Međunarodno privatno pravo Napomena: Ova prezentacija služi samo radi lakšeg praćenja predavanja i kao podsetnik kod spremanja ispita iz udžbenika Element inostranosti Građanskopravni odnosi Sukob zakona Sukoba nadležnosti Međunarodna trgovačka arbitraža Prava stranaca

Element inostranosti Građanskopravni odnosi sa elementom inostranosti Primena tuđeg (stranog) prava, priznanje strane odluke Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (Zakon o međunarodnom privatnom pravu) Element inostranosti u subjektu, objektu i pravima i obavezama

Element inostranosti Relevantan element inostranosti Načini regulisanja: direktan (međunarodni propisi – univerzalna pravla i unutrašnji izvori); indirektan – kolizone norme – upućivanje na merodavno pravo

Pojam i predmet Međunarodnog privatnog prava Predmet MPP – pravni odnosi koji su regulisani normama MPP – sukob zakona, sukob jurisdikcija, prava stranaca Pojam - deo unutrašnjeg prava, pravila nisu međunarodna Naziv – nije međunarodno, pokušaji za drugi naziv – Konfliktsrecht, Kollisionrecht, Grenzecht, Aussenprivatrecht, Conflict of Laws

Izvori MPP Unutrašnji izvori – Zakon o MPP Međunarodni izvori – multilateralni i bilateralni ugovori Haška konferencija za međunarodno privatno pravo – niz Konvencija – K. o građanskom sudskom postupku, K.o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava, K.o merodavnom pravu koje se primenuje na drumske saobraćajne nezgode, itd. Pan-američka Unija 1889.

Izvori MPP Savet Evrope – Evr.konv.o obaveštenjima o stranom pravu, i dr. EU – Briselska konv.o sudskoj nadležnosti i priznanju i izvršenju odluka u građanskim i trgovačkim stvarima, Rimska konv.o merodavnom pravu za ugovorne obaveze i dr., Regulative, Direktive. Kod nas – osim ZMPP, Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi, Zakon o menici, zakon o čeku, izvori koji sadrže norme za prava stranaca

Hijerarhija izvora MPP Lex specialis derogat legi generali Prednost u primeni imaju bilateralni ugovori u odnosu na multilateralne ugovore i unutrašnje izvore, a multilateralni ugovori u odnosu na unutrašnje izvore Pravne praznine se popunjavaju načelima zakona, načelima pravnog poretka i načelima MPP

Sistematika MPP I) Opšti deo o sukobu zakonu II)Istorijski deo o MPP III)Posebni deo sukoba zakona – određivanje merodavnog prava IV)Međunarodno procesno pravo – međ.nadležnost, pojedina pravila za parnični postupak sa elementom inostranosti i priznanje i izvršenje stranih sudskih odluka V)Međunarodna trgovačka arbitraža VI) Prava stranaca

Koliziona norma Pravno pravilo za određivanje merodavnog prava za rešavanje građanskopravnog odnosa sa elementom inostranosti Sastoji se iz pravne kategorije (opis činjenica, ono na šta se odnosi norma) i tačke vezivanja (činjenice u građanskopravnom odnosu) Pojedine tačke vezivanja: lex fori, lex nationalis, lex domicilii, lex rei sitae, lex loci contractus, lex loci solutionis, lex loci actus, lex loci delicti commissi, i dr.

Koliziona norma Vrste tačaka vezivanja: 1) neposredno vezujuće (zakon) i okvirne (sud, najbliža veza) 2) proste i složene (alternativne, supsudijarne) 3)stalne (koje se ne mogu menjati) i promenljive (koje se mogu menjati) Vrste kolizionih normi: 1) jednostrane i višestrane i 2) samostalne i nesamostalne Pravna priroda – kod nas su imperativne, obavezna primena, u anglosaks.pravu nisu zavisi primena od stranaka

Kvalifikacija Podvođenje činjenica pod pravne pojmove, vrsta tumačenja Kvalifikacija pravne kategorije – utvrđivanje pravog smisla kategorije koja se nalazi u kolizionoj normi (kn) dilema koju ćemo od 2 ili više kn primeniti Kvalifikacija tačke vezivanja – znamo koja kn se primenjuje, ali ne znamo kuda vodi, ka kom pravu. Mesto zaključenja ugovora, mesto delikta itd. Ona se vrši uvek iza kvalifikacije pravne kategorije.

