МОРАЛНО ВАСПИТАЊЕ.

Презентација на тему: "МОРАЛНО ВАСПИТАЊЕ."— Транскрипт презентације:

1 МОРАЛНО ВАСПИТАЊЕ

2 Морално васпитање Код деце се морално васпитање почиње примењивати од тренутка када се почну осећати као припадници одређене заједнице. Овај процес је најуже повезан са процесом социјализације. Морално васпитање пролази кроз разне фазе и у предшколском узрасту му се постављају темељи на којима ће се градити морална свест са свим својим компонентама: интелектуалном, емоционалном и конативном или вољном. У регулисању односа међу људима примењују се одређене норме. Карактеристика ових норми је и повезаност са религијом, која може помоћи људима да разликују добро од зла и да их учи о врлинама: смирености, дарежљивости, моралној чистоти, човекољубљу, милосрђу, уздржљивости, трпељивости, усемравајући их ка вишим вредностима и духовности. Поред утицаја родитеља који је највећи, као и групе вршњака, наглашава се значај контакта деце са одраслима који нису чланови породице и зато нису попустљиви према њиховом понашању (Херлок, 1980).

3 Морално васпитање Морално напредовање се неможе свести на притиске и принуде, јер ауторитет није извор правде. Правда која почива на једнакости и праву узврћања могуће је остварити само у слободи и односима узајамног поштовања (Поповић, 1981). Основни пут развоја дечје моралности је процес њихове социјализације у најширем смислу речи. Главни циљ социјализације је формирање моралности али не толико у виду преношења и усађивања специфичних и фиксираних норми и стандарда, већ пре свега у васпитавању детета да осећа као своју потребу да се у опредељивању и поступцима руководи правдом и праведношћу, као и кроз развијање дететових тежњи да у свему што чини води рачуна о другима. Предшколске установе имају веома велики значај у социјалном развоју деце јер омогућавају неке услове којих дете нема у родитељском дому. У установи деца имају прилику да активно бирају са ким ће ступити у интеракцију.

4 Морално васпитање Такође, чињеница је да постоје квалитативне разлике између интеракције која се одвија међу одраслима и дететом и детета са дететом. Постоје активности које деца могу да изводе само са својим вршњацима. Деца која имају прилику да учествују у оба вида интеракција могу знатно више да обогате своје социјално понашање. Захтеви и очекивања, које одрасли гаје у односу на децу, огледају се у улогама које им се додељују, а које, по правилу, у први план стављају особине као што су: развијене културно-хигијенске навике, поштовање и леп однос према одраслима, као и према другој деци, затим послушност, дисциплинованост, пристојно понашање (Каменов, 1975). Карактеристично је, да се од деце очекује не само да по одређеним особинама буду боља од одраслих, него се то од њих и захтева, што је својеврсно лицимерје које деца брзо открију и узрок је многим конфликтима између њих и одраслих.

5 Морално васпитање Припадност одређеном положају доприноси настанку и развоју одређених карактеристика личности које приличе онима који заузимају тај положај (Рот, 1980). Отуда стављање деце у одређене положаје у групи је веома значајно као начин утицања на слику коју формирају о себи, њихово поштовање и развој особина личности. Прилагођавање другима је способност која се стиче дружењем са људима захваљујући коме се формирају многа индивидуална својства личности. Према томе учење у најширем смислу има функцију у социо-емоционалном, односно моралном развоју личности. Поред спонтаног прикупљања одговарајућег друштвеног искуства, ово учење се једним делом обавља и систематски, упознавањем деце са облицима друштвеног понашања и њиховим етичким и практичним разлозима уз њихову примену и увежбавање у практичној делатности, свакодневним систуацијама, играма, или специјално припремљеним околностима.

6 Морално васпитање Само посматрање одговарајућег понашања, није довољно да се оно усвоји и уочи његов смисао и оправданост. За то су неопходна непосредна искуства деце која се стичу у организованим активностима. Напредак се огледа у све већој способнсоти деце за самоорганизацију, спремност за координирање заједничких акција, вођењу рачуна да се појединачно усклади са општим, узајамној помоћи деце, бризи старијих и јачих за млађе и слабије. Посебну вредност има рад деце за формирање моралних вредности. Посебну улогу у формирању моралних особина детета имају задаци и обавезе које се извршавају у дечјем вртићу. Започиње се са постепеним осамостаљивањем деце у погледу бриге о себи, преко извршавања неких задатака од ширег значаја за групу и вртић који похађају, до учествовања у сложенијим заједничким пословима у којима имају све већу могућност самоорганизације. Напредак се огледа у броју деце који учествује у раду као и сложености самог задатка који извршавају.

