ОПШТА МЕТОДИКА ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА У ДЕЧИЈЕМ ВРТИЋУ

Презентација на тему: "ОПШТА МЕТОДИКА ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА У ДЕЧИЈЕМ ВРТИЋУ"— Транскрипт презентације:

1 ОПШТА МЕТОДИКА ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА У ДЕЧИЈЕМ ВРТИЋУ

2 ФУНКЦИЈА ОПШТЕ МЕТОДИКЕ
Методика васпитно-образовног рада (предшколска дидактика, практична теорија васпитања) је део предшколске педагогије и за разлику од ње представља дисциплину која се бави тумачењем теоријских импликација важних и неопходних за непосредну праксу стручњака који се баве овом облашћу. Методика васпитно-образовног рада даје систем општих препорука, захтева, упутстава, описа поступака и других ослонаца и орјентира за адекватно програмирање, планирање, обављање, праћење и вредновање васпитно-образовног рада. Из опште методике се гранају посебне методике појединх области васпитно-образовног рада (методике физичког васпитања, развоја говора, развоја математичких појмова, ликовног васпитања...). Основна функција Опште методике је да стручњаке оспособи за остваривање циљева и организацију активности предвиђене програмском основом васпитно-образовног рада .

3 СТРУКТУРА ПРОГРАМСКЕ ОСНОВЕ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА
ЦИЉЕВИ АКТИВНОСТИ САДРЖАЈ Формативни аспекти (изграђивање особина личности и ставова, развој способности и вештина) Информативни аспект (стицање искустава и знања) ФИЗИЧКИ РАЗВОЈ (моторика, чула, здравље и хигијена) Телесне Перцептивне Здравствено-хигијенске Искуства која се стичу захваљзјући кретању, оспособљавању својих телесних функција,коришћењу чула, медицина, спорт. СОЦИО-ЕМОЦИОНАЛНИ И ДУХОВНИ РАЗВОЈ (однос према себи и другима, према околини и осећања) -Друштвене Афективне Еколошке Свет људи, философија, етика и морал са правилима понашања, социјално искуства, еколошка сазнања. КОГНИТИВНИ РАЗВОЈ (упознавање материјалног и живог света, логичко-математичких структура, простора, времена и практично коришћење сазнатог, у животу и раду Откривачке Логичке Практичне (радне и саобраћајне) Свет науке, наушни начини сазнавања и научни садржаји, информациони системи, људски рад и производња, логичко-математичка сазнања, саобраћај, послуживање и сналажење у животним околностима. РАЗВОЈ КОМУНИКАЦИЈА И СТВАРАЛАШТВА -Говорне Драмске Ликовне Музичке плесне Свет уметности, естетике, комуникациони системи, интуитивна и метафоричка искуства и сазнања Игре (покретне, игре маште или улога, дидактичке, конструкторске игролике активности

4 САДРЖАЈ ОПШТЕ МЕТОДИКЕ
Општа методика садржи методичка упутства која се односе на примену Општих основа предшколског програма, организацију предшколске установе, васпитача, васпитање и образовање деце, праћење дечијег развоја, програмирање, планирање и евалуацију рада васпитача. У оквиру организације живота у прешколској установи говори се о функцији организације, уређивању и опремању ентеријера и екстеријера с обзиром на активности деце, временском распореду- режиму дана, специфичности рада у мешовитим васпитним групама. О васпитачу као кључном фактору у остваривању Општих основа редшколског програма, разамтра се његова улога у организацији васпитно-образовног процеса, квалитет његове емоционалне везе са децом, врсте ауторитета и учествовање васпитача у дечјим активностима. đ

5 САДРЖАЈ ОПШТЕ МЕТОДИКЕ
Нарочита пажња посвећена је васпитању почев од питања адаптације деце у установи затим васпитању воље и култивисање емоционалне сфере. Такође, обрађује се појам образовања које обухвата мотивацију за учење и развој, методе и облике васпитно- образовног рада. Поглавље о деци односи се на карактеристике психофизичког развоја деце предшколског узраста у свим аспектима развоја и упутства за посматрање и праћење дечјег понашања и развоја. Програмирање и планирање се разматра кроз функцију Општих основа предшколског програма са јасним упутствима за тематско програмирање васпитно-образовних садржаја и вођење Књиге рада васпитача. Посебна пажња посвећена је евалуацији онога шт је остварено.