Kvalifikacija Načini rešavanja: 1) po lex fori – po pravu države gde se sudi, gde se pitanje postavlja, najlakše razumevanje 2) po lex causae - po pravu merodavnom za odnos koji se raspravlja, teškoće, stepenasta kvalifikacija, prvo po lex fori, onda po lex causae 3)pomoću autonomnih pojmova Kod nas – čl.9 ZMPP prihvaćena stepenasta kvalifikacija

Korekcije kolizionih normi (odstupanje od primene kol.normi) Sitaucije kada se primenjuje druga kn ili drugo merodavno pravo zbog zaštite MPP Izigravanje zakona Javni poredak – zaštita Uzvraćanje i upućivanje (renvoi)

Izigravanje zakona Ako se veštačkim stvaranjem ili promenom činjenica, koja je tačka vezivanja neke kn, postiže primena nekog drugog prava a ne onog koje bi bilo merodavno u redovnim okolnostim, radi se o izigravanju zakona (fraus legis) Kod statusnih, porodičnih, naslednih odnosa Napoznatiji slučaj “Gretna Grin”

Izigravanje zakona Elementi fraus legis: 1)veštačko stvaranje ili promena tačke vezivanja 2) namera izigravanja zakona 3) izbegavanje domaćih imperativnih normi. Oblici fraus legis: izbegavanje primene domaćeg imp.prava pred domaćim organima i izbegavanje domaćih normi pred stranim organima (sankcija kod priznanja strane odluke) Kod nas – član 5. ZMPP (primeniće se pravo koje bi bilo merodavno u redovnim okolnostima)

Javni poredak Efekti primene kn, norme koje su protivne domaćem pravu Javni poredak – osnovne norme domaćeg prava koje se, u svakom slučaju, moraju zaštititi. Nepostupanje po kn ili nepriznavanje strane odluke Dva pristupa kod utvrđivanja javnog poretka: a) opšta klauzula, opšti način za definisanje b) enumeracija normi koje obuhvataju javni poredak. Uža kategorija od imperativnih normi. Važan meritoran efekat – da li vređa javni poredak

Javni poredak Posledice primene javnog poretka – neprimena stranog prava, primena prava lex fori i nepriznanje strane odluke Kod nas – tri odredbe ZMPP: čl.4. – otklanjanje stranog prava; čl.91. – nepriznavanje strane sudske odluke; čl.99. – nepriznavanje strane arbitražne odluke Dejstvo samo kod čl.4

Uzvraćanje i upućivanje (renvoi) Slučaj “Forgo” Uzvraćanje na pravo domaće zemlje (polazne ) ili upućivanje na pravo treće zemlje Primena celokupnog, a ne samo materijalnog prava (znači primena i kolizionog prava) Pretpostavke: 1) načelno-teorijska: da je prihvaćena koncepcija po kojoj kn upućuju na jedno pravo u celini; 2) različitost kn obe države 3) činjenično stanje – sklop. Strano pravo treba primeniti onako kako se primenjuje u stranoj državi

Uzvraćanje i upućivanje (renvoi) Način primene: 1) teorija stranog suda – anglosaksonski sistem 2) renvoi u jednom koraku (single renvoi) - naš sistem – primena materijalnih normi one države na koju su ukazale kn stranog prava na koje su prvo uputile kn foruma (gde se pitanje postavilo). Kod nas – čl.6. prihvaćen renvoi, nije ograničeno na određene odnose, ali se posebno mora isključiti.

Uzvraćanje i upućivanje (renvoi) Dva ograničenja: 1) primenjuje se samo po odredbama Zakona o MPP ili po drugim zakonima 2) nelogična primena kod autonomije volje, kao ni kod utvrđivanja najbliže veze Način primene kod nas: 1) renvoi u jednom koraku 2) prihvata se i primenjuje dom.pravo ako dođe do uzvraćanja. Nema odredbe o upućivanju na pravo treće zemlje

Saznanje i primena stranog prava Strano materijalno pravo, a ne procesno U kontinentalnom sistemu strano pravo se shvata kao prava i sud mora da ga sazna ex officio, a u anglosaks. kao činjenica i dokazuju ga stranke u postupku Retka primena stranog prava u praksi, zbog nespremnosti sudova i teškog utvrđivanja sadržine stranog prava Sud se može obratiti strankama, državnim organima, naučnim ustanovama. Evropska konvencija o obaveštenjima o stranom pravu

Saznanje i primena stranog prava Kod nas – sud po službenoj dužnosti saznaje strano pravo Član 13. ZMPP. Obaveštenje od Ministarstva pravde, koje nije obavezujuće Javna isprava o sadržini stranog prava: autetičnost, istinitost, osnovanost, a to su oborive pretpostavke. Ako je nemoguće saznati strano pravo, onda primena prava po lex fori Na sudu je teret dokazivanja stranog prava

Reciprocitet i retorzija Ravnopravna saradnja, a retorzija napuštanje saradnje Određivanje i primena merodavnog prava – ne treba tražiti potpunu simetričnost. Kod nas se u ovoj oblasti ne postavlja uslov reciprociteta Sukob jurisdikcija – pretpostavka kod priznanja i izvršenja stranih odluka Prava stranaca – neka prava se uslovljavaju. Relativno rezervisana prava stranaca su uslovljena reciprocitetom. Reciprocitet je nedeljiv, ako su u pitanju složene države (federativne i sl.).