7 Морално васпитање За развој моралних особина детета је веома важан пример људи око њега, нарочито оних на које жели да се угледа због емоционалне блискости којом је повезан са њима. Зато је потребно њихово опонашање, примењивање и увежбавање у практичним ситуацијама, какве пружа свакодневни живот и рад у вртићу, и посебно игра. Игра је блиска социјалној природи детета и представља израз њгове жеље за општењем, што јој обезбеђује иузузетну улогу у његовом друштвеном развоју. Организоване игре своде на минимум трвење у групи додељујући готове улоге и правила понашања свим играчима, као општи циљ коме свако од њих може да доприноси према сопственој жељи и одлуци (Милар, 1972). Руковођени правилима играчи су спремни да се одричу својих тренутних жеља у корист улога које су прихватили. Играч истовремено оставрује две функције, са једне стране своју улогу, а са друге контролише своје понашање.

8 Морално васпитање Тако захваљујући играма деца уочавају смисао организованог понашања у заједници, улоге надређеног и подчињеног, уче се да деле улоге, планирају, процењују своје понашање и осталих учесника. Моралном развоју посебно доприносе игре у којима се појављује симболичка имитација, сиже који подразумева различите улоге, као и драмске игре, захваљујући томе што, као свој битан елемент, садрже односе међу људима. Непроцењив је значај игара улога и у ослобађању деце од унутрашње напетости, јер путем њих она екстернализују сопствену унутрашњу дарму, што доприноси уравнотежавању њихове личности и менталном здрављу. Свакако поред спонтаних игара користе се и разне врсте усмерених односно дидактичких игара и игроликих активности. У њих спадају: игре опуштања, игре разумевања, игре којима се користе разни знаци, игре захваљујући којима деца упознају себе, игре у којима се деца оспособљавају да превазилазе разочарења и пропусте....

9 Морално васпитање Поред игре социо-емоционалном развоју доприносе и сви остали видови дечјег стваралаштва, јер између њих посотоји сложен однос међусобне зависности. Стваралаштво је већ само по себи један хуман чин; нема стваралаштва које је у раскораку са основним људским вредностима укључујући ту и моралне категорије. Са друге стране, садржаји, мотиви и инспирација за стваралачко деловање, непосредно су повезани са друштвеним односима у које дете ступа. Дечије стваралачко изаражавање има терапијско дејство, јер дете које има могућности да своје унутрашње конфликте објективизира тако што их представи, може у односу на њих да заузме дистанцу, да боље овлада њима што је једна врста катарзе. Осим свих видова дечјег стваралаштва, значајно средство и извор садржаја социо-емоционалног и моралног развоја су производи уметности одраслих и културна баштина. Поруке и осећања изражени у њима преносе се на децу са великом сугестивношћу. Посебну улогу у том погледу имају бајке, легенде, поезија и проза, чији јунаци представљају личности са особинама доброте, истинољубивости, вредноће, поштења, скромности.

10 Морално васпитање Све што је речено о значајном утицају књижевности на формирање моралне свести и осећања код деце указује колико је деликатна улога васпитача у избору и интерпретацији књижевне грађе са којом упознаје децу, као и у утицању на њих да је доживе и схвате. Заједнички доживљаји који се позитивно одражавају на социо-емоционални и морални развој деце, нарочито се стварају и негују приликом прославе празника и разних свечаности, које се организују у установама . Они могу бити везани за традицију, историјска збивања али и актуелне догађаје у широј друштвеној заједници. Организовани на одговарајући начин, они могу знатно допринети развоју друштвености и многим другим васпитним и обарзовним циљевима. На морални развој значајно утичу и савремена средства масовне комуникације, посебно филм и телевизија. Многа деца која не похађају предшколску установу или кратко бораве у њој, проведу пред малим екраном више времена него са родитељима. Иако њихова неконтролисана и неумерена примена може имати штетне последице, ови медији имају и низ предности. АА

11 Морално васпитање Они могу детету да пренесу конкретне ситуације и сведочанства о стварности у којој има мало прилика да учествује, носећи у себи поред уметничких садржаја и емоционални набој. Ова емоционалсност, поред мноштва чулних утисака, пробраних, згуснутих и просторно и временски уобличених, обезбеђује снагу њиховог утицаја на дете, чији је живот најчешће лишен таквих узбуђења. Када је реч о деловању средстава информација на децу предшколског узраста и критеријумима избора информација које до њих треба да дођу, једно од најсложенијих педагошких питања је да ли треба, а ако треба, када и на који начин, упознавати децу са наличјем света у коме жеиве. У принципу од деце не треба ништа крити: прави морал не може да се заснива на полуистинама.