ЗАДАЦИ РАДА НА ФОРМИРАЊУ ОСНОВНИХ ПОЈМОВА ПОЗНАВАЊА ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

Slides:



Advertisements
Сличне презентације
ДРУШТВЕНЕ ГРУПЕ.
Advertisements

КОНТЕКСТУАЛИЗАЦИЈА ПУТ У ОТВОРЕНИ КУРИКУЛУМ
Без Сунца не би било живота на Земљи
Описивање Описивање.
ВОЋЊАК.
ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ ЗА 6. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
Шта је наука?.
ЗАШТИТА ПРИРОДЕ.
Да поновимо:. Здравствено васпитни рад у превенцији менталних и емоционалних поремећаја.
Olivera Hrnjaković, Marko Tot, Aleksandar Kupusinac, Rade Doroslovački
ГЛОБАЛНЕ И ПАРЦИЈАЛНЕ ДРУШТВЕНЕ ГРУПЕ
Од права на партиципацију до праве партиципације
План и програми наставе и учења
Удружење Пчелара “Будућност”
Појам птице (Шта су птице?)
Општи родитељски састанак
ЧАС ПО МЕРИ ДЕТЕТА 218 К3 П2
Унапређивање компетенција запослених у школи у области васпитног рада
ДРУШТВЕНЕ ГРУПЕ.
Готовост деце за школу Континуитет у сарадњи
Сарадња кадра у ПУ и школи
СТРУКТУРА ДРУШТВА.
РОД ИМЕНИЦА - обрада Данијела Бујагић.
КАКО ДА ПОМОГНЕМ ДЕТЕТУ У УЧЕЊУ.
Meтодика наставе физике
Припрема за СИР Курикулуми предшколског васпитања
Крагујевац, Маја Марковић Гашић
Од активности домског васпитача (начина подучавања)
Размисли Шта је природа? Како се дели природа?
Дијабетес у пракси Аутори: Биљана Зекановић, сестра на превентиви
КАРИЈЕРНО ВОЂЕЊЕ У ОБЛАСТИ СТРУКОВНОГ ТУРИЗМА
Физика као наставни предмет
Библија у васпитно-образовном процесу
Учешће на Конференцији
План и програм индивидуалног третмана
МОРАЛНО ВАСПИТАЊЕ.
Људски рад је посебно и веома важно обележје људи.
Сазнавање у настави Видови сазнања:
ULOGA ŠKOLSKIH BIBLIOTEKA I BIBLIOTEKARA S OBZIROM NA KONCEPT CJELOŽIVOTNOG UČENJA Seminar za direktore škola o ulozi školskih biblioteka u demokracijskim.
ОПШТА МЕТОДИКА ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА У ДЕЧИЈЕМ ВРТИЋУ
Вртић Лабуд Моја породица слави Васкрс
ОСНОВНА ШКОЛА „ИВАН ГУНДУЛИЋ“
(методе и чиниоци учења) Сузана Вељковић, проф.разр.наставе
Образовање.
Књига је вреднија од свих споменика украшених сликама,рељефом и дуборезом,јер она сама гради споменике у срцу онога који је чита.                      
БРАК, ПОРОДИЦА, ДЈЕЦА Основи Православне културе ЧАСТЬ 6
Православни Катихизис
САОБРАЋАЈНЕ СЕКЦИЈЕ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ
Стручно усавршавање у установи
Завод за унапређивање образовања и васпитања
Вртић Бисери Неке биљке су лековите
Мој вртић слави рођендан Ликовнa изложба
PRVENSTVO PROLAZA.
Šuma LANA BISTROVIĆ, 7.a.
МЕТОДИКА УПОЗНАВАЊА ОКОЛИНЕ 2
DIVLJE ŽIVOTINJE.
Милован данојлић.
Категорија:Обавезни предмети – Природа и друштво Разред: III
ЕВРОПСКА НЕДЕЉА МОБИЛНОСТИ ДАН БЕЗ АУТОМОБИЛА
ZAJEDNICA KOJA UČI SJENICA
СТИЛОВИ УЧЕЊА.
Okidač /triger/ seksualno agresivnog ponašanja kod osoba sa IO
ПРОДУЖЕНИ БОРАВАК ОШ “19. април” Дервента.
Иницијативу су покренули
smer: PREDŠKOLSKI VASPITAČ VI semestar
Саобраћај.
Права и обавезе ученика
Народна игра и песма у Лабуду
DIJETE I PROSTOR U NASTAVI PRIRODE I DRUŠTVA
Demografski trendovi i urbanizacija (2):
Транскрипт презентације:

РАД НА ФОРМИРАЊУ И РАЗВИЈАЊУ ОСНОВНИХ ПОЈМОВА ПОЗНАВАЊА ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

ЗАДАЦИ РАДА НА ФОРМИРАЊУ ОСНОВНИХ ПОЈМОВА ПОЗНАВАЊА ПРИРОДЕ И ДРУШТВА Основни задаци у овој области су: Да се постепеним и континуираним радом деца оспособљавају да посматрају и уочавају појаве у природи и друштву; Да им помоћу усвојених елемнатарних знања, а према узрасним могућностима помогне у активном односу према непосредној околини, односно што успешнијем сналажењу у њој; Да им буди интересовања за људе и природу; Да се упознају са радом људи из непосредне околине и развијају осећање поштовања туђег рада; Да се на позитивним примерима људског рада и живота, међуљудским односима, лепотама природе, утиче на развој осећања љубави према средини у којој живе и расту; Да се обзиром на узраст деце, одмери обим културних навика да се постепено деца осамостаљују и оспособљавају за живот; Да се на садржајима ове области развија и богати дечији речник, а самим тим и говор, мисаони процес, смисао за уoчавање лепоте у природи и друштву и преноси преко дечјег израза и цртежа; Да се обзиром на узраст деце одмери обим садржаја за свако годиште, процењујући ниво васпитне групе, односно њену развијеност.