Reciprocitet i retorzija Oblici reciprociteta – po načinu nastanka i po sadržini Po načinu nastanka: diplomatski, zakonski, faktički. Najbitniji diplomatski, pa faktički. Zakonski je ređi. Po sadržini: formalni (kod prava stranaca – nacionalni tretman, izjednačenje domaćih i stranih) i materijalni (prava koja naš državljanin ima u strančevoj državi, i stranac ima u našoj)

Vremenski faktor u MPP (mobilni sukob zakona) Granice važenja pravnih normi: prostorne, personalne, vremenske. Odnos starog i novog zakona (intertemporalni sukob zakona). 1) ako se promene kn 2) ako se promene norme prava na koje je ukazala kn 3) ako se promene odredbe koje predstavljaju javni poredak Treba razlikovati od izigravanja zakona Način rešavanja: 1) teorija stečenih prava 2) posebna pravila za svaki slučaj ili vremensko fiksiranje kn za određeni momenta u vremenu

Pravna i poslovna sposobnost fizičkih i pravnih lica sa elementom inostranosti Državljanstvo – javna veza određenog lica sa državom Ius sanguinis i ius soli – sticanje državljanstva Tačka vezivanja – lex nationalis Apatridi – prebivalište, boravište Bipatridi – efektivno državljanstvo, stvarna veza

Pravna i poslovna sposobnost fizičkih i pravnih lica sa elementom inostranosti Prebivalište – faktički i voljni element Boravište – faktički element Redovno boravište – boravak na određenoj teritoriji, konstantan, ali ne i neprekidan Imigracione i emigracione zemlje Čl.14 ZMPP – lex nationalis za fizička lica; poslovna sposobnost – lex nationali, a lex loci actus ako je nesposoban po lex nationalis Apatridi – lex domicilii, boravište, lex fori Proglašenje nestalog lica umrlim – državljanstvo u vreme nestanka (čl.16 ZMPP)

Pravna i poslovna sposobnost fizičkih i pravnih lica sa elementom inostranosti Pravna lica – sistem inkorporacije (osnivanja) i sistem stvarnog sedišta Merila za pripadnost: 1) državljanstvo članova UO; 2) registracija pravnog lica (moguće su i fiktivne registracije); 3) stvarno sedište pravnog lica (sedište glavnog organa); 4) centar realne eksploatacije (aktivnost pravnog lica; 5) kontrola – vanredne prilike.

Pravna i poslovna sposobnost fizičkih i pravnih lica sa elementom inostranosti Pravna lica – naše pravo: član 17. ZMPP – pravo po kojem je pravno lice osnovano i stvarno sedište Ako ima stvarno sedište u zemlji po čijem je pravu osnovano – onda pravo te zemlje Ako ima stvarno sedište van zemlje osnivanja – onda će imati državnu pripadnost te zemlje, ako se po tom pravu smatra da ima

Međunarodno porodično pravo – zaključenje braka Lex nationalis bračnih drugova Ako su različita državljanstva – onda kumulacija – distributivna –svaki b.drug ispunjava uslove po svom pravu Kod nas – član 32.ZMPP – lex nationalis i dopuna po lex fori – bračne smetnje: raniji brak (dvobračnost), nesposobnost za rasuđivanje i krvno srodstvo

Međunarodno porodično pravo – forma braka Crkvena i građanska forma; punomoćnik, i sl. Lex loci celebrationis – pravo mesta svečanosti – član 33. Priznaje se brak zaključen u inostranstvu ako ispunjava formu po pravu te zemlje Zabrana fraus legis i prigovor javnog poretka Priznanje na osnovu izvoda iz matičnih knjiga

Međunarodno porodično pravo – diplomatsko konzularni brakovi Domaći brakovi zaključeni u našim DK predstavništvima Uslovi: 1) DK predstavništvo mora biti ovlašćeno od MIP; 2) da se država prijema ne protivi tome; 3) domaći državljani mogu zaključivati takve brakove; 4) može idomaći državljanin sa državljaninom treće države (NE države prijema) ako je zaključen bilateralni ugovor

Međunarodno porodično pravo – nevažnost braka Primenjuje se pravo koje je u vreme zaključenja braka bilo merodavno za materijalne uslove ili formu (zavisno za šta se vezuje uzrok nevažnosti) Po tom pravu određuje se i krug lica koji mogu pokrenuti postupak Sve po lex causae Član 34. – pravo po čl.32. Rešavanje vremenskog sukoba zakona za nevažnost braka – po pravu merodavnom u vreme zaključenja braka

