СРЕДСТАВА ЗА РАД
Пословна стратегија може диктирати да фирма стави веће тежиште на: трошкове, услугу или флексибилност код избора средстава за рад. Друге пословне стратегије могу довести до минимизације трошкова, или до избора других средстава за рад.

10 СТРАТЕГИЈА СРЕДСТАВА ЗА РАД
Узимање у обзир међународних утицаја. Како тржиште по својој природи постаје све глобалније, производна средства се морају лоцирати на глобалној основи. То не укључује само потрагу за јефтином радном снагом, већ и глобално лоцирање средстава за рад тако да осигурава најбоље стратешке предности.

11 ВЕЛИЧИНА КАПАЦИТЕТА Један део стратегије средстава за рад односи се на величину капацитета која се обезбеђује у односу на очекивану потражњу, ово можемо дефинисати појмом ’’резервни капацитет’’:

12 ВЕЛИЧИНА КАПАЦИТЕТА Резервни капацитет = капацитет – просечна потражња
С обзиром на величину резерве у капацитетима, могу се прихватити три стратегије Настојање да не недостаје капацитета. Изградња капацитета према просечној прогнози потражње Максимизација искоришћења капацитета

13 ВЕЛИЧИНА КАПАЦИТЕТА Настојање да не недостаје капацитета. Користи се позитивна резерва вишак капацитета, што значи фирма треба да иде на обезбеђење додатног капацитета, тако да иде изнад прогнозе просечне потражње. То нарочито онда када је фирма у експанзији или када су трошкови зграда или оперативних капацитета јефтинији од трошкова мањка капацитета.

14 ВЕЛИЧИНА КАПАЦИТЕТА Изградња капацитета према просечној прогнози потражње. У овом случају фирма је много конзервативнија с обзиром на обезбеђење капацитета. Изградњом капацитета ће према просечној прогнози бити пола пола да ће капацитета бити премало или да ће капацитета бити превише.

15 ВЕЛИЧИНА КАПАЦИТЕТА Максимизација искоришћења капацитета. Мала позитивна или негативна резерва (мањак) капацитета требала би бити планирана да се максимизира искоришћеност капацитета. Ова стратегија је одговарајућа онда када је капацитет врло скуп, у односу на недостатак залиха. Ова средства за рад делују врло профитабилно само на врло високом степену искоришћености капацитета

16 Величина јединице капацитета
Након што је одлучено о нивоу капацитета који треба осигурати, стратегија средстава за рад мора поставити питање колико би требала бити свака јединица капацитета. Ово питање укључује економију обима која се темељи на схватањима да су веће јединице мере економичније, због тога што се фиксни трошкови могу распоредити на већи број јединица производа.

17 Величина јединице капацитета
Резултат тога је да трошак производње по јединици производа опада како се повећава јединица средстава за рад. Ова прича има и добру и лошу страну добра (економија обима- prosečan ukupan trošak opada na duži rok sa porastom obima proizvodnje) има своју лошу страну дисекономију обима (prosečan ukupan trošak raste na duži rok sa porastom obima proizvodnje). До дисекономије обима долази када се повећавају средства за рад и то из неколико разлога нпр. већи трошкови транспорта.

18 Избор времена ангажовања додатних средстава за рад
Други елемент стратегије средстава за рад је избор времена набавке средстава за рад. Овде постоје две основне стратегије: Предухритити конкуренцију. Чекај и види.

19 1. Предухритити конкуренцију
1. Предухритити конкуренцију. Фирма ће бити водећа на тржишту изграђујући капацитете пре него што су они потребни. Овом стратегијом осигуравамо позитивну резерву вишак капацитета.

20 2. Чекај и види. У овом случају фирма ће чекати са повећањем капацитета све док се не развије потражња и потребе не постану очигледне. Као резултат тога фирма ће следити водећег на тржишту прихвативши стратегију мањег ризика. Ту може доћи до развоја мале позитивне или негативне резерве - мањка капацитета што може резултовати губитком потенцијалног тржишног удела.

21 ВРСТЕ ЈЕДИНИЦА СРЕДСТАВА ЗА РАД
Коначно, елемент стратегије средстава за рад разматра питање њихове вишеструкости. Постоје четири различите врсте избора опреме за неки индустријски погон. Овај избор зависи од опреме (у загради је дат проценат фирми које користе поједину врсту опреме): 1. Опрема усмерена на производ (57%) 2. Опрема усмерена на тржиште (31%) 3. Опрема усмерена на процес (9%) 4. Опрема за опште намене (3%)

22 АНАЛИЗА ЗА ИЗБОР СТРАТЕГИЈЕ СРЕДСТАВА ЗА РАД
Постоје шест основних корака којих се треба придржавати код анализе за избор стратегије средстава за рад: Мерење капацитета средстава за рад Припрема прогнозе будуће потражње. Утврђивање потребе за средствима за рад Генерисање алтернатива Вредновање алтернатива. Доношење одлука о средствима за рад.

23 АНАЛИЗА ЗА ИЗБОР СТРАТЕГИЈЕ СРЕДСТАВА ЗА РАД
Мерење капацитета средстава за рад. Ово је изазовна метода која захтева дефиницију капацитета. Капацитет је максимална величина аутпута неке производње. Код мерења капацитета мора се водити рачуна о максималном насупрот одрживом капацитету. Мерење капацитета захтева решавање следећих проблема заједништво мерила капацитета, ефекте сплета производа (микс производа), Политике производње нпр. број радних сати недељно, и одрживи и максимални капацитет.