САДРЖАЈ РАДА ПОЗНАВАЊА ПРИРОДЕ И ДРУШТВА САДРЖАЈ РАДА ПОЗНАВАЊА ПРИРОДЕ И ДРУШТВА Садржај рада у области познавања природе и друштва на предшколском узрасту се деле у мање целине – теме. Тако да се елементарна знања могу дати: О дечијем вртићу; О родитељском дому; О непосредној околини и раду људи; О понашању у саобраћају; Друштвеном животу празницима и прославама; Појавама у природи; Биљном свету; Животињском свету; Основним географским појмовима Бојама...

ДЕЧИЈИ ВРТИЋ Боравком у дечијем вртићу, он постаје други дом деци. Да би деца заволела вртић она морају да га упознају и да упознају људе који раде у њему. Приликом просторног упознавања дечијег вртића треба поћи од основних просторија: радне собе, гардеробе, трпезарије, сале за приредбе, дворишта игралишта... При упознавању деце са одраслима у вртићу треба поћи од васпитача. Деца треба да осете улогу васпитача, да су они особе које: брину о њима, уче их да се играју, да праве разне ствари за игру, да шетају... У току године деца треба да науче сва имена васпитача и деце из групе. РОДИТЕЉСКИ ДОМ То је прва друштвена средина у којој дете стиче искуство и знања. У овом узрсту дете треба да зна кога има код куће, као и да стекне знање о основним рођачким везама. Деца морају да науче да развијају љубав према члановима своје породице, да се код њих пробуди интересовање за рад у кући, и за помагање својим најближим.

НЕПОСРЕДНА ОКОЛИНА И РАД ЉУДИ Децу треба упознати са непосредном околином. То сазнање треба да им помогне у опхођењу, кретању а све то ће утицати на развој говора и језика, његове сазнајне функције, богаћење њихових искустава. Са децом треба постепено обрађивати највеће и најбитније објекте из непосредне околине вртића. ПОНАШАЊЕ У САОБРАЋАЈУ У овом узрасту треба започети елементарна васпитања о понашању у саобраћају: кретању пешака на улици, значај доброг посматрања на улици, скретање пажње на опасност која постоји ако су непажљиви на улици, прелажење преко улице. Затим на овом узрасту деца лако и с интресовањем уче о превозним средствима људи и робе тако да то треба искористити и научити их томе. Деца се такође уче и основним саобраћајним знацима и сигнализацијама на улици: као што је семафор, пешечки прелаз и друго. Децу такође треба упознати и са људима и пословима који регулишу саобраћај.

ПРАЗНИЦИ И СЛАВЕ Приредбе и празници имају велики значај у дечијем животу и васпитно – образовном процесу. Деци предшколског узраста оне стварају радост и задовољство, а с друге стране то су такве животне ситуације у којима ова деца стичу знања и развијају говор. Деца не траба да буду само посматрачи већ и активни учесници у припрема приредби и прослава како у кући тако и у вртићима. Приликом програмирања треба планирати: Учествовање и најмлађе децe у извођењу програма; Учествовање деце у уређењу просторија; Припремање саме деце за прославе; Одлазак на саму свечаност; Приредбе које треба организовати за најмлађе су: приредбе за Нову годину; Прирдба за Божић Свечаност поводом дана жена, почетка пролећа

ПРАЗНИЦИ И СЛАВЕ Прирдба поводом Ускрса Збавни дани у оквиру васпитне групе: драматизације, луткарске представе, изложбе радова цртежа скулптура... Децу треба учити да уочавају промене око себе и да уочавају оно што је битно за дати празник. ПОЈАВЕ У ПРИРОДИ Природа окружује дете и врло рано буди интересовање и радозналост детета. Децу на овом узрасту пре свега треба упознати са годишњим добима: његовим карактеристикама, природним појавама које се дешавају у одређено годишње доба, понашању људи и животиња у одређено годишње доба, исхрани и облачењу, редоследу годишњих доба. Такође децу треба упознати и са елементима године, месеца дана.

БИЉНИ СВЕТ Биљни свет деци треба приближити кроз основне поделе биљног света: воће поврће, цвеће, дрвеће и друго. Поред основних зхтева за класификацију воћа и поврћа деца треба да усвоје основна знања из: елементарних одлика поврћа, воћа, дрвећа, цвећа; Разликовање по боји, величини, укусу, облику и друго. Значај у исхрани и начин припремања Начин сађења и гајења цвећа и дрвећа. ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ Деца на предшколском узрасту можда највећи интерес показује управо према животињама. Овај интерес треба искористити и научити их да разликују: животиње из своје непосредне околине; Дивље и домаће животиње;

ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ Дивље животиње из његове земље и оне које су далко; Научити их да именују животиње; Како се која животиња гласа; Шта од које животиње добијамо; Како се зво младунчад животиња; Склоништа и насеобине животиња; Скренути им пажњу које су животиње опасне; Научити како да се брину о животињама и друго.