Međunarodno porodično pravo – razvod braka ZMPP član 35.: 1) pravo države čiji su državljani bračni drugovi u vreme podnošenja tužbe ili zahteva 2) kumulacija – teškoće 3) ako jedan od bračnih drugova ima prebivalište u domaćoj zemlji u vreme podnošenja tužbe ili zahteva – domaće pravo 4) ako jedan od bračnih drugova ima državljanstvo domaće zemlje, iako u njoj nema prebivalište, onda domaće pravo Supsidijerne tačke vezivanja Vreme podnošenja tužbe ili zahteva – zbog promenljivosti državljanstva ili domicila

Međunarodno porodično pravo – dejstva braka Zakonska (imovinska i lična) i ugovorna Teškoća primene kumulacije različitih državljanstva zbog imovinskih efekata Naša zemlja – članovi 37, 38 i 39 ZMPP Ista pravila i kod trajanja i kod prestanka braka Zakonska dejstva braka: 1) zajednički lex nationalis 2) prebivalište 3) poslednje zajedničko prebivalište 4) lex fori Supsidijerne tačke vezivanja

Međunarodno porodično pravo – dejstva braka Ugovorna dejstva – autonomija volje bračnih drugova izražena kroz izbor merodavnog prava u ugovoru, ako to dozvoljava merodavno pravo po tački vezivanja predviđenoj za zakonska dejstva braka Ako dozvoljava – pravo po autonomiji volje Ako ne dozvoljava – pravo po tački vezivanja predviđenoj za zakonska dejstva braka

Međunarodno porodično pravo – vanbračna zajednica Posledice vanbračne zajednice – dužina trajanja Lična i imovinska dejstva ZMPP, član 39. 1) Lex nationalis 2) ako nemaju zajedničko državljanstvo, onda zajedničko prebivalište Ugovorni odnosi – isto kao i kod braka, s tim što se tačke vezivanja predviđene za imovinka dejstva vezuju za vreme zaključenja ugovora

Naslednopravni odnosi sa elementom inostranosti Princip jedinstvene zaostavštine, po jednom pravu celokupna imovina ostavioca Zaostavština bez naslednika – naslednik država, lex rei sitae za nepokretnosti, lex nationalis ostavioca za pokretnestvari Merodavno pravo za nsaleđivanje (i za zakonsko i za testamentalno) – lex nationalis ostavioca u vreme smrti Testamentalna sposobnost – lex nationalis zaveštaoca u vreme sastavljanja testamenta

Naslednopravni odnosi sa elementom inostranosti Merodavno pravo za sadržinu testamenta – lex nationalis zaveštaoca u vreme smrti Forma testamenta – punovažnost oblika testamenta – Haška konvencija o sukobu zakona u pogledu oblika testamentalnih odredaba 1961. Pravila se odnose i na opozivanje testamenta Zakon o MPP je preuzeo pravila iz Haške konvencije

Naslednopravni odnosi sa elementom inostranosti Pravila za određivanje merodavnog prava za formu testamenta: 1) mesto sastavljanja testamenta 2) državljanstvo zaveštaoca u vreme sastavljanja testamenta ili u vreme smrti 3) prebivalište zaveštaoca u vreme sastavljanja testamenta ili u vreme smrti 4) boravište zaveštaoca u vreme sastavljanja testamenta ili u vreme smrti 5) lex rei sitae za nepokretnosti 6) lex fori Nije prihvaćen renvoi

Stvarnopravni odnosi sa elementom inostranosti Zakonsko određivanje stvarnih prava Osnovno pravilo – lex rei sitae i kod nepokretnih i kod pokretnih stvari Više nekretnina – stvarne službenosti – lex rei sitae poslužnog dobra (koje trpi) Pokretne stvari – mobilni sukob zakona Dva rešenja - princip stečenih prava (stvaranje “pravnog stanja”) ili ad hoc rešavanje

Stvarnopravni odnosi sa elementom inostranosti Stvari u tranzitu – prelazak stvari preko treće države Lex loci destinationis Prekid tranzita - lex fori (zaplena i sl.) Ako stvar putuje zajedno sa vlasnikom – lex nationalis vlasnika stvari

Stvarnopravni odnosi sa elementom inostranosti Sredstva prevoza – registri – brodovi i vazduhoplovi Registri sredstava prevoza u izgradnji i registri matične luke Zakon zastave – lex banderae Železnica – sedište preduzeća koje se stara o železnici Stvarna prava na hartijama od vrednosti i iz hartija od vrednosti – lex cartae sitae u vreme izdavanja hartije. Konosman, skladišnica.