24 АНАЛИЗА ЗА ИЗБОР СТРАТЕГИЈЕ СРЕДСТАВА ЗА РАД
Припрема прогнозе будуће потражње. Велика се пажња поклања изради прогнозе, јер ће прогноза подстицати стратегију. Добра је пракса развијати вероватноћу прогнозе због средстава за рад, како би се могао проценити ризик одлуке

25 АНАЛИЗА ЗА ИЗБОР СТРАТЕГИЈЕ СРЕДСТАВА ЗА РАД
Утврђивање потребе за средствима за рад. Потребе се могу сматрати разликом између неопходног и расположивог капацитета у будућности. Неопходни капацитет затим може бити повезан са прогнозом, са степеном ризика који преузима менаџмент приликом суоћавања са проблемом прогнозе. Након што је донешена одлука о потребним капацитетима расположиви капацитет се пројектује у будућност, од чега се одбије истрошена опрема или друга смањења капацитета до којих ће доћи.

26 АНАЛИЗА ЗА ИЗБОР СТРАТЕГИЈЕ СРЕДСТАВА ЗА РАД
Генерисање алтернатива. Ово је можда најкреативнији корак и сам по себи је изазован. Генерисање је утолико комплексно зато што у себи укључује три основна питања: ‘’колико’’,’’где лоцирати’’ и ‘’када’’. У појединим случајевима менаџмент може ограничити или проширити број алтернатива, како би одлучивање било лакше изведено. С тога је важно проширити креативне напоре на генерисање што већег броја алтернатива, које касније треба селектовати

27 АНАЛИЗА ЗА ИЗБОР СТРАТЕГИЈЕ СРЕДСТАВА ЗА РАД
Вредновање алтернатива. Најкритичнији корак је одабир релевантних алтернатива. Ако и трошкови и добит варирају међу алтернативама биће их тешко вредновати. Ако алтернативе укључују велики број локација, можда је неопходно израдити математички модел проблема. Вредновање само по себи захтева велики опрез и носи многе ризике.

28 АНАЛИЗА ЗА ИЗБОР СТРАТЕГИЈЕ СРЕДСТАВА ЗА РАД
Доношење одлука о средствима за рад. Одлуке о средствима за рад захтевају ангажовање капитала па се њима углавном баве финансијски стручњаци. Често је пракса да одлуке доносе управни одбори и извршни директор али у консултацији са производњом и другим погонима фабрике. У сваком случају одлука мора бити са прокламованим циљевима фирме.

29 ПРОБЛЕМИ ЛОКАЦИЈЕ СРЕДСТАВА ЗА РАД
Проблеми локације могу се класификовати у четири основне категорије: локацију јединог средства за рад (објекта), локацију више фабрика и складишта. локацију трговине на мало и локацију . сервиса за хитне интервенције. Сваки од тих проблема има типично различите критеријуме одлучивања и користи различите врсте приступа моделирању

30 ПРОБЛЕМИ ЛОКАЦИЈЕ СРЕДСТАВА ЗА РАД
Проблеми локације појединачних средстава за рад су они који не раде заједно с постојећим средствима за рад, те стога могу бити изоловани ради анализе.

31 ПРОБЛЕМИ ЛОКАЦИЈЕ СРЕДСТАВА ЗА РАД
Проблеми локације фабрика или складишта често су формулисани тако да се смање трошкови дистрибуције и производње, осигуравајући дату количину капацитета доставке. Ти се проблеми могу анализирати или транспортном методом или симулацијским моделима.

32 ПРОБЛЕМИ ЛОКАЦИЈЕ СРЕДСТАВА ЗА РАД
Локација трговине на мало може утицати на приходе ,као и на трошкове. Приход се може проценити моделом привлачне силе ,који доводи у везу време путовања и величину трговине с њеним приходима. Резултујући модел процењује ефекат конкуренције на било којој датој локацији.

33 ПРОБЛЕМИ ЛОКАЦИЈЕ СРЕДСТАВА ЗА РАД
Јединице за хитне интервенције могу бити лоциране на основи времена реаговања,пре него на основи прихода. Постоје различити модели који се могу користити при лоцирању тих служби.

34 Локација једног средства за рад
Многи локацијски проблеми захтевају одабир места за једно средство за рад односно објекат. То укључује фабрике, складдишта и управничке канцеларије. Кључна претпоставка овог проблема је да приходи трошкови и друге карактеристике таквих објеката не зависе од локације других објеката фабрике или конкуренције.

35 Локација једног средства за рад
Већина проблема локације обухвата неколико критеријума. Вишеструки критеријуми одлучивања могу се класификовати у две групе: трошковне и нетрошковне. Трошковни фактори се могу мерити објективно, опипљиви су. Ту спадају: 1. Тошкови земљишта 2. Трошкови транспорта 3. Трошкови комуналних услуга 4. Порези и трошкови осигурања 5. Трошкови радне снаге.

36 Локација једног средства за рад
Нетрошковни фактори укључују различите неопипљиве критеријуме, као што су: 1. Осигурање радне снаге 2. Односи радника и синдиката 3. Ставове друштва 4. Владини прописи 5. Квалитет живота 6. Утицај околине 7. Реакција конкуренције.

37 Локација једног средства за рад
Један од начина комбиновања свих фактпра је разрада бодовне скале за сваки фактор, што смањује процену менаџмента на квантификовање бодовањем. Да би дошли до једног свеобухватног резултата за сваку локацијску алтернативу потребно је комбиновати трошковне и нетрошковне факторе: Sj= ΣWiFij j=1,…,n. где је Sj - укупан резултат за локацију ј, Wi– пондер фактор i Fij – нумерички резултат вредновања за фактор i на локацији ј n - број локација  m – број фактора.