6 ПРЕДШКОЛСКА УСТАНОВА ОРГАНИЗАЦИЈА ЖИВОТА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ Функција организације и захтеви за њено успешно остваривање Под организацијом се подразумева: планско распоређивање простора, материјала и времена; избор и структурирање васпитно-образовних процеса и садржаја, односно активности путем којих се утиче на развој и учење деце; обједињавање и усклађено функционисање свих елемената система којим се одређује остваривање васпитно- образовних циљева и задатака васпитача у предшколској установи. При организацији живота у предшколској установи полази се од њене функције у организовању заједничког живљења мале деце. Треба разликовати организацију живота у предшколској установи од организације живота у школи или породици. Предшколса установа има специфичне задатке у остваривању јединственог циља васпитања и образовања захватајући све аспекте дечје личности (психомоторне, социоемоционалне, интелектуалне...).

7 ПРЕДШКОЛСКА УСТАНОВА За разлику од школске деце, предшколска деца више уче кроз своје непосредно искуство у додиру са околином и другим особама, него у затвореним васпитно-образовним институцијама попут школе. Такође, предшколски програмски садржаји нису толико значајни сами по себи, већ стичу вредност само уколико подстичу дечју активност. Васпитно-образовни процес се несме затворити унутар зидова дечијих вртића, нити ограничити задацима и садржајима које предвиђа програм, већ треба да има корен у тоталном искуству детета, не одвајајући рад од игре, чин од мисли и знање од његове конкретне примене у свакодневним животним систуацијама. Да би деца радо долазила и боравила у вртићима преузима се оно што деци прија и са чим се сусрећу у родитељском дому. На пример то су дечији кутци у које се деца могу завући и играти, сањарити или подржавати активности одраслих.

8 ПРЕДШКОЛСКА УСТАНОВА Организацијом простора и материјала могуће је непосредно унапређивати дечју самосталност и одговорност. Услов за то је да се они распореде да буду на дохват руке, да се могу једноставно и брзо постављати и померати, да су материјали класификовани према одређеним критеријумима познатим деци и друго. Организација времена подразумева обезбеђивање природног смењивања активности и одмора, као и избегавање “празног хода” и “уског грла” током активности и у паузама, када највише долази до прекршаја дисциплине и сукоба међу децом. Недисциплина је најчешћи израз лоше организације, дечије несамосталности и отпора репресивним мерама васпитача, досади која је изззвана лошим избором материјала и ускраћивање прилика за самоизражавање. Организацију дечјег вртића треба прилагођаваи колико је год могуће сваком од деце, односно индивидуализовати поступак, захтеве и критеријуме вредновања напредка , тако да свако дете буде мерило само себи.

9 Утицај локалних разлика на организацију живота у установи
На избор садржаја и организацију материјала и простора у дечјем вртићу битно утичу локалне разлике које се јављају међу појединим регионима. У великим градским насељима због урбанизације која концентрише становништво на мали простор, деца највећи део времена проводе у скученим или пренатрпанима становима, непружајући им могућност за безбедно кретање, трагање и игру. Зато вртићи у великим градским насељима треба да располажу са што више простора, како у ентеријеру, тако и у екстеријеру, од кога је нарочито важан слободан простор по коме деца могу да се бебедно крећу и баве перцептивно-моторним активностима. Ови проблеми нису везани за децу којарасту у ређе насељеним, посебно сеоским срединама. Њихова релативна изолација може да отежа развој социјалног и другог искуства што може бити узрок слабе припремљености ове деце за укључивање у групне активности или за савладавање академских садржаја који се уче у вртићу или школи.

10 Утицај локалних разлика на организацију живота у установи
Приликом одабира садржаја и организацију простора за дечје вртиће у ређе насељеним срединама, посебно сеоским требало би узимати у обзир специфичности ових средина и не наметати им урбане вредности којима би се подстакло отуђивање од локалне културе. Истовремено средина ових вртића треба да буде испуњена садржајима на које деца не наилазе у довољној мери код куће, пре свега академског карактера (књигама, продуктима науке и технологије). Васпитач који ради у оваквој средини мора бити упознат са карактеристикама локалне заједнице и да се према њој односи са дужним поштовањем.