Menica i ček sa elementom inostranosti Konvencije o menici i čeku 1930. i 1931. (3 paralelna akta) Jednoobrazni zakon o menici (čeku); Konvencija o taksama za menicu (ček); Konvencija o sukobu zakona u materiji menice (čeka) Zakon o menici i Zakon o čeku – ista pravila sukobu zakona Menična (čekovna) sposobnost, forma menične (čekovne) obaveze i prava i obaveze kod menice (čeka)

Menica i ček sa elementom inostranosti Menična (čekovna) sposobnost – lex nationalis izdavaoca. Dve dopune: renvoi i teorija najveće vrednosti. Renvoi – prihvata se ovaj institut, ali ne dovodi do rezultata Teorija najveće vrednosti – ako nije sposoban po lex nationalis, onda treba konsultovati pravo zemlje u kojoj je menična obaveza preuzeta – lex loci actus

Menica i ček sa elementom inostranosti Forma menične (čekovne) obaveze – locus regit actum – gde je menična obaveza preuzeta Dve dopune: 1) ako je obaveza preuzeta u inostranstvu, a menični (čekovni) dužnik i poverilac su domaći državljani, a nije zadovoleja forma po, tom, stranom pravu,ali jeste po našem, primeniće se naše, domaće, pravo (zajedničko državljanstvo) ; 2) kod sukcesivnih obaveza – ako je nepunovažna po pravu zemlje gde je preuzeta, sve kasnije obaveze bićepunovažne, ako su po pravu gdeje preuzeta kasnija, punovažen i kasnije i ranije preuzeta obaveza

Menica i ček sa elementom inostranosti Prava i obaveze kod menice (čeka) – zakon mesta plaćanja (lex loci solutionis) i zakon mesta preuzimanja (lex loci actus) Lex loci solutionis – prava i obaveze glavnih dužnika – akceptanta kod trasirane menice i izdavaoca sopstvene menice. Po ovom pravu i mere koje se preduzimaju kod gubitka ili krađe menice ili čeka. Lex loci actus – ostali, sporedni, dužnici – mesto gde je dat potpis dužnika. Po ovom pravu i rokovi za preduzimanje regresnih zahteva.

Ugovorni odnosi sa elementom inostranosti Autonomija volje – korigovanje putem javnog poretka i izigravanja zakona Granice autonomije volje – ako su predmet ugovora nekretnine, onda lex rei sitae, član 21. ZMPP. Nekada se ograničava i međunarodnim ugovorima (Konvencija o prevozu robe drumom). Koneksitet – veza između izabranog prava i ugovornog odnosa. Vremenski momenat izbora prava – u vreme zaključenja ugovora, ali i nakon toga (slobodno disponiranje pravima).

Ugovorni odnosi sa elementom inostranosti Oblici autonomije volje: 1) izričita 2) prećutna – stranke nisu izričite, ali su imale u vidu, što se vidi iz odredaba ugovora – izbor suda, korišćenje odredaba iz nekih zakona, korišćenje tipskih ugovora, valuta, mesto zaključenja, itd. 3) hipotetička – nije stvarna volja, pravo koje bi bilo najlogičnije da su ga stranke izabrale. Sud. Kolizione norme u odsustvu autonomije volje: a) lex loci contractus b) lex loci solutionis c) domicil dužnika karakteristične prestacije d) princip najtešnje povezanosti e) kombinacije navedenih

Ugovorni odnosi sa elementom inostranosti Merodavno pravo za zastarelost – kao i za glavni pravni posao Forma ugovora – locus regit actum (lex loci actus) – mesto gde je ugovor zaključen. Ako su nepokretnosti – lex rei sitae Autonomija volje kod forme ugovora – ako su stranke izabrale jedno pravo, onda može i forma. Neka shvatanje kažu da može i posebno za formu. Međutim, ne kada su u pitanju nekretnine.

Ugovorni odnosi sa elementom inostranosti Cepanje ugovora – sam zakon može da postavi različite tačke vezivanja za različite faze ugovora i same stranke mogu odediti različita prava za pojedine faze ugovora. Veliko (vertikalno) cepanje – kada se različita prava primenjuju na pojedine faze ugovora. Malo (horizontalno) cepanje kad se jedno pravo primenjuje na prava i obaveze jednog saugovarača, a drugo na drugog.

Ugovorni odnosi sa elementom inostranosti Merodavno pravo za pojedine ugovore: Kupoprodaja – lex loci venditoris – domicil dužnika karakteristične prestacije – prodavca – u vreme prijema ponude Transfer tehnologije – sedište primaoca tehnologije u vreme zaključenja ugovora Ugovor o radu – mesto rada (gde se obavlja ili gde se obavljao)

Ugovorni odnosi sa elementom inostranosti Bečka konvencija o međunarodnoj prodaji robe 1980. – veliki broj ratifikacija. Unifikacija materijalnog prava. Primenjuje se kada su stranke iz država ugovornica ili kad MPP pravila ukazuju na pravo države ugovornice. Primena – ugovarači imaju sedište u ugovornici, a sedište arbitraže može biti u ugovornici ili van nje: a) ako jeste onda se primenjuje, b) ako nije onda zavisi od primene kolizionih normi.

