Предлог новог устава Србије и борба против корупције

Презентација на тему: "Предлог новог устава Србије и борба против корупције"— Транскрипт презентације:

1 Предлог новог устава Србије и борба против корупције
Транспарентност – Србија Октобар 2006

2 Начин усаглашавања коначног предлога
Постојање неколико нацрта устава током више година и неизвесности у погледу начина доношења новог устава Усаглашавање коначне верзије у кратком року и без могућности да јавност утиче на коначан садржај појединих одредаба У којој мери су творци устава имали у виду већ усвојене реформске законе и стратешке документе?

3 Устав и борба против корупције
Устав има углавном посредан значај за борбу против корупције у некој земљи – много више тога је условљено садржајем закона и подзаконских аката, а поготово њиховом применом у стварности Неке одредбе постојећег устава или одсуство појединих одредаба у уставу су препрека за доношење антикорупцијских прописа и тај проблем је требало решити

4 Слабости постојећих уставних решења
Непостојање уставних гаранција права на приступ информацијама Одсуство одредаба о начину формирања и статусу независних тела Прешироко одређен имунитет Неуређено питање одговорности народних посланика Могућност да народни посланик буде и члан Владе Непостојање ограничења пасивног бирачког права

5 Шта доноси текст предлога устава
Право на обавештеност Члан 51. Свако има право да истинито, потпуно и благовремено буде обавештаван о питањима од јавног значаја и средства јавног обавештавања су дужна да то право поштују. Чини се да је важније било рећи да су органи власти дужни да поштују право грађана на обавештеност. Свако има право на приступ подацима који су у поседу државних органа и организација којима су поверена јавна овлашћења, у складу са законом. Уставна гаранција ужа од оне коју пружа Закон о слободном приступу информацијама (изостављени органи АП, локалне самоуправе и организације које оснива или у претежном делу финансирају органи власти Ипак, и поред тога што није на уређено на најбољи начин, изузетно је значајно да је ово право поново уврштено међу уставом призната права грађана

6 Предлог устава – независни органи
Предлог устава не ствара општи оквир за формирање нових независних органа, мада ни не забрањује њихово формирање Неки органи који су у међувремену формирани су добили посебно место у предлогу устава, што је додатна гаранција њихове сталности (Народна банка Србије, Уставни суд, Државна ревизорска институција, Омбудсман) Такву гаранцију нови устав не доноси за неке од постојећих независних органа (нпр. Повереник за информације од јавног значаја, Комисија за заштиту конкуренције...)

7 Сукоб интереса У новом уставу постоји посебна одредба:
Забрана сукоба интереса Члан 6. Нико не може вршити државну или јавну функцију која је у сукобу са његовим другим функцијама, пословима или приватним интересима. Постојање сукоба интереса и одговорност при његовом решавању одређују се Уставом и законом. Битно је да је принцип ушао у устав Одредба ст. 1 пружа основ за знатно ширу примену принципа неспојивости функција него што је то било до сада Забрана из ст. 1, ако се дословно чита, може бити и апсурдна – због тога ће бити неопходно тумачење Уставног суда! Текст предлога Устава доноси и забране истовременог обављања више јавних функција које су шире од постојећих

8 Положај народних посланика
У раније објављеним нацртима устава (Влада Србије, тим Председника Републике) концепт је био заснован на “слободном мандату” У предлогу устава се природа мандата не одређује, али се даје могућност стварања императивног мандата у пракси: Народни посланик је слободан да, под условима одређеним законом, неопозиво стави свој мандат на располагање политичкој странци на чији предлог је изабран за народног посланика. (члан 102, став 2) Опасности од овакве уставне одредбе могу и морају да буду умањене законом Утицај уставне одредбе на могућу врсту корупције, више него на њен обим: вероватније корумпирање врха политичких странака него појединачних посланика и посланичких група Поставља се и питање целисходности великог броја народних посланика (250)

9 Положај народних посланика и положај политичких странака
Да ли нови устав отвара могућност да сам себи противречи (члан 102, ст. 2 и следеће одредбе): ... политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана, нити успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана. (члан 2, ст. 2) Политичке странке не могу непосредно вршити власт, нити је потчинити себи. (члан 5, ст. 4)

10 Нека нерешена питања Остала немогућност опозива народних посланика
Нема ограничења права кандидовања на функцију (нпр. правоснажно осуђених за кривична дела са елементом корупције)

11 Имунитет – садржински готово идентичне одредбе са постојећим
Имунитет народног посланика Члан 103. Народни посланик ужива имунитет. Народни посланик не може бити позван на кривичну или другу одговорност за изражено мишљење или гласање у вршењу своје посланичке функције. Народни посланик који се позвао на имунитет не може бити притворен, нити се против њега може водити кривични или други поступак у коме се може изрећи казна затвора, без одобрења Народне скупштине. (У постојећем Уставу стоји “покренути”) Народни посланик који је затечен у извршењу кривичног дела за које је прописана казна затвора у трајању дужем од пет година може бити притворен без одобрења Народне скупштине. У кривичном или другом поступку у коме је успостављен имунитет, не теку рокови прописани за тај поступак. Непозивање народног посланика на имунитет не искључује право Народне скупштине да успостави имунитет.

12 Закључци Предлог устава доноси бољи оквир за борбу против корупције у односу на постојећи Устав такође отвара нека нова питања, а недоумице се можда могу разрешити адекватним тумачењима и законима Већ сада уочљива потреба за кориговањем појединих решења, што се могло избећи да је остављен макар минималан период за стручне примедбе на текст предлога