ЕКОЛОШКА ПОЛИТИКА

Политика је: начин регулисања друштвених односа, усмеравање развоја у различитим областима живота и њиховој укупности.

Политика је свесна друштвена делатност којом се посредством државе или (и) политичким организацијама усмеравају друге друштвене делатности ради остваривања одређених циљева одређеним средствима УСМЕРЕЊЕ ЦИЉ СУБЈЕКТИ ДЕЛАТНОСТ СРЕДСТВА

Формулисање циљева и избор средстава политике зависи од: степена развијености појединих друштава социјалне структуре историјског развоја традиције културе. Отворено питање односа политика - морал

Политика за свој предмет усмеравања има различите делатности: економију културу друштвени живот ... однос друштва према природи.

Еколошка политика је: свесна организована друштвено усмеравајућа делатност која посредством државе и друштвених, пре свега политичких организација, усмерава однос према природи ради заштите и унапређивања животне средине.

Усмеравајућа делатност: усмеравање понашања свих чинилаца који имају одређен однос према природи Циљ: очување еколошког поретка Субјекти: на међународном, државном и локалном нивоу Средства: различита у зависности да ли је субјект држава или нека друга друштвена или политичка организација

Делатност еколошке политике се заснива на принципима: Политичким: Принцип демократичности Принцип јавности Принцип добровољности Принцип активности Принцип преговарања Еколошко – социјалним: Усаглашавање привредног развоја са еколошким могућностима Употреба достигнућа научно-технолошког прогреса у складу са захтевима за очување потребне еколошке равнотеже Стварање система друштвених потреба чије задовољавање неће довести до деградације животне средине Друштвени развој - Одрживи развој Интеграција секторских политика и политике заштите животне средине

Методе еколошке политике су: техничко-технолошке економске законодавно-правне политичке васпитно - образовне

Програмски циљеви еколошке политике могу се сврстати у четири групе: Унапређивање животне средине у оквиру социјалног и економског развоја Заштита и управљање природним ресурсима и глобалним питањима животне средине Управљање посебним областима животне средине Унапређивање организационо-институционалних услова за ефикасно остваривање политике заштите и унапређивања животне средине

Субјекти еколошке политике: На међународном (глобалном) нивоу Уједињене нације Европска Унија Нови друштвени покрети … На локалном (националном) нивоу држава локална самоуправа политичке организације компаније институти и заводи институције заштите животне средине удружења грађана невладине организације појединци

Програм за заштиту животне средине (УНЕП) Акције: Уједињене нације: Програм за заштиту животне средине (УНЕП) Конференције које су посвећене директно или индиректно проблемима животне средине: Стокхолм (1972) Рио де Жанеиро (1992) Јоханесбург (2002) Рио де Жанеиро (2012)

Програм за човекову средину (УНЕП): формирање свести о опасностима због нарушене еколошке равнотеже унапређивање међународног права средине подстицање уговорног решавања проблема зжс између држава системско прикупљање информација из области права средине подстицање међународно-правног регулисања зжс подстицање универзитета да у своје програме укључе и правни аспект зжс ...

Скуп у Стокхолму, 1972. Конференција УН о човековој средини Декларација Члан 1. Човек има основно право на слободу, једнакост и задовољавајуће услове живота, у средини чије му особине омогућују да живе у достојанству и благостању. Он има узвишену дужност да чува и побољшава средину за садашње и будуће генерације. ...

Скуп у Рио де Жанеиру, 1992. Рио декларација о животној средини и развоју Принцип 1 Људска бића су у центру бриге за одрживи развој. Људи имају право на здрав и продуктиван живот, у складу са природом. Принцип 3 Право на развој мора бити остварено тако, да се у истој мери задовоље потребе развоја и заштите животне средине и садашњих и будућих генерација.

АГЕНДА 21 (Рио де Жанеиро 1992) Документ обухвата оквирни програм активности у области животне средине и развоја. Садржи све елементе неопходне за вођење одређене политике: од полазних основа, процене стања, утврђивање циљева, одређивање средстава и механизама за остварење утврђених циљева итд. Подељена је на 4 дела са укупно 40 поглавља Основна 4 дела Агенде 21 су: Социјална и економска питања Заштита и управљање ресурсима за развој Јачање улоге значајних друштвених група Средства за остваривање Агенде

Јоханесбург, 2002. Јоханесбуршка декларација Декларација наглашава три стуба одрживог развоја на свим нивоима: искорјењивање сиромаштва, промена образаца производње и потрошње, заштита и управљању природним изворима.

РИО +20 Будућност какву желимо (2012) "реафирмисане" конвенције о климатским променама и заштити биодиверизитета са самита 1992. 7 кључних питања: Добри послови – зелена радна места Одржива енергија за све Одрживи градови Безбедност хране и одржива пољопривреда Вода за цео свет Океани Друштва отпорна на природне катастрофе

Значајније организације УН: Економски и социјални савет УН (UN ECOSOC) Економска комисија УН за Европу (UN ECE) Програм УН за развој (UNDP) Програм УН за индустријски развој (UNIDO) Организација УН за исхрану и пољопривреду (FAO) Организација УН за просвету, науку и културу (UNESCO) Фонд УН за децу (UNICEF) Светска здравствена организација (WHO) Светска метеоролошка организација (WMO) Центар УН за људска насеља (UNCHS - Habitat) Међународна агенција за атомску енергију (IAEA) Уред УН за помоћ у случају катастрофа (UNDRO) Одсек УН за хуманитарне послове (DHA) Међународна организација рада (ILO)

ЕВРОПСКА УНИЈА Европска повеља о животној средини и здрављу (1989) Право сваке особе на животну средину која омогућује здравље и благостање Право на информисање о стању животне средине и учешће у доношењу одлука Наведено је: 14 основних принципа еколошке политике 6 основних стратешких циљева

ЕВРОПСКА УНИЈА Министарске конференције “Животна средина за Европу” (усвојене декларације, програми акција, конвенције, ...)

Држава је носилац еколошке политике на националном нивоу. Треба да ублажи и укине неодрживе начине производње и потрошње, утврђујући стратегију развоја – одрживог развоја. Принципе развоја разрађује доношењем правних прописа. Устав – основа за доношење: закона и подзаконских аката који се баве заштитом животне средине

Локална самоуправа Носилац еколошке политике на локалном нивоу. Израђује ЛЕАП –е и стара се о спровођењу. Ради и друге послове од утицаја на заштиту животне средине (организује специјализоване службе и организације које се професионално баве овим пословима, свака у свом делокругу рада).

Политичке партије теже да учествују у конципирању и спровођењу и еколошке политике. Својим програмом обухватају и делатности заштите животне средине. Анимирају чланство за активно укључење у акције за заштиту животне средине.

Друштвени покрети = еколошки, антинуклеарни, мировни ...: међународни ниво међусуседски национални локални Еколошки покрет/и настају ad hoc Форме деловања: - петиције - протести - хепенинзи - грађанска непослушност итд. Могу да прерасту у политичку партију

Невладине организације Непрофитне организације Број се стално мења Директно или индиректно се баве заштитом животне средине Има их у Србији више од 1600 Заштитом животне средине се бави преко 160.