Vanugovorni odnosi sa elementom inostranosti – građanskopravni delikti Sticanje bez osnova – ili pravo mesta gde je došlo do sticanja ili pravo merodavno za pravni odnos. Kod nas – pravo merodavno za pravni odnos. Neosnovano obogaćenje – pravo za pravni odnos Upotreba stvari bez poslovodstva – pravo mesta gde su se dogodile činjenice, pravo mesta nalaženja stvari Poslovodstvo bez naloga – lex loci actus

Vanugovorni odnosi sa elementom inostranosti – građanskopravni delikti Osnovno pravilo – lex loci delicti commissi Kod nas – dva shvatanja_ mesto štetne radnje i mesto štetnih posledica. Povoljnije za oštećenog. Brodovi, vazduhoplovi – ničija zemlja – lex banderae. Teritorija - lex loci delicti commissi

Haška konvencija o merodavnom pravu za drumske saobraćajne nezgode – 1971. Primenjuje se na sve saobraćajne nezgode i na sva (i na nemotorna vozila). Izuzeci od lex loci delicti commissi. Mesto registracije. Ne primenjuje se: kod odgovornosti proizvođača, servisera i prodavca vozila; na odgovornost preduzeća koje održava puteve; na regresne zahteve između lica odgovornih za štetu; na subrogaciju u pogledu osiguravajućih društava. Kod nas se primenjuje bez obzira da li je država ugovornica ili ne.

Haška konvencija o merodavnom pravu za drumske saobraćajne nezgode – 1971. Pravila – da bi se primenilo pravo po mestu registracije vozila moraju se ispuniti uslovi vezani za aktera nezgode i za podnosioca zahteva Jasna veza između aktera i države registracije Šteta naneta stvarima – a) za stvari u vozilu a pripadaju putniku, pravo koje se primenjuje na putnika b) za stvari u vozilu, a koje ne pripadaju putniku, pravo koje se primenjuje na vlasnika vozila c) stvari van vozila – mesto nezgode Direktan zahtev prema osiguravajućem društvu – alternativno mesto nezgode, pravo za ugovor o osiguranju, mesto registracije vozila.

Međunarodno građansko procesno pravo – građanski sudski postupak sa elementom inostranosti Haška konvencija o građanskom sudskom postupku 1954., Haška konvencija o olakšanom međunarodnom pristupu sudovima 1980., Haška konvencija o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava 1961. Vođenje postupka sa elementom inostranosti – po lex fori Zakon o MPP i Zakon o parničnom postupku Na međunarodnu nadležnost se pazi po službenoj dužnosti Norme o mesnoj nadležnosti primenjuju se i na međunarodnu nadležnost Norme o nadležnosti su uvek jednostrane (za razliku od kolizionih normi). One ne govore koji je sud nadležan, ako nije domaći.

Međunarodno građansko procesno pravo - nadležnost Direktna nadležnost – da li je jedno pravosuđe uopšte nadležno da rešava sporove sa elemntom inostranosti ili ne. Indirektna nadležnost – za priznanje i izvršenje stranih odluka. Isključiva nadležnost – samo domaći sud. Predviđa se izuzetno. ZMPP predviđa sledeće slučajeve kod kojih je određena isključiva nadležnost: a) stvarnopravni sporovi na nekretninama u domaćoj zemlji (čl.56 ZMPP) b) bračni sporovi – da je tuženi domaći državljanin i da ima domicil u domaćoj zemlji (čl.61) c) kod utvrđivanja očinstva i materinstva – tuženi dete koje je domaći državljanin i da ima domicil u domaćoj zemlji (čl.64) d) nepokretna zaostavština u domaćoj zemlji (čl.71,72,73) e) čuvanje, vaspitanje i podizanje deteta – tuženi i dete domaći državljani i da imaju domicil u domaćoj zemlji (čl.66) f)davanje dozvole maloletniku za stupanje u brak – ako su oba verenika domaći državlajni, a ako se brak zaključuje u domaćoj zemlji, dovoljno je da je jedan od verenika domaći državljanin (čl.70) g) proglašenje nestalog lica umrlim – domaći državljanin (čl.78)

Međunarodno građansko procesno pravo - nadležnost Isključiva nadležnost drugih organa – kod usvojenja – lice koje je domaći državlajnin i koje ima domicil u domaćoj zemlji (čl.74). Isto kod starateljstva (čl.75). Isključiva nadležnost postoji jedino ako je to određeno zakonom. Konkurentna nadležnost – nadležnost i domaćih i stranih sudova Opšta nadležnost – jedan sud za sve vrste sporova. Po prebivalištu tuženog. Posebna nadležnost – bračni sporovi. Zakonska nadležnost – određena zakonom Sporazumna (prorogaciona) nadležnost – nadležnost domaćeg suda – jedna od stranaka domaći državljanin, nadležnost stranog suda – jedna od stranaka stranac i da ne postoji isključiva nadležnost.

Međunarodno građansko procesno pravo – pojedini instituti Aktorska kaucija (cautio iudicatum solvi) – obaveza polaganja kaucije za stranca tužioca, zbog izbegavanja parničnih troškova odlaskom u inostranstvo u toku ili nakon završetka spora. Zahtev postavlja tuženi na prvom ročištu ili na ročištu za glavnu raspravu, ali najkasnije do završetka glavne rasprave. Reciprocitet. Besplatna sudska pomoć (siromaško pravo) – uzajamnost. Uverenje nadležnog organa (poreska prijava ili sl.).

Međunarodno građansko procesno pravo – pojedini instituti Litispendencija – postupak u više država. Sukob nadležnosti. Prekid postupka. Uslovi za litispendenciju: a) identitet predmeta i stranaka b) da ne postoji isključiva nadležnost domaćih sudova c)uzajamnost između zemalja u kojima su pokrenuti postupci d) da postoji zahtev stranaka, ne prekida se ex officio

Međunarodno građansko procesno pravo – međunarodna pravna pomoć Saradnja sudova. Dostavljanje – nepravilno dostavljanje može dovesti do odbijanja priznanja strane odluke. Tri načina dostavljanja: a) ako se radi o stranim državljanima – diplomatski način b) ako se radi o domaćim državljanima – konzularni način c) domicil notifikacije – punomoćnik za prijem pismena Haške konvencije i Evropska konvencija o obaveštenjima o stranom pravu, centralni organi, agencije za prijem i slanje pismena koje komuniciraju

Međunarodno građansko procesno pravo – međunarodna pravna pomoć Zamolnica na jeziku zamoljene države. ZPP predviđa sa prevodom (sa originalom). Ostali vidovi međunarodne pravne pomoći: izvođenje dokaza, saslušanje stranaka. Procesne radnje po lex fori. Izuzetno po stranom pravu, pazi se na javni poredak domaće zemlje. Troškove snosi zamoljena strana. Principi međunarodne pravne pomoći: suverenost, ravnopravnost, efikasnost.

Priznanje i izvršenje stranih sudskih odluka – sistemi priznanja Sistem ograničene kontrole – pretpostavke, uslovi koje mora da ispuni strana sudska odluka. Ne može se menjati strana odluka. Sistem neograničene kontrole – ispituju se i materijalne norme, koje su primenjene od stranog suda Sistem revizije po meritumu – može se i preinačiti strana odluka Sistem registracije stranih sudskih odluka Sistem prima facie evidens – nov postupak u kome je strana odluka samo dokaz, činjenica Sistem međunarodnih konvencija Sistem nepriznavanja

Priznanje i izvršenje stranih sudskih odluka – pretpostavke Strana sudska odluka se izjednačava sa domaćom. Izvršava se strana odluka (njena sadržina), ali mora da postoji rešenje o priznanju. Pretpostavke – opšte i posebne Opšte za sve odluke, mogu biti pozitivne i negativne Pozitivne: 1) Međunarodna nadležnost 2) Pravosnažnost (izvršnost) 3) Uzajamnost – materijalni reciprocitet

Priznanje i izvršenje stranih sudskih odluka – pretpostavke Negativne: 1) nepoštovanje prava odbrane (dostavljanje) 2) nepostojanje isključive nadležnosti 3) zabrana povrede javnog poretka 4) da ne postoji pravosnažna domaća odluka u istoj stvari 5) da ne postoji već priznata strana odluka u istoj stvari 6) da nije započet postupak u domaćoj zemlji u istoj stvari Posebne pretpostavke – kod statusnih odluka: 1) domaći državlajni – ako je primenjeno strano pravo, a trebalo je domaće, priznaće se ako to pravo bitno ne odstupa od domaćeg 2) državljani porekla odluke – ne insistira se na uzajamnosti i javnom poretku 3) državljani trećih država – ako ispunjava uslove po pravu države čije državljanstvo ima to lice

Međunarodna trgovačka arbitraža Institucije za rešavanje sporova koje su ime poverile stranke. Postoje paralelno sa sudovima. Interesi stranaka, a ne interes države Elastičnost, brzina, neutralnost, jednostepenost, ali i mogućnost zloupotreba Vrste: ad hoc i institucionalne Ad hoc za 1 slučaj ( 3 ili neparan broj arbitara) Institucionalne – stalna organizaciona struktura, tehnički uslovi, pravila postupka Institucionalne: otvorene i zatvorene. Otvorene – svi privredni subjekti. Zatvorene – članice organizacije koja je osnovala arbitražu.

Međunarodna trgovačka arbitraža Poznatije arbitraže: Međunarodna trgovinska komora u Parizu, Londonski međunarodni arbitražni sud, Međunarodna arbitraža pri Ciriškoj trgovinskoj komori, Američka arbitražna asocijacija u Njujorku. Spoljnotrgvinska arbitraža pri Privrednoj komori u Beogradu Izvori normi: 1) autonomija volje stranaka, 2) institucinalna pravila nedržavnog porekla – Model zakon UNCITRAL 1976., 3) državne procesne norme, 4)međunarodni izvori normi: Ženevski sporazum o arbitražnim klauzulama 1923., Ženevska konvencija o priznanju i izvršenju stranih arbitražnih odluka 1927., Njujorška konvencija o priznanju i izvršenju stranih arbitražnih odluka 1958., Evropska konvencija o međunarodnoj trgovačkoj arbitraži 1961.

Međunarodna trgovačka arbitraža Arbitražni sporazum: kompromis (spor je već nastao) i kompromisorna klauzula (sastavni deo osnovog ugovora). Uslovi za punovažnost arbitražnog sporazuma: 1) da je bar jedna o stranaka lice stranog državljanstva 2) arbitrabilnost spora 3) nepostojanje isključive nadležnosti domaćeg suda 4) neparan broj arbitara, ali nije uslov 5) pismena forma 6) domašaj arbitražnog ugovora, koji sproovi mogu da se obuhvate arb.sporazumom Pravila postupka: pravilnici arbitraža, dopune ako postoje pravne praznine: određivanje od strane stranaka, određivanje od strane arbitara, primena procesnih pravila države u kojoj se vodi postupak

Međunarodna trgovačka arbitraža Konstituisanje arbitraže: svaka stranka određuje po jednog arbitara (ili više), a oni se dogovaraju o predsedniku arbitraže. Ako ne odrede, pravilnici imaju rešenja. Kod ad hoc arbitraža, o takvim situacijama odlučuje generalni sekretar Stalnog arbitražnog suda u Hagu. Spoljnotrgovinska arbitraža pri Privrednoj komori u Beogradu: ako pravilnik ne sadrži rešenje za postupak, onda stranke ili ZPP. Rokovi nisu strogi. Arbitri sa liste. Mogu i strani van liste, ali predsednik arbitraže samo domaći.

Međunarodna trgovačka arbitraža Primena materijalnog prava:1) kolizione norme države u kojoj arbitraža odlučuje 2) nenacionalne kolizione norme, određuju ih arbitri – lex arbitrii 3) opšti principi pravičnosti – ex aequo et bono 4) autonomno pravo međunarodne trgovine – lex mercatoria 5) više metoda Pravna sredstva protiv arbitražnih odluka: - tužba za poništaj; - kontrola strane arbitražne odluke u postupku priznanja i izvršenja Poreklo arbitražne odluke: po ZMPP strane arb. odluke su donesene van teritorije domaće zemlje i ako su donesene na teritoriji domaće zemlje po stranom postupku. Inače, različiti kriterijumi u drugim zemljama: sedište arbitraže, zakon kome su stranke podvrgle spor, itd.

Međunarodna trgovačka arbitraža Priznanje i izvršenje stranih arbitražnih odluka – pretpostavke: 1) nadležnost arbitraže – arbitražni sporazum 2)odluka pravosnažna i izvršna 3) poštovanje prava odbrane 4) poštovanje javnog poretka 5) sastav arbitraže u skladu sa arbitražnim sporazumom 6) prekoračenje ovlašćenja od strane arbitara 7) izreka protivrečna ili nerazumljiva 8) materijalna reciprocitet Postupak priznanja i izvršenja: mesno nadležan sud, rešenje, žalba višem sudu, treba podneti zahtev, original odluke ili prepis, izvorni arbitražni sporazum

Međunarodna trgovačka arbitraža Njujorška konvencija o priznanju stranih arbitražnih odluka 1958.: nudi mogućnost da stranka traži priznanje ili na osnovu bilaterlanog ugovora ili na osnovu te Konvencije; ograničava razloge zbog kojih se može odbiti priznanje; kad se stranka protivi priznanju, teret dokaza na njoj. Poništaj domaće arbitražne odluke – tužba, subjektivni (30 dana) i objektivni rok (1 god.). Razlozi: a) ako nije zaključen arbitražni sporazum ili je nepunovažan b) povreda odredaba arbitražnog sporazuma u pogledu sastava arbitraže ili postupka c) nedostatak obrazloženja d) ako je arbitraža prekoračila ovlašćenja

Međunarodna trgovačka arbitraža Poništaj domaće arbitražne odluke. Razlozi: e) izreka nerazumljiva ili protivrečna f) ako se stranka osuđujena činidbu koja nije dopuštena g) ako postojeneki razlozi za ponavljanje postupka po ZPP.